Pjesma od Bagdata

pjevao je Salih Ugljanin

(see Salih’s second singing of this epic)

Ej, Jednȏm vȁktu a stȃrŏm zemanu, [94]     1
Ej, cȁr Suléjman rȁta jotvorȉjo     2
sa kraljȉcǒm od grȃda Bagdáta.     3
Sprȇmi sultȃn stȏ hȉljādă vójskĕ,     4
jenjȉćāra, sȗžnja nevȍljnōga,     5
a za njȉma pàše i vezíri.     6
Pȃ him tájin idȇ, pȃ kuhvȅta,     7
a za njȉma kùhvet i topȍvi,     8
E, pod Bagdátom bȉjeljijem grȃdom,     9
E, da bȉju kraljȉci Bagdáta.     10
Kad šljegoše do grȃda Bagdáta,     11
E, trȇsāhu cȁrevi topȍvi,     12
E, bȉjū Bagdȃt bȉjelǒga grȃda,     13
E, bȉjū ga tòpom i kuhvȅtom     14
—nìt' ȍdbijǔ vȃra jod duvára,     15
a dȅljatim ućinjȅti kvȃra—     16
nȉko nè znā kȍljiko vrȅmena,     17
nȉkomu nȃć' od Bagdáta vráta.     18
E, Bȉše Bagdȃt dvádeset gȍdīnă,     19
dvádes' pȕno a vȉšĕ ćetȉri.     20
Pȍbolje se cȁreva òrdija.     21
Murtȁti se grȃdu povrātȉše,     22
cȁru sȉtne knjȉge povrȁćajŭ,     23
Ej, „Sultȃn cȁre, jogrȉjalo sȗnce,     24
nȉt' ti fájda Bagdȃt udȁriti,     25
E, lȁko ga prifȁtit néćemo.     26
Njèga bȉsmo dvádeset gȍdīnă     27
Ej, nit' odbȉsmo vȃra jod duvára,     28
a dȅljatim ućinjȅti kvȃra,     29
nit' nāđȍsmo jod Bagdáta vráta.     30
Prȏđ' se vrȃga, ne ùdri Bagdáta!‟     31
Ễj! Kad cȁru sȉtna knjȉga dóđe,     32
tȃ pŭt sultȃn pȍkupi vȕćelju     33
—kȕpī pàše a kȕpī vezíre,     34
pȃ pȍkupĭ trides' delȉbāšă,     35
E, pȍkupi pàše i riđále—     36
svȅ hi prèd se zȏvnu na divána.     37
Sultȃn pȋtă pàše i vezíre,     38
„Kȁd ni' fájda Bagdȃt prifȁtiti,     39
a Stàmbola Béću jostȁviću,     40
pa prijèći zȅmlji Brȕsi rȃvnǒj     41
—sȁd vi 'àj'te kùda vȁma drȃgo.‟     42
Ej, Što rèće, nȉko ne besȅdĭ,     43
sȃm besȅdĭ Rágibi vȅzīre,     44
„Sultȃn cȁre, svećȅvo koljȅno,     45
prȏđ' se vrága i bijèla Bagdáta!     46
Da ga bȉješ stȍtinu gȍdīna,     47
nȉt' ćeš vȃra jòdbit od duvára,     48
a dȅljatim ućìnjet mu kvȃra.     49
No ti pȕšti stòla i Stambòla,     50
aj' prolȁzi zȅmlji Brȕsi rȃvnoj.     51
Stàmbol zèmlja vlȁška dȅdovina, [95]     52
zèmlja Brȕsa bȍlja za Turćȉna     53
—jȍš je, sultȃn, vȁša dȅdovina.‟     54
I tȏ šćaše sultȃn kondȉsati,     55
E, nȏ zȁđipi pàša Sehidȉja     56
—ràmah bȉjo, pȃ ga izmaknȕlji.     57
Séjdo cȁru stȁde na divána:     58
„Sultȃn cȁre, svećȅvo koljȅno,     59
ti ne slȕšaj murtȁtina tvȏga,     60
murtȁtina Rágibi vezíra,     61
nȏ će dédo tèbe svȅtovati.     62
Ti naćìni turàlji fermána,     63
sprȇm' fermána Bȍsni halovȉtǒj,     64
Ej, na gāzȉju Đerđèljez Aljȉju.     65
Naćìni ga komendȃr Aljȉjǒm,     66
nek' pokȕpī Bȍsnu cipcȉjelu,     67
Bȍsnu rȃvnŭ i Hercȅgovinu,     68
z Bȍsnĕ vójskĕ stȍtinu hȉljādă.     69
Z Bȍsnǒm će ti Bagdȃt prifȁtiti,     70
komendára Đerđèljez Aljȉju!‟     71
E, Kad sultȃn sȁbra lakrdȉju,     72
pȃ Sejdȉju pljȅsnu ramenȉma.     73
Pȍsādi ga do dèsna koljȅna,     74
pȃ sad vȋknu pàše i riđále     75
—Šehisláma, svòjĕga himáma—     76
da naćȉnǔ turàli fermána.     77
Bȑžĕ grȃdŭ cȁreva fermána.     78
Sȕka zȏvnu—Sȕku ćohadára—     79
zȏvnu sultȃn svȏga tatȁrina,     80
„Síđi, Sȕka, u tȃvlu sultȃnskŭ,     81
bȋrā' ȁte, a bȋrā' parípe!     82
Hȍćeš, sȋne, Bȍsni silȁziti.‟     83
Kad tatȁrin sȁbră lakrdȉju,     84
pȃ siljèže ju tȃvlu sultȃnskŭ,     85
pȃ izbȋrǎ kònje menzetȉle,     86
izvȅde hi pred gràdskŭ kapȉju.     87
U sultána stȁsaše fermána     88
—sȃm je sultan mȕhur udȁrijo—     89
na gāzȉju Đerđèljez Aljȉju;     90
grȃdi njèga komendȃr Aljȉjǒm,     91
trȃži š njime stȏ hȉljāda vójskĕ,     92
da mu s vójskǒm pȏđĕ ju Bagdátu,     93
da prifȁtĭ bȉjela Bagdáta.     94
Pȃ snȉješe cȁreva fermána,     95
tesljīmȉše cȃrskǒm tatȁrinu,     96
ȏn u pȑsi jȍdpući đećŕmu,     97
pȃ prȉloži cȁreva fermána.     98
‚Jȁlah,‛ Sȕka sȅde na menzíla.     99
Tàtar vȋknu, surūđȉja pȋsnu,     100
pa krenuše sa grada Stambola,     101
ravno poljem na obalu moru.     102
Kad na more nalazi đemiju,     103
uvoziše sebe i menzile,     104
pa pr'o mora pušćaše đemiju     105
dok ispade šeher Seljaniku.     106
S Seljanika pitomu Ušćupu,     107
Ej, s Ušćupa kršu Kaćaniku,     108
s Kaćanika juz Kosovo ravno, [96]     109
sa Kosova do Jani Pazaru,     110
sa Pazara polju Trgovištu,     111
s Trgovišta niz Bosni gradove.     112
Kudgoj skita, za Aljiju pita     113
—kazaše ga ju gradu Kajniđu,     114
ju Kajniđi gradu carevome.     115
Kad tatarin pod Kajniđu dođe,     116
pa otide novijem sokakom     117
kroz ćaršiju jod grada Kajniđe,     118
pa upita mlada bozdrđana     119
—bozdrđana upita tatarin—     120
„Kamo dvore Đerđeljez Aljije?‟     121
Bazdrđan mu dvore jukazao,     122
tera tatar novijem sokakom.     123
Kad Aljiji na kapiju dođe,     124
pa zatrupa halkom na vratima,     125
jeknu halka jä goljema vrata.     126
Tu nemaše Đerđeljez Aljije,     127
samo stara na odaji majka.     128
Stara kad ću halku na kapiji,     129
priđe stara đamu do penđera.     130
Viknu ozgor od bojeva stara,     131
„Ko u halku dira na kapiji     132
kad ti vakta ni vremena nema?     133
Doma nema Đerđeljez Aljije!‟     134
Pisnu tatar sa konja menzila,     135
„Stara hanko—Bog ti đenet dao!—     136
kam' gazije Đerđeljez Aljije,     137
da tesljimim careva fermana?‟     138
Tā put stara pa mu odgovara,     139
„Milji sine, carev tatarine,     140
o'đe nije Đerđeljez Aljija.     141
Vrat' menzilja novijem sokakom.     142
Sedi, sine, kod stare đamije,     143
jer se danas đuma dogodila.     144
Đumu klanja u turskoj đamiji,     145
tu ćeš naći Đerđeljez Aljiju.‟     146
Tā put tatar povrati menzila,     147
sve ga vraća novijem sokakom     148
do Aljije, turske hamajlije.     149
Ispanulji Turci sa đamije,     150
a zaselji bazi kraj đamije,     151
E, među nji' vais jefendija     152
—on sedaše, sve him havaz daše.     153
Dođe tatar, pa him seljam dade.     154
Svi skoćiše, s nogu prifatiše,     155
svi mu sitne hožđeljdije daju,     156
a za zdravlje pitaju sultansko     157
—reklji bilji da su zdravo bilji.     158
Tā put reće carev tatarine,     159
„E, ćuste lj' me bosanske gazije!     160
Je lj' ev' o'đe Đerđeljez Aljija     161
—da lj' je o'đe, alj' ga ne poznajem?‟     162
Što rekoše bosanske bekrije,     163
„E, ko je hođi do desna ramena     164
—tanke brke pr'o joba ramena,     165
mala boja, pleći širokija—     166
to je nama Đerđeljez Aljija.‟     167
Sad tatarin odpući đećrmu     168
pa izvadi careva fermana,     169
„Ajd' Aljijo, careva gazijo,     170
da prifatiš careva fermana.‟ [97]     171
Kad je Aljo ferman suoćijo,     172
sedam put je patu jućinijo,     173
osmi put je ferman poljubijo,     174
pa se natrag kod nji' povratijo.     175
Ferman pruži vais efendiji,     176
imam-hođa ferman prifatijo,     177
E, po fermanu pregljeda jaziju,     178
pa kad vide šta jazija prića,     179
doklje hođu suze judariše     180
—E, dva mlaza niz oba obraza—     181
a pita ga Đerđeljez Aljija,     182
„Stari hođa, vais efendija,     183
ko je mene katal ućinijo?     184
Ja ti glavu ne dam badihava!‟     185
No mu stari imam besedaše,     186
„Ha, moj sine, Đerđeljez Aljija,     187
ne traži te sultan po garazu,     188
no te sultan traži po mirazu     189
—komendarom gradijo Aljiju—     190
no te sultan traži od hindatu,     191
da pokupiš Bosnu cipcijelu     192
—Bosnu ravnu i Hercegovinu—     193
s Bosne vojske stotinu hiljada,     194
da devljetu sljegneš hu hizmetu,     195
da ti biješ bijela Bagdata,     196
da sultanu prifatiš Bagdata,     197
da spominje Bosna do vijeka.‟     198
Tā put Aljo hođi besedaše,     199
„Lasno bi mu Bosnu pokupijo,     200
s božjom pomoj Bagdat prifatijo,     201
no imadem roditelja moga,     202
staru majku šikalji odaji.     203
Ako će mi izun pokloniti,     204
bez izuna silaženja nema.     205
No ću li me, carev tatarine!     206
He, d' idemo novijem sokakom,     207
da te vodim na moju kapiju,     208
da noćimo—dobro će ti biti!     209
Šta će majka đevab đevabiti,     210
E, ja ću caru đevab povratiti.‟ [98]     211
........[lacuna]........      
„[do] Budima grada carevoga, [99]     212
baš u ruku Budimki Fatimi,     213
šta će Fata đevap đevapiti,     214
more li te s rzom prićekati,     215
da se more sa Budima branit     216
jod dušmana Lauš đenerala.     217
Koj' će tebe đevap povratiti,     218
ti ćeš caru đevab đevabiti.‟     219
Pa sad Aljo sede do penđera,     220
knjigu maši, kaljem drvo traži,     221
pa niz knjigu naćinje jaziju.     222
Na jaziju šta je judarijo,     223
„Zarućnice, Budimko Fatimo,     224
mene hizmet od sultana dođe,     225
da pokupim Bosnu cipcijelu     226
—Ej, Bosnu ravnu i Hercegovinu—     227
z Bosne vojske stotinu hiljada,     228
da devljetu sljegnem u hizmetu,     229
da prifatim bijela Bagdata.     230
Da lj' me moreš s rzom prićekati     231
jod dušmana Lauš đenerala,     232
da lj' se moreš branit sa Budima?‟     233
E, tu knjigu pećat udarijo,     234
brže Kahra zovnu bajraktara,     235
tesljimi mu knjigu šarovitu,     236
„Sidi, Kahro, jopremi paripa,     237
a mući ga do Budima grada.     238
Ćeka, d'jete, carevi tatare,     239
šta ću caru đevap đevapiti.‟     240
Brže Kahro jopremi paripa,     241
E, ‚Jala'‛ sede, krenu ka Budimu,     242
ka Budimu gradu carevome.     243
Jovđe, jonđe, do Budima dođe,     244
Ej, po dvore Budimke Fatime.     245
Na kapiju trides' tevabija.     246
Dođe, stade, pa him seljam dade.     247
Svi skoćiše, seljam prifatiše,     248
E, pod njime konja zajagmiše,     249
a sitne mu hožđeljdije daju,     250
a pitaju za mir i za zdravlje,     251
za gaziju Đerđeljez Aljiju.     252
Tā put Kahro njima govoraše,     253
„Je lji doma Budimka Fatima?     254
Neka sljegne kuli na kapiju,     255
da tesljimim knjigu jod Aljije!‟     256
Tā put momci brže u odaju,     257
ha trćaše Budimki Fatimi.     258
Kad Fatima slježe na kapiju,     259
Kahru tome hožđeldije daje,     260
a pita ga za mir i za zdravlje,     261
za gaziju Đerđeljez Aljiju     262
—E, Kahro mu knjigu jopružijo.     263
Kad Fatima knjigu prifatila,     264
a na knjizi pećat salomila,     265
pa niz knjigu pregljeda jaziju.     266
Aj, kad viđe šta jazija prića,     267
pa se mrtva smije ju grohotu.     268
„Stan', prićeka', Kahro bajraktare!‟     269
Pa zasjede, drugu prifatila,     270
Ej, niz drugu gradaše jaziju.     271
A što beše Fata udarila?     272
„Ej gazijo, Đerđeljez Aljijo,     273
haj' slobodno caru ju hizmetu     274
—kupi Bosnu i Hercegovinu, [100]     275
s Bosne vojske stotinu hiljada,     276
haj' sultanu, sljegni u Bagdatu,     277
i se hrza ne boj', ni Fatime.     278
Ćekaću te tri godine dana.     279
Da m' opkolju sedam kraljevina,     280
braniću se sa Budima grada.     281
Imam 'rane dosta i đephane,     282
E, ni te jodbit vara jod duvara,     283
jä deljatim ućinjeti kvara.     284
Ako nećeš caru u hizmetu,     285
sprema' Fati kosnata dorata,     286
a spremi mi sablju s muhurima     287
—ja ću tebe đerđef i kudelju,     288
pa ti predi s' majkom u odaji,     289
ja ću caru otić' od indatu!‟     290
Pa mu dade knijigu šarovitu,     291
a namah se Kahro povratijo.     292
Ide Kahro, a tera paripa     293
—Ej, tera ga baš kā suruđija—     294
zemljom hode, do Kajniđe side.     295
Ej, gazije Đerđeljez Aljije,     296
srete Kahra, knjigu prifatijo,     297
i kod majke brže u odaju,     298
pa razloži knjigu šarovitu.     299
A on ući, od knjige se mući     300
—zasrami ga Budimka Fatima.     301
Pa sve majki nausnice prića,     302
„Baka, majko, Budimke Fatime,     303
što me srami, da ga Bog ubije     304
jE, što me srami u Stambol devojka,     305
da mu pratim kanalji dorata     306
i da pratim sablju s muhurima     307
ako neću caru ju hizmetu,     308
ona mene đerđef i kudelju,     309
ja da s tobom predem u odaju.‟     310
„Ej, haj', sine, caru đevab dati!‟     311
Namah Aljo kod tatara dođe,     312
pa naćinje sitnu buruntiju.     313
A kako je knjigi judarijo?     314
„Ej, sultan care, svećevo koljeno,     315
daj mi muhljet tri meseca ravna     316
da pokupim Bosnu cipcijelu,     317
s Bosne vojske stotinu hiljada,     318
pa ću tebe doći od hindata     319
—pravo ću ti sljeći u Stambolu.‟     320
Ej, pa spremi careve tatare,     321
Ej, jotoše zemlji ka Stambolu.     322
Aljo redom zovnu tevabije,     323
zovnu redom sedam bajraktara,     324
naćinje him knjige šarovite     325
da rastura Bosni cipcijeloj,     326
na bosanske redom poglavice.     327
Bajraktare surgun ućinijo,     328
a kratko him vade ostavijo,     329
ostavijo cijo mesec dana.     330
Sve otoše sedam bajraktara.     331
Aljo druge zovnu tevabije     332
—jedne sprema sela u kitice     333
po seljima da kupi pšenicu,     334
druge momke na Bać za ovnove,     335
treće momke na Srijem volove,     336
valja Bosnu hranit halovitu.     337
Sve je Aljo one rasturijo,     338
druge momke zovnu na kapiju,     339
„Iznesite ćerge i ćadore,     340
a po polju gradite furune     341
da pećemo 'ljeba bijeloga, [101]     342
E, će Bosna stati halovita.‟     343
Ej, sad vreme nije dugo bilo,     344
Ej, pa s' Aljija vrati u odaju,     345
Ej, pa zasede đamu do penđera.     346
E, kad prođe cijo mesec dana,     347
vratiše se sedam bajraktara     348
—vratiše se, knjige rasturilji     349
na bosanske redom poglavice—     350
a stizahu sa Baća ovnovi,     351
a bijela sa sela pšenica,     352
pa sa Baća bijelji ovnovi,     353
E, s đelepa srijemski volovi.     354
Sve se polju zgrnu Kajniđkome,     355
pa u polje naćinje furune     356
da istura 'ljeba bijeloga.     357
Kad još mesec drugi nastupijo,     358
jednom beše ranijo Aljija     359
—E, vetra nije, zatutnje planina,     360
uviše se zeljeni bajraci,     361
zapevaše od grla Bošnjaci,     362
zapucaše puške na grozdove—     363
Ej, ispade sedam bajraktara,     364
izbi Šala sa grada Mojstara     365
—nije šala, no je Bosni glava—     366
a za Šalom trideset hiljada     367
—drma Šala s trides' i dva grada.     368
E, kad ga viđe Đerđeljez Aljija,     369
viknu Aljo sedam bajraktara,     370
„Prifatite Šalu sa Mojstara,     371
doved'te ga k' mene ju odaju,     372
a družina poljem na jaljiju!‟     373
Kad sidoše, Šalu prifatiše,     374
a družina poljem na jaljiju.     375
Opet jeka planinama dođe     376
juviše se zeljeni bajraci,     377
zapevaše jod grla Bošnjaci,     378
sad pucaju puške venedici—     379
izbi dedo ljićki Mustajbego,     380
beg Mustajbeg sa Like krvave     381
—a glava mu puna ćeljenaka,     382
sve niz prsi carevi nišani—     383
pokraj njega do dva bajraktara,     384
bajraktara Đula i Aljiju     385
na dva konja riđa i goluba,     386
a beg svoga zaseo labuda,     387
Ej, za begom dvanajes' hiljada.     388
Pa kad Aljo bega jugljedao,     389
viknu brže sedam bajraktara,     390
„Aj', doved'te bega ju odaju     391
i begova do dva bajraktara,     392
a družina poljem na jaljiju!‟     393
Kad sidoše, bega prifatiše,     394
i vodu ga gore ju odaju,     395
a družina poljem na jaljiju.     396
Treća jeka planinama dođe,     397
kad ispade kladuški serdare     398
na đogata konja halovita     399
—brkovi mu stranom poljetelji, [102]     400
desnog brka pokrijo oružje—     401
za njim momak na konja dorata     402
—zeljen bajrak nosi ju rukama,     403
devetoga druga pokrivaše—     404
ha za njime hiljadu junaka,     405
sve konjika, peše nijednoga.     406
Viknu Aljo sedam bajraktara,     407
„Prifatite do dva Hrnjićića,     408
doved'te hi brže ju odaju!‟     409
Sad sljegoše, Muja prifatiše.     410
E, treća opet jeka planinama,     411
kad ispade momak na doratu,     412
na dorata kā na gorsku vilu     413
jusukao juz ruke rukave,     414
baca đidu nebu pod oblake,     415
ne da crnoj zemlji dopanuti,     416
sve je fata na doratu svome—     417
a za njim još hiljadu junaka.     418
To bijaše Bojićić Aljija.     419
E, sad viknu Aljo bajraktare,     420
„Ej, prifat'te Bojićić Aljiju,     421
doved'te ga mene ju odaju!‟     422
Kad sljegoše, Alja prifatiše,     423
pa doveše njega ju odaju.     424
E, to vrijeme nije dugo bilo,     425
bogazima stade tutnjavina     426
a vedrome nebu grmljavina,     427
sad ispade hođa Šuvajljija,     428
a za hođom dvanajes' hiljada.     429
E, viknu Aljo sedam bajraktara,     430
„E, prifatite hođu Šuvajliju,     431
doved'te ga brže ju odaju!‟     432
Sad sljegoše, hođu privatiše,     433
dovedoše gore ju odaju,     434
a družina poljem na jaljiju.     435
Opet jeka planinama dođe,     436
sad ispade sa Kovaća Ramo,     437
a za Ramom hiljadu junaka.     438
Viknu Aljo sedam bajraktara,     439
„Prifatite kovaćkoga Rama!‟     440
Sad sidoše te ga prifatiše     441
—vodu Rama gore ju odaju,     442
a družina poljem na jaljiju.     443
Opet jeka planinama dođe,     444
izbi momak na konja zekana.     445
—to bijaše Tanković Osmane,     446
a za njime hiljadu junaka.     447
Viknu Aljo sedam bajraktara,     448
„Prifatite Tanković Osmana!‟     449
Sad sidoše te ga prifatiše,     450
pa ga vodu gore ju odaju.     451
To vrijeme nije dugo bilo,     452
kad ispade Talje Ljićanine     453
na kulaša konja njegovoga     454
—na kulaša sedla ni samara,     455
sem na kula drvenica gola.     456
S jedne strane topuz od ćeljika     457
—on ga tiće, jon mu se spotiće—     458
a na Tala jod jarca ćakšire,     459
dlake spolja, sva koljena gola.     460
Ufatijo koma-, -šiva žive,     461
za siljahom dvije zlatke male.     462
E, kad Talje niz planinu dođe,     463
a za njime trista jOraš'ana     464
—sve pod njima konji alatasti,     465
a na pljeći crne talagane,     466
a za siljah žute jatagane—     467
viknu Aljo sedam bajraktara, [103]     468
„E, prifatite Talja Ljićanina!‟     469
Kad sidoše, Tašu prifatiše,     470
dovedoše Tala ju odaju.     471
Sade Talje besedi Aljiji,     472
„Ej, Aljijo, careva gazijo,     473
vakta o'đe od sednika nema!     474
Sprema', hAljo, vojsku da krećemo     475
—daljeko je do Bagdata sići.‟     476
Ej, sad reće Bojković Aljija     477
—mogah reći Đerđeljez Aljija—     478
„Vakta ima, Talje, prićekati.     479
Čekam kak'a dobra sanđaktara     480
da mi odkud stigne po svijetu.‟     481
E, to da vidiš Budimke Fatime.     482
Sad Fatima jutro poranila,     483
pa vaktilje namaz ućinila,     484
pa skoćila jodma' na nogama,     485
pa pošeta niz bojeve cura,     486
ode selje novijem sokakom.     487
Niz čaršiju slazila Fatima     488
kod Omera mlada berberina.     489
Berberinu seljam naturila,     490
i berbera Bogom bratimila,     491
„Bogom brate, mladi berberine,     492
da obriješ kosu u Fatime!     493
Ne brijem ja kosu za svatova,     494
no devljetu hoću ju hizmetu.‟     495
Posadi je na stolicu berber,     496
stade brijat kosu ju Fatime.     497
„Ostavi mi goljema perćina     498
kā što turski nosu barjaktari!‟     499
Berberin joj perćin ostavijo,     500
pušća perćin niz leđa široka,     501
a nataće fesa finofesa,     502
a dade mu sjajno jogljedalo.     503
Fatima se ju špagove maši,     504
daje pobru dvanajes' dukata,     505
te darova pobratima nova,     506
pa pošeta niz novu ćaršiju.     507
Telal viće budimskoj čaršiji,     508
E, telalji đoga krilatoga,     509
„Đoga,‟ kaže, „budimskoga Muja.‟     510
Priđe Fata do telala blizu.     511
„Telalbašo—imana ti tvoga!—     512
ći' je danas đogat na telalu?‟     513
Telal reće, „Budimlije Muja,     514
što ga devljet katalukom traži,     515
pa bežao jod grada do grada,     516
te hranijo, jod zla se branijo,     517
do đogata konja sagonijo,     518
sad na telal prodaje đogata.‟     519
A Fatima pa mu besedaše,     520
„Koljiko je đogat ispanuo?‟     521
Telal reće, „Pe' stotin' dukata!‟     522
Pe' stotina preturi Fatima,     523
E, telal joj tesljimi đogata.     524
Tā put Fata besedi telalu,     525
„Ej, telebašo—imana ti tvoga!—     526
E, seljam ćeš mi Budimliji Muju.     527
Ne kupujem đoga za svatova,     528
no devljetu 'oću ju hizmetu     529
—hoće butum Bosna ka Bagdatu,     530
i ja hoću š njima ka Bagdatu.     531
Ako zdravo do devljeta sidem     532
pa devljetu na divan izidem,     533
najprije ću itljak izvaditi     534
na Turćina Budimljiju Muju,     535
da te car vej potražiti neće,     536
pa poslje ću ka Bagdatu sići. [104]     537
Ej, ako da Bog i života bide     538
te se kadgoj sa Bagdata vratim,     539
opet ću ti poklonit đogata.‟     540
To joj reće, povede đogata,     541
povede ga na gradsku kapiju,     542
pa sve nađe redom tevabije,     543
„Tevabije, sprema'te đogata!     544
Dajte rafta jod ćistoga zlata,     545
E, kā što hoću preću dušmaninu!‟     546
Pa sad Fata juz bojeve kulji,     547
pa kad dođe šikalji jodaji,     548
pa prilazi šarenu kovćegu,     549
pa s kovćega bošću povadila,     550
tri joj zlatna pera rasturila.     551
Kad izvadi jod zlata haljine,     552
sad najprije gaće i košulju     553
—ni' su tkane, ni' su jopredene,     554
no pljetene zlatom stambolskijem—     555
pa pod njima od saje ćakšire     556
jod zeljene mljetaćke kadife,     557
pa kud šavi, tud gajtani zlatni—     558
pa po njima kovće kapakljije,     559
—E, niz ove guje ažderljije     560
da polaka uplašu momaka.     561
Pa oblaći đećermi dolamu,     562
pa pr'o nje sad toke i jeljeke     563
—dva kanata, oba su od zlata—     564
oko vrata koljijer od zlata,     565
pa na glavu kapu ćeljikavu     566
—zlatna pera biju niz ramena.     567
Pa opasa siljah i oruže,     568
za siljahom dvije zlatke malje     569
—ni kovate ni ćekićovate,     570
no se puške na Mljetki kovale—     571
svako j' 'taci od dukata žuta,     572
a cijevi od zehera ljuta.     573
Pa tad pa'ni Hađija đevojka,     574
s desne strane od zlata kapije,     575
a s lijeve ćordu ćemerliju     576
—sva joj kana jod dukata žuta,     577
a kostura jod zehera ljuta—     578
pa natuće ćizme i kalćine,     579
pa kad stasa, bolje bit ne more.     580
Pa u ruke sahtijan bisage,     581
pa u svoje hazne ulazila,     582
a sve grće meke mađarije.     583
Momci mladi iznosu bisage,     584
đogat stoji gotov na kapiju.     585
Slježe Fata, preturi bisage,     586
‚Jalah‛ reće, zasede šturnika,     587
„E, halalj'te, momci, na kapiju!     588
Amanet vi dvore Fatimine     589
—Bog zna se viđet, al' se vej ne viđet.‟     590
Pa sad Fata krenu sokacima,     591
sa sokaka polja Budimskoga,     592
lako zemljom ode ka planini.     593
Kad ispade na vrh od planine,     594
tu su đade na ćetiri strane     595
—jedna đade Ljiki i Krbavi,     596
druga ide ka Ešći Kljaduši,     597
jedna sljegne ka gradu Kajniđi—     598
đogatu se konju zamoljila,     599
„Davur đogo, krilo sokolovo!     600
Sve si vazda zemlje preobijo     601
sa Turćinom Budimljijom Mujom,     602
znaš lji dobro ka Kajniđi gradu?‟     603
Uze đogat đadu ka Kajniđi,     604
slazi Fata redom niz planinu.     605
No sedeći Đerđeljez Aljija     606
jon sedaše đamu do penđera,     607
u ruke mu srćali durbina,     608
a sve gljeda na ćetiri strane     609
E, da otkud dobra sanđaktara—     610
kad ugljeda Fatu i đogata,     611
begenisa, žešće bit ne more.     612
Sad Aljija na noge skoćijo,     613
spušća durbin, niz Krajine krenu,     614
lak' polako novijem sokakom.     615
Pa kad izbi polju na jaljiju     616
da on srete Budimku Fatimu, [105]     617
E, vide ga Budimka Fatima,     618
pa se mudra cura dogodila,     619
pa na svoje srce pomisljila,     620
„Eve k mene Đerđeljez Aljije.     621
Da me nađe đe jašem đogata,     622
grehota me naći na hajvana.‟     623
Pa se skide, te đogata vada.     624
Stiže Aljo, pa joj hožđeldiju daje,     625
Fata njemu seljam naturila.     626
hAljo širi ruke jobadvije,     627
hoćaše je u ljica ljubiti,     628
no se mudra Fata dosetila,     629
na svoje je srce pomisljila,     630
„Grehota se bez nićaha ljubit,‟     631
pa Fatima tako besedaše,     632
„Hej, jAljijo, careva gazijo,     633
neveste se u obraze ljubu,     634
gazije se do siljaha ljubu.‟     635
Sagnuše se jedan po drugomu,     636
pa ga Aljo vodi na kapiju.     637
Dovede ga kod gradske kapije,     638
pa ga pita ko je i kako je,     639
„'O' lj' mi primit careva sanđaka?     640
Begenišem tebe i đogata.‟     641
No Fatima pa mu besedaše,     642
„Ti ne znadeš ko sam ni kako sam,     643
ni s koje sam strane od svijeta,     644
kako ću ti sanđak prifatiti?‟     645
Tā put Aljo reće lakrdiju,     646
„Ko si brate, dobar bajraktare?‟     647
Prića Fata—Budimljija Mujo—     648
„Ja sam glavom Budimljija Mujo,     649
što me devijet katalukom traži.     650
Sve ja beža' od grada do grada,     651
pa se hrani' i joda zla brani'.     652
Sad sam ćuo tebe z Bosnom ravnom,     653
đe ti hoćeš z Bosnom u Bagdatu.     654
E, nesretno me srce ponijelo,     655
ne bi lj' tamo šehit poginuo,     656
da me car vej potražiti neće.‟     657
Pa kad Aljo sabra lakrdiju,     658
„Zar ti s', brate, Budimljija Mujo?     659
Primi mene careva sanđaka,     660
a tako mi dina pa dorata,     661
kad ću caru na divan izići,     662
najprije ću itljak izvaditi,     663
izvaditi itljak buruntiju     664
na Turćina Budimljiju Muju,     665
pa ću poslje sljeći ka Bagdatu.‟     666
Tā put Fata sanđak prifatila,     667
a viknuše bosanski telalji,     668
„Ko je konjik, pritegni hajvana,     669
ko je peše, na noge opanke     670
—krenu sanđak, pa da vojska kreće!‟     671
Ej, stasaše turske poglavice,     672
nagušiše redom na vratima,     673
E, slazahu niz bojeve kulji.     674
Aljo svoga zasede dorata,     675
a Fatima svojega đogata,     676
a hu ruke careva sanđaka.     677
Stadoše se redom porediti     678
—sad najprije Aljo na dorata,     679
a za njime Fata na labuda,     680
za Fatimom Šala sa Mojstara,     681
pa za Šalom Ljika Mustajbego,     682
E, za begom kladuški serdare,     683
za serdarom hođa Šuvajljija,     684
pa ostalje sve redom gazije,     685
na zaftove na buljuke vojska,     686
pa krenuše poljem Kajnićkijem.     687
To ne beše grubno pogljedati.     688
Stoji jeka, sve se zemlja trese     689
—Ej, pođoše za grad za Kajniđu—     690
sve se zemlja trese pod Kajniđu. [106]     691
Pa sljegoše zemljom i svijetom,     692
lak' polako niz gradove ravne,     693
a sidoše šeher Seljaniku,     694
s Seljanika pitomu primorju.     695
Na obalu moru silaziše,     696
E, na more punahu đemije,     697
pa krenuše ka grada Stambola,     698
ka Stambolu gradu carevome.     699
Kad sultanu na muštuluk sišlji,     700
prvim daje pare nebrojene,     701
a drugijem ćohu nerezatu,     702
a trećijem ate i paripe.     703
Viknu sultan careve riđalje     704
—viknu paše, a viknu vezire—     705
„Iznesite careve ćadore,     706
kraj ćadora taze akćibaše,     707
kraj akćija careve kazane,     708
do kazana mesa debeloga,     709
a bijela 'ljeba sultanskoga     710
—doćekajte Bosnu halovitu!‟     711
Zamah paše skoću i veziri,     712
namah nosu careve ćadore.     713
Izniješe, pa hi udariše,     714
kraj ćadora taze akćibaše,     715
do akćija veljike kazane,     716
a dosta him mesa ovnujskoga,     717
a bijela 'ljeba sultanskoga.     718
Pa sad stasa Bosna ju Stambolu.     719
Kad se Bosna rahat ućinela,     720
tu noćilo, pa him dobro bilo.     721
Kad svanulo, zora judarila,     722
car opremi dva svoja kavaza     723
da mu z Bosne tražu komandara,     724
komandara Đerđeljez Aljiju.     725
Kad stigoše carevi kavazi,     726
tražu Alja z Bosne komandara,     727
„Devljet tebe na divanu traži,     728
da te pita šta ćeš za Bagdatu,     729
šta ti topa treba i kuhveta.‟     730
Kad Aljija sabra lakrdiju,     731
namah Aljo đipi na nogama     732
pa opasa silah i oružje,     733
a natuće ćizme i kalćine,     734
pa za njima pođe sokacima.     735
Pa kad dođe ju carskoj kapiji     736
—do sultana dvanajes' kapija,     737
na svakom je redom nobeđija—     738
sade prvi pisnu nobeđija,     739
„E Bošnjaće—izgubijo glavu!—     740
skin' oruže, ne izgubi glavu,     741
pred carom se tako ne ulazi!‟     742
E, kad Alja grdno prevariše,     743
skide sablju a skide oruže,     744
maće ćizme, a skide kalćine,     745
pa sad rezil pred devljetom pođe.     746
Kad sultanu na divanu dođe,     747
pa pred carom poljubi serđadu,     748
a poljete ju skut i ju ruku,     749
izmaće se, divan ućinijo.     750
Sultan sejri Đerđeljez Aljiju,     751
pa zaviknu dva svoja kavaza,     752
„Pod kapate vodite Aljiju     753
—kamen će mi Bagdat prifatiti!     754
Nij' Aljija što prićaše ljudi.‟     755
Vodiše ga tvrdu bezistenu.     756
Sade sultan vikaše kavaze,     757
„Ajd', iz Bosne traž'te sanđaktara,     758
doved'te ga k mene na divanu,     759
šta će đevab dati za Bagdatu!‟     760
Kad otoše carevi kavazi, [107]     761
Ej, kod Bosne pred nove ćadore,     762
tražu oni s Bosne sanđaktara.     763
Kad kazaše Budimki Fatimi,     764
sad Fatima đipi na nogama     765
pa opasa siljah i oruže,     766
a natuće ćizme i kalćine,     767
za kavaze redom sokacima     768
dok stigoše ju carsku kapiju.     769
E, kad viđe ruho jod Aljije     770
—vide ćizme, pogljeda kalćine,     771
pa mu vide sablju i oruže—     772
na dva zuba prva suškrknula     773
—zub po zubu živa vatra sinu—     774
a pisnuše carske nobeđije,     775
„Ej, Bošnjaće—grom ve pogodijo!—     776
skin' oruže, ne izgubi glavu!‟     777
No Fatime šćere materine,     778
sad mu ruka slježe do balćaka,     779
pa sad stade krastit nobeđije     780
—dvanajes' mu tećmilji Fatima,     781
s krvnom ćordom pred devljetom dođe—     782
pa devljetu stade na divanu     783
—priđe lako ju skut i ju ruku,     784
pa s' izmaće, divan ućinila.     785
Sultan tā put Fati govoraše,     786
„Zbor', gazijo, branjevine nema!     787
—haj' mašala, mojega gazije,     788
ova' će mi Bagdat prifatiti!—     789
šta ti topa treba i kuhveta?‟     790
No sad pisnu Budimka Fatima,     791
„Sultan, care, svećevo koljeno,     792
da' mi mene s Bosne komandara,     793
da' mi nađi Đerđeljez Aljiju,     794
pa ću đevab dati za Bagdata.‟     795
Tā put brže viknu na kavaze,     796
dovedoše Đerđeljez Aljiju,     797
pa on stade caru na divanu,     798
a gura ga Budimka Fatima,     799
„Ej, Aljijo, careva gazijo,     800
zašto si mi besu založijo     801
da mi vadiš itljak buruntiju?‟     802
Tā put viknu Đerđeljez AJjija,     803
„Sultan, care, svećevo koljeno,     804
Ej, daj ti mene itljak buruntiju     805
Ej, na Turćina budimskoga Muja,     806
E, što si ga katal ućinijo     807
te ga tražiš katali fermanom.‟     808
Kad to sultan sabra lakrdiju,     809
viknu redom sve paše i vezire,     810
pa bosanski tefter potražiše,     811
po tefteru Budimljiju Muja.     812
„Nijesam ga ni do sade ćuo,     813
deljatim ga katal ućinijo.‟     814
Potražiše, te ga nalaziše,     815
murtati ga katal ućineli.     816
Sultan itljak dade buruntiju     817
pod muhurom da ga tražit neće.     818
Tā put pisnu Budimka Fatima,     819
„Sultan care, jogrijalo sunce,     820
ja sam glavom Budimljija Mujo.     821
Ja ću tebe Bagdat prifatiti,     822
z Bagdata ti kljuće donijeti. [108]     823
Ni s tijem te ostaviti neću,     824
bagdatsku ću dovesti kraljicu,     825
pa ću je, care, tebe pokloniti     826
—nek' careva bide sultanija,     827
da niz mladu preopružiš bradu!‟—     828
pa to caru vrlo milo bilo.     829
„Aj, gazijo—zavala ti nema!—     830
šta ti topa treba i kuveta?‟     831
No Fatima tā put besedaše,     832
„Ni ću tebe topa ni kuveta,     833
samo ćeš mi dovu jućinjeti!‟     834
Gura Alja, ode u odaju,     835
jod odaje niz bojeve ravno.     836
Kad sidoše na gradsku kapiju,     837
Aljo primi siljah i joruže,     838
i natuće ćizme i kalćine,     839
pa krenuše sokacima redom.     840
Kad dođoše, k ćadorima šljeglji,     841
tā put reće Budimka Fatima,     842
„E, gazijo, Đerđeljez Aljijo,     843
E, daj izum mene i halala,     844
E, da ja sljegnem do grada Bagdata,     845
da potražim od Bagdata vrata.‟     846
No Aljija tā put besedaše,     847
„E, ću lji me, Budimljija Mujo,     848
lasno nije đadu pogoditi     849
—do Bagdata trideset konaka—     850
ne mo'š đadu lasno pogoditi.‟     851
No Fatima tā put besedaše,     852
„Ej, gazijo, Đerđeljez Aljijo,     853
ja ću lasno đadu pogoditi.     854
Kud j' otišlo sto hiljada vojske     855
a na kola carevi topovi,     856
sve su kola zemlju prodiralji     857
—ja ću lasno đade pogoditi.     858
Meni care izum poklonijo,     859
tesljim tebe careva sanđaka.‟     860
Birden Fata priteže đogata,     861
Eh, zasede njezina đogata,     862
„Halaljite, Bosno cipcijelo!‟     863
krenu s konjom niz Stambol kapije.     864
Lak' polako zemljom i svijetom,     865
jođe, jođe, do grada Bagdata.     866
E, kad slježe do grada Bagdata,     867
taman beše akšam bijo ravno,     868
—taman akšam na zemlji panuo.     869
E, vid' kraljice jod grada Bagdata,     870
Ej, oko šehra grad je naćinila,     871
joko grada hendek ukopala,     872
na hendeku vodu navrnula     873
na dubljinu dvadeset aršina,     874
na širinu dvades' i ćetiri.     875
Tā put Fata razjaha đogata     876
pa ubode đidu jubojitu,     877
pa za đidu poveza deljika,     878
pa uz ruke jusuka rukave.     879
Priđe vodi do hendeka bljizu,     880
pa na sebe avdes' udarila,     881
turski akšam namaz ućinjela.     882
Izmače se do konja dorata,     883
pa prostrije svilenu serđadu,     884
tu je cura akšam boravila.     885
Noć pretura, sabah zora dođe.     886
Kad je jarka zora judarila,     887
Ej, tā put cura dobro poranila,     888
pa na sebe avdes' udarila,     889
pa prostrije svileno serđade,     890
turski namaz sabah uradila,     891
pa se stade da sigura Fata,     892
dok joj nešto iz oblaka viknu,     893
„Ej, koji si do grada Bagdata [109]     894
—E, hinsanu što si pod Bagdatom—     895
zlatnu šipku ćekaj jod nebesa!     896
Panuće ti do desna koljena,     897
desnom ćeš je rukom prifatiti,     898
‚Jalah‛ rekni, zasedi đogata,     899
a sve ćekaj dok ogrije sunce!     900
Kad će prvo sunce jogrijati     901
na Ušćupu gradu i Bagdatu,     902
tu su vrata sa grada Bagdata.     903
Nažen' konja bijela đogata,     904
vrata će ti šipka nalaziti,     905
đogat će ti hendek preskoćiti.     906
Nažen' konja novijem sokakom,     907
dobra će te sreća nameriti.‟     908
Sve to sluša i gljeda Fatima.     909
Zlatna šipka pade do koljena,     910
desnom rukom prifati Fatima,     911
‚Jalah‛ reće, zasede đogata,     912
pa ga krenu vode šedrvanu.     913
Krenula ga ka gradu Bagdatu,     914
a sve ćeka kad ogrije sunce.     915
Đe je prvo sunce jogrijalo,     916
ćudna šipka jod ruke otišla     917
—ode s ruke, vrata judarila,     918
jode zveka ćetiri sahata,     919
sama su se vrata jotvorila—     920
dva kanata otvoriše vrata.     921
Sad Fatima nažene đogata,     922
daleko mu hendek preskoćijo,     923
šes' aršina suho zakućijo.     924
Pogna Fata, na kapiju prođe,     925
Ej, s kapije novijem sokakom,     926
pa ispade na jednu jaljiju,     927
pa pogljeda u jaljiji Fata,     928
pa konake bagdatske kraljice.     929
Kad ugljeda dvore kraljićine,     930
poranila bagdatska kraljica     931
—baš pod dvore voda šedrvana,     932
na toj vodi dvanajes' fiškija,     933
sve su lula jod žežena zlata,     934
a tasevi jod srme bijele—     935
tu ispala bagdatska kraljica,     936
tu s' umila, pa Bogu moljila.     937
A kad vide Budimku Fatimu     938
—porad se nje trideset pandura—     939
pandurima reće lakrdiju,     940
„Baka jure trideset pandura,     941
baka, baka Budimljije Muje,     942
đe danas mi Bagdat preletijo!     943
Bi me devljet dvadeset godina,     944
nit' mi jodbi vara jod duvara,     945
a deljatim da ućine kvara     946
—jednom dođe Budimljija Mujo,     947
šćaše mene Bagdat preljeteti     948
na njegova krilata đogata, [110]     949
E, ja viknu huđum na topove.     950
E, kad bagdatski ljuljnuše topovi,     951
uplašiše đoga budimskoga,     952
jod tā put ga videla nijesam.     953
Danas on mi Bagdat preljetijo.     954
Tek ako je Budimljija Mujo,     955
sve će platit šta je uradijo.‟     956
Ide Fata, ni habera nema.     957
Dođe, stade, i pomoj joj dade,     958
a kraljica ostro jodgovara,     959
„Kopiljane, Budimljija Mujo,     960
šta se krstiš dok nevolje nemaš?     961
Šta se ćiniš da te ne poznajem,     962
kad si glavom Budimljija Mujo?‟     963
Tā put reće Budimka Fatima,     964
„Ne turći me, gospo, bez nevolje     965
—E, dok mi nije za nevolju bilo.     966
Ja sam glavom Komnen bajraktare.     967
Bajraktar sam bećkoga ćesara,     968
a đogat je Budimljije Muja.     969
Jesi lj' ćula Budimljiju Muja,     970
zulumćara što tak'oga nema?     971
Gradijo je zulum niz zemana,     972
pa me ćesar tembih ućinijo,     973
a da meni stotinu pandura,     974
da fatamo Budimljiju Muja.     975
Pa otosmo zemljom planinama,     976
potražismo, pa ga potrefismo,     977
potrefismo, pa ga zajagmismo.     978
Sām ja sam mu posekao glavu     979
i juzeo krilata đogata,     980
a svedoh ga Beću na ćutuku.     981
Kad ga vide jod Beća ćesare     982
—hrani ćesar sina Milutina—     983
na đoga se ašik ućinijo,     984
da mi uzme, da ga sinu dade.     985
Ja se zaklje', ‚Ne dam za života!‛     986
a ćesar se na me naljutijo,     987
pa na mene naljetljemu dade,     988
pa je mene surgun ućinijo,     989
te me k tebe spremi ju Bagdatu,     990
da ti haber nosim u Bagdatu     991
đe je tebe Bosna suoćila,     992
a pred vojskom Đerđeljez Aljija     993
—Ej, Aljija Bosni komandarom,     994
Bosna će ti Bagdat prifatiti.‟     995
Kad to sabra bagdatska kraljica,     996
„Pa moj brate, Komnen bajraktare,     997
baš si danas dobro pogodijo     998
—blagom ću te ihja ućineti!—     999
ho' lj' ti mene prodati đogata?     1000
Plaću para koljiko ti drago.‟     1001
No Fatima pa mu odgovara,     1002
„Ja ga tebe prodavati neću     1003
—za pare ga nikad dati neću—     1004
te kraljici ću ga pokloniti     1005
—te[k] ti njemu marifeta ne znaš,     1006
ne znaš njemu marifeta, jadna.     1007
Ja ću prignat konja do stoljice,     1008
ti, kraljice, skoći na stoljicu     1009
jä se maši mene na sapima,     1010
provešću te redom sokacima     1011
—E, vidi,‟ kaže, „marifeta đogu,     1012
da se možeš držat na hajvanu.     1013
Poslje ću ga tebe pokloniti.‟     1014
E, kad sabra bagdatska kraljica,     1015
ona namah đipi na stoljicu,     1016
a Fatima prigoni đogata,     1017
mašila se brzo na sapima.     1018
Triput beše pasom opasala,     1019
ćetvrti put od sablje kajasom     1020
—E, sad krenu niz grada Bagdata.     1021
Pa kad beše bljizu do kapije,     1022
sad upita bagdatsku kraljicu,     1023
„Kamo tebe kljući jod Bagdata     1024
—od Azije sa grada Bagdata?‟     1025
Ju nedra ji' kazala kraljica,     1026
„Kljuće nikom ne dam za vijeka!‟     1027
E, tā put reće Budimka Fatima, [111]     1028
„E, ću lji me, bagdatska kraljice,     1029
drž' se dobro na sapi đogatu!     1030
Ovo nije Komljen bajraktare,     1031
no je glavom Budimljija Mujo.     1032
Halalji se s bijeljim ti Bagdatom     1033
—uzmi želju sa grada Bagdata!‟     1034
Ej, Nagna konja na gradsku kapiju.     1035
Za kapiju trideset pandura     1036
na ostre se ćorde podkoćili     1037
—kad im Fata ruku judarila,     1038
sjeva ćorda, glave sve ljetahu.     1039
Nagna konja ćošku na hendeku,     1040
s vrati mu je hendek preskoćijo,     1041
uze tutanj polju zeljenome.     1042
Ljuto pišti bagdatska kraljica,     1043
Ej, sve viće jod grada Bagdata,     1044
„Udrite ga, pripalj'te topove     1045
te ubite đoga budimskoga!‟     1046
Na Bagdatu jeknuše topovi,     1047
orućaju poljem bagdatskijem     1048
—đogat ljeti polja Bagdatskoga.     1049
U prvi je konak dolazila,     1050
tu noćila, jopet okrenula.     1051
U drugi kad konak dolazila,     1052
i tu prođe, treći nastupila.     1053
Kad u treći, vojsku susretnula     1054
—srete vojske stotinu hiljada,     1055
Ej, komendara Đerđeljez Aljiju.     1056
Ej, kad srete Đerđeljez Aljiju,     1057
Ej, Fatima pa mu seljam dade.     1058
Ruke Aljo širi jobadvije,     1059
E, 'oćaše u ljica ljubiti     1060
—ne da Fata za to pomenuti.     1061
E, pitaju se za mir i za zdravlje.     1062
Sad Fatima reće lakrdiju,     1063
„E, gazijo, Đerđeljez Aljijo,     1064
hajde s vojskom pravo ju Bagdatu,     1065
vrata sam ti -, vrata jotvorijo     1066
—više nikad zatvorit se neće!‟     1067
Pa s' obrnu bagdatskoj kraljici,     1068
skide đerdan od merdžana, kaže,     1069
pa joj skide đerdan od zuluta,     1070
na dvije ga polje razdvojila,     1071
polu dade Đerđeljez Aljiji,     1072
polu sebe ju ćpagove baci.     1073
E, Sad Fatima pa reće Aljiji,     1074
„Hoću k caru prvo ju Stambolu,     1075
da mu vodim bagdatsku kraljicu,     1076
da mu kljuće nosim od Bagdata     1077
—od Bagdata bijeloga grada—     1078
pa da ištem izun u sultana     1079
da ishodim do grada Budima,     1080
pa da hudut i granicu ćuvam.     1081
Jes' granica bljizu jod ćesara,     1082
    Ej, granica bljizu jod ćesara.‟     1083
Tā put Aljo havaz ućinjeo,     1084
Fata krenu ka gradu Stambolu,     1085
Aljo s vojskom ka gradu Bagdatu     1086
—sad otoše vojska ka Bagdatu, [112]     1087
a Fatima stolu i Stambolu.     1088
Kad sultanu na muštuluk došlji,     1089
„Ide," kaže, „Budimljija Mujo     1090
—nabavijo bagdatsku kraljicu,     1091
i vodi je pravo kod sultana—‟     1092
sultan pare daje nebrojene,     1093
brže viće, „Doved'te ga jamo!‟     1094
Kad Fatimu prifatu kavazi,     1095
odvedoše caru na divanu,     1096
i s Fatimom bagdatska kraljica,     1097
pa dođoše caru na divanu.     1098
Ej, Fatima dođe pred sultana,     1099
pa poljete ju skut i ju ruku,     1100
E, stade ga divan ućiniti.     1101
„Zbor', gazijo—zavala ti nema!—     1102
zašto si ti tako juradijo?     1103
Kakav haber sa grada Bagdata?‟     1104
Sad Fatima caru jodgovara,     1105
„Bagdatu sam vrata nalazijo,     1106
bagdatska sam otvorijo vrata     1107
i nabavi' Bagdata kraljicu.     1108
Eve ću je tebe pokloniti,     1109
neka tvoja bide sultanija,     1110
nek' je ljubiš kad se goj probudiš!     1111
Eh, evo ti kljuće jod zindana -,     1112
eve kljuće sa grada Bagdata.‟     1113
Pa tesljimi našeme sultanu.     1114
To sultanu vrlo milo bilo     1115
—svakom staru vrlo mila mlada,     1116
da niz' mladu preopruži bradu.     1117
„Zbor', gazijo—zavala ti nema!—     1118
volj' ti pašom, a volj' ti vezirom,     1119
alji voljiš muhur sahibijom?     1120
E, biraj mesto koje tebi drago!‟     1121
No Fatima šćera materina,     1122
„Sultan care, jogrijalo sunce,     1123
nit' ću pašom, nit' ću ti vezirom,     1124
nit' kabuljim muhur sahibijom.     1125
Daj mi senet, care, pod muhurom,     1126
da zasudim tri dana bijela     1127
u Stambolu gradu carevome,     1128
šta uradim da se ljutit nećeš!‟     1129
Sultan dade, zboru š njime ne šće.     1130
Viknu paše, a viknu vezire,     1131
—Šeh-hislama, svojega imama—     1132
načinješe senet pod muhurom.     1133
Tā put izum sultan poklonijo,     1134
„Šta uradiš, car ištetit neće!‟     1135
E, postavi Fatu na sudove.     1136
Kad ujutru bolje josamnulo,     1137
Fata kupi paše i vezire     1138
—sto i trides' i ćetiri više—     1139
pa hi vodi u jednu odaju,     1140
pa him stade divan ućinjeti,     1141
pa him tembih podade Fatima     1142
kako će se življet sa sultanom,     1143
a postavi ćetiri đelata     1144
—E, đelate na vrata ćetiri—     1145
sve hi redom pušćuje Fatima,     1146
Ej, pušćuje, glave razminuju.     1147
Sad četvoro josta kod sultana     1148
—osta prvo paša Sehidija,     1149
Šeh-hislama, carskoga imama,     1150
Mahmut paša priđe do sultana,     1151
Ibrahim paša ćetvrti je bijo.     1152
Tā put Fata viknu ju odaji,     1153
„Šeh-hislamu, carevi imamu!‟     1154
pa mu ruka do balćaka side,     1155
a suoći carskoga imama.     1156
Pod carsko se đube uvijao,     1157
đubetom je glavu pokrivao.     1158
Ljuto pisnu Fata na sultana,     1159
„Mići ruke, iseću ti đube     1160
—mići skute, poseko' ti ruke!‟ [118]     1161
Gura sultan svojega imama,     1162
sad mu Fata posijeće glavu     1163
—kad mu skoći i kapa i glava,     1164
a iz kape zlatni krsti redom,     1165
zlatni krsti s kape iskoćiše.     1166
Pa hi Fata primi u rukama,     1167
a daje hi našemu sultanu,     1168
„Vid' sa kim si namaz ućinijo!‟     1169
A sultanu koljko ga žao bilo,     1170
„Da lj' iz kape, al' iz tvoje šake?‟     1171
Tā put reče bagdatska kraljica,     1172
„S kak'e šake, no s glave imamske -,     1173
s kak'e šake, no s ćalme imamske!‟     1174
Tā put sultan Fatimi besedi,     1175
„Zbori, Mujo, kad ćeš u životu     1176
—volj' ti pašom, a volj' ti vezirom?‟     1177
Neće Fata od tog nijednoga.     1178
„E, daj ti mene na Bosnu berate     1179
da s' spominje Bosna do vijeka,     1180
i daj mene izum i halala     1181
da ja odem Bosni halovitoj,     1182
na Budimu gradu carevome,     1183
hel je nama hudut i granica     1184
mlogo blizu što karara nema,     1185
pa mi mogu ćete dolaziti,     1186
pljijeniti stoku po planini     1187
—pljijeniti, roblje porobiti—     1188
a ćulji su vojsku ju Bagdatu,     1189
a sama je Bosna jostanula     1190
—ja sve hudut i granice čuvam!‟     1191
Car joj dade zborući, „Ne treba!     1192
Haj', gazijo, zavala ti nema!‟     1193
Sve mu dade na Bosni berate     1194
da s' spominje Bosna do vijeka,     1195
bez promena dok mu je koljena.     1196
Ispratiše Budimku Fatimu,     1197
đevahira dosta jod sultana.     1198
Krenu Fata sa grada Stambola,     1199
a kad dođe k moru na obalu,     1200
na obalu mora ju đemije,     1201
u đemije juvozi đogata,     1202
pa sad pođe preko mora ravna,     1203
pa hispade šeher Seljaniku,     1204
E, s Seljanika pitomu jUšćupu,     1205
sa Ušćupa kršu Kačaniku,     1206
s Kačanika juz Kosovo ravno,     1207
sa Kosova do Jani Pazara.     1208
Dođe Fata polja Trgovišta,     1209
niz bosanske sve redom gradove,     1210
E, dok Fata do Budima dođe,     1211
ju Budimu gradu carevome,     1212
E, pod dvore dolazi Fatima.     1213
Na kapiju trides' tevabija     1214
poljeteše, Fatu susretoše     1215
—grlju, ljubu ju skut i ju ruku.     1216
Prifatiše Mujova đogata,     1217
vodu Fatku juz skaljine kulji,     1218
i dovelji šikalji odaji.     1219
Kahveđije kahvu saldišuju,     1220
E, Fatima pa se odmorila.     1221
Kad se ravna napuni godina,     1222
sad se Aljo vrati sa Bagdata     1223
—sa Bagdata bijeloga grada     1224
vojsku vrati, careve većile.     1225
E, dok vrati vojsku i poglavice,     1226
E, caru je Bagdat tesljimijo,     1227
    Ej, caru je Bagdat tesljimijo,     1228
E, s Bagdata kljuće tesljimijo,     1229
pa se Aljo vrati Bosni ravnoj.     1230
E, kad k majci u odaju dođe,     1231
E, pit' Aljija roditelja svoga,     1232
„Stara majko—Bog ti đenet dao!—     1233
ima lj' haber s Budimke Fatime, [114]     1234
da lj' me rata s rzom dočekala?     1235
Je lji živa ju gradu Budimu,     1236
da je nisu dušman porobijo?     1237
No mu majka ćudno jodgovara,     1238
„Nikad haber od Fatime nema.     1239
Vet naćini knjigu šarovitu,     1240
s knjigom sprema' Kahra bajraktara,     1241
nek' siljegne Fati do Budima,     1242
nek' je pita za mir i za zdravlje,     1243
jer je vakat da se sastavite!‟     1244
Sad Aljija knjigu naćinijo.     1245
Brže Kahra viknu bajraktara,     1246
„Ej, sprema', Kahro, konja ju podrumu,     1247
pa sad primi knjigu šarovitu,     1248
a spremi se, hajde ka Budimu!‟     1249
Ode Kahro, zasede paripa,     1250
pa kad side do grada Budima     1251
i Budimu Budimki Fatimi,     1252
na kapiju stasao Kahrija,     1253
a tu nađe trides' tevabija.     1254
Kahro side, pa him seljam dade,     1255
a svi momci bolje prifatiše,     1256
—prifaćaju, hožđeljdije daju,     1257
i za zdravlje divno jupitaju,     1258
za gaziju Đerđeljez Aljiju.     1259
E, tā put reće Kahriman ćehaja,     1260
„E, ćuste l' ga, trides' tevabija,     1261
je li tuna Budimka Fatima?     1262
Haber da'te veselje Fatimi,     1263
da tesljimim knjigu jod Aljije.‟     1264
A veljahu Budimki Fatimi.     1265
Slježe Fata brže do kapije,     1266
pa on Kahru 'ožđeljdije kaže     1267
—hožđeljdije sitne naturila—     1268
sa Kahrom se za mir upitala,     1269
E, za gaziju upita Aljiju,     1270
„Je lj' Aljija doš'o sa Bagdata,     1271
je lji zdravo primijo Bagdata?‟     1272
 
[Nedovršeno zbog iscrpljenja
električnih baterija.]    
 

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents