Sila Osmanbeg i Pavišić Luka

pjevao je Murat Žunić

 (See the English translation)

(See comparative observations about this poem)

He, rano ti rani silen Osmanbeže, [2783]     1
  
he, u jutru rano kad se rađa sunce.     2
  
He, jä uranijo, na noge ustavo,     3
  
he, jä neg' na pleća ćurak nahitijo,     4
  
He, jä dug bojali mu čibuk zapalijo.     5
  
He, okrenu beže niz kulu kamenu,     6
  
he, jä beg Osmanbeg iz Osika bil–,     7
a neg' iziđe gradu i bedemu.     8
  
He, uz leden beden pleća prislonijo,     9
a bojali čibuk zapali–.     10
Odbija beže na čekrk dimove.     11
  
He, jäže pogleda gradu nis tećiju,     12
a nis tećiju na novu sedej–.     13
Uzdiše beže o' srdašca svoga,     14
  
he, neg' proliva suze niz obraze.     15
A pogleda preko Osičkog–.     16
Već je žarko rodilo se sunce,     17
  
he, jä ogrijalo strmce i ravnic–.     18
A kad je begu oči utekoše,     19
pa von vidi jednog konjenik-     20
a, đe jaše preko Osičkog–,     21
  
he, jä na sijahu baš k'o na zviretu.     22
Oštro jaše uz polje zelen–.     23
Poznaje ga silen Osmanbeže,     24
  
he, poznaje ga, poznati ne mere.     25
Sve to bliže kad se prikuči–,     26
pozna beže Silić Nasufbeg–,     27
svog sestrića sa ravna Podrav–.     28
  
Hej, jä bere dojđe, dotera sijaha,     29
zastavi ga, pa mu selam vik–. [2784]     30
Plačan mu je beže otprimijo.     31
  
He, jä l' je ga Silić ata odjahavo,     32
A dajidži side kod kolina.     33
A š njime se beže pozdravijo:     34
  
„He, jesi li zdravo, moj sestriću dragi?‟     35
„Zdravo, dajo, milom Bogu fala!     36
Jesam zdravo, al' veselo nis–,     37
kada te plačna vidim na kapi–.     38
  
He, ko je tebe, dajo, ocvilijo,     39
a ko ti je krivo učinijo?     40
Kakvi su ti hali pojahali,     41
kad ti roniš suze niz obraz–?     42
  
He, moj dajidža, silen Osmanbeže,     43
dede, kaži Silić Nasufbegu.‟     44
Plačan beže njemu odgovar–:     45
„Moj sestricu, Silić Nasufbeg–,     46
  
he, lako je plačno srce rasplakati,     47
a mene je lako ocviliti.     48
Moreš li, sine, vreme upamti–?     49
Jure pogledaj niz Osičko rav–,     50
  
he, moj sestriću, na novu semiku,     51
neg, pogledaj na novu sedik–.     52
Vidiš, sinko, one ozidin–?     53
Sve su bili kule i vodžaci,     54
al' je zuhur bijo od dušman–,     55
  
he, pa su, sine, sela pogorjela,     56
velike se kule porušile.     57
Sve bi i to manja bila šala.     58
Na moju se navratiše kulu,     59
  
he, kamenu moju kulu porobiše,     60
ufatiše dva srcom evlada,     61
Hatikadku i Zlatu divoj–.     62
  
He, ja sam im'o brata Ahmetbega.     63
Ahmetbega rastaviše glavom,     64
ufatiše dva srcom evlad–.     65
  
Hej, evo ga, sine, sedam godinica,     66
za njih-a glasa nema ni habera,     67
ni, za pokor, što je od dice bi–.     68
  
He, da su mi dica vatrom izgoril–,     69
lakše bi je babo pregorij–,     70
jä da su mi dica izginul–.     71
A 'vako ih pregoreti nej–,     72
jer mi tužne muke dopado–,     73
  
he, zato cvilim, suzama polivam.     74
Moj Mehmedbeg, stid ga Boga bilo,     75
Kako su dica dopala nevolj–, [2785]     76
kad j' u danu, on je u mehanu,     77
kad j, u noći, na minderu svo–.     78
  
He, on ne traži obi sestre svoje.     79
Nije se dite na babu bacijo,     80
materiću, Hajdarbegovi–.‟     81
  
He, jä kad čuo Silić Nasufbeže,     82
diže glavu, dajidži govori:     83
„Moj dajidže, silen Osmanbe–,     84
  
he, stani beže, ne kuni evlada.     85
Evo ti je vjera od meneka,     86
junak je pravi, pa je od juna–.     87
  
He, ovo, dajo, sedam godinica,     88
sedam je puta, na Podravlje siđe.     89
Vavik smo se, beže, napravi–     90
  
he, u tevdilu, kavursko odilo,     91
Pa hodali po zemlji kavurskoj.‟     92
To rekoše dva bega sile–     93
  
he, jä tražili oba šužnja mlada.     94
A kad beže te razumi riči,     95
to rekoše, na noge klisiš–.     96
  
He, okrenuše u kulu kamenu,     97
a u kulu silen Osmanbega.     98
Izišli su u halvat odaj–.     99
  
He, oba su bega sila kod pendžera,     100
pa oni su jeglen razmetnuli,     101
jer ga pita silan Osmanbež–:     102
  
„He, moj sestriću, silen Mehmedbeže,     103
moj sestriću, silen Hasanbe–,     104
  
he, kad ste, sinko, tamo prohodili,     105
jeste li iđe, sine, podpazili,     106
jesu li jim u životu glav–,     107
  
he, al' su dica ligom jizginula?‟     108
To govori beže vOsmanbeže.     109
Odgovara Silić Nasufbež–:     110
  
„He, moj dajidža, silen Osmanbež–     111
za nji' niđe podpazili nis–.‟     112
To govore, s pendžera gledaj–.     113
Kad pogleda silen Osmanbež–,     114
a uz polje vidi konjenik–,     115
  
he, đe on jaše na konju ala–,     116
na alatu baš k'o na zviretu.     117
Na alatu ra'to pozlaće–.     118
Na alatu čudan binjedžija.     119
  
He, sav se momak od čizama svit–,     120
od čizama pa do fez mu kap–.     121
Svije mu se srma po prsim–,     122
a sjaju se kratki džeferdar–.     123
  
He, kuca njega po čizmama ćorda.     124
A kad beže momka sagledavo,     125
na glavi mu kalpak skerletli–.     126
  
He, nov mu je skerlet pavo po plećima.     127
Valjaju se kite ibrišimke.     128
Tamam kite dvajes' i četir', [2786]     129
  
he, a peta je od srme jabuka.     130
Sve se momku valja po prsam',     131
  
he, va grohti mu srma po prsama,     132
a kod pasa zlatni dževerdar–,     133
  
he, jer von jaše uz polje zeleno.     134
A kad vidi silen vOsmanbe–:     135
  
„He, moj sestriću, Silić Nasufbeže,     136
pogledaj de, sinko, sa pendžer–,     137
  
he, jä na vonog momka gledajući,     138
konda je vono unđurska gazi–.     139
  
He, jä na jaku vunđurska gazija,     140
Na odilu vlaško momče, si–,     141
  
he, ja ga beli poznati ne mere–.‟     142
A kad glednu Silić Nasufbe–:     143
  
„He, moj dajidža, silen Osmanbeže,     144
ni ja ne znam ko je, odakle j–.‟     145
  
He, upravijo kamenu Osiku,     146
a sta vika bega osičkog'.     147
  
He, na delije beže podvikuje:     148
„Brže siđ'te avliji do vrat–,     149
  
he, dočekajte onog konjenika,     150
jer ga jeto našoj biloj kul–.‟     151
  
He, kad delije spali na avliju,     152
u tom momak dotira valat–.     153
  
He, dotira ga, pa ga zastavijo.     154
Zastavijo, ‚Bog pomozi‛ vik–,     155
  
    He, zastavijo, ‚Bog pomozi‛ vik–,     156
a delije lipše odprimi–.     157
A njim vlašče priče govorit':     158
„Dragi Turci, dragi carević–,     159
  
hej, ne zamjer'te vlahu benastome.     160
Ovdi nikad dohodijo nis–.     161
  
He, je l' vam ovo Osik na Unđuru,     162
je l' ovo kula silen Osmanbeg–?‟     163
  
He, jä delije njemu govorili:     164
„Ovo je Osik, već ga drugog nej–,     165
  
He, ovo je kula bega Osičkoga.‟     166
A neg' vlašče osidnu valat–.     167
  
He, odjaha ga, dizgon zahitijo;     168
sam mu se valat po avliji vod–.     169
  
He, vidi vlašče, poče govoriti;     170
uze izun da u kulu vujd–.     171
  
He, neg' njemuka izun dopustiše:     172
„Izun ti je vu kulu unit–     173
  
hej, posedeti, malo zapaliti.‟     174
Okrenu vlašče uz kulu kame–.     175
  
He, va kada dođe do vodajski' vrata,     176
vlašče ludo, al' je vrlo mud–,     177
  
he, jer mu skerlet pade pod pazuho.     178
A odaji otvorijo vrat–,     179
  
he, pa uniđe, dobro jutro viče.     180
Pokloni se, crnu zemlju ljub–,     181
  
he, pa je njima ruku poljubijo.     182
Poljubijo, pa se ispravij–,     183
  
he, neg' on njima podviv' stoji ruke.     184
A govori beže od vOsika: [2787]     185
  
„He, jä vlašiću u mojoj odaji,     186
oklen jesi, senta kojega s–,     187
  
he, od koje si ćesarske palanke,     188
kojeg vridna dvoriš gospodi–?     189
  
He, jä kako se po imenu vičeš?‟     190
Al' mu vlašče tiho govori–:     191
  
„He, beg Osmanbeg, u ruku ti ljubim.     192
Otude jesam, od Prozora grad–.     193
  
He, ja sam sluga Kajsar Generala,     194
pa sam tebi poš'o i Osik–.‟     195
  
He, ope' beže njemu govorijo,     196
ope' mu beže poče govori–,     197
  
he, jer mu vlašče 'vako govorilo:     198
„Meni je ime Pavišiću Luk–,     199
  
he, virna sluga Kajser Generala.‟     200
A kad beže razumijo rij–:     201
  
„He, Pavišiću od Prozora bila,     202
al' si mi Osik poš'o uhoditi,     203
  
he, al' si doš'o ate odvoditi,     204
al' si doš'o poraz divojak–,     205
  
he, vali, Luka, porad moje glave?‟     206
A kad Luka razumijo rij–:     207
  
„He, dragi beže, u ruku ti ljubim.     208
Nisam Osik doš'o uhodit–,     209
  
he, od Osika ate odvoditi.     210
Nisam poš'o poraz divojak–,     211
  
he, ne daj, Bože, poraz tvoje glave.     212
Neg' sam čuo za te, Osmanbe–,     213
  
he, jä da dobro drziš hizmećare.     214
Dvoriću te za nekog zema–,     215
  
he, dvoriti tebe, a grlo 'raniti.‟     216
A kad čuo silen Osmanbeg,     217
  
he, neg' on reče Pavišiću Luci:     218
„Virna slugo Kajser Generala,     219
  
he, da mi pravo po istini kaž–:     220
zašto si, Luka, Prozor ostavij–,     221
ostavijo Kajser General–?‟     222
  
„He, dragi beže, u ruku ti ljubim.     223
Ja služijo Kajser General–,     224
  
he, u Prozoru za dvanes' godina.     225
Pa sam skoro rano vuranijo,     226
  
he, pojijo konja Kajser Generala     227
pod visokom od kamena kul–,     228
  
he, —evo je vjera Zlatarića Pavla—     229
napojijo pa se povratij–.     230
  
He, al' me grlo sa pendžera viče.     231
Mene ljuba Zlatarića vik–:     232
  
‚He, vjerna slugo Pavišiću Luka,     233
a uniđi u kulu kame–.‛     234
  
He, ja sam, beže, ate ostavijo,     235
uz kamenu kulu okrenu–.     236
  
He, kad odaji vrata otvorijo,     237
u vodaji niđe nikog ne–, [2788]     238
  
he, posli ljuba Zlatarića Pavla.     239
Za mnom, beže, vrata poskoči–.     240
  
He, kad uskoči Zlatariću Pavle,     241
uskočijo, grlom podviknu–:     242
  
‚He, bre kopile Pavišiću Luka,     243
a ti, Luka, psi ti grebli maj–,     244
  
he, znaš li, Luka Kajser Generala,     245
brez izuna da se ovdi nejd–!‛     246
  
He, pa je, beže, plesku podignuo,     247
šinu mene po obrazu liv–,     248
  
he, a desni mi puče na četvero.     249
Nasmija se ljuba Zlatarić–.     250
  
He, da me, beže, sabljom udarijo,     251
kad bi mog'o ranu pribolit–,     252
  
he, ja bi' mu, beže, lakše halalijo.     253
Al' pleske mu halaliti nej–.     254
  
He, da me, beže, iz puške probijo,     255
kad bi' ranu mog'o probolit–,     256
  
he, bi' mu, beže, ranu halalijo,     257
a pleske mu halaliti nej–.     258
  
He, evo mu vjera Pavišica Luke,     259
da ću mu plesku sabljom povratit–.     260
  
He, ako moja bidne živa glava,     261
ako mi 'oćeš četu pokupit–,     262
  
he, da ja siđem kamenu Prozoru;     263
ako mi čete nećeš pokupi–,     264
  
he, ode Luka vod grada do grada.     265
Ko mi reče četu pokupit–,     266
  
he, onoga će Luka podvoriti.‟     267
A kad beže riči razumi–,     268
  
He, va vu Luku očima pogleda.     269
Pogledao Luki, govori–:     270
  
„He, virna slugo, Pavišiću Luka,     271
de mi pravo po istini kaž–,     272
  
he, zašto si tak'u robu zadobijo?     273
Na tebi je buča zelenoga,     274
  
he, kojega nije brez kamena Beča.     275
Na tebi je rudba cesarev–.     276
  
He, zašto rudbu jesi zadobijo,     277
kad si sluga Kajser General–?‟     278
  
He, jä Luka se u plećima sleže:     279
„Osmanbeže, ja t' u ruku ljubim,     280
  
he, kad me pitaš, moram kazivati.     281
Moreš li, beže, utuviti vri–,     282
  
he, kad si tahtu o'š'o i Stambolu,     283
a gospodin Kajser General–,     284
  
he, a gospodin silnu diže vojsku,     285
vudarijo pod Osik kamen–.     286
  
He, porobijo, vatrom popalijo,     287
na tvoju se kulu navrati–.     288
  
He, mene, beže, mira namirila,     289
ja sam tvoje ćeri ufati–.     290
  
He, drugi su ti brata pogubili.     291
Ja njih davo Kajser General–,     292
  
he, mene Kajser dobro nafalijo,     293
nafalijo Beču i ćesar–, [2789]     294
  
he, on je na me rudbu zadobijo,     295
ja sam za to rudbu predobijo.‟     296
  
He, kad je beže riči razumijo,     297
taj se beže ćehrom promjenu–.     298
  
He, na begu se dlaka ispravila     299
k'o na vuku prosinca mise–.     300
  
He, jä u bega oči zaigraše,     301
a on viče Pavišića Luk–:     302
  
„He, zar si, Luka od Prozora grada,     303
ti si moju porobijo kul–,     304
  
He, jä ovoga bega ocvilijo,     305
a obe mi ćeri ufati–,     306
  
he, pa si mene doš'o podvoriti?‟     307
Pa mu ruka pade po balčak–,     308
  
he, jä pokrenu iz đulmiša cordu.     309
A kad vidi Pavišicu Luk–:     310
  
„He, stani, beže, vu ruku ti ljubim!‟     311
Izvadi mu knjigu napisan–,     312
  
he, pa je begu smetnu na kolino.     313
„Viđaj, beže, što ta knjiga kaž–.     314
  
He, lako 'š moju odvaliti glavu.‟     315
Jä kad vidi beže od Osik–,     316
  
he, on u kore sablju povratijo,     317
  
e, on je bilu knjigu razavijo.     318
  
„He, beg Osmanbeg, u ruku te ljubim, [2790]     319
  
he, jä viđaj, beže, što ta knjiga kaže.     320
  
He, lako ćeš moju odvaliti glavu.‟     321
  
He, jä beže vrati u korice ćordu.     322
  
Hej, a razvi knjigu, u knjigu pogleda.     323
Kad pogleda knjizi niz jaziju,     324
  
he, jä kad je vidi beg Osmanbeg glava,     325
a knjigu gleda, avazile kaže.     326
„He, moj sestriću, Silić Nasufbeže,     327
  
he, hovo je knjiga od Prozora grada,     328
od Hatije i moje Zlatije.     329
Što su mi obi u knjizi pravile:     330
  
‚He, davori babo, silen Osmanbeže,     331
a je li tvoja u životu glava?     332
Ako svijet prominuo nisi,     333
ali si i sad kod Stambola bila,     334
ali si mi jako ostarijo,     335
  
he, neg' ne mereš na konju jahati,     336
a ti bojnim kopljem opravljati,     337
al' ti ne znaš đe smo u nevolji?     338
Roditelju, silen Osmanbeže,     339
  
he, ako ne znaš, babo roditelju,     340
a evo naske u Prozoru gradu,     341
neg' u kuli Kajsar Generala,     342
kod Anice lipe Kajsarice.     343
Još mi vjere prevjerili nismo,     344
  
he, jä roditelju, u ruku ti ljubim,     345
a u drugi zakon naselili.     346
Kamo nam braco beže Mehmedbeže, [2791]     347
a je li begu u životu glava?‟     348
U drugom je kraju napravila:     349
  
„He, roditelju, u ruku ti ljubim,     350
ako je tvoja u životu glav–,     351
  
he, eto, tebi knjiga od meneka,     352
eto, babo, Pavišića Luk–.     353
  
He, radi ga, babo, dobro dočekati,     354
a ti Luku za sina primiti,     355
jer je Luka Bogom pobratim–,     356
  
he, evo ga, babo, tri ima godine.     357
Radi njemu Unđur pokupiti,     358
a nek' siđe kamenu Prozor–,     359
  
he, ne bi li Bog d'o i sreća od Boga,     360
ne bi li se muke oprostili,     361
roditelju, i dušmanske ruk–.‟     362
  
He, kad je beže knjigu razvidijo,     363
od ramena ruke raskrilijo,     364
a pregrli Pavišića Luk–.     365
  
„He, treći sine, Pavišiću Luka,     366
beže će te za sina primiti.     367
Evo je vjera siren Osmanbeg–,     368
  
he, raspoliću svoje dostojanje,     369
kod sebe ti kulu napraviti,     370
pola tebi, pola Mehmedbegu.‟     371
  
He, pa on Luku kod sebe posadi.     372
Posadijo, Luki govorijo:     373
„Treći sine, Pavišiću Luka,     374
  
he, de mi pravo po istini kaži.     375
Kad bi' Unđur, Luka, podizao,     376
ima li tamo ćara i šićara,     377
  
he, bi li mogla šicariti vojska?     378
Lakše bi', Luka, vojsku podignuo     379
kad bi bilo ćara i šićar–.‟     380
  
He, onda Luka begu govorijo:     381
„Poočime, silen Osmanbeze,     382
dosti ima care i šićar–,     383
  
he, kod Prozora kamenoga grade.     384
Kakva kula Kajser Generala,     385
i u kuli sedam kvarti blag–,     386
  
he, vu njegaka dosti ima mala.     387
Al' mu je vAna od sveg mala glava.     388
Pa od kule Kajser General–,     389
  
He, neg' na kuli Zlatarića Pavla,     390
sto i dvajes' veliki' odžaka,     391
a pod njima ugusto dućan–,     392
  
he, u njima dosti ćara i šićara,     393
a tu pare ima svakojake.     394
A od kule Zlatarića Pav–,     395
  
he, neg' do kule Riđan Kapetana,     396
trista, beže, i dvajes' odžaka.     397
Tudi je ba —,     398
tudi je, beže, velika čarši–. [2792]     399
  
He, on ima dosti mala gotovoga.     400
U Riđana dosti ima mala,     401
al' mu je Ruža o' sveg mala glav–.     402
  
He, pa od kule Riđan Kapetana,     403
A do kule, beže, Vučkovića,     404
čaršija je sa obidvi stran–.     405
  
He, u Vučkovića dosti ima mala,     406
al' mu je Jele od sveg mala gla–.     407
  
He, pa od kule, beže, Vučkovića,     408
a do dvora starog Konomana,     409
čaršija je sa obidve stran–.     410
  
He, u Vučkovića dosti ima mala,     411
al' mu je Jele od sveg mala glav–.     412
  
He, poočime, silan Osmanbeže,     413
a od kule beže Vučkovi–,     414
  
he, neg' do dvora staroga Konomana,     415
čaršija je sa obidve strane.     416
U Konoma, dosti ima mal–,     417
  
ha, Ana mu jeste o' sveg mala glava.     418
A od kule Kono ma na starog,     419
a do kule, beže, Gavranić–,     420
  
He, čaršija je sa obedvi strane,     421
a po njojzi ugustu dućani,     422
po njima, beže, ćara i šićar–.     423
  
He, tudi ima pare svakojake,     424
dosti, beže, svile i kadife,     425
ne kažem ti saje venedik–.     426
  
He, pa od kule, beže, Gavranica     427
do čardaka, beže, Popovića,     428
čaršija je sa obidve stran–.     429
  
Popovića dosti ima mala,     430
al' mu je Ruža o' sveg mala glava.     431
Od čardaka, beže, Popovi–,     432
  
he, neg' do kule, beže, Gavranića,     433
čaršija je sa obidve strane.     434
A od kule, beže, Gavrani–,     435
  
he, do čardaka Pauka hajduka,     436
što je ledenoj Skuti na obali,     437
u čardaku sedam kumpanij–,     438
  
    he, u čardaku sedam kumpanija,     439
a kod nji' su do tri harambaše,     440
nad njima je Pauče hajduk–,     441
  
he, što čuvaju kamena Prozora     442
—čaršija je sa obidve strane.     443
Od čardaka Pauka hajduk–,     444
  
—he, to j' ledenoj Skuti na obali—     445
od čardaka Pauka hajduka,     446
a do kule Pavuka hajduk–,     447
  
he, čaršija je sa obedvi strane,     448
a po njojzi ugusto dućan–.     449
  
He, u Pavuka dosti i ma mala,     450
al' mu je Jele od sveg mala glava.‟     451
Kad spomenu Jelku Paukov–, [2793]     452
  
he, Luka jeknu, sva odaja zveknu,     453
jer mu je Jele jauklija bila:     454
„Davore Jele Pavuka hajduk–!     455
  
He, dragi beže, u ruku ti ljubim,     456
čaršija je sa obidve strane.     457
Pa od kule Pauka hajduka,     458
  
He, do kamene Dispetove crkve,     459
čaršija je sa obidve strane,     460
a po njojzi ugusto dućan–.     461
  
He, kakva je sama Dispetova crkva,     462
mala je crkva, četiri zvornika,     463
u njoj trista zlatni' oltarev–,     464
  
he, a srebrenim ni hesaba nejma.     465
U njoj Kata sva od suhog zlata,     466
u Marije none pozlaće–,     467
  
he, Marija je od četiri stoka.     468
Sve bi ii to manja bila šala:     469
naokolo klupe pograđen–.     470
  
he, po njimaka sve od srme lonci,     471
u njimaka gotovina novc–.     472
  
He, u njoj sidi sedam jagumana,     473
a na njima od zlata dolama,     474
po njima zlatna puca poredan–.     475
  
He, da ti je samo porobiti crkvu,     476
mogla bi ti vojska zadobiti.     477
U njoj jesu sve tri stupca zlatna,     478
  
he, svaki važe sedam puni' oka.     479
Dragi beže, u ruku ti ljub–,     480
  
He, da ti je samo porobiti crkvu,     481
mogla bi ti vojska zadobit–.     482
  
He, poočime, silen Osmanbeže,     483
pa ja hoću navratiti Turke,     484
a ja Tisi sići na obalu,     485
  
he, jer je tudi velika čaršija,     486
silni jesu kule i odžaci,     487
a čaršija sa obidve stran–.     488
  
He, po njima ima ćara i šićara,     489
po dućani dilber Madžarice,     490
Madžarice sve k'o labudi–.     491
  
He, porobiti veliku čaršiju.     492
Pa ću tvoje navratiti Turke     493
lednoj Tisi, beže, na obal–.     494
  
He, ja ću sići Veli Krmežinu,     495
navratiti Unđurlije Turk–,     496
  
he, i tudi je golema čaršija.     497
I tu, beže, hoću porobiti,     498
a žestokom vatrom opalit–.     499
  
He, more ti, beže, vojska zadobiti.‟     500
Ja kad čuo silen Osmanbeže,     501
podiže glavu, poče govorit–:     502
  
„He, moj sestriću, Silić Nasufbeže,     503
dofati, sine, knjige nepisane,     504
a dofati s čim se knjiga piš–,     505
  
he, ja da knjigu na kolinu piš–.‟     506
Silić beže knjige nabavijo, [2794]     507
a po krilu prostrijo varti–.     508
  
he, u ruke je kalam ispravijo,     509
Vid' der bega, sitnu knjigu piš–.     510
  
He, knjigu piše, a knjigu andiše,     511
andiše je nasred Unđurisa,     512
a na ruke budimskom veziru:     513
  
„He, naš veziru, u našem Budimu,     514
moreš li ono utuviti vri–,     515
  
he, kad sastaše naše Unđurlije,     516
krvav mahzar na te napraviše,     517
kod devleta tebe opankaš–,     518
  
he, za te dignu iz našeg Budima,     519
a da vezir u Budimu nisi.     520
A ja za to jesam podpazi–,     521
  
he, ja se spremi', do Stambola siđe',     522
kod devleta tebe nafalijo,     523
a ja na te ferman dobavi–,     524
  
he, da si nam vezir u našem Budimu     525
od tog dana za dvanes, godina.     526
Ho'š li mi tak'i zeman popazit–,     527
  
e, ho'š li mi dati itlak bujruntiju,     528
po itlaku da podižem vojsk–,     529
  
he, ja da trčem kamenu Prozoru,     530
ne bi li sreća pred menika bila     531
da povratim dva srcom evlad–.‟     532
  
He, kad je veziru knjigu opravijo,     533
kud se vila, do Budima svila,     534
a veziru pade preko kril–.     535
  
He, jä l' vezira knjigu razavijo,     536
razavijo, pa je prividijo,     537
a on piše sitnu bujrunti–:     538
  
„He, lalo moja, silen vOsmanbeže,     539
hoću ti tak'i zeman popaziti.     540
Eto tebi itlak bujrunti–,     541
  
he, po itlaku ti podiži vojsku.‟     542
U drugom je kraju napravijo:     543
„Lalo moja, silen Osmanbež–,     544
  
he, ako džabe potrošiš vojnika,     545
a ti siđeš do Prozora bila,     546
ne povratiš dva srcom evlad–,     547
  
he, ja ću tvoju glavu vodrizati,     548
metnuti je na tevsiju zlatnu,     549
obraz' crna u Stambol poslat–.‟     550
  
He, kad mu posla sitnu bujruntiju,     551
kud se vila, do Osika svila.     552
A kad begu pala preko kril–,     553
  
he, kad je vidi silen vOsmanbeže,     554
Osmanbeže neće mirovati,     555
vem on knjigu na kolinu piš–. [2795]     556
  
He, andiše je na ravnu Kanižu,     557
a na ruke Tiri Kanižliji:     558
„Hasanpaša vod Kaniže bi–,     559
  
he, eto tebi knjige od meneka.     560
Dok tebika moja knjiga dojde,     561
diži silu uz ravnu Kani–,     562
  
he, neg' podigni, nemoj omaliti.     563
A pohiti, nemoj zakasniti.     564
Hod' Begovcu, ledenu bunar–,     565
  
he, Hasanpašo, da se sastanemo.‟     566
Tu opravi, pa von drugu piše.     567
Andiše je na Varad Kani–,     568
  
he, neg' na ruke Avdipaši starom:     569
„Avdipaša od grada Varada,     570
eto tebi knjige od menek–.     571
  
He, dok tebika moja knjiga dojđe,     572
diži silu po Varadu bilu,     573
a podigni, nemoj omalit–.     574
  
He, hodi meni pod vOsik kameni,     575
do Begovca ledena bunara.     576
Neg' je triba da se sastanem–.‟     577
  
He, tu opravi i treću napravi.     578
Andiše je na ravnu Požegu,     579
na Požegu Sestokrilević–.     580
  
„He, Alibeže od Požege ravne,     581
dok tebika moja knjiga dojđe,     582
diži silu uz ravnu Požeg–,     583
  
he, neg' pohiti, nemoj zakasniti,     584
a povedi, nemoj omaliti.     585
Ne ostavljaj Ibre bajraktar–,     586
  
he, u koga se moreš pouzdati.     587
Digni, beže, pa ti hajde 'vamo.‟     588
Tu opravi, pa von drugu piše,     589
  
he, andiše je u Peštu kamenu,     590
a na ruke Pešti vAlibegu:     591
„Alibeže, od Pešte gazi–,     592
  
he, diži silu uz Peštu kamenu,     593
ta ti hajde, nemoj zakasniti,     594
a podigni, nemoj omalit–.‟     595
  
He, tu opravi, ope, knjiga piše,     596
andiše je na Ostrugu bilu,     597
do Ostruge Omer efendi–.     598
  
He, tu opravi, ope, drugu piše,     599
andiše je carevom Budimu,     600
a na ruke agi jenjičar–:     601
  
„He, davori ago od našeg Budima!     602
Dok tebika moja knjiga dojđe,     603
deder diži carske jenjičar–,     604
  
he, jenjičara za dvan'es' hiljada.     605
Ne ostavljaj sejmenbaše Rame,     606
nek' podigne ljutog Arnavut–,     607
  
he, Arnavuta pet puni' hiljada.‟     608
Tu opravi, ope' knjigu piš–,     609
  
he, andiše je carevu Budimu,     610
a na ruke budimskom veziru:     611
„O valijo u našem Budim–, [2796]     612
  
he, de se meni u gajretu nađi,     613
a pošalji kuvet od Budima.     614
Pošalji mi Beširpašu si–,     615
  
he, nek' mi siđe pod Osik kameni,     616
a savede naše Budimljane.‟     617
Diže glavu Silić Nasufbeg:     618
  
„He, moj dajidža, silen Osmanbeže,     619
prođ' se va u —,     620
prođ' se, beže, unđurski' gradov–,     621
  
he, prejaki su unđurski gradovi.     622
Biće nami odviše vojnika.‟     623
Opet beže sitnu knjigu piš–,     624
  
he, vandiše je do čitluka svoga,     625
a na ruke Miladinu knezu,     626
Miladinu Kojašinović–:     627
  
„He, virna rajo, Miladine kneže,     628
dok tebika moja knjiga dojđe,     629
deder, diži po čitluku raj–,     630
  
he, hodi, siđi pod Osik kameni.     631
Zeman doš'o da mi vojujemo.‟     632
Jä kad beže knjige rasturij–,     633
  
Hevo beže se kod Osika sprema.     634
O' tog dana za njekog zemana     635
hazur čini svoje Osičan–.     636
  
He, kad mu je jedno jutro osvanulo,     637
pa je beže rano vuranijo,     638
a pogleda niz Osičko rav–,     639
  
he, do Begovca, ledena bunara.     640
Malo je stati, va sile vidit–.     641
  
He, von vogleda cr'ljena čadora     642
—na čadoru od zlata jabuka—     643
kraj se njega osilila vojsk–.     644
  
He, jes' to čador paše Kanižlije.     645
A kad beže očim prihitijo,     646
pa pogleda priko Osičkog–,     647
  
he, čudan beže alaj ogledao.     648
Mala je četa, al' je ognjevita.     649
To je gra'ski bijo poglavar–,     650
  
He, to je bijo Avdipaša, glava     651
od Varada, carevoga grad–.     652
  
He, ni taj paša niđe omalijo.     653
I tu siđe beže Požegliću,     654
od Požege Šestokrilević–.     655
  
He, pa mu siđe Omer efendija     656
od Ostroge, carevoga grada.     657
Al' mu siđe Pešta vAlibeg–.     658
  
He, nika'v aga nije omalijo–.     659
Pa mu siđe aga jenjičaru,     660
i ured njega sejmenbaša Ram–.     661
  
He, voni vate jesu razjahali.     662
Malo je vrime za vrimenom bilo,     663
a kad siđe Beširpaša si–,     664
  
he, Beširpaša, vezirevo dite,     665
kome beže knjigu opravijo.     666
Nika'v ajan nije omali–,     667
  
he, sve Osičko polje pobililo.     668
Konj do konja, junak do junaka,     669
čadorovi polje potrpal–, [2797]     670
  
he, jä bajraci k'o niski oblaci.     671
A kada viđa silen Osmanbeže,     672
Taj je beže tembih učini–.     673
  
He, od Osika poletiše vrata,     674
a ishode Osičani Turci,     675
a š njimaka silen Osmanbeg,     676
  
he, ured njegaka Pavišicu Luka,     677
z druge strane Silić Nasufbeže.     678
Pa okrenu paši i tenef–.     679
  
He, jä kad siđe paši i čadoru,     680
tenef diže, pod čador uniđe,     681
Selam dade, pod tenefom stad–.     682
  
He, po' čadorom age i spahije,     683
ne kažem ti paše i Unđurlije.     684
Sve su voni čador ispuni–.     685
  
He, među njima paša Kanižlija,     686
a kod njega Beširpaša dite,     687
jedino dite budimskog vezira.     688
  
He, kad rekoše da su zdravo bili,     689
Beširpaša svoju diže glavu,     690
a govori silen Osmanbeg–:     691
  
„He, Osmanbeže, lalo od Osika,     692
imaš, dragi, careva fermana,     693
kad s' ov'liku pokupijo vojsk–?     694
  
He, jä kuda ćeš vojskom okretati?‟     695
A kad čuvo silen Osmanbeže,     696
Beširpaši 'vako odgovar–:     697
  
„He, neg' ja nemam careva fermana,     698
al' ja imam itlak bujruntiju,     699
bujruntiju roditelja tvog–,     700
  
he, roditelja budimskog vezira.‟     701
Onda veli Beširpaša mlad–:     702
  
„He, kud ćeš, beže, vojskom vokretati?‟     703
„Hoću ići kamenu Prozoru,     704
ne bi li Bog d'o i sreća od Bog–,     705
  
He, ne bi' l' dicu svoju povratijo.‟     706
A kad Beširpaša riči razumijo,     707
a govori silen Osmanbeg–:     708
  
„He, Osmanbeže od Osika lalo,     709
Ima li tamo ćara i šićara?     710
Bi li nam mogla šićariti vojsk–?‟     711
  
He, jä kad beže riči razumijo,     712
kraj sebe turnu Pavišića Luku,     713
„Nek, ti kaže Pavišiću Luk–.‟     714
  
He, sve mu Luka po istini kaže,     715
'nako kaže ka' što i ja Vami,     716
A da ima ćara i šićar–.     717
  
He, kad su čuli age i spahije,     718
vid' tertiba paše Kanižlije,     719
pa je paša tertib učini–,     720
  
he, da preberu na poljani vojsku,     721
da prepišu vunđurliju vojsku.     722
  
He, udariše, vojsku prebiraše,     723
a za njima jednog kalemdži–.     724
  
He, neće oni stara ni nejaka,     725
Osičaka od boja junaka.     726
Jä koga su odabrali Turc–,     727
  
he, kalemdžije na kalem uzeli. [2798]     728
Jesam čuo, a vidijo nisam,     729
a što ima na kalemu vojsk–,     730
  
he, va da je vojske šezdeset hiljada.     731
Tako čuo, a nisam vidi–.     732
  
He, kalemdžije natrag se vratiše.     733
Već rekoše vojsku podizati.     734
A neg' viče Tiro Kanidžli–:     735
  
„He, dragi beže, od Osika glava,     736
jä imaš li četnog kulavuza     737
da ti svede do tamo vojnik–,     738
  
he, da provede od Unđura vojsku,     739
jer doleko kamenu Prozoru,     740
sensuz tamo vojevati, beg–.‟     741
  
„He, imam, paša, u ruku ti ljubim.     742
Evo glave Pavišića Luke,     743
neg' je Luka četni kulavuz–.‟     744
  
He, ćeli oni da podižu vojsku,     745
a poljem se konjik pomolijo,     746
i za njim se alaj otoči–.     747
  
He, sve to bliže kad se prikučijo,     748
poznadoše Milosavu knez–,     749
  
he, iz čitluka, iz begove raje.     750
A kad mamna dotira đogata,     751
ustavi ga, pa ga osidnu–,     752
  
he, jä on begu ‚Bog pomozi‛ viče.     753
Beže primi, raji govorijo:     754
„Virna rajo, Milosava knez,     755
  
he, kako si mi raju pokupijo,     756
da mi raje nisi kidisao?‟     757
  
„He, dragi beže, u ruku ti ljubim.     758
Ja sam dobro raju pokupi–.     759
  
He, đe su vu dvoru sedmerica bila,     760
šes' sam dig'o, jednoga vostavi–.     761
  
He, đe su vu dvoru šesterica bila,     762
pet sam dig'o, jednoga vostavi–.     763
  
He, đe su vu dvoru peterica bila,     764
četiri dig'o, jednoga vostavi–.     765
  
He, đe su vu dvoru po dvojica bila,     766
jednoga dig'o, jednoga vostavi–.     767
  
He, đe je u dvoru sama bila glava,     768
i onu sam jednu podignu–,     769
  
he, jer se, beže, od braće dilijo.     770
Čudo ti raje nisam nakupi–,     771
  
he, raje nema već dvan'es' hiljada.‟     772
A kad beže riči razumi–,     773
  
he, vid' de knezu beže govorijo:     774
„Virna rajo iz čitluka mog–,     775
  
he, kad si mi tako raju pokupijo,     776
evo ti vjera silen Osmanbeg–,     777
  
he, ako se zdravo vod Prozora vratim,     778
pola ću vam osići harač–.‟     779
  
He, pa rekoše, vojsku pokrenuše,     780
a pred njima Pavišiću Luk–.     781
  
He, od vOsika vojsku pokrenu.     782
Teže oni preko Unđuris–. [2799]     783
  
He, jagme oni Lipovome klancu,     784
Krnjoj Jeli i Lipovu klanc–.     785
  
He, veće sunce ikindija bila.     786
Tudi Luka zastavi alat–,     787
  
he, pa govori silen Osmanbegu:     788
„Poočime silen Osmanbez–,     789
  
he, ovdi valja konak učinuti.     790
Doleko je kamenu Prozor–.‟     791
  
He, vovdi vojsku jesu zastavili,     792
oni su tudi konak učini–.     793
  
He, ćeli oni vojsku podizati.     794
Podiže glavu paša Kanižli–:     795
  
„He, o junaci, od tog fajde nema.     796
Ovdi nam valja dundar vostavit–,     797
  
he, nek' on čuva žestokoga klanca,     798
Krnje Jele i Lipova klanc–.     799
  
He, 'vake džade nema do vUnđura,     800
Bože ne daj da g' ujagme Kranjc–,     801
  
he, nami natrag nije povraćanja.‟     802
Jä koga će ostaviti tud–?     803
  
Hje, ostaviše Milosavu kneza,     804
a njegovu sa čitluka raj–.     805
  
He, kneže bega grlom dovikuje:     806
„Virna rajo is čitluka mog–,     807
  
he, ne šali se, džadu sačuvati.‟     808
„Hajde, beže, hajirom ti bi–!     809
  
He, dok je moje na ramenu glave     810
ti se ne boj žestokome klanc–.‟     811
  
He, vonda beže pokrenuo vojsku,     812
a pred njima Pavišiću Luk–.     813
  
He, a vazdan iđe od Lipova klanca,     814
a izlaž' oni polju Jastrebo–,     815
  
he, na siroko polje Jastrebovo     816
pod zelenu goru Golubic–.     817
  
He, jä kad Luka istira valata,     818
a na polju ata zastavi–,     819
  
he, jer je more —,     820
jer je sunce za more kanulo,     821
veće viče Pavišiću Luk–:     822
  
„He, poočime silen vOsmanbeze,     823
ovdi nam valja vojsku ustaviti,     824
  
he, ovdi konak valja učiniti.     825
Ovdalen je kamenom Prozor–,     826
  
he, do Prozora četiri sahata.‟     827
Pa je Luka razjah'o alat–,     828
  
hje, a taj beže čador razavijo,     829
a ostale zastavi vojnik–.     830
  
He, zastavili, pa su posidali,     831
e, na zelenom polju Jastrebov–.     832
  
He, pod čadorom oni posidali, [2800]     833
  
he, jä neg' ostala vojska razjahala.     834
  
He, jä kad tavna noćca ufatila,     835
  
he, jä vid' de glave silen Osmanbega,     836
  
he, jä Osmanbeže pod tenefom viče:     837
  
„He, sada da je majka rodila junaka,     838
  
He, a da je sestra brata od'ranil–,     839
a ko bi siš'o kamenom Prozor–,     840
a uhodijo kulu Kajsarevu,     841
  
he, jä uhodijo i pravo kazao,     842
je li se Kajsar doma pregodijo,     843
čuva li Kajsar kamenog Prozora?‟     844
  
He, jä kad ga beže izgovori riči,     845
svakom pade po nidrama glava.     846
Niko svoje ne podiže glave,     847
  
he, ta jer je mučno kuli Kajsarevoj.     848
Otalen su četiri sahata     849
do Prozora grada kamenoga.     850
  
He, jä vid' der, vidi Pavišića Luke,     851
a neg' Luka iz grla podviče:     852
„Poočime silen Osmanbeže,     853
  
he, jä evo, beže, takoga junaka!     854
Ama mi neće virovati Turci.‟     855
A kad čuo silen Osmanbeže:     856
„Hajde, Luka, do Prozora bil–,     857
  
he, treći sine Pavišiću Luka.‟     858
A vid' de Luka, natrag se povrati,     859
a valata zajahavo svoga,     860
pa okrenu s polja Jastrebova.     861
  
He, što se zove polje Jastrebovo,     862
a i visoka gora Golubica:     863
tudi je jastreb potir'o goluba.     864
Dok je bilo priko polja ravna,     865
tudi je hora jastrebova bila;     866
kada upali u goru zelenu, [2801]     867
  
he, onda je hora bila golubova.     868
S otog se zove polje Jastrebovo     869
i zelena gora Golubov–.     870
  
He, jä vid' de Luke, ode do Prozora,     871
javaš, javaš, kamenu Prozoru,     872
biloj kuli Kajsar general–.     873
  
He, jä kad kuli dojđe i avliji,     874
od avlije otvorena vrata.     875
Uskoči Luka pod kulu kamen–,     876
  
he, pa on mamna osidnu alata,     877
a zabaci četiri kajasa,     878
ode ti Luka uz kulu kamen–.     879
  
He, Luka znade ići po odaja–.     880
Vid' de, vi' de Pavišića Luke,     881
a on teži u halvat odaj–,     882
  
he, jä đe mu jesu obe posestrime,     883
dvi Turkinje, obe posestrime.     884
A kad Luka otvorijo vrat–,     885
  
he, na golemo čudo udarijo,     886
jer on nađe oba posestrime,     887
a kod nji' su dva oštra Madžar–.     888
  
He, jednom Hatka sila kod kolina,     889
bacila mu ruku iza vrata,     890
a drugom je Zlatija divojk–.     891
  
He, rone suze, a štete obraze.     892
A kad Luka vidi sa kapije,     893
Luka viknu ko kad jelin rik–:     894
  
„He, dvi Turkinje, obe posestrime,     895
posestrime, crn vam obrez bijo!     896
Što će vami dva oštra Madžar–?     897
  
He, jeste l' meni tvrdu vjeru dali,     898
dok ne siđem od Osika bila,     899
da vas muško ni viditi nej–?‟     900
  
He, jä kad čule obe posestrime,     901
posestrime na noge klisile,     902
jer poznaše Pavišića Luk–:     903
  
„He, z bogom brate Pavišiću Luka,     904
ovo nisu dva oštra Madžara.     905
Jedno je braco beže Mehmedbež–,     906
  
he, drugo je tetić Silić Nasufbeže.‟     907
A kad Luka te razumi riči,     908
on u kore povratijo ćord–,     909
  
He, pa on pita obe posestrime:     910
„Bi l' mi pravo znale kazivati,     911
je l' se Kajsar doma pregodi–?‟     912
  
„He, nije, Luka, bogom pobratime,     913
Kajsara nema u Prozoru bil–.     914
  
He, dok je tebe, pobro, nestanulo,     915
i Kajsar se name podignu–,     916
  
he, otiš'o je bilu Komorhanu     917
podizati komorhanskog ban–,     918
  
he, pobratime, bane ledeničkog,     919
da podižu silovitu vojsk–,     920
  
he, jä da trču na Unđurovinu.‟     921
Ope' Luka njima govori–: [2802]     922
  
„He, posestrime, obe dvi Turkinje,     923
bi l' mi pravo znale kazivat–,     924
  
he, je li doma Zlatariću Pavle,     925
svojim pobrom Riđan kapetan–,     926
  
he, a njihovi sedam kumpanija,     927
čuvaju li Prozor na ćenar–?‟     928
  
„He, pobratime, Pavišiću Luka,     929
oni su digli sve šes, kumpani–,     930
  
he, otišli su zelenome lugu,     931
od Prozora pole ure jak–,     932
  
he, da čuvaju vod Unđura puta.‟     933
A kad Luka te razumi rij–,     934
  
he, još govore obe posestrime:     935
„Drag) brate, Pavišiću Luk–,     936
  
he, đe si našeg babu ostavijo?     937
Hoće li babo do Prozora sić–?‟     938
  
„E, hoće, Zlate, bogom posestrimo,     939
od sada, draga, do bijelog dan–.‟     940
  
E, jä to reče, pa se povratijo,     941
a neg' Luka najaha valat–,     942
  
he, pa on teži polju Jastrebovu,     943
do tenefa silen Osmanbeg–.     944
  
E, hitro siđe do čadore bile,     945
kod čadore razjaha valat–.     946
  
E, tenef diže, pod čador uniđe,     947
a on veli silen Osmanbeg–,     948
  
e, jer mu beže 'vako govorijo:     949
„Treći sine, Pavišiću Luk–,     950
  
He, jesi l', sinko, Prozor uhodijo?     951
Čuva li kule Kajsar genera–?     952
  
He, je li se Kajsar doma pregodijo?‟     953
„Poočime, silen Osmanbeg–,     954
  
he, jä Kajsara nema kod Prozora.     955
Otiš'o je bilom Komorhan–,     956
  
he, da podiže Komorhana bana,     957
da podiže Vuka Ledenik–,     958
  
he, jä da trču na Unđurovinu.     959
Otiš'o je Zlatariću Pav–,     960
  
he, svojim pobrom Riđan kapetanom,     961
a podig'o sedam kumpanij–,     962
  
He, nikog, beže, n Prozoru nema     963
kašnje glave Pauka hajduk–.     964
  
He, neg' čuj, beže, što ću govoriti:‟     965
Istom voni u eglenu bil–,     966
  
he, crnog polja stade tutnjevina,     967
a dopade beže Mehmedbeg–,     968
  
he, i už njega Silić Nasufbeže.     969
Oni nose oba dva jesir–,     970
  
he, obe ćeri silen Osmanbega.     971
Kad se dica babom sastavil–,     972
  
he, da si mog'o stati pogledati,     973
a ti čuti golemog figanj–.     974
  
He, stoji vika Pavišića Luke:     975
„Poočime silen Osmanbeg–,     976
  
he, sad ćemo, beže, pripoliti vojsku.     977
Al' ćeš, beže, u sagrdum poj–, [2803]     978
  
he, poočime, kamenu Prozoru,     979
al' ostati polja čuvajuj–?‟     980
  
He, Osmanbeže Luki govorijo:     981
„Treći sine Pavišiću Lu–,     982
  
he, ja sam, sinko, jako ostarijo,     983
a ne mogu na konju jahat–,     984
  
he, jä kamo li kopljem upravljati.     985
Ja ostati polja čuvajuj–.‟     986
  
He, ope' Luka poče govoriti:     987
„Poočime silen Osmanbe–,     988
  
he, ne šali se, ja ti ljubim ruku.     989
Nemoj, beže, polja ostavit–,     990
  
he, da mi 'vamo ligom izginemo.     991
Nemoj ope' polje ostavit–,     992
  
—he, Bože nedaj da g' ujagme Kranjci—     993
nami nema, beže, prolaženj–.     994
  
He, da smo vile, da imamo krila,     995
Ne bi nam pero pronijelo til–.     996
  
He, drugog puta nema ni prohoda.‟     997
Onda viče silen Osmanbeg–:     998
  
„E, hajde, Luka, nemaj brige zato!‟     999
Ope' se je Luka uzvratij–:     1000
  
„He, poočime silen Osmanbeže,     1001
slušaj Luku, ja ti ljubim ru–.     1002
  
He, kad ja odem kamenu Prozoru,     1003
jedni će ti, beže, dohodit–,     1004
  
he, pa će tebe izlal učinuti.     1005
Nemoj, beže, polja ostavi–,     1006
  
he, da mi 'vamo ligom izginemo.‟     1007
„Hajde, Luka, nemaj brige zat–.‟     1008
  
He, triput se je Luka uzvratijo,     1009
Onda Luka poklopi valat–,     1010
  
he, pa je Luka pripolijo vojsku,     1011
a vokrenu kamenu Prozor–.     1012
  
He, osta beže polja čuvajući,     1013
Luka teži kamenu Prozor–.     1014
  
He, vidi Luke, vesela mu majka,     1015
a okrenu do Crnoga lug–,     1016
  
He, jer vu lugu sve ses' kumpanija,     1017
a kod nji' je Zlatariću Pav–,     1018
  
he, svojim pobrom Riđan kapetanom.     1019
Nji' dvojica među se govor–:     1020
  
„He, pobratime, Zlatariću Pavle,     1021
Njesto mi polja stoji tutnjevi–,     1022
  
he, jä planine stoji gudljevina;     1023
ja se bojim od Boga godin–.     1024
  
He, penj'te čerge svoje čadorove,     1025
moglo bi nam udariti vrim–.‟     1026
  
He, ču se grlo Pavišića Luke,     1027
đe on viče Zlatarića Pav–:     1028
  
„He, čuješ li me, Zlatariću Pavle,     1029
tebi nije od boga godin–,     1030
  
he, neg' je Luka od Unđurovine     1031
sa kuvetom silen Osmanbeg–.     1032
  
He, moreš li ono utuviti vrime     1033
kad si pleskom Luku ošinu–?     1034
  
He, drži me se, eto mene na te!     1035
Evo je vjera, nikude mimo t–.‟ [2804]     1036
  
He, jä za begom navalili Turci,     1037
al' uz njega pregolema vojsk–.     1038
  
He, jä kad čule obe harambaše,     1039
oni svoje društvo pometaš–,     1040
  
he, jä na prvoj vatri dočekaše.     1041
Al', junaci, otog fajde nej–.     1042
  
He, malo je Vlaha, a čudo Turaka.     1043
Brzo kavgu rastaviše tud–.     1044
  
He, ama je Luku mira namirila,     1045
a pogubi Zlatarića Pav–,     1046
  
he, i pobru mu Riđan kapitana.     1047
Što je rek'o, on slagati nej–.     1048
  
He, dok su voni rastavili kavgu,     1049
već se sunce rodi od istok–.     1050
  
He, kad je žarko sunce ogrijalo,     1051
ogrijalo po Prozoru bil–,     1052
  
he, vidi Luke, ustavi valata,     1053
ustavijo, iz grla podvik–:     1054
  
„He, Unđurlije, moja braćo draga,     1055
viđate li Prozor na ćenar–,     1056
  
he, vidite li kule od kamena,     1057
i na kuli od zlata jabuk–?     1058
  
He, vono je kula Kajser generala.     1059
Na obdulju kula od kamen–,     1060
  
he, jer je u njoj sedam kvarti blaga,     1061
al' je vAna o' sveg male glav–.‟     1062
  
He, to on reče, pade po valatu.     1063
Crna polja stade tutljevi–.     1064
  
He, njekoliko polje pregaziše,     1065
a sta huka polja zelenog–,     1066
  
He, kad propade Nemir fenerdžija.     1067
I on misli da nema junak–,     1068
  
he, a na vata nad konja dorata,     1069
a kraj njega junak proletij–:     1070
  
he, rada mu mati, Ibro bajraktaru,     1071
bajrektaru Šestokrilevi–.     1072
  
He, misli Ibro, vesela mu majka,     1073
Da nad njega već nije junak–,     1074
  
he, krajem njega junak proletijo,     1075
jer propade momak na dorat–,     1076
  
he, rada mu mati, silen Me'medbeže.     1077
I on vatu pavo po perči–,     1078
  
he, poredi mu Silić Nasufbeže.     1079
A neg' misli Pavišiću Lu—,     1080
  
he, al' je junak poljem zapivavo     1081
na gavranu, baš k'o na zviret–:     1082
  
„Ha haj,, gavrane, moje vitko krilo,     1083
ne bi l' sreća pri namika bil–,     1084
  
he, da siđemo Đistopari crkvi,     1085
a da stupac jedan vujagmi–,     1086
  
he, mi bi, brate, smili do Vidina,     1087
jer popili fukarsku ulef–,     1088
  
he, zato je vAle Vidin vostavijo.‟     1089
Tade se je Ale pregodi–,     1090
  
he, pa on vranu leže po perčinu.     1091
vOni se jagme Kajsarevoj kul–. [2805]     1092
  
He, ko će prvi kuli doletiti?     1093
Prvi dođe Pavišiću Luk–.     1094
  
He, vid' de Luke, odjaha alata,     1095
a okrenu u kamenu kul–,     1096
  
he, pa razbijo sedan kvarti blaga,     1097
pa i' baca niz kulu kamen–.     1098
  
He, a kupe i' mlade Unđurlije.     1099
Vid' de Luke, mirovati nej–,     1100
  
he, već on lapi vAnu Madžaricu,     1101
izvede je pred visoku kul–.     1102
  
He, koga Luka kod alata nađe?     1103
A on nađe bega Mehmedbeg–,     1104
  
he, Mehmedbega silen Osmanbega,     1105
a Luka ga darovavo š njom–:     1106
  
„He, eto, pobro, ti s' oženi š njome!‟     1107
Unđurlije natrpaše kul–,     1108
  
he, udariše velikim odžakom.     1109
Na Prozoru pukoše topovi,     1110
  
he, vode jeka kamenu Oršanu,     1111
od Oršana pa do Komorhan–.     1112
  
He, po gradovi drmaju topovi,     1113
po kulama sitni kaljunov–,     1114
  
he, po čardacim sitni zenberici,     1115
a po polju puške opstraškinj–.     1116
  
He, kavurska se zemlja zapalila.     1117
Da gledamo Pavišića Luk–,     1118
  
he, biloj kuli Zlatarića Pavla,     1119
jer dopade Pavišiću Luk–.     1120
  
He, uskočijo, ufati Madžarku,     1121
izvede je pred kulu kamen–.     1122
  
He, koga Luka kod alata nađe?     1123
Rada mu mati, Demir fenerdžij–,     1124
  
he, Luka ga je š njome darovavo.     1125
Unđurlije kulu natrpal–.     1126
  
He, robe oni velike dućane:     1127
nejko dibu, a nejko kadif–,     1128
  
he, njeko grabi mekane dukate,     1129
njeko hoće pare svakojak–,     1130
  
he, jer na Prozor Turci navalili,     1131
navalili sa strane četi–.     1132
  
He, jä vid' dera Pavišića Luke,     1133
a od kule Riđan kapetan–,     1134
  
he, pa do kule starog Konomana,     1135
a do kule otišće alat–.     1136
  
He, biloj kulu Vučkovića siđe,     1137
Unđurlije za njim udari–.     1138
  
He, i tudika ufati divojku.     1139
Kog je Luka naš'o kod alat–,     1140
  
he, š njome ga je Luka darovavo.     1141
Unđurlije kulu natrpal–.     1142
  
He, čuje se grlo Pavišića Luke,     1143
a on teži kuli od kamen–,     1144
  
he, jä do kule bile Gavranića,     1145
a on sijde kuli od kamen–,     1146
  
he, jä do kule starog Konomana.     1147
A od kule Konomana star–,     1148
  
he, neg' do dvora siđe Gavranića,     1149
a otalen otišće valat–. [2806]     1150
  
He, do čardaka siđe Popovića,     1151
a za njime povrvili Turc–.     1152
  
He, robe, pale, odvaljuju glave,     1153
razvaljuju velike dućan–,     1154
  
he, jer čarsija sa obedvi strane.     1155
A vid' deren Pavišića Lu–;     1156
  
he, kad udari Luka na Pauka,     1157
a dočeka Pauk iz čardak–,     1158
  
he, i už njega do tri pobratima,     1159
jer je jedno u čardaku bil–,     1160
  
he, jedno je Kuća, drugo Kukuljica,     1161
a treće je Metikosić Jank–,     1162
  
—he, grđega soja u Prozoru nejma.     1163
A na Luku vatru oboriš–,     1164
  
he, žestokom ga vatrom dočekaše;     1165
Unđurlije za njim povrvi–.     1166
  
He, lomi s' Plotun od čardaka bila.     1167
Mahom ginu Unđurlije mlad–.     1168
  
He, poginuše do dvi softe mlade     1169
od Varada carevoga grad–,     1170
  
He, oba su sina Jusuf efendije.     1171
Poginuše dva Peštića mlad–,     1172
  
he, oba sina Pešte Mustajbega,     1173
a dva sine dizdar Hasanag–.     1174
  
He, vjere mi, Turci mahom obraniše,     1175
obraniše, oni popadaš–,     1176
  
He, jer žestoka vatra po —, dotužila,     1177
is čardaka vatra utuži–.     1178
  
He, stoji vika Pavišića Luke:     1179
„Unđurlije, od tog fajde nej–.     1180
  
He, tvrd je čardak Skutu na obali.     1181
Kamo vami čelikli nadžac–,     1182
  
he, razvaljujte čardak na obali.‟     1183
A kad čuli Unđurlije mlad–,     1184
  
he, valjani momci, a voštri nadžaci,     1185
udariše na čardak drve–.     1186
  
He, dok su drven čardak oborili,     1187
oni mlogo dadoše šehit–.     1188
  
He, još ga dobro nisu pregazili,     1189
čuje se grlo Pavišića Luk–,     1190
  
he, pod zelenom gorom Paukovom,     1191
a kod kule Pavuka hajduk–,     1192
  
he, jer dopade Pavišiću Luka,     1193
a upade u kulu kamen–.     1194
  
He, neg' izvede Jelku Paukovu,     1195
Pa je Luka diže na alat–.     1196
  
He, zgledaju se Unđurlije mlade,     1197
jä koga će Luka darovat–?     1198
  
He, nikog Luka da daruje neće,     1199
ve/ on viče Unđurlije mlad–:     1200
  
„He, Unđurlije, nemoj zamiriti!     1201
S ovom nikog neću darovat–,     1202
  
He, jer je Jelka moja jauklija.     1203
Ja sam za nju Prozor ostavij–.‟     1204
  
He, Unđurlije ni mukajet nisu.     1205
Čuje se grlo Pavišića Luk–,     1206
  
he, kod kamene Dispetove crkve,     1207
a za njime povrvili Turc–. [2807]     1208
  
He, ujagmi munu Vidinliću Ale,     1209
prvi vAle u crkvu uniđ–,     1210
  
he, pa je jedan stupac ujagmijo.     1211
Ama je stupac od žeženog zlat–.     1212
  
He, Unđurlije crkvu natrpale,     1213
natrpale, pa je porobi–.     1214
  
He, još je dobro nisu porobili,     1215
ču se grlo Pavišića Luk–,     1216
  
he, jer on viče Unđurlije mlade:     1217
„Za mnom Turci, mladi Unđurov–,     1218
  
he, Luka znade staze po Prozoru!‟     1219
A okrenu selu Krmežin–,     1220
  
he, pa Krmezin' porobi čaršiju,     1221
a okrenu Tisi na obal–.     1222
  
He, jä tudi je velika čarsija,     1223
po čaršiji za trista odžak–.     1224
  
He, varoš puk'o sa obe dvi strane,     1225
a po njojzi u gusto dućan–,     1226
  
He, po dućani dikle Madžarice.     1227
Dovikuju Pavišića Luku:     1228
  
„He, što to Luka, usahla ti ruka!     1229
A ti si na nas namamijo Turk–.‟     1230
  
He, jä Luka se iz grohota smije,     1231
pa on njima 'vako odgovar–:     1232
  
„He, danas ću nam, drage, namiriti.     1233
Izaber'te kog je vami drag–.‟     1234
  
He, da gledamo što se radi 'vamo;     1235
da vidimo sile Osmanbeg–,     1236
  
he, jer su begu jedni doletili.     1237
Kad je drugo jutro osvanul–:     1238
  
„He, Osmanbeže od Osika bila,     1239
kom si, beže, dao svoju vojsk–?     1240
  
He, dao je Vlahu Pavišiću Luki.     1241
Ode Luka niz granicu suh–,     1242
  
he, vjere mi, beže, posijati vojsku.‟     1243
A neg' beže virovati neć–.     1244
  
He, nikad Luke od Prozora nema.     1245
Kad je treće jutro osvanul–,     1246
  
he, jä drugi su begu doletili:     1247
„Osmanbeže od Osika grad–,     1248
  
he, diži, beže, sa poljane vojsku!     1249
Ode Luka niz ćesarevin–,     1250
  
he, sve će, beže, posijati vojsku.‟     1251
Ama beže da viruje nej–,     1252
  
he, vavik Luka kod Prozora grada.     1253
Od tog dana za dana četir–,     1254
  
he, kad četvrto jutro osvanulo,     1255
nema Luke polju Jastrebov–.     1256
  
He, va neg' begu treći doletiše:     1257
„Osmanbeže od Osika glav–,     1258
  
he, ode Luka niz ćesarevinu,     1259
a odvede svu Unđurovi–.     1260
  
He, svima će mi posijati glave.‟     1261
Prevarijo silu vOsmanbeg–,     1262
  
he, prevarijo i iz'al učinijo:     1263
Vid' de, beže pokrenuo vojsk–.     1264
  
He, beže breknu, a na noge klisi,     1265
a spominje Pavišića Luk–,     1266
  
he, va spominje Luku Pavišića:     1267
„Ako bidne moja živa glav–, [2808]     1268
  
he, ja ću tvojom mrtvom govoriti!‟     1269
A sa polja pokrenuo vojsk–,     1270
  
he, pa okrenu sentu i Prozoru,     1271
e, ide beže, do Prozora teži.     1272
  
He, sa poljane pokrenuvo vojsku, [2809]     1273
  
he, otišće beže kamenu Prozoru,     1274
  
hje, a sa zelena polja Jastrebova.     1275
  
He, pola je ure beže odmaknuvo,     1276
  
he, pogleda beže sentu i Prozoru,     1277
  
he, ugleda beže Pavišića Luku,     1278
  
he, vratijo vojsku od Prozora bila.     1279
  
He, jä kad je viđ'o silen Osmanbega,     1280
  
he, jä vid' de Luka potira valata.     1281
  
He, a kad je begu na udarcu bilo,     1282
  
he, jä Luka viče silen Osmanbega:     1283
  
„He, jä poočime silen Osmanbeže,     1284
  
he, je li ti, beže, Luka govorijo:     1285
‚Slušaj Luku, ja ti ljubim ruku,     1286
  
he, tebe će, beže, izlal učinit–.     1287
Čuvaj, beže, polja Jastrebov–!‛‟     1288
  
He, jä kad je beže razumijo riči,     1289
Vid' der bega, ustavi đogina,     1290
  
he, jä tudi beže zastavijo vojsku,     1291
a tudi begov čador razapeše,     1292
po čadorom v age i spahije.     1293
  
He, jä neg' ostali prispivaju Turci,     1294
gone oni roblja narob'e–. [2810]     1295
Njeko nosi rani na sebeka.     1296
  
He, jä već 'e sunce ikindija bila,     1297
a govori Pavišiću Luka:     1298
  
„He, jä poočime silen Osmanbeže,     1299
sad ja ode' polju Jastrebovu,     1300
  
he, viđati, beže, što se tamo radi.‟     1301
A to reče, otišće valata.     1302
  
He, jä ide beže polju Jastrebovu,     1303
a kade bijo, kad se pomolijo,     1304
  
he, malo je stati, a sila viditi,     1305
jer [š]to ima polja Jastrebova,     1306
  
he, sve je polje butum pocrnilo,     1307
jer su begu neg' pretekli pute,     1308
  
he, jä Kajsara vod Prozora grada.     1309
Podig'o je Komorhanskog bana,     1310
  
he, pa je begu preskočijo pute,     1311
a sve butum polje ispunilo.     1312
  
He, konj do konja, Madžar do Madžara,     1313
koplja pusta baš k'o šuma gusta,     1314
  
he, čadorovi polje popuulali,     1315
vijaju se krstaši bajraci.     1316
  
He, jä neg' Luka zastavi valata,     1317
pa on prvog opstražnika viče:     1318
  
„He, opstražniče na kraljevoj straži,     1319
pravo mi kaži, tako zdravo bijo,     1320
  
he, čija je vojska, čija je uprava,     1321
ko li s ovom komandira voj–.‟     1322
  
He, neg' mu mlado vlašče odgovara:     1323
„Davori Luka, osahla ti ruka,     1324
  
he, ovo je vojska Kajsar Generala,     1325
uprava je Komorhanskog bana.     1326
  
He, lahko je, Luka, podignuti Turke,     1327
pa ji' svesti do našeg Prozora,     1328
  
he, porobiti, vatrom popaliti,     1329
razvaliti kule i odžak–,     1330
  
he, pokupiti dikle Madžarice.     1331
Proći nećeš na Unđurovin–,     1332
  
he, da si vila, pa da imaš krila.‟     1333
A kad Luka raz umijo riči, [2811]     1334
  
he, vidi Luke, uzvrati valata,     1335
a kad siđe begu Osmanbegu:     1336
  
„He, poočime, u ruku te ljubim,     1337
Jesam li ti vavik govorijo:     1338
  
‚He, slušaj Luku, ja ti ljubim ruku,     1339
nemoj, beže, polja ostaviti,     1340
  
he, da ti je zdravo na ramenu glava.‛     1341
Nami, beže, preskočili pute,     1342
  
he, vjera mi, beže, prolaženja nema.     1343
Privezali za planinu vojsku,     1344
  
he, za zelenu goru Golubicu.     1345
Koliko je na gori japraka,     1346
  
he, toliko je na polju škrljaka.     1347
Da smo vile, da imamo krila,     1348
  
he, pero ne bi pronijela tila.     1349
Je l' nam, beže, vakat vudarati?‟     1350
  
„He, treći sine, Pavišiću Luka,     1351
Vakta nami nije udariti,     1352
  
he, jer je sunce više ikindija.     1353
Beg po noći četovati neć–.‟     1354
  
„He, poočime, u ruku te ljubim...     1355
  
„He, poočime, u ruku te ljubim,     1356
ako li, beže, konak učinim–,     1357
  
he, javit će se dušmanini tvrdi.‟     1358
„Vjere mi, sine, od tog fajde nema,     1359
  
he, tu će beže konak učiniti.‟     1360
Vid' tanača silen Osmanbega,     1361
  
he, al' je beže tanač učinijo:     1362
„Čujete li, braćo i družin–,     1363
  
he, jä ko ima ćara i šićara,     1364
pri kome je dilber divičica,     1365
neka ponese meni i čador–.     1366
  
He, ja ću, dico, odabrati vojsku,     1367
a ostati plina čuvajuj–.‟     1368
  
He, vid' de Luke zavrati alata,     1369
pa neg' Luka kraj vojnika hod–.     1370
  
He, poblizu su obidve ordije.     1371
A kad se je noćca unoćal–,     1372
  
he, je neg' graknu sedam Gavranića,     1373
sedam braće sve od jednog ćać–,     1374
  
He, svaki priti Pavišića Luki:     1375
„Davori Luka, usahla ti ru–!     1376
  
He, ako naše bidnu žive glave,     1377
sutra ćemo mrtvom govoriti.‟     1378
A tiši ji' Luka od valat–: [2812]     1379
  
„He, muč'te braćo, sedam Gavranića.     1380
Ako bidne od boga suđe–,     1381
  
He, ja ću vaske krvi napojiti     1382
iz cr'ljena vuka madžarskog–.     1383
  
He, dok dan svane, a rodi se sunce,     1384
eto na vas Pavišića Luk–,     1385
  
he, sa kuvetom silen vOsmanbega.‟     1386
A zavija sedam Vučkovi–,     1387
  
he, sedam braće od jedne matere,     1388
svaki priti Pavišića Luk–:     1389
  
„He, đe si, Luka, osahla ti ruka.     1390
Zar ti na nas namamijo Turke?     1391
  
He, dok dan svane, a rodi se sunce,     1392
mi ćemo tvojom mrtvom govorit–.‟     1393
  
He, jä tiši ji' Luka od alata:     1394
„Muč'te, muč'te, braćo Vučkovi–!     1395
  
He, vako moja bidne živa glava,     1396
ja ću vuka na'raniti mes–,     1397
  
he, jä gavrana krvi napojiti.‟     1398
Al' ji' Luka tiši od valata.     1399
  
He, kad im zora od istoka sinu,     1400
a vid' deren sile Osmanbeg–,     1401
  
he, amo je beže odabr'o vojnika,     1402
pa on čuva ćara i šićar–.     1403
  
He, jä de vika Pavišića Luke:     1404
„Čujte, braćo moja Unđurlij–,     1405
  
he, sad će Luka sreću okušati.‟     1406
A to reče, on poteže ćordu,     1407
  
he, pa on viče Luka od alata,     1408
a on viče po Komorhanskog ban–:     1409
  
„He, drži me se, eto mene na te,     1410
eto na te Pavišića Luk–,     1411
  
he, radi me, bane, dobro dočekati.‟     1412
To von reče, natira valat–,     1413
  
he, a sta huka carevi' bajraka,     1414
a jagme se carevi bajrat–,     1415
  
he, bajrektari ate otiskoše,     1416
Ona prva bajrat, su povil–.     1417
  
He, sve pivaju kite od bajraka.     1418
Umeće se jedan prid drugog–,     1419
  
he, a pogleda jedan na drugoga,     1420
da nije koji čehru izgubij–.     1421
  
He, u prvu se vatru pojagmiše.     1422
Prvom vatrom trava tratori–,     1423
  
he, a drugom je polje uzorano,     1424
Jer ga dobri ati uzoral–.     1425
  
He, u prvu se vatru pojagmili,     1426
a dušmani s mista dočekal–,     1427
  
he, dok su prvi ogroš prelomili,     1428
a na prvoj vatri sauzbi–.     1429
  
He, padaju mahom dice bajrektari,     1430
a padaju carevi bajrat–, [2813]     1431
  
he, bajrak pa'ni, a nefer dopa'ni,     1432
a u polju ispravlja bajrak–.     1433
  
He, u drugu se vatru pojašmili,     1434
a dušmani s mista dočekal–,     1435
  
he, je na drugoj vatri sauzbiše.     1436
Da gledamo Pavišića Lu–.     1437
  
He, Luka skače na alatu svome,     1438
a on trga glide i parad–,     1439
  
he, pa je Luka logor provalijo     1440
pod zelenu goru Golubit–,     1441
  
he, jä brez rane i brez mrtve glave.     1442
Edžela nejma brez suđenog dan–,     1443
  
he, taksirata dok Bog ne naredi.     1444
Ope' Luka vatru utrnu–,     1445
  
he, pa on svoga zaigra valata,     1446
a na logor ata naturij–,     1447
  
he, jä za njeg' se modar krugoviže.     1448
Da gledamo Unđurlije mlad–.     1449
  
He, u trećoj se vatri izmišaše.     1450
Radan mijo, na svemu ti fal–,     1451
  
he, zelena magla polje ukavzila,     1452
ne vidi se o' trave do glav–,     1453
  
he, kamoli, brate, od mene do tebe.     1454
vA po magli trepću dževerdar–.     1455
  
He, sablja siva, a crnica live,     1456
jer krvava kiša udari–.     1457
  
He, sve za mizdrek u havaj poliće.     1458
A nije kiša što je od godi–,     1459
  
he, ven je pero nosi na sedmero,     1460
na sedmero i na deveter–,     1461
  
he, odpadaju tudi ljudske glave,     1462
ginu vojske sa obidve stran–.     1463
  
He, što se more poslušati tudi?     1464
Stoji cika pera od sabalj–,     1465
  
he, tutljevina perna buzdohana.     1466
Stoji cika čelikli nadžak–,     1467
  
he, nadžak zveči, a ranjenik ječi.     1468
Jedni viču tužni ranjenik–:     1469
  
„He, mijo brate, ne gazi meneka.     1470
lahke su se rane prigodil–,     1471
  
he, neg' se atom svojim rastavijo.‟     1472
Drugi tužni viču ranjeni–:     1473
  
„He, gazi me, brate, šibaj dušmanina,     1474
i poslije meni umirat–,     1475
  
he, okaj brata za života svoga.‟     1476
Tudi viču vlaški ranjeni–:     1477
  
„He, mijo Turčine, ne o'sicaj glave,     1478
lahke su se rane pregodil–.     1479
  
He, povedi me svome zavičaju,     1480
a izliči rane po menik–.     1481
  
He, zendil mi je i ćajo i majo,     1482
za me kader dati dugovanj–.‟ [2814]     1483
  
He, al' se novci tudi ne spominju,     1484
tudi novci pomoći ne mog–.     1485
  
He, tu se liči muhurlijom ćordom,     1486
posli seča je —,     1487
posli Boga i sreća junak–.     1488
  
He, što se more jošte poslušati?     1489
Stoji hrzanj ata po razboj–,     1490
  
he, jer izliću na strane četiri,     1491
a na njima sedla prevaljen–,     1492
  
he, jer na njima nije sahibija.     1493
Al' su bili, pa su izginul–.     1494
  
He, da vidimo Pavišića Luke.     1495
Triput Luka logor provalij–,     1496
  
he, on Kajsara u logoru traži,     1497
al' mu sreće nije potrevij–.     1498
  
He, od tog vakta za njekog zemana,     1499
jä vid' deren Tire Kani'žlij–,     1500
  
he, neg' je paša kraju iskočijo.     1501
Z+estoka ga vatra isturil–.     1502
  
He, to je paša dovu zaučijo,     1503
da mu vihar od planine puh–,     1504
  
he, navije maglu i na kakvu stranu.     1505
Izbost' će se među se gazi–,     1506
  
he, a da vide čija gine vojska.     1507
Po prilici ginu i' obij–.     1508
  
He, al' mu je dove veli kabul bila.     1509
Ejan vitar vod planine puh–,     1510
  
he, navi maglu s polja Jastrebova.     1511
U njojzi se jesu otisnul–.     1512
  
He, s njom okreće kamenu Prozoru;     1513
u magli se otisnuli Kranj–.     1514
  
He, jä za njima zapristali Turci.     1515
I njima je vatra dodijal–.     1516
  
He, u razboj se natrag povraćaju.     1517
Njeko goni dila nesvezan–,     1518
  
he, njeko nosi odrizanu glavu,     1519
neko grdne rane na sebi–.     1520
  
He, jes' boj bijo, pa se rastanuvo.     1521
Ne pita se ko je poginij–,     1522
  
he, poginuo kom suđeno bilo.     1523
Tad je mloga zakukala majk–,     1524
  
he, jer jedinka poželila sinka,     1525
a ljuba je rodu okrenul–,     1526
  
he, sirotinja mloga ostanula.     1527
Haj, ako će, tak'a je Krajin–,     1528
  
He, jer se na to, braćo, naučili,     1529
krvavom se otirati ruk–.     1530
  
He, u razboj se Turci povratili,     1531
pa iznose mrtva i ranjen–.     1532
  
He, njeko brata u razboju traži,     1533
njeko brata, a njeko bratić–,     1534
  
he, njeko strica, njeko stričevića.     1535
A vid' deren silen Osmanbeg–,     1536
  
he, beže traži Pavišiću Luka.     1537
Kud dohodi, svakog beže pit–:     1538
  
„He, jesi l' iđe Luku opazijo?‟     1539
Niko za njeg' ne zna kazivat–.     1540
  
Hej, [2815] a viđe li Pavišića Luke,     1541
u magli se š njima zamiša–,     1542
  
he, pa kad bijo poviše Prozora,     1543
okrenu se Pavišiću Luk–,     1544
  
he, kod njega nikog nema od Turaka.     1545
Onda Luka uzvrati valat–,     1546
  
he, uzvrati ga uz polje zeleno.     1547
Njekoliko polje prefatij–,     1548
  
he, pomoliše se čete Mandušića.     1549
Oni skaču niz polje zelen–.     1550
  
He, pred nji' Luka nam iče alata.     1551
Viče njega Mandušić Jovan–:     1552
  
„He, vjerna slugo Kajser Generala,     1553
s mirom vata goni po k —, niz poljan–,     1554
  
he, dosti je vatre bilo ot Turaka.‟     1555
Nit' on haje, niti se prehaj–,     1556
  
he, pred nji' Luka namače alata,     1557
a od Luke oštra sinu ćord–,     1558
  
he, sva četiri glavom rastavijo     1559
i uz polje ata protira–.     1560
  
He, njekoliko polja pregazijo,     1561
a ugleda Kajser Genera–,     1562
  
He, Kajser skače na konju putalju.     1563
Prid njega Luka namiče valat–.     1564
  
He, vid' Kajsara, iz grla podviče:     1565
„Virna slugo, Pavišiću Luk–,     1566
  
he, s mirom idi, progoni alata,     1567
hajde, Luka, do Prozora mog–.     1568
  
He, dobra mi je u Prozoru kula,     1569
ja ću tebi kulu poklonit–,     1570
  
he, va svojom te Anom voženiti.‟     1571
Prid njega Luka namiče valat–,     1572
  
he, pa on viče Kajser Generala:     1573
„O Kajsare od Prozora grad–,     1574
  
he, tebe služim za dvan'es' godina,     1575
najam nikad nisi podplatij–.‟     1576
  
He, jä to reče, natira alata,     1577
a od Luke gola sinu ćord–,     1578
  
he, sa Kajsara odvalijo glavu.     1579
U Kajsara kruna pozlaćen–.     1580
  
He, uze Luka, pod iliku baci,     1581
a ponese glavu Kajsarev–.     1582
  
He, njekoliko polje preletijo.     1583
Pomoli se sedam Vučkovi–,     1584
  
he, sedam braće na sedam đogata.     1585
Krvava im do ramena ru–,     1586
  
He, va krvava do balčaka ćorda.     1587
A neg' Luka namiče valet–.     1588
  
He, viče njega sedam Vučkovića:     1589
„S mirom, s mirom, Pavišiću Luk–,     1590
  
he, ljuta će te zmija vošinuti.‟     1591
Nit' on haje, da nit' se prehaj–,     1592
  
he, prid nji' Luka namače alata.     1593
A vid' deren braće Vučkovi–,     1594
  
he, svak opali po dva dževerdara,     1595
a otrže četrn'es' kubur–.     1596
  
He, jä neg' bahta Pavišića Luke:     1597
amo sedam pogodi valat–, [2816]     1598
  
he, a sedam je Luku pogodilo.     1599
Nit' on pade, niti se prepad–,     1600
  
he, četir' iš tu je glavom rastavijo,     1601
a trojica jesu ugrabi–.     1602
  
He, ide Luka na alatu svome,     1603
crna mu krvca ključa iz nidar–.     1604
  
He, alat mu malo poljem poletijo,     1605
alat pade u travu zelen–,     1606
  
he, pade alat, teslim dade dušu.     1607
Kod njega side Pavišiću Luk–,     1608
  
he, jä kod glave side alatove.     1609
Mrtvu mu glavu smetnu na koli–,     1610
  
he, pa von gladi mrtvoga alata,     1611
A proliva suze niz obraz–:     1612
  
„He, moj alate, moje vitko krilo,     1613
dok bijasmo, uprav' mi stajas–,     1614
  
he, jä stajasmo, mlogome valjasmo.     1615
Ali je nami danci na rastan–.‟     1616
  
He, istom Luka u besidam' bijo,     1617
on ugleda jednoga junak–,     1618
  
he, đe on traži ćare i šićara.     1619
Na njega Luka neg' maramom maš–,     1620
  
he, junak dođe Pavišića Luci.     1621
Njemu Luka veli vod alat–:     1622
  
„He, dragi brate, ko si, odaklen si,     1623
oklen jesi, ime kako ti j–?‟     1624
  
He, njemu se momak po istini kaže:     1625
„Ovo je glava Crni Omerag–,     1626
  
he, jä od Graba sa vUnđurovine.‟     1627
A kad Luka razumijo rij–:     1628
  
„He, dragi brate Crni Omeraga,     1629
na tebika glavu Kajsarev–,     1630
  
He, pa ponesi silen Osmanbegu.     1631
Ti ćeš begu 'vako govorit–:     1632
  
‚He, moja je muna na Kajsaru bila.     1633
Eto glave Kajsar General–.     1634
  
He, a Luka te, beže, pozdravijo.     1635
Ti poturči Jelu Madžaric–,     1636
  
he, poturči je, pa s' oženi š njome,     1637
lipom Jelom Pavuka hajduk–.     1638
  
He, miluj lipu, a spominji Luku.‟     1639
To von reče, teslim dade duš–.     1640
  
He, vid' de age Crnog Omerage.     1641
Kad iziđe silen Osmanbeg–,     1642
  
he, njega pita sila Osmanbeže:     1643
„Jesi l' Luku iđe opazij–?‟     1644
  
„He, Osmanbeže, u ruku ti ljubim,     1645
Eno Luke na polju zelen–.     1646
  
He, pogin'o je Pavišiću Luka,     1647
kod njega valat u zelenoj trav–.     1648
  
He, obadva su teslim dali dušu.     1649
‚Moja je muna na Kajsaru bil–,     1650
  
he, evo glave Kajser Generala.‛‟     1651
Kad vidiše Unđurlije Turc–,     1652
  
he, va daruju Crnog Omeragu,     1653
Njeko grošom, va njeko vižlin–,     1654
  
he, ogrnuše crvljenim binjišom.     1655
vA govori silen Osmanbež–:     1656
  
„E, mi haj'emo Luku ukopati.‟     1657
Sporoš š njime Crni Omerag–: [2817]     1658
  
„He, dragi beže, u ruku ti ljubim,     1659
al' je Luka tebe pozdravij–,     1660
  
he, ne kopaj ga ti u vlaško groblje,     1661
ven ukopaj ti u tursko greb–,     1662
  
he, jer se Luki srce poturčilo.‟     1663
A kada sišli Pavišiću Luc–,     1664
  
he, oni kabur njemu iskopaše,     1665
ponesoše Pavišića Luk–.     1666
  
He, njeko reče: „Pavišiću Luku,‟     1667
Njeko viče silen Osmanbeg–:     1668
  
„He, Osmanbeže od Osika bila,     1669
dobre su mu toke i ilik–.     1670
  
He, skin'te njemu toke i ilike,     1671
Nemojte ji' u zemlju mećat–!‟     1672
  
He, razapeše toke i ilike;     1673
frci kruna Kajser General–.     1674
  
He, jä kada vidi Crni Omeraga,     1675
stekoše mu noge po koli–.     1676
  
He, Unđurlije grlom dovikuju:     1677
„Omeraga, crn ti obrez bi–,     1678
  
he, kad ti je muna na Kajsaru bila,     1679
đe je gla —, kruna Kajser General–!‟     1680
  
He, oduzeše groše i vižline,     1681
oduzeše cr,ljenog binjiš–,     1682
  
he, crn mu obraz na dva bijo svita.     1683
Ukopaše Pavišića Lu–.     1684
  
He, jä po Luki, njemu po kaburu,     1685
pokriše ga svilom i kadif–,     1686
  
he, jä prosuše stotina dukata,     1687
a kad Kranjci do tog Luke dođ–,     1688
  
he, nek' viđaju od Prozora bila     1689
kako ga mrtva darovali Turc–.     1690
  
He, otalen se beže povratijo,     1691
pa izišao đe je razboj bij–.     1692
  
He, sve šehite svoje pokopaše     1693
i ranjene na hrpu izni–,     1694
  
He, jä njimaka sale pogradili.     1695
A poljem se konjik pomolij–.     1696
  
He, sve to bliže kad se prikučijo,     1697
rada mu mati, beže Mehmedbez–,     1698
  
He, nosi glavu Komorhana bana.     1699
Dok on dođe, babi poklonij–:     1700
  
„He, eto, babo, od mene jabuka.‟     1701
Grli babo, ne zna da vodstup–.     1702
  
He, jä vid' deren bega od Osika,     1703
šćede beže da podiže vojsk–,     1704
  
He, al' se poljem konjik pomolijo     1705
na đogatu baš k'o na zviretu.     1706
  
He, on je atu leg'o po perčinu,     1707
đekada glavu digne od strimen–,     1708
  
He, ispljuskava krvcu iz nidara.     1709
Sve to bliže kad se prikučij–,     1710
  
he, poznadoše Miladina kneza,     1711
Miladina Kujadinović–.     1712
  
He, kad dotira kosata đogata,     1713
a on begu „dobru pomo'‟ vik–.     1714
  
He, „hajirla‟ beže njemu govorijo:     1715
„Moreš li, kneže, rane prebolit–?‟ [2818]     1716
  
„He, hajirli su kad na tebi nisu.     1717
Moje rane za prebolka nis–.     1718
  
He, al' ne žalim što ću poginuti,     1719
nego ti obrez ocrnijo nis–.     1720
  
He, dok si, beže, o'š'o do Prozora,     1721
velika sila na me udaril–.     1722
  
He, dok otisk'o sa bogaza ljuta,     1723
sa žestoka Lipovoga klanc–,     1724
  
he, sva je moja raja izginula,     1725
dragi beže, za osam hiljed–.     1726
  
He, četiri mi, beže, vostanule.     1727
Al' ne žalim što ću poginujt–,     1728
  
he, ja ostavi' sina Kujadina     1729
u čardaku, u čitluku svojm–.‟     1730
  
He, to on reče, pa se otisnuo,     1731
mrtav kneže u travu meraj–.     1732
  
He, otoga je beže ukopavo,     1733
A votalen podigoše vojsk–.     1734
  
He, ponesoše svoje ranjenike,     1735
okrenuše s polja Jastrebo–.     1736
  
He, teže oni Lipovome klancu,     1737
a od klanca na Unđurovi–.     1738
  
He, sve dan po dan i vrime po vrime,     1739
istrgoše na Unđur' jezer–.     1740
  
He, svaki sentu vokrenuo svome,     1741
a taj beže kamenom Osik–.     1742
  
He, ko je dobijo ćara i šićara,     1743
ko je dobijo, od paja mu bil–.     1744
  
He, ko dobijo dilber Madžaricu,     1745
nek' je turči, nek' se ženi š njom–.     1746
  
He, jä vid'eren silen Mehmedbega,     1747
poturčijo vAnu Madžari–,     1748
  
he, poturčijo, š njom se oženijo.     1749
On je š njome vika vikova–,     1750
  
he, jä nikad je nije prekorijo     1751
što je 'vako iz vatre dobij–.     1752
  
He, ovo je pisma Pavišića Luke     1753
i Turčina silen Osmanbeg–.     1754
  
Ne, ni tu bijo, ni pravo kaziv'o.     1755
Kak, sam čuo, 'nako i piva–.     1756
  
He, kud se vilo, sve je toga bilo.     1757
Da rečemo da je dosti bil–.     1758
  
He, od mene pisma, Bog nam davo zdravlje,     1759
e, od vaske braće milovanj–.     1760


*

Return to Index of Texts from the Bosanska Krajina

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents