Pjesma od Bagdata

kazivao je Salih Ugljanin

Jednog vakta od starog zemana     1
sultan Selim otvorijo rata     2
sa kraljicom od grada Bagdata.     3
Opremijo sto hiljada vojske     4
janjičara, sve sina njegova,     5
i pred njima paše i vezire,     6
i sa šnjima od rata topove,     7
i za njima tajin i đephana,     8
pa pod Bagdat kraljici na grada,     9
pa s kraljicom kavgu otvorijo.     10
Bagdat bijo dvadeset godina,     11
ni odbijo vara od duvara,     12
ni Bagdatu ućinijo kvara,     13
ni Bagdatu nalazijo vrata,     14
i na vojsku boles' udarila.     15
Paše pišu našemu sultanu,     16
„Sultan care, ogrijalo sunce,     17
nije kabil Bagdat prifatiti.     18
Mi ga bismo dvadeset godina,     19
ne nađosmo od Bagdata vrata,     20
ni mogosmo ućiniti kvara.     21
Da vratimo vojsku i topove,     22
jer se Bagdat prifatit ne more.‟     23
Kad ta knjiga od Bagdata dođe,     24
car pokupi cijelu vućelju,     25
sve hislama svojega imama,     26
pa im sultan 'vako besedaše:     27
„Moje paše i moji veziri,     28
jä nam valja Bagdat prifatiti,     29
jä li ravni Stambol ostaviti?‟     30
Svaki šuti, ništa ne besedi,     31
sām skočijo Ragibe vezire,     32
pa pred carom stade na divana:     33
„Sultan care, ogrijalo sunce,     34
bismo Bagdat dvadeset godina     35
bez promena danjem i po noći.     36
Da ga biješ stotinu godina,     37
nikad Bagdat prifatit ne moreš!     38
Pa ja bi' te nešto svetovao:     39
sam' ako ćeš mene poslušati,     40
proć' se vraga i bela Bagdata,     41
pušti Stambol vlašku dedovinu;     42
a Brusa je bolja za Turčina,     43
i vaša je vazda dedovina.‟     44
Pa se skoći paša Sehidija.     45
Stari bijo, pa ga izmakoše,     46
pa on stade caru na divana:     47
„Sultan care, svećevo koljeno,     48
ti ne slušaj murtatina tvoga,     49
murtatina Ragiba vezira!     50
Ako ćeš me, sultan, poslušati,     51
dedo će te bolje svetovati.     52
Nemoj puštit stola iz Stambola,     53
a naćini turali fermana!     54
Na Bosnu ćeš ferman opraviti,     55
na gaziju Đerđelez Aliju,     56
nek' pokupi Bosnu cipcijelu     57
—moreš kupit stotinu hiljada—     58
naćini ga komandar Alijom.     59
Nek' ti Bosna od indata dođe,     60
a spremi ga pod grada Bagdata.     61
Bosna će ti Bagdat prifatiti,     62
iz Bagdata kljuće donijeti.‟     63
I car viknu paše i riđale,     64
sve hislama svojega imama,     65
da načine turali fermana     66
na gaziju Đerđelez Aliju.     67
„Pišite ga Bosni komandarom,     68
da pokupi Bosnu cipcijelu,     69
z Bosne vojske stotinu hiljada,     70
da mi primi bijela Bagdata.‟     71
Namah gradu turali fermana.     72
Ferman stasa, do sultana dođe,     73
i sām sultan muhur udarijo,     74
na gaziju Đerđelez Aliju.     75
Sultan zovnu svoga ćohadara:     76
„Đe si meni, Suka tatarine?     77
Hajde, siđi u carevu tavlu,     78
bira' konje koje ti je drago     79
—volj' ti ate, a volj' ti paripe—     80
da ti nosiš careva fermana,     81
da ga nosiš Bosni halovitoj!     82
Traž' gaziju Đerđelez Aliju,     83
u ruke mu ferman uteslimi;     84
đevab traži sultan od Alije.‟     85
Slježe Suka u carevu tavlu,     86
bira ate a bira paripe,     87
dok menzile konje izvadijo.     88
Sniješe mu careva fermana.     89
Ferman primi, pa ga poljubijo,     90
pa u prsi odpući đećermu,     91
pa priloži careva fermana.     92
Tatar viknu, suruđija pisnu,     93
zasedoše na konje menzile.     94
Sve vućelja dovu ućiniše     95
da otidu zdravo i veselo.     96
Slježe Suka moru na obalu,     97
na obalu nalazi đemiju.     98
Uvoziše sebe i menzile,     99
voziše se preko mora ravna     100
dok ispade šeher Seljaniku.     101
S Seljanika pitomu Ušćupu,     102
sa Ušćupa kršu Kaćaniku,     103
s Kaćanika uz Kosovo ravno,     104
sa Kosova ka Jani Pazaru,     105
sa Pazara polju Trgovištu,     106
dok se primi niz Bosni gradova.     107
Kudgođ skita, za Aliju pita.     108
Kazaše ga u gradu Kajniđu.     109
Kad tatarin pod Kajniđu dođe,     110
pa eto ga uz ćaršiju prođe,     111
pa prilazi novom bazdrđanu,     112
te upita za Alino dvore.     113
Bazdrđan mu dvore ukazao.     114
Kad tatarin na kapiju dođe     115
pa zadrma halkom na vratima,     116
zveknu halka a jeknu kapija     117
—doma nema Đerđelez Alije,     118
samo stara Alijina majka.     119
Ona ćula halku na kapiju,     120
ona priđe đamu i penđeru,     121
viknu stara grlom i avazom:     122
„Ko mi halku dira na kapiju?     123
Nema doma Đerđelez Alije!‟     124
Tatar pisnu pred gradsku kapiju:     125
„Stara hanko—Bog ti đenet dao!—     126
kam' gazija Đerđelez Alija?     127
Nosim njemu careva fermana,     128
da teslimim careva fermana.‟     129
„O moj sine carski tatarine,     130
ko l' Aliji katal ućinijo?     131
Aljo ne da glave badihava.‟     132
Opet tatar staroj odgovara:     133
„Stara hanko—Bog ti đenet dao!—     134
ne traži ga sultan po garazu,     135
no ga sultan traži po junaštvu.     136
Komandarom gradijo Aliju,     137
da pokupi Bosnu cipcijelu,     138
da pokupi sto hiljada vojske,     139
da devletu sljegne od indata,     140
da prifati bijela Bagdata.‟     141
Kada stara sabra lakrdiju:     142
„O moj sine, carski tatarine,     143
jer se danas đuma dogodila,     144
vrati konja niz novu ćaršiju,     145
niz ćaršiju kod stare đamije,     146
tu ćeš naći Đerđelez Aliju,     147
i teslimi careva fermana.‟     148
I tatarin povrati menzila,     149
i otide niz novu ćaršiju.     150
Kad on dođe pred staru đamiju,     151
kraj đamije u zelenu bašću,     152
tu sedahu age i begovi     153
i među njih imam efendija,     154
i sedaše, avaz im davaše.     155
Dođe tatar te im selam dade,     156
i svi odma' na noge skočiše.     157
Svi mu s nogu selam prifatiše,     158
svi mu redom hožđeldiju dali,     159
i pitaju za zdravlje sultansko.     160
I tatarin viknu sa menzila,     161
„Je li tuna Đerđelez Alija?     162
Al' je tuna, al' ga ne poznajem?‟     163
Svi viknuše age i begovi,     164
„Ko je hođi do desna ramena     165
—mala suma, pleći širokija,     166
tanki brci pr'o oba ramena—     167
to je nama Đerđelez Alija!‟     168
Tā put tatar odpući đećermu,     169
iz đećerme izvadi fermana.     170
„Hod' gazijo, Đerđelez Alijo,     171
da prifatiš careva fermana!‟     172
Namah Aljo pođe ka tataru     173
i pred njime stasa na divanu.     174
Sedam puta patu ućinijo,     175
osmi put je ferman prifatijo,     176
prifatijo pa ga poljubijo.     177
„Ćeka' malo, carski tatarine!‟     178
Donese ga vaiz efendiji.     179
Kad je hođa ferman prifatijo,     180
sedam puta patu ućinijo,     181
i osmi put ferman poljubijo,     182
i niz ferman pregleda jaziju.     183
I kad viđe šta mu ferman prića,     184
pođoše mu suze niz obraze,     185
a pita ga Đerđelez Alija,     186
„Ko j' Aliju katal ućinijo,     187
te ti valjaš suze niz obraze?     188
Znaš li, ne dam glave badihava!‟     189
Pa mu kaza imam efendija,     190
„Ne traži te devlet po garazu,     191
no te sultan traži po junaštvu.     192
Komandarom tebe naćinijo,     193
da pokupiš Bosnu cipcijelu,     194
z Bosne vojsku stotinu hiljada,     195
da devletu sljegneš u hizmetu,     196
da prifatiš bijela Bagdata.‟     197
Tā put reće Đerđelez Alija:     198
„Lasno bih mu Bosnu pokupijo,     199
i lašnje mu Bagdat prifatijo.     200
Imam staru majku u odaji.     201
Ako majka meni izum dade,     202
ja ću caru hizmet ućiniti.‟     203
Tā put reće carskom tatarinu,     204
„Haj'mo sada kod mojijeh dvora!     205
Noćas ćemo konak ućiniti,     206
pa da vidim s majkom u odaji;     207
šta će moja majka odgovorit,     208
ja ću caru đevab pošlje vratit.‟     209
Ode Aljo novijem sokakom,     210
i za njime carev tatarine.     211
Ispadoše sedam bajraktara,     212
prifatiše careva tatara,     213
izvedoše gore u odaju     214
—jedni konje u tople podrume,     215
jedni njihke gori na bojeve.     216
Namah Aljo majku dozovnuo,     217
pa od cara kažuje fermana.     218
„Šta ću, majko, caru povratiti?‟     219
„Hajde, sine, caru u hismetluk!     220
Pokupi mu sto hiljada vojske!‟     221
Tā put majci Aljo odgovara,     222
„Kako ću mu vojsku pokupiti,     223
i sa vojskom pod Bagdat otići?     224
Znaš, skoro sam curu isprosijo,     225
u Budimu Budimku Fatimu,     226
a cura se bez roda desila.     227
Azgin joj se vlahće nafatilo,     228
azgin vlahće Lauš đenerale.     229
Kad će mene ćuti u Bagdatu,     230
on će s vojskom sljeći u Budima,     231
pa će meni zajagmit Fatimu,     232
pa ću brukom ostat do vijeka.‟     233
„Majka će te, sine, svetovati.     234
Ti naćini knjigu šarovitu,     235
spremaj s knjigom Kahra bajraktara,     236
spremaj knjigu Budimki Fatimi,     237
more li te s rzom prićekati,     238
more li se branit od dušmana.     239
Tad će Fata đevab povratiti,     240
ti ćeš caru đevab đevabiti.‟     241
Namah Aljo knjigu naćinijo.     242
Viknu Aljo Kahra bajraktara,     243
„Brže bolje opremi paripa,     244
nosi knjigu Budimki Fatimi!‟     245
Brže Kahro usta na nogama     246
i opremi konja u podrumu.     247
Brže Aljo knjigu iznosijo,     248
teslimi je Kahru bajraktaru.     249
„Brže tera' konja do Budima!     250
Fatimi ćeš knjigu teslimiti.‟     251
Ode Kahro, zasede paripa,     252
ode Kahro sa grada Kajniđe,     253
i silježe do grada Budima,     254
i pred dvore Budimke Fatime,     255
i tu nađe sedam bajraktara.     256
Kako stiže te him selam dade,     257
svi skoćiše, selam prifatiše,     258
i sitne mu hožđeldije daju.     259
Pitaju se za mir i za zdravlje,     260
i pitaju za Alino zdravlje.     261
Tā put Kahru reće bajraktaru,     262
„Je li tuna Budimka Fatima,     263
da teslimim knjigu od Alije     264
—nikom drugom vet njojzi u ruke?‟     265
Trču bolje sedam bajraktara,     266
te Fatimi haber ućiniše.     267
Slježe brže Budimka Fatima,     268
sitne Kahru hožđeldije daje.     269
Za mirno se upituju zdravlje,     270
i za zdravlje pita Alijino,     271
i Kahro joj knjigu teslimijo.     272
Traži Kahro đevab od Fatime.     273
Kad Fatima knjigu razgrnula,     274
a kad viđe što jazija prića,     275
tu spuštila, drugu dofatila,     276
ode drugu knjigu načiniti.     277
I šta beše u knjigu udrila?     278
„Ču l', gažijo Đerđelez Alijo,     279
kupi z Bosne stotinu hiljada,     280
haj', devletu šljegni u hizmetu     281
i prifati bijela Bagdata!     282
A ne boj se rza ni Fatime,     283
branit ću se tri godine dana.     284
Da me skolu svije sedam kralja,     285
branit ću se od Budima grada;     286
da me biju topom i kuhvetom,     287
ne mogu mi kvara ućiniti.     288
Ako nećeš tako uraditi,     289
spremi Fati kanajli dorata     290
i spremi mi sablju s muhurima     291
—ja ću caru Bosnu pokupiti,     292
i caru ću Bagdat prifatiti;     293
ja ću tebe đerđef i kudelju     294
—sedi, predi s majkom u odaju!‟     295
Kahru knjigu teslimi Fatima,     296
a kad Kahro u Kajniđi dođe,     297
pa Aliji knjigu teslimijo.     298
Pa kad Aljo knjigu pregledao,     299
a kad viđe šta mu knjiga prića,     300
majci svojoj nausnice prića:     301
„E, što mene prekori Fatima!     302
Ako ne bi' caru polazijo,     303
ako ne bi' vojsku pokupijo,     304
da joj spremim kanajli dorata,     305
da joj spremim sablju s muhurima,     306
ona meni đerđef i kudelju,     307
da će ona pokupit Krajinu,     308
da će caru šljeći od indata,     309
da prifati bijela Bagdata.‟     310
Tā put Aljo buruntiju gradi:     311
„Čekaj, sultan, tri meseca Alja,     312
dok pokupim sto hiljada vojske,     313
pa ću doći u Stambolu gradu,     314
i šljeći ću do grada Bagdata.     315
Sad ćeš meni dovu ućiniti,     316
lasno ću ti Bagdat prifatiti.‟     317
Kad Alija knjigu naćinijo,     318
teslimi je carskom tatarinu     319
i opremi careva tatara.     320
Sad Alija sede do penđera,     321
knjigu maši, kaljem drvo traži,     322
na bosanske redom poglavice.     323
Pa sad viknu sedam bajraktara:     324
„Sprem'te, momci, sedam ćuljehana,     325
da nosite knjige šarovite     326
sve niz Bosnu i Hercegovinu!‟     327
Odmah momci konje opremiše,     328
svaki svoju knjigu prifatijo,     329
isprati hi Đerđelez Alija.     330
Mesec im je vade okratijo.     331
Druge Aljo momke dozovnuo;     332
jedne momke po selima sprema     333
da kupuju bijelu pšenicu,     334
druge momke na Bać za ovnove,     335
treće sprema na Strem za volove     336
—sprema hranu Bosni cipcijeloj.     337
Hizmećari hizmet ućiniše:     338
na kolima bijela pšenica,     339
—premelju je redom degermeni—     340
s sa Baća dolazu ovnovi,     341
i sa Strema šareni volovi.     342
Pa u polje izvede majstore     343
te naćinja sve redom furune.     344
Pa sad opet momke dozovnuo,     345
te na polje kasapnicu gradi.     346
Viknu Alja momke na kapiju:     347
„Iznesite ćerge i ćadore,     348
razapinj'te polju Kajniđkome!‟     349
U to stiže sedam bajraktara.     350
Na kapiju konje razjahaše,     351
i srete hi Đerđelez Alija,     352
i svijema hožđeldiju daje,     353
oni njemu bolje prifaćaju.     354
„Jeste l', momci, zdravo i veselo?     355
Jeste l' svaku knjigu rasturili?‟     356
„Jesmo, Aljo, careva gazijo.‟     357
Ode Aljo opet u odaju.     358
Kad je drugi mesec nastupijo,     359
jedno jutro beše poranijo,     360
za Bosnu se hazur ućinijo,     361
i sednuo đamu do penđera.     362
Vedro beše, stade tutnjavina;     363
uviše se zeleni bajraci,     364
zapevaše iz grla Bošnjaci,     365
izbi Šala sa grada Mostara     366
—drma Šala s trides' i dva grada—     367
a za Šalom trideset hiljada.     368
Viknu Aljo brže bajraktare,     369
„Haj', šljegnite, Šalu prifatite!     370
Doved'te ga k meni u odaju,     371
a svu vojsku polju ćadorima.‟     372
Nije dugo, zatutnje planina,     373
sad ispade sedam bajraktara,     374
a za njima beg Mustajbeg lićki,     375
a za begom dvanaes' hiljada.     376
Opet vreme, zatutnje planina,     377
pa ispade kladuški serdare     378
na đogata konja halovita,     379
a za njime momak na doratu     380
zelen bajrak nosi u rukama     381
—to bijaše Mujović Halile,     382
a za njime hiljadu junaka,     383
sve konjika, peše nijednoga.     384
Viknu Aljo sedam bajraktara,     385
„Doved'te mi Muja u odaju     386
i Halila brata njegovoga,     387
a družinu poljem ćadorima!‟     388
Malo vreme, zatutnje planina,     389
a ispade momak na doratu     390
—tanki brci pr'o oba ramena,     391
usukao uz ruke rukave,     392
baca đidu ispod oblakova,     393
sve je fata na doratu svome—     394
i za njime hiljadu junaka.     395
Ono beše Bojičić Alija.     396
Viknu Aljo sedam bajraktara,     397
„Prifatite Bojičić Aliju,     398
doved'te ga k meni u odaju,     399
a družinu poljem ćadorima!‟     400
Po planini stade tutnjavina.     401
Sad ispade sa Kovača Ramo,     402
i za njime hiljadu junaka.     403
Viknu Aljo sedam bajraktara,     404
„Prifatite sa Kovača Rama,     405
doved'te ga k meni u odaju,     406
a družinu poljem ćadorima!‟     407
Opet jeka, zatutnja planina,     408
sad ispade momak na zekanu,     409
i za njime hiljadu junaka.     410
To bijaše Tanković Osmane.     411
Viknu Aljo sedam bajraktara,     412
„Prifatite Tanković Osmana,     413
doved'te ga k meni u odaju,     414
a družinu poljem ćadorima!‟     415
Opet vreme, zatutnja planina,     416
sad ispade hođa Šuvajlija,     417
i za njime dvanaes' hiljada.     418
Viknu Aljo sedam bajraktara,     419
„Prifatite hođu Šuvajliju!‟     420
A šljegoše te ga prifatiše,     421
izvedoše gore na bojeve.     422
Opet vreme, zatutnje planina,     423
sad ispade Kuna Hasanaga,     424
i za njime tri hiljade druga.     425
Viknu Aljo sedam bajraktara,     426
„Prifatite Kunu Hasanagu,     427
doved'te ga k meni u odaju,     428
a družinu poljem ćadorima!‟     429
Opet jeka, zatutnje planina,     430
izbi dedo Ćejvanaga stari,     431
i za njime hiljadu junaka.     432
Viknu Aljo sedam bajraktara,     433
„Prifatite agu Ćejvanagu,     434
doved'te ga k meni u odaju,     435
a druži nu polju ćadorima!‟     436
Opet jeka, zatutnje planina,     437
izbi Talje na konja kulaša,     438
a na Talja od jarca ćakšire,     439
a na glavu kapa vučetina     440
—kroz kapu mu perćin prokvasao.     441
Opasao komad silašine,     442
za silahom dvije zlatajlije.     443
Na kulaša sedla ni samara;     444
s jedne strane topuz od ćelika     445
—on ga tiće, on mu se spotiće,     446
svak se smije Talju i kulašu—     447
a za njime trista Orašana     448
—sve pod njima konji alatasti,     449
a na njima plećasti junaci,     450
na plećima crne talagane,     451
a na silah žute jatagani,     452
a u ruke olukli šešane.     453
Viknu Aljo sedam bajraktara,     454
„Prifatite Talja Ličanina,     455
doved'te ga k nami u odaju,     456
a družinu polju ćadorima!‟     457
A kad Talje na kapiju dođe,     458
viknu Talje grlom i avazom:     459
„O gazijo, Đerđelez Alijo,     460
nema vakta više držat vojsku!     461
Daljeko je zemlji putovati.     462
Valja šljeći do grada Bagdata.‟     463
Tā put Aljo Talju odgovara,     464
„Ima vakta još nešto ćekati.     465
Ćekam otud kak'a sanđaktara.‟     466
Sad da vidiš Budimku Fatimu.     467
Dobro jedno jutro poranila,     468
sabah namaz tećmil učinila,     469
pa je šljegla kuli niz bojeve,     470
i eve je novijem sokakom     471
doklen side u novu ćaršiju     472
do Omera mlada berberina,     473
te Omera Bogom bratimila,     474
i Omer joj za bratimstvo prima,     475
i Fatima rijeć progovara:     476
„Omerine, novi pobratime,     477
da obriješ kosu u Fatime.     478
Neću brijat kosu za svatova,     479
no devletu hoću u hizmetu.     480
Ostavi mi turali perćina     481
kā što turski nosu bajraktari!‟     482
I Omer joj kosu podbrijava,     483
niz leđa joj perćin rašćešljao.     484
Skoći Fata, namah polazila.     485
Desnom rukom u špagove maši,     486
dade pobru dvanaes' dukata,     487
te darova pobratima nova.     488
Odma' Fata sokacima pođe.     489
Telal viće budimskoj ćaršiji     490
i telali krilata đogata.     491
Pita Fata telalbašu mlada,     492
„Telalbaša—imana ti tvoga!—     493
Ći' je danas đogat na telalu?‟     494
Telalbaša Fati odgovara,     495
„To je đogat Budimlije Muja,     496
što ga devlet katalukom traži.     497
Sve prodao te je poharćijo,     498
sve bežući od grada do grada.     499
Do đogata konja sagonijo,     500
sad na telal prodaje đogata.‟     501
Pita Fata telalbašu mlada,     502
„Koliko je ispao dukata?‟     503
„Ispao je pet stotin' dukata.‟     504
Pet stotina preturi Fatima,     505
i telal joj teslimi đogata.     506
„Telalbašo—imana ti tvoga!—     507
selam ćeš mi Budimliji Muju.     508
Ne kupujem đoga za svatova,     509
no kupujem caru za hizmeta.     510
Hoće butum Bosna u Bagdatu.     511
Ako dā Bog, šljegnem do Stambola,     512
a ispanem caru na divana,     513
najprije ću itljak izvaditi     514
na Turćina Budimliju Muja,     515
izvadiću itljak buruntiju.     516
Ako zdravo od Bagdata dođem,     517
donijeću itljak buruntiju     518
da ga care već tražiti neće,     519
opet ću mu poklonit đogata.‟     520
I dade mu hiljadu dukata,     521
pa đogata povede Fatima,     522
dovede ga na svoju kapiju.     523
Sretoše ga sedam hizmećara.     524
Fatima im tako odgovara:     525
„Timar'te mi široka đogata     526
i na njega takum udarite     527
sve od srme i ćistoga zlata,     528
s obe strane zlatne kuburlije!‟     529
Fatima him teslimi đogata     530
i otide uz bojeve kuli,     531
pa prilazi šarenu sanduku,     532
iz sanduka bošću izvadila.     533
Tri mu zlatna pera rastvorila,     534
sve izvadi od zlata haljine     535
kā što turski nose bajraktari,     536
pa opasa siljah i oružje,     537
i o kuku zlatnu ćemerliju,     538
i na glavu fesa finofesa,     539
i za fesom trambolos pojasa,     540
a za ćalmu od zlata ćelenke.     541
Pa natuće ćizme i kalćine,     542
pa dofati sahtijan bisage,     543
pa uljeze u odaju svoju     544
đe joj stoji zlato na kupove,     545
i nagrnu meke mađarije.     546
'Izmećari nosahu bisage,     547
pr'o đogata konja proturiše,     548
pa ih svijeh darova Fatima     549
i š njima se halal ućinila,     550
amanet im kuću ostavila.     551
Bismiljetom zasede đogata,     552
i Fatima krenu na đogata.     553
Đogatu se konju zamolila,     554
„Moj đogate, moj po Bogu brate,     555
puta ne znam, kalauza nemam.     556
Svuđ si s Mujom zemlje preobijo;     557
da me svedeš do grada Kajniđe.‟     558
Ode Fata zemljom i planinom.     559
Dođe đogat na vrh od planine     560
—tu su đade na ćetiri strane,     561
z desna đada Liki i Grbavi,     562
druga đada ka Ešći Kladuši,     563
treća đada ka gradu Mostaru,     564
a ćetvrta ka Kajniđi gradu—     565
uze đogat đadu ka Kajniđi.     566
Kad ispade na vrh od planine     567
a pogleda polja Kajniđskoga,     568
štogod polja vojska pritisnula     569
konj do konja, junak do junaka.     570
Kad udari polju zelenome,     571
tā put Fata naljuti đogata,     572
z đemova mu munje sijevaju.     573
A Alija beše do penđera,     574
a durbinom gleda ka planini.     575
Ćim ugleda Budimku Fatimu,     576
begenisa konja i Fatimu,     577
i Alija skoći na nogama.     578
Hitro pođe, niz skaljine ode,     579
i ispade novijem sokakom,     580
sa sokaka polju na jaliji,     581
da on srete Budimku Fatimu.     582
Kad ga vide Budimka Fatima,     583
pozna Alja đuvegiju svoga,     584
pa na svoje srce pomislila,     585
„Da me srete jašući đogata,     586
grehota me naći na đogatu.‟     587
Pa se skide te vodi đogata,     588
te se sreše—Fata selam dade,     589
selam primi, hožđeldiju daje,     590
obadvije ruke razširijo,     591
on hoćaše zagrlit Fatimu,     592
hoćaše je u lice ljubiti.     593
Na mudro se doseti Fatima,     594
„O gazijo, Đerđelez Alijo,     595
neveste se u obraze ljubu,     596
gazije se do siljaha ljubu.‟     597
Sagnuše se jedan po drugome,     598
do siljaha pa se poljubiše.     599
Pita Fatu Đerđeljez Alija,     600
„Bajraktare, odkud te imasmo,     601
s kojega si grada i palanke?‟     602
Progovara Budimka Fatima,     603
„Ja sam glavom Budimlija Mujo,     604
što me devlet katalukom traži,     605
pa ja bežah od grada do grada     606
te se hrani' i oda zla brani'.     607
Ćuh đe hoćeš s vojskom u Bagdatu,     608
pa me moje srce ponijelo,     609
da šljegnemo do grada Bagdata,     610
ne bi' l' tamo šehit poginuo,     611
da me više car tražiti neće.‟     612
„Zar ti li si Budimlija Mujo?     613
Ako zdravo kod devleta šljegnem,     614
izvadiću itljak buruntiju     615
da te sultan već tražiti neće.‟     616
Povede ga pod bojeve kuli.     617
Tā put reće Đerđelez Alija,     618
„Brate mijo, Budimlija Mujo,     619
begenišem tebe i đogata;     620
da mi primiš careva sanđaka,     621
da mi vojski bideš bajraktarom.‟     622
I Fatima sanđak prifatila.     623
Aljo viknu redom poglavice,     624
„Stasa sanđak, da krenemo vojsku!‟     625
Svaki od njih usta na nogama,     626
vojski svojoj svaki haber dade:     627
„Ko je konjik, pritegni paripa,     628
ko je peše, na noge opanke!‟     629
Stasa vojska u polje zeleno.     630
Aljo svoga zasede dorata,     631
i Fatima zasede đogata,     632
i u ruke bajrak dofatila.     633
Sām najprvi Đerđelez Alija,     634
pa za njime Budimka Fatima,     635
za Fatimom Šala sa Mostara,     636
pa za Šalom hođa Šuvajlija,     637
pa za njime beg lićki Mustajbeg,     638
a za njime sa Kladuše Mujo,     639
a za Mujom Ćejvan dedo stari,     640
pa za njime Kuna Hasanaga,     641
pa za njime Bojičić Alija,     642
pa za njime od Kovaća Ramo,     643
pa za Ramom Tanković Osmane,     644
pa za njime Talje na kulaša.     645
Pa sad vojska kreće na buljuke.     646
Sad odoše zemljom i svijetom,     647
pa šljegoše šeher Seljaniku,     648
i u more nađoše đemije,     649
voziše se morom nesitijem     650
dok izbiše kod grada Stambola.     651
Našem caru haber ućiniše     652
đe mu Bosna ide od indata,     653
i pred Bosnom Đerđelez Alija.     654
Sultan daje pare nebrojene     655
—a drugijem ate i paripe,     656
a drugijem ćohu nerezatu—     657
pa dozovnu paše i vezire     658
da iznesu careve ćadore,     659
kraj ćadora taze akćibaše,     660
kraj akćija careve kazane,     661
kraj kazana mesa ovnujskoga     662
i bijela 'ljeba sultanskoga,     663
da prifatu Bosnu cipcijelu.     664
Stiže Bosna pod carske ćadore,     665
tu je vojska konak konaćila.     666
Kad samnulo i zgrijalo sunce,     667
car opremi dva svoja kavaza,     668
traži Alja Bosni komandara     669
da pred carom dođe na divana.     670
Kad odoše carevi kavazi,     671
i Alija usta na nogama,     672
„Sultan tebe traži na divana.‟     673
Aljo pasa siljah i oružje,     674
za kavaza pođe sokacima,     675
a kad dođe u carsku kapiju     676
—tu su redom dvanaes' kapija,     677
na svaku je carski nobeđija—     678
ljuto pisnu carski nobeđija:     679
„Hej, Bošnjače—izgubijo glavu!—     680
pred carom se tako ne ulazi,     681
skini sablju, a skini oružje!‟     682
Prevariše Đerđelez Aliju,     683
skide sablju a maće oružje,     684
maće ćizme, a maće kalćine,     685
rezilj Aljo pred devletom pođe.     686
Kad sultanu na divan iziđe,     687
pa poleće ruci i koljenu,     688
i pod carom poljubi serđadu,     689
izmaće se, stade na divanu.     690
Car pogleda Đerđelez Aliju.     691
Car sad viknu dva svoja kavaza,     692
„Vodite ga tvrdu bezistenu!     693
Nije Aljo što svjetina priča,     694
kamen će mi Bagdat prifatiti!‟     695
Vodiše ga tvrdu bezistenu.     696
Sad car viknu dva svoja kavaza,     697
„Doved'te mi Bosne sanđaktara!‟     698
Kad dođoše carevi kavazi,     699
a dođoše pred ćador Fatimi,     700
a viknuše dva carska kavaza,     701
„Kamo vama z Bosne sanđaktara?     702
Njega devlet na divanu traži.‟     703
Pa kad Fata đipi na nogama,     704
pa opasa siljah i oružje,     705
a natuće ćizme i kalćine,     706
za kavaze pođe sokacima.     707
Kada dođe u carsku kapiju,     708
pa kad vide Aljino oružje,     709
zub o zubu uškrknu Fatima,     710
a sa zubi živa vatra skaće.     711
Ljuto pisnu carski nobeđija,     712
„Hej, Bošnjaci—izgubili glavu!—     713
skin' oružje, ne pomera' dalje!‟     714
Fati šlježe ruka do balćaka,     715
sama joj se ćorda povadila,     716
stade redom seći nobeđije.     717
Dvanaes' mu tećmili Fatima,     718
krvnom ćordom pred devletom dođe     719
—ljevom rukom ćordu zadržala,     720
desnom rukom carsku ruku ljubi,     721
pa s' izmaće, stade na divana.     722
Tā put sultan reće lakrdiju,     723
„Ha! Mašala, mojega gazije!     724
Ova' će mi Bagdat prifatiti.     725
Zbor', gazijo—branjevine nemaš—     726
šta ti topa treba i kuhveta!‟     727
Tā put pisnu Budimka Fatima,     728
„Nađ' mi Alja z Bosne komandara,     729
pa ću đevab za Bagdata dati!‟     730
Viknu sultan dva svoja kavaza,     731
„Da'te Alja z Bosne komandara!‟     732
Dovedoše Đerđelez Aliju.     733
Tā put Fata priđe kraj Alije,     734
„Zbor', Alijo, što si govorijo!‟     735
Tā put pisnu Đerđelez Alija,     736
„Da' mi, sultan, itljak buruntiju     737
na Turćina Budimlija Muja,     738
što ti njega katalukom tražiš!‟     739
Tā put sultan pa him odgovara,     740
„Toga Muja ni čuo nijesam,     741
a ne da ga katalukom tražim.‟     742
Pa sve viknu sve redom ćatipe,     743
i bosanski tefter potražijo,     744
„Potražite Budimliju Muja!‟     745
Potražiše te ga nalaziše     746
—murtati ga katal ućinili     747
bez znavanja našega sultana.     748
Sultan dade itljak buruntiju     749
—načini mu knjigu pod muhurom—     750
da ga nikad već tražiti neće.     751
Tā put pisnu Budimka Fatima,     752
„Ja sam glavom Budimlija Mujo,     753
i ja ću ti Bagdat prifatiti,     754
i Bagdata kljuće donijeti.     755
Ni s tijem te ostaviti neću     756
—dovesću ti bagdatsku kraljicu,     757
i š njom ću te, care, oženiti.‟     758
Tā put sultan care progovara,     759
„Kol'ko tražiš topa i kuhveta?‟     760
„Neću, care, topa ni kuhveta,     761
samo ćeš mi dovu ućinjeti.‟     762
I naprijed izgura Aliju,     763
i šljegoše pravo na kapiju,     764
i dođoše među svoju vojsku.     765
Tā put reče Budimka Fatima,     766
„O Alijo, careva gazijo,     767
teslim tebe careva sanđaka,     768
a dadni mi izum i halala     769
da mojega zasedem đogata,     770
da ja sidem pravo u Bagdata,     771
da potražim od Bagdata vrata.‟     772
Odgovori Đerđelez Alija,     773
„Nije lasno do Bagdata sići,     774
do Bagdata trideset konaka,     775
tamo đadu pogodit ne moreš.‟     776
Tā put zbori Budimka Fatima,     777
„Ja ću lasno đadu pogoditi.     778
Kud je prošlo stotinu hiljada     779
i na kola carevi topovi,     780
sve su kola zemlju prodirali.‟     781
Alija joj izum poklonijo.     782
Namah Fata opremi đogata,     783
‚Jalah‛ reče, zasede đogata,     784
„'alal tebe Bosna cipcijela     785
i gazija Đerđelez Alija!‟     786
Ode Fata konak po konaku     787
doklen stiže do grada Bagdata.     788
Vid' kraljice sa grada Bagdata!     789
Oko šehra grad je načinjela,     790
oko grada hendek ukopala,     791
i nad hendek vode navratila     792
—dubljinom je dvadeset aršina,     793
a širina dvades' i ćetiri—     794
da mu Bagdat od juriša ćuva.     795
Kad je akšam na zemlju panuo,     796
tā put Fata do hendeka priđe,     797
pa pobila đidu na ledinu,     798
a za đidu poveza đogata,     799
pa uz ruke usuka rukave.     800
Ona priđe vodi i hendeku,     801
te na sebe avdes' udarila,     802
pa sad dođe kod konja đogata,     803
pa s terćija svileno serđade,     804
prostrije ga po zelenoj travi,     805
te klanjala akšamskog namaza.     806
Tu Fatima konak konaćila.     807
Kad je rana zora udarila,     808
tā put Fata na noge skoćila,     809
pa uz ruke usuka rukave,     810
opet priđe vodi na hendeku,     811
te na sebe avdes' udarila.     812
Pa se vrati kod konja đogata,     813
pa prostrije svileno serđade     814
—sabah namaz klanjala Fatima.     815
Kad je z desne strane seljam dala,     816
pa mu nešto viknu od havaja,     817
„Hej, insanu što si kod Bagdata,     818
ćekaj zlatnu šipku od nebesa!     819
Panuće ti kod desna koljena.     820
Desnom ćeš je rukom prifatiti,     821
bismiljetom đipi na nogama,     822
namah svoga zasedi đogata,     823
a sve ćekaj kad ogrije sunce.     824
Đe će prvo sunce ogrijati     825
na Bagdatu kraljičinom gradu,     826
tu su vrata od Bagdata grada.     827
Nažen' konja brže na vratima.     828
Sama će ti šipka polećeti,     829
šinuće ti vrata od Bagdata,     830
sama će se vrata otvoriti.     831
Nažen' konja pravo uz Bagdata.     832
Dobra će te sreća nameriti.‟     833
Šipka pade kod desna koljena,     834
desnom rukom prifati Fatima,     835
bismiljetom đipi na nogama.     836
Opet Fata zasede đogata,     837
i sve ćeka dok ogrije sunce.     838
Nagna Fata bijela đogata     839
—đe je prvo sunce ogrijalo,     840
nagna Fata bijela đogata—     841
sama šipka poleće joj s ruke,     842
šinu vrata bijela Bagdata,     843
ode zveka ćetiri sahata.     844
Nagna Fata bijela đogata     845
—daleko je đogat preskoćijo,     846
šes' aršina suha zakućijo—     847
ode Fata uz grada Bagdata.     848
Sad okrenu redom sokacima,     849
pa ispade u jednu jaliju     850
đe su dvori bagdatske kraljice.     851
Ispala je bagdatska kraljica     852
ispred dvora vodi šadrvanu,     853
tu s' umila i Bogu molila,     854
tu kraljica gledala Fatimu.     855
A dvoru je trideset pandura,     856
pa govori bagdatska kraljica,     857
„Eve danas Budimlije Muja!     858
Bi me sultan dvadeset godina     859
—sve me topom bijo i kuhvetom—     860
nit' mi odbi vara od duvara,     861
niti može ućiniti kvara.     862
Jednom šlježe Budimlija Mujo     863
te mi šćaše Bagdat preleteti     864
na njegova krilata đogata,     865
pa ja viknu' huđum na topove     866
—uplašiše đoga budimskoga,     867
od tā put mi nije dolazijo.     868
Eve danas Bagdat preletijo!     869
Tek ako je Budimlija Muja,     870
sve će platit što je ućinijo!‟     871
U to stiže Budimka Fatima,     872
stiže Fata i pomoć joj dade,     873
i kraljica ljuto odgovara:     874
„Što se krstiš kad nevolje nemaš,     875
što se ćiniš da te ne poznajem?     876
Ti si glavom Budimlija Mujo.‟     877
Odgovara Budimka Fatima,     878
„Ne turći me, gospo, bez nevolje!     879
Ja nijesam Budimlija Mujo,     880
no po ime Komljen bajraktare.     881
Bajraktar sam bećkoga ćesara,     882
a đogat je Budimlija Muja.     883
Ćesar mi je tembih ućinijo     884
i dade mi stotinu pandura     885
da tražimo zemlji zulumćara,     886
zulumćara Budimliju Muja.     887
Potražismo, pa ga potrefismo,     888
stadosmo se varat i udarat.     889
Bog nam dade te ga zadobismo,     890
ja sam njemu posekao glavu     891
i uzeo njegova đogata,     892
pa ga svedo' bećkome ćesaru.     893
Ćesar ima sina Milutina,     894
đogatu se ašik ućinijo,     895
šćaše mene da otme đogata.     896
Ne dado' ga za života moga,     897
pa se ćesar na me naljutijo     898
te me k tebe surgun ućinijo,     899
da ti haber nosim u Bagdatu     900
đe je tebe sad Bosna suoćila,     901
vojske s Bosne stotinu hiljada,     902
i pred njima Đerđelez Alija.‟     903
Tā put reće bagdatska kraljica,     904
„Neka Bosne i neka sultana!     905
Da me biju stotinu godina,     906
ne mogu mi Bagdat prifatiti.     907
No ćuj', brate Komljen bajraktare!     908
Držaću te u kafaz odaji,     909
hraniću te hljebom bijelijem     910
i debelim mesom ovnujskijem,     911
pojiću te pivom crvenijem,     912
para dati koliko ti drago,     913
samo meni prodadni đogata.‟     914
Tā put zbori Budimka Fatima,     915
„Za pare ga prodati ne mogu.     916
Tebe ću ga, gospo, pokloniti.     917
Ne moreš ti jahati đogata.     918
Ti, kraljice, skoći na stolicu;     919
da primaknem mojega đogata,     920
uspenji se mene na sapima,     921
te ćeš poznat marifet đogatu.‟     922
Prevari je Budimka Fatima,     923
a kraljica skoći na stolicu.     924
Prigna Fata bijela đogata,     925
pa zasede đogu na sapima.     926
Tri put hitro pasom opasala,     927
ćetvrtijem od sablje kajasom,     928
„Da ne pa'neš, bagdatska kraljice.‟     929
Nagna Fata novijem sokakom,     930
a kad beše blizu ka kapiji,     931
pita Fata bagdatsku kraljicu,     932
„Đe su tebe od hazine kljući?‟     933
U njedra hi ukaza kraljica.     934
Tā put reće Budimka Fatima,     935
„Drž' se dobro, bagdatska kraljica!     936
Ovo nije Komljen bajraktare,     937
no sam glavom Budimlija Mujo.     938
Uzmi želju z bijela Bagdata,     939
ti već Bagdat nikad viđet' nećeš.‟     940
Pa udari na gradsku kapiju.     941
Tu bijaše stotinu pandura.     942
Fati ruka šlježe do balćaka,     943
sama ćorda pisnu od balćaka.     944
Ljuto pišti bagdatska kraljica,     945
„Zaviknite huđum na topove,     946
odvede me Budimlija Mujo!‟     947
Seće Fata glave s obe strane,     948
izbi Fata na gradsku kapiju.     949
Đogat hitro hendek preskoćijo     950
i udari poljem bagdatskijem,     951
a pucaju bagdatski topovi     952
i gađaju đoga budimskoga,     953
ne bi li ga š ćim god uplašili.     954
Bog im dade i sreća donese,     955
nit ga plašu, niti ćinu kvara.     956
U prvi je konak sustignula,     957
i drugi je konak dolazila     958
kad poglednu bagdatsku kraljicu,     959
pa mu viđe đerdan od zumruta,     960
pa mu skide đerdan sa grijoca.     961
Na dvije ga pole razdvojila     962
—jednu polu na jedan đep turila,     963
drugu polu na drugi turila.     964
Na treći je konak dolazila.     965
Tuna srete Đerđelez Aliju,     966
za Alijom sto hiljada vojske.     967
I tu stiže, i seljam mu dade.     968
Aljo skoći, ruke raširijo,     969
raširijo te je zagrlijo.     970
„Jesi l', brate, u životu, Mujo?‟     971
Tā put reće Budimka Fatima,     972
„Jesam, brate, Đerđelez Alija.     973
Hajde Aljo, pravo u Bagdatu!     974
Našao sam vrata od Bagdata.     975
U redu su vrata otvorena,     976
hajde s vojskom pravo u Bagdatu!     977
Poveo sam bagdatsku kraljicu     978
da oženim našega sultana,     979
i nosim mu kljuće od Bagdata.     980
Haj', pokupi kljuće i haraće!‟     981
Izvadila polu od đerdana     982
te ga dade Đerđelez Aliji.     983
„Sad ja hoću pravo kod sultana     984
da teslimim kljuće i kraljicu,     985
i da ištem izum u sultana     986
da se vratim u Budimu gradu.     987
Držaću vam hudut i granice.‟     988
S Alijom se halal ućiniše.     989
Aljo pravo ode ka Bagdatu,     990
pravo Fata ode kod sultana.     991
Kad sultanu na muštuluk došli,     992
sultan daje pare nebrojene     993
đe mu ide Budimlija Mujo     994
i vodi mu bagdatsku kraljicu.     995
Kad Fatima dođe pred sultana     996
i za rukom vođaše kraljicu,     997
pa iziđe caru na divana,     998
sultan skoći, na koljena stade.     999
„Đe s' gazijo, Budimlija Mujo?‟     1000
„Evo, sultan—ogrijalo sunce!—     1001
đaba tebe bagdatska kraljica!     1002
Bagdatu sam vrata nalazijo     1003
—nalazijo, pa hi otvorijo,     1004
i više se zatvoriti neće.     1005
Ode Aljo s vojskom u Bagdatu,     1006
i evo ti kljuće od Bagdata.‟     1007
„Šta ćeš iskat, Budimlija Mujo?     1008
Volj' ti pašom, a volj' ti vezirom?‟     1009
„Sultan care—ogrijalo sunce!—     1010
nit' ću pašom, niti ću vezirom.     1011
Da mi senet pod muhurom dadneš     1012
da zasudim tri dana bijela,     1013
šta uradim da se ne naljutiš!‟     1014
I sultan je senet naćinijo     1015
—što car rekne, to poreć' ne more—     1016
i sām svoj je muhur udarijo,     1017
pa postavi Fatu na vućelju.     1018
Traži Fata paše i vezire,     1019
i potraži pašu Sehidiju,     1020
sve hislama carskoga imama,     1021
pa pokupi paše i vezire     1022
i pokupi lale i riđale,     1023
sto i trides' i ćetiri više,     1024
pa na vrata četiri đeljata,     1025
pa sve redom ispudi Fatima     1026
—na đeljate okom namignula,     1027
a đeljati sve kidaju glave.     1028
Sto i trides' tećmili Fatima,     1029
sam' ćetiri beše ostavila     1030
—ostavila pašu Sehidiju,     1031
ostavila muhur sahibiju,     1032
i ostavi pašu Mahmutpašu,     1033
a do cara carskoga imama.     1034
Pa za sablju prifati Fatima,     1035
pa suoći carskoga imama.     1036
Pod đube se sakri se sultanu.     1037
Ljuto pisnu Budimka Fatima,     1038
„Mikni đube, posek'o ti ruke!‟     1039
Sultan diže đube ponaviše,     1040
šinu Fata, poseče mu glavu.     1041
Kad mu skoći i kapa i glava,     1042
šes' mu krsta s kape iskoćiše.     1043
Žao bi ga našemu sultanu.     1044
Kad je Fata krste prifatila     1045
pa ih kaza našemu sultanu,     1046
„Vid' ko ti je imam hođa bijo!‟     1047
Sultan pita Budimku Fatimu,     1048
„Da l' je s kape, al' je s tvoje šake?‟     1049
No svedoći bagdatska kraljica,     1050
„Iz kape su krsti iskoćili.‟     1051
Sad Fatima besedi sultanu,     1052
„Da mi dadneš na Bosnu berate     1053
—sve na age redom agaluke,     1054
na begove bijele berate,     1055
na imame redom terzimate,     1056
na spahije redom spahiluke     1057
da spominje Bosna do vijeka—     1058
i sad, sultan', da mi izum dadneš,     1059
da ja odem bijelu Budimu,     1060
da ja ćuvam hudut i granice     1061
dok se Bosna sa Bagdata vrati     1062
—a blizu je hudut i granica.‟     1063
Sve car dade, zbor učinjet ne šće.     1064
Tā put zbori Budimka Fatima,     1065
„Đaba tebe bagdatska kraljica,     1066
i đaba ti kljući od Bagdata.     1067
Sad ćeš vojsku spremat u Bagdatu,     1068
nek' pokupi harač i miriju!‟     1069
Sultan ga je darom darovao     1070
i Fatima poleće mu k ruci,     1071
iska izum, krenu na vratima.     1072
Namah Fata šlježe kod đogata,     1073
i pratu ga carevi kavazi,     1074
i Fata se maši na đogata.     1075
Krenu Fata sa Stambola grada,     1076
a kad moru na obalu dođe,     1077
i na more pogodi đemiju,     1078
i uvozi sebe i đogata,     1079
preko mora otide Fatima     1080
dok ispade šeher Seljaniku.     1081
Tā put Fata zasede đogata,     1082
lak' polako do Budima dođe.     1083
Kad Fatima dođe do Budima     1084
—do Budima, do svojijeh dvora—     1085
sretoše je redom tevabije.     1086
Svi joj redom hožđeldije daju,     1087
i pitaju za Aljino zdravlje,     1088
i kupu se age i begovi     1089
na tebriću Budimki Fatimi.     1090
Kad se puna napuni godina,     1091
tā put stiže Đerđelez Alija,     1092
i stiže mu vojska cipcijela.     1093
Svakom sultan dodao nišane     1094
đe je Bosna gajret učinjela.     1095
I Alija k majci dolazijo,     1096
i Alija majku upituje,     1097
„Imaš, majko, haber od Fatime,     1098
da l' me ćeka Budimka Fatima?‟     1099
Majka kaže, „Ništa haber nemam.     1100
Piši knjigu Budimki Fatimi,     1101
je li vakat da je prevedemo,     1102
što će Fata đevab povratiti;     1103
spremi s knjigom Kahra bajraktara.‟     1104
Namah Aljo knjigu naćinjeo,     1105
i na knjizi upisa Fatimi:     1106
„O gospođo, Budimko Fatimo,     1107
da l' me ćekaš u Budimu gradu?     1108
Je li vakat da spremam svatove?‟     1109
Pa ga dade Kahro bajraktare.     1110
Ode Kahro zemljom i svijetom,     1111
a kad dođe do grada Budima,     1112
baš pod dvore Budimke Fatime,     1113
sretoše ga dvanes' tevabija,     1114
Kahrimanu hožđeldiju daju.     1115
Tā put Kahro njima govoraše,     1116
„Je li doma Budimka Fatima,     1117
da mu dadnem knjigu od Aljije?‟     1118
Rekoše mu redom tevabije,     1119
„U kafaz je Budimka Fatima.‟     1120
„Otidite, haber ućinite,     1121
nek' ispane do gradske kapije,     1122
da mu dadnem knjigu od Alije!‟     1123
Otidoše, haber ućiniše.     1124
Šlježe Fata hitro niz Budima,     1125
stiže Fata na gradsku kapiju,     1126
E, sad Kahru 'ožđeldiju daje,     1127
i za zdravlje pita Aljijino:     1128
„Je l' došao sa grada Bagdata?     1129
Je l' primijo bijela Bagdata?‟     1130
„Jes' Aljija Bagdat prifatijo,     1131
i našem ga caru teslimijo.‟     1132
Pa mu dade knjigu od Aljije.     1133
Kad Fatima knjigu prifatila,     1134
pa na knjigu preući jaziju,     1135
pa kad viđe što jazija prića,     1136
pa je mrtva od smjeha se smije.     1137
„Stan' polako, Kahro bajraktare,     1138
da ja gradim knjigu šarovitu!‟     1139
Pa kad stade knjigu našarati,     1140
pa na knjigu pismo udarila:     1141
„Ej, gazijo, Đerđelez Aljijo,     1142
s rzom sam te ćekala, Aljijo.     1143
Sad je vakat i vrijeme došlo,     1144
pokupićeš hiljadu svatova,     1145
i spremit će trideset araba     1146
da tovarim zlato sa Budima.     1147
Spremaj svate kad je tebe drago,     1148
gotova je Budimka Fatima.‟     1149
Dade Kahru knjigu šarovitu.     1150
Namah Kahro zasede paripa     1151
i vrati se ka gradu Kajniđi.     1152
I kad Kahro kod Aljije dođe     1153
i dade mu knjigu od Fatime,     1154
i kad vide šta mu knjiga priča,     1155
Alija se u grohot nasmija.     1156
„Vidi, vidi Budimke Fatime,     1157
što je mene mudro prićekala,     1158
i mudro je knjigu naćinjela!‟     1159
Sad Alija sede do penđera,     1160
pa načinje knjige šarovite.     1161
Što je prvu knjigu načinjeo,     1162
opremi je kladuškome Muju,     1163
da mu Mujo u svatove dođe,     1164
„I z bajrakom tvojega Halila.     1165
Biraj svata stotinu junaka!‟     1166
Drugu što je knjigu naćinjeo,     1167
opremi je Bojićić Aljiji:     1168
„Da m', Aljija, u svatove dođeš!     1169
Povedi mi stotinu svatova!‟     1170
Treću knjigu što je načinjeo,     1171
opremi je Tanković Osmanu:     1172
„Da mi, Osman, u svatove pođeš,     1173
i povedi stotinu junaka!‟     1174
Sad je opet knjigu naćinjeo     1175
te je spremi Talju Lićaninu:     1176
„Da mi, Talje, u svatove dođeš,     1177
i povedi stotinu junaka,     1178
da mi ćauš u svatove bideš!‟     1179
Spremi Aljo knjige šarovite.     1180
Odoše him knjige po svijetu,     1181
svakom knjiga pade u rukama.     1182
Kratko vade, za petnaes' dana.     1183
Po Kajniđi dozovnu zvanice.     1184
Šes' stotina pozovnu svatova,     1185
namirijo hiljadu svatova.     1186
Za svate se hazur ućinjeo,     1187
štogod treba piva i jediva,     1188
pa i kola za Budima grada.     1189
Brzo prođe to petnaes' dana.     1190
Kad je vada i vrijeme došlo,     1191
Aljija je dobro poranijo     1192
i viknuo lake tevabije,     1193
i u polje vatre naložijo,     1194
i u vatri kahve pristavijo.     1195
Malo vreme—nije dugo bilo—     1196
zapucaše puške na grozdove,     1197
izbi Mujo na đogata svoga,     1198
i za njime bajraktar Alija,     1199
i za njima stotinu svatova.     1200
Viknu Aljo lake tevabije,     1201
„Brže prim'te kladuškoga Muja,     1202
doved'te ga z bratom u odaju,     1203
a družina poljem na jaliju!‟     1204
I sidoše, Muja prifatiše,     1205
dovedoše k njemu u odaju.     1206
Druga jeka izbi na planinu,     1207
sad ispade Bojićić Alija,     1208
i za njime stotinu svatova.     1209
Viknu Aljo redom tevabije,     1210
„Doved'te mi Bojićić Aljiju,     1211
a družina poljem u jaliju!‟     1212
Opet jeka izbi na planinu,     1213
sad ispade Tanković Osmane,     1214
i za njime stotinu junaka.     1215
Viknu Aljo tanke tevabije,     1216
„Pričekajte Tanković Osmana,     1217
doved'te ga k meni u odaju,     1218
a družina poljem u jaliju!‟     1219
Opet jeka izbi na planinu,     1220
i ispade Talje Lićanine,     1221
i za Taljom stotinu junaka.     1222
Viknu Aljo sedam hizmećara,     1223
„Brže sid'te, Talja prifatite!‟     1224
I sidoše, Talja prifatiše,     1225
dovedoše Talja u odaju.     1226
Talje viknu Đerđelez Aljiji,     1227
„Sad ustani, te nam rućak dadni,     1228
jer nam vakta od seđenja nema!‟     1229
Aljo viknu redom tevabije,     1230
„Okrećite sofre niz jalije,     1231
ustanite da him rućak damo!‟     1232
Brže momci sofre okrenuše,     1233
ustadoše, rućak him dadoše.     1234
Poglavice gore u odaju,     1235
i rućaše, i svi ustadoše.     1236
Brže Talje šlježe na kapiju,     1237
„Spremajte se, kićeni svatovi!     1238
Ko je konjik, pritegni hajvana,     1239
ko je peše, na noge opanke!‟     1240
Ispadoše redom poglavice,     1241
na kapiju konje zasedoše.     1242
Najprvi je Mujo na đogatu,     1243
E, za Mujom bajraktar Halile,     1244
a za njima Bojićić Aljija,     1245
za Aljijom Tanković Osmane,     1246
a za njima Talje na kulašu,     1247
a za Taljom hiljadu svatova,     1248
i za njima takum i arabe,     1249
i krenuše ka gradu Budimu.     1250
Kad stigoše do grada Budima,     1251
ispali su trista javtađija.     1252
Sad stigoše i selam dadoše,     1253
jaftađije selam prifatiše,     1254
i sitne him hožđeldije daju.     1255
Dijeliše svate na konake,     1256
đe petinu, a đe devetinu,     1257
da je svatu lašnje na konaku.     1258
Dobro him je na konaku bilo,     1259
i u jutru bolje poranili.     1260
Talje viće ćauš sokacima,     1261
„Nek' je hazur Budimka Fatima,     1262
i ustan'te te nam rućak dajte!‟     1263
Sad ustaše te him rućak daše,     1264
arabe se zlatom tovariše.     1265
Na kapiji od zlata koćija,     1266
pod koćiju sedam bedevija     1267
—sve bijele kā grude snijega,     1268
pokrivene dibom i kadifom.     1269
Šlježe Fata, sede na koćiju     1270
pod takumom i pod saltanetom.     1271
„Ej, dovale, lahke tevabije,     1272
amanet vi dvore Fatimine!     1273
Brzo ću vi na viđenje doći.‟     1274
Zapucaše puške na grozdove,     1275
a krenuše svati sa Budima,     1276
a pucaju puške na grozdove,     1277
a hranjeni konji tavljenici     1278
gađaju se po polja đilita     1279
—stoji tutanj polja budimskoga.     1280
I šljegoše do grada Kajniđe,     1281
baš pod dvore Đerđelez Aljije.     1282
Fatu vode u kafaz odaju,     1283
poglavice u druge odaje.     1284
Vakat prođe, akšam čatisao,     1285
većeraše i sofre pribraše.     1286
Kad je vakat od jacije bilo,     1287
dozovnuše Đerđelez Aljiju,     1288
„Na sebe ćeš avdes' udariti,     1289
jer je vakat u đerdek devojci!‟     1290
Ustadoše hođe i hađije,     1291
sa teđbirom vodahu Aljiju.     1292
Dovedoše na đerdeska vrata,     1293
i ulježe Aljo u đerdeku,     1294
namah za njim vrata zatvoriše.     1295
Priđe Aljo do Fatime blizu,     1296
Fata priđe u skut i u ruku.     1297
Sad hoćaše da joj duvak skida.     1298
Za glavu je upipa Aljija     1299
—kad nemaše kose na Fatimi!     1300
Aljija se natrag povratijo.     1301
Aljo dođe k majci u odaju,     1302
pita majka Đerđelez Aljiju,     1303
„Što se, Aljo, sa đerdeka vrati?‟     1304
„Moja majko—Bog ti đenet dao!—     1305
ta Fatima nije za Aljiju!     1306
Kad će sabah zora udariti,     1307
idi, majko, k njojzi u odaju,     1308
podmiri joj nićah u odaji,     1309
nek' se vrati ka Budimu gradu!‟     1310
Kad je zora taman udarila,     1311
dođe stara k Fati u odaju.     1312
Seljam dade Budimki Fatimi     1313
—primi Fata, poleće joj k ruci.     1314
„Ču li mene, Budimko Fatimo,     1315
kol'ko tražiš para od nićaha,     1316
da ti platim gotovinu blago?‟     1317
Tā put reće Budimka Fatima,     1318
„Z druge ruke primit nićah neću,     1319
sam' sa ruke Đerđelez Aljije.‟     1320
Pa se stara vrati u odaju,     1321
prića sinu Đerđelez Aljiji:     1322
„Ta Fatima nićah primit ne hće,     1323
sam' sa ruke Đerđelez Aljije.     1324
Hajde Aljo, podmiri Fatimu!‟     1325
Ćare ne bi, ode kod Fatime     1326
da joj plati pare od nićaha.     1327
Kad Aljija kod Fatime dođe,     1328
pita Aljo Budimku Fatimu:     1329
„Koliko ćeš para od nićaha?‟     1330
Tada pisnu Budimka Fatima,     1331
„Hej, Aljijo, careva gazijo,     1332
ko je s tobom u Bagdatu bijo?     1333
Ko je tebi sanđaktarom bijo?     1334
Ko ti nađe od Bagdata vrata     1335
i dobavi bagdatsku kraljicu,     1336
i dobavi kljuće od Bagdata,     1337
i dade ti polu od đerdana     1338
od kraljice od Bagdata grada?‟     1339
Aljo kaže, „Budimlija Mujo.‟     1340
Odgovara Budimka Fatima,     1341
pa izvadi polu od đerdana,     1342
tā put polu iskala Aljiji,     1343
„Daj tu drugu polu ti, Aljija!‟     1344
Kad Aljija u đepove maši     1345
te izvadi polu od đerdana,     1346
sastaviše jedno do drugoga     1347
kad sve što je bilo od jednoga.     1348
Tā put pisnu Budimka Fatima,     1349
„Ja sam bila tebi sanđaktarom,     1350
i Bagdatu vrata nalazila,     1351
i kraljicu ja sam dobavila,     1352
i đerdan sam maknula kraljici,     1353
i na dvoje đerdan razdvojila.     1354
Polu sam ga tebi poklonila,     1355
a polu sam sebi ostavila.     1356
Ja sam glavom Budimka Fatima.‟     1357
Tā put reće Đerđelez Aljija,     1358
„Oprosti me što sam zgriješijo!‟     1359
Oprostiše te se halališe.     1360
Opet drugi nićah ućinjeo,     1361
i noć drugu u đerdeku bijo     1362
—E, da Bog dā sa srećom mu bilo!     1363
Nek' liježu sokolovi sivi,     1364
nek' pomogu našemu sultanu,     1365
nek' dosadu bečkome ćesaru!     1366
Tako ćuo, tako sad prićao,     1367
a mi da smo zdravo i veselo!     1368

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents