Haso od Ribnika izbavi Mustajbega

kazivao u pero Salih Ugljanin

Beg Osmanbeg od Oseka grada     1
jedno jutro beše podranijo     2
prije zore ćetiri sahata,     3
pa zaseo đamu do penđera,     4
pa pogleda po Oseku gradu.     5
Zakukale sive kukavice     6
po Oseku na ćetiri strane.     7
To je begu vrlo ćudo bilo,     8
pa je zvao milu majku svoju,     9
zvao majku iz druge odaje.     10
Došla majka iz druge odaje,     11
pita Osman ostarjelu majku,     12
„Imaš, majko, stotinu godina.     13
Jesi l', stara, kadgod zapazila     14
da kukaju sive kukavice     15
po Oseku gradu bijelome?‟     16
Pa mu stara odgovara majka,     17
„To nijesu sive kukavice.     18
Ima doba dvanaes' godina     19
da nestade ličkog Mustajbega     20
i trideset njegove družine,     21
biranije' aga od Oseka.     22
Kad odoše zemlji ćesarovoj,     23
od tā put se više ne vratiše.     24
Niko znade al' su poginuli,     25
al' tamnicu živi dopanuli.     26
Pa se jutros Bajram dogodijo,     27
svaka ljuba svoga muža sprema,     28
svaka majka jedinoga sina,     29
svaka sestra svoga brata sprema.     30
One, sine, nikoga nemaju,     31
pa kukaju, i nevolja im je.‟     32
Tā put Osman majci govoraše,     33
„Što mi n'jesi prije kaževala?     34
A tako mi dina i dorata,     35
obijo bi' sedam kraljevina     36
—sedam kralja i sedam zemalja—     37
tražijo bih bega i družinu.     38
Al' bi' znao đe su poginuli,     39
al' bi' njima groba nalazijo.‟     40
To joj reće, đipi na nogama,     41
te na sebe avdes' udarijo.     42
Zaućiše 'ođe na đamije;     43
beg sad pođe u tursku đamiju,     44
bajram-namaz klanja u đamiji.     45
Niđe svratit ne hće od Bajrama,     46
pravo dođe u svoju kapiju.     47
Tuna nađe trides' tevabija;     48
š njima priđe, Bajram preturijo.     49
„Tevabije, u podrum siđite,     50
a spremite begova dorata,     51
tur'te rafta od ćistoga zlata.     52
Jolđija sam, hoću putovati,     53
da obijem zemlje i gradove.‟     54
Pa sad dođe k majci u odaju,     55
pa i s majkom Bajram preturijo.     56
Majki bego reće lakrdiju,     57
„Majko moja—đeneta ti tvoga!—     58
da mi nađeš tevdilske haljine.‟     59
Majka sinu tako odgovara,     60
„Prođ' se, sine Osjek Osmanbego!     61
Puta ne znaš, kalauza nemaš,     62
zemlje tuđe velike su tuge.     63
Moreš, sine, ludo poginuti,     64
pa ostavit majku samohranu,     65
na katanac kulu i kapiju,     66
a opustit sela i ćitluke;     67
a to ti je prvo ćetovanje.‟     68
Sad Osmanbeg majci odgovara,     69
"Brže nađ' mi tevdilske haljine,     70
E, tako mi dina i dorata     71
—znadeš moje dvije sahdelije—     72
šljeću, majko, do topla podruma,     73
jednom ubit mojega dorata,     74
drugom sebe ubit po pojasu,     75
pa ćeš, majko, ostat samohrana.‟     76
Kad ću stara, pa se uplašila,     77
namah stara do kovćega priđe,     78
pa s kovćega bošću izvadila,     79
a iz bošće izvadi haljine,     80
sad najprijem gaće i košulju     81
—nit' su tkane, nit' su opredene,     82
no pretkate stambolskijem zlatom.     83
Pa mu dade toke i jeleke     84
—teške toke od ćetiri oke,     85
dva kanata, oba su od zlata—     86
pa mu dade đećermi dolamu     87
—niz dolamu dvanaes' pucadi,     88
svako puce pō od litre zlata.     89
Pa mu dade od saje ćakšire     90
—od zelene mljetaćke kadife—     91
a ćakšire kroja bugarskoga     92
—kud su šafi tud gajtani zlatni,     93
niz listove kovće kapaklije,     94
po kovćama opletene zmije     95
zijevaju baš kā da su žive,     96
te bi lahka plašile junaka.     97
Pa mu dade pulajli siljaha,     98
pa mu dade od zlata katije,     99
i dade mu sablju s muhurima     100
—sva mu kana od žuta dukata,     101
a kostura od zehera ljuta—     102
pa mu dade dvije puške male     103
ni kovate ni ćekićovate,     104
no se puške na Mljetke kovale     105
—kundaci him od dukata žuta,     106
a cijevi od zehera ljuta,     107
tabani im hađi-ađemovi—     108
obe male bez kremenja pale.     109
Pa mu dade kapu lemezaću,     110
pa na kapi dvanaes' krstova,     111
u jednome ime naćinjeno     112
—ime piše Nika bajraktare     113
od Ćpanura do granice blizu.     114
Pa mu ćizme i kalćine dade,     115
pa beg stasa u šikli odaji,     116
pa dofati sahtijan bisage,     117
pa uljeze kod riznice blaga     118
te ugrće mehke mađarije.     119
Tā put Osman majku dozivaše,     120
„Hoder, majko, da se halalimo!‟     121
S majkom milom pa se halališe.     122
„Majko ljiko, halali mi mleko!     123
Al' se viđet, al' se već ne viđet!‟     124
Momci brže sniješe bisage,     125
drugi momci vodaju doratu.     126
Ode bego, šlježe niz bojeve,     127
slazi majka da isprati sina.     128
I s momcima beg se halalijo,     129
redom momka svakog darovao,     130
amanet im staru ostavijo,     131
da gledaju sela i ćitluke.     132
Pa za dizđin prifati dorata,     133
primaće ga binjeku kamenu,     134
sad s kamena konju na ramena,     135
krenu bego novijem sokakom     136
—beg jolđija, svi mu dovadile.     137
Ode, izbi polju Osećkome.     138
Bože dragi, šta mu dorat radi!     139
—po tri milja u visine rilja,     140
a ćetiri fata u napredak.     141
Nesta polja, priđe planinama.     142
Dvije redom prolazi planine,     143
Bukovika i Orahovika,     144
a kad dođe u Kunar planinu,     145
ode šljeći niz lazinu belu.     146
Jelje r'jetke do neba su takle.     147
A kad stiže na dno od lazine     148
pa udari niz tvrdu klisuru,     149
ode mu se nešto poslušati     150
—ozdol tutanj, sve se zemlja trese.     151
Sām beg beše, pa se prepanuo     152
koje li su halje uz planinu,     153
pa se skide sa konja dorata,     154
pa se maće z desna na lijevo,     155
pa se sakri pod jelu zelenu,     156
a u ruke pušku paftaliju,     157
a sve misli ko će ispanuti.     158
Dok vrijeme nije dugo bilo,     159
sad ispade mrki granatine,     160
a pod njime z đinovima vranca.     161
Kakav beše mrki granatine?     162
Brkovi mu s ramena na rame     163
kā da galće nosi u zubima.     164
U prsi mu toke ćekrklije     165
—dva kanata, oba su od zlata—     166
oko vrata kolijer od zlata,     167
u siljah mu dvije zlatke male,     168
o kuku mu zlatna ćemerlija     169
—sjaji kana od dukata žuta—     170
u ruke mu puška paftalija     171
—niz nju pafte dvades' i ćetiri,     172
svaka beše pō od litre zlata—     173
z desne strane od zlata katije.     174
Zin'o vranac kā da j' pobesnijo,     175
ode gledat mrki granatine,     176
pa sad pisnu grlom i avazom,     177
„Ko se krije tuna po planini?     178
Hajd', ispani brže na lazinu     179
—da sedimo, da se ne bijemo,     180
jer zlo dobro donijeti neće,     181
a od dobra ništa biti neće.‟     182
Kad ću Osman pod jelu zelenu,     183
pa za dizgin povede dorata,     184
sad beg stasa te mu pomoć dade.     185
Primi pomoć mrki granatine,     186
pruži ruku te se rukovaše,     187
za mirno se zdravlje upitaše.     188
Sjaha s konja mrki granatine,     189
pa sedoše jedan do drugoga,     190
pa ga pita mrki granatine,     191
„Bajraktare, od kud te imasmo?     192
S kojega si grada i palanke,     193
a kako te po imenu viću?‟     194
Beg se kaza sa Ćpanura grada     195
—sa Ćpanura do turske granice,     196
po imenu Nika bajraktare.     197
Tā put reće mrki granatine,     198
„Jazuk tebe, pobratime dragi!     199
Ti nijesi Nika bajraktare,     200
no si glavom Osek Osmanbego.     201
A znaš, crnjo, kad se bratimismo.     202
Ja sam glavom od Ribnika Haso.‟     203
Pa skoćiše od zemlje na noge,     204
ruke širu te se poljubiše.     205
Pita Haso Osek Osmanbega,     206
„Đe si tako, pobro, polazijo?     207
Do kojega grada i palanke     208
zamućijo sebe i dorata     209
bez nikakva od nevolje druga?‟     210
Sad beg Hasu tako govoraše,     211
„Ja sam jutros haber ufatijo     212
za Turćina lićkog Mustajbega,     213
đe se bego davno pogubijo     214
sa trideset aga od Oseka,     215
pa sam tvrdo jemin ućinijo     216
da obijem zemlje kraljevine,     217
da im nađem groba jä l' mramora.     218
Al' ću bega i družinu naći,     219
al' ću moju izgubiti glavu.‟     220
Sad mu reće od Ribnika Haso,     221
„Ti upitaj pobratim Hasana     222
đe sam bijo, đe sam silazijo.     223
Obijo sam mesec i godinu,     224
nit' ostavi' grada ni palanke.     225
Tri puta sam Beću dolazijo,     226
do suhe sam međe dolazijo,     227
pa đe turska noga ne silazi     228
—ako side, već se ne povrati.     229
Sve što bega i družinu traži',     230
niđe groba ni mramora nađo',     231
niti znado' đe se potopiše,     232
pa se vrati' niz vlaške gradove.     233
Pa kad dođo' našem dušmaninu,     234
dušmaninu od Zadara banu,     235
pa mu dođo' pod njegove dvore,     236
pa tunake razjaha od vranca,     237
pa mu dizđin na dilbagu baci',     238
ode sām se vadat pred kapiju,     239
a ja odoh uz bojeve kuli.     240
Pa kad dođoh pred vlašku odaju,     241
tu bijahu dva crna pandura.     242
Ja dolazih i pomoć im dadoh,     243
pušćaše mi volju na kapiju.     244
Kad uljegoh ban u u odaju,     245
kad kod bana do tri đenerana,     246
i trideset i dva kapetana.     247
Sve pijahu, ni brige nemaju.     248
Dođo', stado', i pomoć im dado'.     249
Svi primiše, dobrodošle daju.     250
Ja sam banu poletijo k ruci,     251
izmako' se, divan ućinijo,     252
pa me pita od Zadara bane,     253
‚Bajraktare, od kud te imasmo,     254
od kojega grada i palanke,     255
a kojega dvoriš gospodara,     256
a kako te po imenu viću?‛     257
Tu sam banu rijeć govorijo,     258
‚Voljan da si, od Zadara bane!     259
Kad me pitaš, valja pravo kazat.     260
Bajraktar sam bećkoga ćesara,     261
po imenu Vide bajraktare,     262
pa se ćesar na me nasrdijo     263
te na mene naletljemu dao.     264
Sad se skićem od grada do grada,     265
te ja tražim drugog gospodara.‛     266
Tā put reće od Zadara bane,     267
‚Zar ti li si, Vide bajraktare?     268
Ćuo sam te, a vidijo n'jesam.     269
Sad te dobra sreća namerila,     270
našao si dobra gospodara.     271
Hraniću te lebom bijelijem,     272
debelijem mesom ovnujskijem,     273
a pojit te pivom crvenijem,     274
vranca tvoga kao ždrala moga     275
ne žaliti, no mu preturiti.     276
Ni na to te ostaviti neću.     277
Bane nema od srca hevlada,     278
ni muškoga ni đevojaćkoga,     279
od vijeka šćeru Anđeljiju.     280
Moju ću ti šćeru pokloniti,     281
tanku ću ti kulu naćinjeti     282
baš kraj moje, tek bolju od moje,     283
i Vidaka zetom naćinjeti.     284
Ako bide redom umrijeti,     285
na tebe će ostat banevina.‛     286
Pa viknuše, mesto naćinješe     287
baš do bana do desna koljena.     288
Doniješe piva i jediva,     289
i ja sam se razi ućinijo.     290
Sedo' tuna sedam osam dana.     291
Kad je osmi danak nastupijo,     292
pa me zovnu bane u odaju.     293
‚Ćuj moj sine, Vide bajraktare,     294
spremaj sebe i vranca tvojega!     295
Ja sam tako, sine, odredijo     296
da opremu haralji koćiju,     297
pod koćiju sedam bedevija     298
—sve su bele baš k'o labudovi,     299
pokrivene dibom i kadifom—     300
u koćiji trides' devojaka,     301
između njih tvoja zarućnica.     302
Biće s tobom trideset soldata,     303
da odvedeš cure pod planinu,     304
pod planinu kod vode Sitnice.     305
Tu ćeš biti za desetak dana     306
da bijelju platno darovnićko.     307
Razapet ćeš tri mavna ćadora     308
—jedan ćador trides' devojaka,     309
jedan ćador trideset soldata,     310
jedan ćador za tebe i vranca.‛     311
Ja mu namah šljego' do podruma     312
te opremi' mojega vranina,     313
izvedoh ga na gradsku kapiju,     314
pa se namah vrati' u odaju     315
te opasa' siljah i oružje.     316
Opet zovnu od Zadara bane     317
—on me zovnu, pa me odgovori,     318
‚Ću l' moj sine, Vide bajraktare!     319
Sitnica je blizu do planine,     320
planina je do turske granice.     321
Dobro ćuvaj cure kod Sitnice     322
i Anđušu, tvoju zaručnicu,     323
od nesretne kuće raskopane,     324
od nesretna Mujova Halila.     325
More Halil ćetu pokupiti,     326
pa će tebe kod Sitnice sići,     327
pa će tebe zajagmit devojke     328
i posjeć' ti trideset soldata     329
—ti ćeš pobeć' na vrancu tvojemu,     330
ja ću tebe pošljen obesiti.‛     331
Kad sam banu tako rijeć ćuo,     332
ja sam njemu tako govorijo,     333
‚Da je tije' stotinu Halila,     334
ja bi svakog ufatio živa!‛     335
Namah šljego' niz bojeve kuli,     336
pa ja šljego' kod vranca mojega.     337
Kad koćija krenu sa kapije     338
—ćerahu ih trideset soldata,     339
i odoše poljem ka Sitnici—     340
i ja moga zasedo' vranina     341
i krenuh ga poljem za koćijom.     342
Pa mojega užljutijo vranca,     343
a krenuh ga poljem ka Sitnici     344
—na kopite đini zagrmlješe,     345
a na grivu vile propevaše,     346
ode huka ispod oblakova,     347
stade piska deteline trave,     348
sve od vranca Hasa od Ribnika—     349
pa prestigo' tu vlašku koćiju     350
—đe je stigo', tu je ostavijo—     351
stigo' prvi kod vode Sitnice,     352
sjaha' vranca, odoh provodati.     353
Doklen stiže haralji koćija,     354
udarismo tri mavna ćadora     355
—jedan ćador trides' devojaka     356
i među njih dilber Anđelija,     357
jedan ćador trideset soldata,     358
jedan ćador za mene i vranca.     359
Bijeljiše, platno rasturiše,     360
oko platna kolo ufatiše     361
—sve igraju sitnu bugariju,     362
a pevaju tanko glasovito.     363
Ja ne gledam cure ni belaja,     364
no sve sedim u ćadoru mome,     365
tuna sedoh sedam, osam dana.     366
Kad deveto jutro osvanulo,     367
kad evo ti blijed' Latinina     368
od Zadara grada kaurskoga.     369
Dođe pravo mene pod ćadoru     370
i poleće u skut i u ruku,     371
i dade mi knjigu šarovitu.     372
Ja se rukom u špagove maših     373
te mu dado' dva zlatna dukata,     374
ispratih ga na čadorska vrata.     375
Kad otvori' knjigu šarovitu     376
i udari' knjizi po jaziji,     377
bane mi je beše opremijo.     378
Šta mi beše knjigi udarijo?     379
‚Ču l' moj sine, Vide bajraktare,     380
Ostav' cure kod vode Sitnice,     381
hajde brže u Zadaru gradu!     382
U Zadar su sile dolazile     383
—došla mi je od Ćorfeza Mara,     384
s Marom vojske dvanaes' hiljada,     385
i hiljadu na oklop Mađara,     386
suvarije sve njene atlije.     387
U mene je sužnike kupila     388
—kupila je bega Lićanina     389
s trides' aga od Oseka grada     390
za punije' šes' tovara blaga.     391
Azgin Mara da nema karara,     392
neće s begom natrag u Ćorfezu,     393
hoće Mara kod vode Sitnice,     394
da izvede bega i družinu     395
na teferić za petnaes' dana     396
na sramotu Bosni cipcijeloj.‛     397
Kad sam tak'u knjigu preućijo,     398
spremi' vranca, ostavih ćadora,     399
odo' pravo ka Zadaru gradu     400
—zaćudi se trides' devojaka     401
đe ostaše same kod Sitnice.     402
Kad ja šljegoh preko polja ravna,     403
stade mi se vranac pomamiti,     404
dok zadarska pokljeće kapija     405
a izguši begluk Njemadija,     406
pa ispade dvanaes' hiljada,     407
pa ispade Mara na alata.     408
Stoji piska Marina alata,     409
a drže ga ćetiri Latina     410
za dizđine s obadvije strane,     411
‚Davor, šturan—tri te klala vuka!—     412
odvali nam od ramena ruke!‛     413
Pa ispade hiljadu oklopa     414
—suvarije, sve njene atlije—     415
pa ispade bane na ždralinu,     416
a za banom tri hiljade vojske,     417
pa ispade haralji koćija,     418
pod koćiju Turci krajišnici     419
—oni vuću kola i koćiju,     420
baš do kola beže Lićanine.     421
Aman, što su hala dopanuli!     422
Kosa him je, š njom se opašuju     423
—aman, nokti baš kā raonici.     424
Pa kad vidoh bega i družinu,     425
od muke me zaboljela glava,     426
i kad vranac Turke ugledao,     427
sagnu glavu, gleda deteljinu,     428
neđe kasom, neđe gredom pasom.     429
Ja se vrati' lugu i ševaru,     430
sakrih mene i vranca mojega     431
dok razminu Mara i ordija     432
a nastupi od Zadara bane,     433
pred banom sam na drum ispanuo.     434
Dođe bane i pomoć mi dade,     435
‚Što je sine, Vide bajraktare?     436
Što si tako ćehre ištetijo,     437
a što ti je vranac neveseo?     438
Da ti n'jesu Turci udarili,     439
pa da n'jesu cure zajagmili?‛     440
Ja sam banu tako govorijo,     441
‚Ja te Turke vidijo nijesam,     442
za vraga me spremi kod Sitnice.     443
Za punije' sedam, osam dana     444
niti spavam danjem ni po noći,     445
no sve ćuvam klance i bogaze,     446
pa me grdno sanak oborijo.     447
Da mi hoćeš izum pokloniti     448
da otidem u Zadaru gradu,     449
da uvedem vranca u podrume,     450
da mu dadem jećma i sijena,     451
ja da odem gore u odaju,     452
a da prostrem mehko i debelo,     453
da ja spavam noćas u odaji.     454
A ujutru kad ogrije sunce,     455
opremiću vranca sa podruma,     456
pa ću krenut vama ka Sitnici.     457
Ćudiće se od Ćorfeza Mara     458
s tvoga zeta i njegova vranca.‛     459
I bane mi tā put odgovara,     460
‚Hajde, sine, pravo u Zadaru,     461
hrani vranca i sebe odmaraj!‛     462
Bane ode ka vodi Sitnici,     463
i prođoše bego i družina.     464
Ja mu ne hće gledati k Zadaru,     465
no ja uzeh prijekijem putem.     466
Ako pitaš pobratim Hasana,     467
nemaš rašta dalje polaziti,     468
vet 'ajdemo na našu Krajinu,     469
da šljegnemo pod Udbinu ravnu,     470
pod Udbinu na lonđu zelenu     471
đe se kupu trides' aga redom,     472
da im stanem jade jadovati     473
za Turćina bega Lićanina     474
i njegovo trides' i dva druga,     475
đe su došli kod vode Sitnice.     476
‚Sitnica je blizu do planine.     477
Kupila ga od Ćorfeza Mara     478
za punije' šes' tovara blaga,     479
pa izvela bega kod Sitnice     480
na teferić za petnaes' dana     481
za sramotu Bosni cipcijeloj.     482
Svaki hrani po pet stotin' druga.     483
D' ako rekne svaki polaziti,     484
i svaki će društvo pokupiti.‛‟     485
To mu reće, a zasedne vranca.     486
Dokljen bego zasede dorata,     487
izbi Hasa na vrh od planine     488
—odvoji ga ćetiri sahata,     489
i evo ga, side niz planinu.     490
Kad udari poljem Udbinskijem,     491
pa na vranca poteže verige     492
—kad se stade vranac pomamiti,     493
na kopite đini zagrmeše     494
a na grivu vile propevaše,     495
ode huka na ćetiri strane.     496
Taman su se age pokupile     497
pod Udbinu na lonđu zelenu.     498
Navrh lonđe kladuški serdare,     499
a svi redom trides' agalara,     500
na kraj kola Lićanine Talje;     501
usred kola Mujović Halile,     502
u ruke mu ćaša pozlaćena,     503
dijeljaše po družini pivo     504
—kako kome ćašu dodavaše,     505
za mukadem zapinjaše ruke     506
rad ićrama trides' aga redom,     507
a najviše brata starijega.     508
Mujo ćesto gleda ka planini,     509
pa ugljeda Hasa od Ribnika.     510
Tā put Mujo reće u družinu,     511
„Evo k nama dobroga junaka     512
—a mašala konja ćerkađije,     513
a na konja dobar binjađija!—     514
i pravo je k nama suoćijo.     515
Kad će doći pa nam selam dati,     516
svi mu age bolje prifatite     517
i sitne mu hožđeldije dajte!     518
Vi mu momci konja zajagmite,     519
kahveđije kahvu natoćite,     520
kraj mene mu mesto naćinite!‟     521
Stiže Haso, i seljam mu dade,     522
i skide se s vranca njegovoga.     523
Svi mu age selam prifatiše,     524
laki momci konja zajagmiše,     525
kraj Muja mu mesto naćinili,     526
kahveđije kahvu natoćiše.     527
Pitaju se za mir i za zdravlje,     528
a pita ga kladuški serdare,     529
„Brate Haso, đe si silazijo?‟     530
Tā put Haso odgovara Muju,     531
„Obijo sam zemlje kraljevine     532
i tražijo bega i družinu.     533
Serdar Mujo—sve ti jazuk bilo!—     534
što ti ne hće bega potražiti?     535
Ti da si se, Mujo, porobijo,     536
beg bi ljićki tebe potražijo.‟     537
Zakle mu se kladuški serdare,     538
„Spremao sam brata i đogata,     539
obijo je ćetiri godine,     540
tražijo je bega Ljićanina     541
—niđe bega, ni od njega glasa.‟     542
Tā put reće od Ribnika Haso,     543
„Ja sam bega živa nalazijo     544
u dušmana od Zadara bana.     545
Kupila ga od Ćorfeza Mara     546
za punije' šes' tovara para,     547
pa i bega i trideset druga.     548
Izvela ga Mara kod Sitnice     549
na teferić za petnaes' dana     550
na sramotu Bosni cipcijeloj.     551
Vi ste o'đe trides' aga redom,     552
svaki hrani po pet stotin' druga     553
—kup'te društvo, da mu udarimo!     554
Azgina je Mara bez karara,     555
ima vojske dvanaes' hiljada     556
i hiljadu na oklop Mađara     557
—suvarije što su na atove—     558
i banovo tri hiljade druga.     559
Još tu ima trides' devojaka,     560
i među njih banova Anđuša.     561
Gajret ćin'te da him udarimo!‟     562
Ko bi dalje, ćini se ne ćuje;     563
ko bi bliže, zemlju pogleduje.     564
Halil baci zlatnu majeljiku,     565
odgovara Mujović Halile,     566
„Ne bi l' majka rodila Halila     567
no kobila koja je malina,     568
ja ću Mari kod Sitnice sići     569
i Mari ću poljubiti lice,     570
al' ću moju ostaviti glavu!‟     571
U to đipi drugi serhatlija,     572
ono beše Bojićić Alija:     573
„Sed' Halile, ne selo ti meso!     574
Nemaš dobra konja za mejdana‟     575
što on ima kod sahta dorata.     576
„Ja ću prije poljubiti Maru.‟     577
Otud treći skoći serhatlija,     578
njega zovu Nuka bajraktare:     579
„Sed'te s mirom, ne selo vam meso!‟     580
što on hrani u ahar' zekana.     581
„Ja ću prije poljubit Mariju.‟     582
Svi skoćiše odmah na nogama.     583
Tā put viknu Talje Budaline,     584
„Sed'te s mirom troje kopiladi,     585
jer ta Mara nije badihava!     586
Da je tako Mara badihava,     587
ne bi nikom prije zapanula     588
osim Talju i bagljivu kulašu.     589
Gajret, age, društvo pokupite     590
—svaki more po pet stotin' druga—     591
da šljegnemo da him udarimo,     592
ne bismo li bega izbavili     593
i begovo trides' i dva druga!‟     594
Svaki reće da će polaziti.     595
U to stiže Osek Osmanbego,     596
stadoše se smijat dagajduri     597
—namah beg se pišman ućinijo     598
i natrag se brzo povratijo.     599
Tā put viknu od Ribnika Haso,     600
„Ja sam pobra natrag povratijo.     601
No ćuj pobro, Osek Osmanbego!     602
Da idemo ka Oseku gradu,     603
da kupimo pet stotina druga,     604
sve birana konja i junaka!‟     605
Viknu age Haso od Ribnika,     606
„Ko ispane prvi na planinu,     607
prićekajte da se pokupimo!‟     608
Haso svoga zasednuo vranca,     609
krenu z begom ka Oseku gradu.     610
Kad dođoše begovoj kapiji,     611
sretoše ih trides' tevabija.     612
Kad dođoše, seljam im dadoše,     613
oni primu, hožđeldije daju.     614
Mladi momci konje zajagmili,     615
jedni njihke vode uz bojeve.     616
Viknu bego lahke tevabije,     617
„Otiđite na bedenu kuli,     618
izmetnite do dva haberdara,     619
dajte haber po Oseku gradu!     620
Jedni snos'te zelena bajraka,     621
zađen'te mu đidu pred kapiju     622
—nek' se skupu valjani junaci     623
i hranjeni konji tavljenici!‟     624
Kahveđije kahvu natoćiše,     625
kahvu piše i rućak rućaše.     626
Tā put viknu Haso od Ribnika,     627
„Izved'te mi konje sa podruma!‟     628
Stade jeka sa Oseka grada,     629
pokupiše pet stotina druga     630
na dobrijeh konja hranjenika     631
pred begovu od grada kapiju.     632
Pa sidoše do dva pobratima,     633
na gotove konje zasedoše,     634
i krenuše sa Oseka grada,     635
pa odoše poljem zelenijem.     636
Mašiše se pravo uz planinu,     637
izpadoše na laz na planinu.     638
Gljeda Haso travu po planini,     639
je li đe god trava povaljata,     640
da ko nije prvi dolazijo     641
—stoji trava sve kā što je bila.     642
Malo vreme, zatutnje planina,     643
dok ispade Mujović Halile     644
na malina konja kosatoga     645
bez nikak'a od nevolje druga.     646
Dođe, stade, i seljam im dade,     647
i hoćaše ka Sitnici sići     648
—ne dade mu Haso pomeriti.     649
„Nej, Halile, dalje pomjeriti     650
dok ne stigne Talje i serdari!‟     651
Ustavi ga u družinu svoju.     652
Opet jeka niz planinu dođe,     653
dok ispade Bojićić Aljija     654
na dorata konja njegovoga.     655
I on dođe, pa im seljam dade     656
—svi primiše, razminut' hoćaše,     657
i ka vodi ka Sitnici šćaše,     658
no mu Haso zajagmi dorata,     659
„Nej, Aljija, dalje pomeriti,     660
dok ne stigne Talje i serdari!‟     661
Ustavi ga u družinu Haso.     662
Opet treća jeka niz planinu,     663
sad ispade Nuka bajraktare     664
na zekanu konju od mejdana.     665
Seljam dade, razminut' hoćaše,     666
pa mu Haso ugrabi zekana,     667
„Nećeš, Nuka, dalje pomeriti,     668
dok ne stigne Talje i serdari!‟     669
Opet jeka, zatutnje planina,     670
sad ispade sa Kladuše Mujo     671
na đogata konja halovita,     672
i za njime hiljadu junaka     673
—pet stotina njegove družine,     674
pet stotina Bojićić Aljije.     675
Dođe Mujo, seljam naturijo,     676
i za brata upita Halila.     677
Reće Haso, „Eto g' u družinu.‟     678
Tad se Mujo rahat ućinijo,     679
pa se skide sa đogata svoga.     680
Svi se trides' redom pokupiše     681
—za svakijem po pet stotin' druga—     682
sad ćekaju Talja Lićanina.     683
Sad ispade Talje na kulašu     684
i za njime tri stotine druga,     685
sve konjika, peše nijednoga.     686
Sad govori kladuški serdare     687
i dozovnu Talja Lićanina,     688
„Da sad, Talje, odrediš družinu,     689
ko će kome kraju udariti!‟     690
Talje viknu, sva planina zveknu,     691
„Ko će danas Talja upitati     692
opet će se kući povratiti,     693
a ko neće Talja poslušati,     694
ostaće mu kosti kod Sitnice     695
da ih vuku vuci i lisice.     696
Neka bana i s Ćorfeza Mare,     697
neka vraga i vode Sitnice!     698
Ja znam đade na ćetiri strane,     699
ja mu neću ka vodi Sitnici.     700
Da šljegnemo prijekijem putem,     701
da šljegnemo noćem pred Zadaru     702
—noćom ćemo pred Zadaru sići,     703
osamnuti pred Zadar kapiju.     704
Kad će jarko ogrijati sunce,     705
d' ako majka dohrani junaka,     706
a on hrani konja tavijenika     707
te kaursku preskoći kapiju,     708
da upuštim društvo u Zadaru,     709
da sām Talje ode na bedeme,     710
pa da priđe Talje kod topova,     711
pa ću redom krasti tobđibaše,     712
a navijat grla topovima.     713
Neću navit kud je bane stijo,     714
no ću navit kud ću sām 'oćeti.‟     715
Pa svi su se razi ućinili,     716
no kad zaćuh Mujović Halile,     717
„Ja ako ću ne vratijo glavu     718
šta klapusa Talje na kuljaša,     719
no ja pravo 'oću kod Sitnice!‟     720
Pa pod prvo zavede malina,     721
pa uzjaha svojega malina,     722
pravo krenu strmom niz planinu     723
—za njim krenu Bojićić Aljija,     724
za Aljijom Nuka bajraktare,     725
a za Nukom Osek Osmanbego.     726
Talje viće sa konja kulaša,     727
„Ne 'te, deco! Paski poginuli,     728
kā što ćete danas kod Sitnice!‟     729
Ni slušaju, ni ga pogleduju.     730
Talje krenu društvo planinama,     731
na presijek ode ka Zadaru.     732
Dok je bio danak ostavijo,     733
noćem poljem stigli zadarskijem,     734
pa stigoše pred Zadar kapiju.     735
Tu se vojska skupi pred kapiju.     736
Noć prolazi, sabah zora dođe,     737
po sabahu ogrijalo sunce.     738
Tā put pisnu Talje sa kulaša,     739
„Je li majka rodila junaka,     740
hrani l' ko god konja tavljenika     741
da preskoći od Zadara vrata,     742
da otvori od Zadara vrata,     743
da upuštim društvo u Zadaru?‟     744
Ko bi dalje, ćini se ne ćuje     745
—ko je bliže, zemlji pogleduje.     746
Moliše se kladuškom serdaru,     747
„Ne da' Mujo, na đogata svoga!‟     748
Zakle him se kladuški serdare,     749
„Visoka je krmkova kapija     750
dvades' metri a više ćetiri.     751
Dvades' će mi đogat preskoćiti,     752
a ćetiri preturit ne more.‟     753
Pa kad zaću Haso od Ribnika,     754
on na vranca priteže kolane,     755
‚Jalah‛ reće, zasednuo vranca,     756
„Davor vranac, krilo sokolovo!‟     757
Ode jednom vranac pod nebesa,     758
izvi mu se, preskoći kapiju.     759
Priđe Haso, otvori kapiju,     760
zgrnu vojska u Zadaru gradu,     761
a sam Talje ode kod topova     762
pa poseće redom tobđibaše,     763
i namešća redom u topove.     764
Taman su se rahat ućinili,     765
Mujo hoda ćesto po sokaku     766
—plaće, jecka kā žalosna majka—     767
a srete ga od Ribnika Haso,     768
„Šta je, Mujo, ako Boga znadeš?‟     769
„Haso brate, lasno zaplakati.     770
Pogibe mi sva tri bajraktara,     771
i sa šnjima Osek Osmanbego.     772
Krajini smo krila salomili,     773
od Sitnice ni habera nema.‟     774
Tā put Haso Muju govoraše,     775
„Ako Haso u životu bidne,     776
ja ću namah do Sitnice sići,     777
sa Sitnice haber donijeti.     778
Al' ću Mari ućinjeti kvara,     779
al' se više ni vratiti neću.‟     780
Pa na vranca priteže kolane,     781
‚Jalah‛ reće, zasednuo vranca,     782
ode s vrancom poljem Zadarskijem,     783
a kad stiže lugu i ševaru,     784
tuna srete sedam Nijemaca     785
—povezali Mujova Halila,     786
kraj Halila Nuku bajraktara,     787
ćeraju hi ka Zadaru gradu.     788
Ne šće Haso ni okrenut glavu,     789
a kad malo ponaprijed dođe,     790
opet srete sedam Nijemaca,     791
i u ruke sedam konopaca,     792
povezata Bojićić Aljiju,     793
i kraj njega Osek Osmanbega.     794
A kad Haso vide pobratima     795
u živu ga srce zaboljelo,     796
pa pod sobom povrati vranina,     797
pa mu ruka do balćaka side,     798
pa poseće sedam Nijemaca,     799
pušća bega i Bojićić Alju.     800
Pa sad reće od Ribnika Haso,     801
„Tegli pravo ka Zadaru gradu,     802
kaži Talu a kaži serdaru,     803
neka pušću Mujova Halila!‟     804
Ode Nuko s Aljom ka Zadaru,     805
krenu Haso pravo ka Sitnici.     806
Silno mu se vranac naljutijo,     807
stoji huka od Hasova vranca.     808
To kad zaću bane od Zadara,     809
viknu brže od Ćorfeza Maru,     810
„Vikni, Maro, lake tevabije,     811
nek' iznosu srebrene stolice,     812
nek' zastiru dibom i kadifom!     813
Sada sejri zeta njegovoga [sic]     814
i njegova z đinovima vranca!‟     815
Viknu Mara lake tevabije,     816
tevabije donješe stolice.     817
Kad zasede Mara na stolicu     818
pa pogleda Hasa i vranina,     819
pa na bana oći izbećila,     820
„Aoj, bane—sām te Bog ubijo!—     821
a što fališ krstu dušmanina,     822
kad to nije Vido bajraktare,     823
no je glavom Haso od Ribnika.‟     824
Viknu Mara hiljadu oklopa     825
—suvarije, sve njene atlije—     826
„Posedite konje ćuljehane!     827
Da utekne od Ribnika Haso,     828
vašoj glavi selameta nema!     829
Primaknite atće alatasto     830
do stolice đe sedi Marija!‟     831
U to stiže Haso od Ribnika     832
—Haso stiže i pomoć joj dade—     833
ljuto pisnu od Ćorfeza Mara,     834
„Što se krstiš kad nevolje nemaš?     835
Ti si glavom od Ribnika Haso.‟     836
Haso Mari oštro govoraše,     837
„Ne turči me, gospo, bez nevolje,     838
ja sam glavom Vide bajraktare.‟     839
Stade klepet hiljadu dušmana,     840
stade zveka hiljadu sabalja     841
—vide Haso, varakanja nema.     842
Obreće se Mara na alata.     843
Prigna Haso vranca do Marije,     844
a slježe mu ruka do balćaka,     845
pa mu sinu od bedara ćorda,     846
pa pod Marom udari alata,     847
na dvije ga pole razdvojijo.     848
Pade Mara u zelenu travu,     849
pa se Haso povi po vraninu,     850
ufati je za bijelu ruku     851
a baci je za se na sapima.     852
Tri put hitro pasom opasao,     853
a ćetvrti od sablje kajasom,     854
pleći dade, biježati stade.     855
Teraju ga hiljadu oklopa.     856
Da ga tera svije sedam kralja,     857
neće stići Hasa ni dorata.     858
Stiže Haso pred gradsku kapiju,     859
viknu Tala a viknu serdara     860
—od Zadara zatvoriše vrata—     861
viknu Talja, „Udri topovima!‟     862
A kad Talje pripali topove     863
dva zajedno a dvades' ujedno,     864
sve leš pada polju Zadarskome.     865
Viće bane sa konja ždralina,     866
„Bež'te natrag, vojsko, ka planini!     867
Za vraga je Zadar naćinijo,     868
a tu mu se đavo naselijo.     869
Tu je Talje, a š njim je serdare.     870
Ko se krsti, niko preteć' neće     871
—ko preteće, beži ka planini!‟     872
Skupiše se redom đenerani     873
i sa šnjima od Zadara bane,     874
pa him bane reće lakrdiju,     875
„Da gradimo krvava ma'zara,     876
da ga spremi' na dva vlaška kralja,     877
Požurskoga i Venedićkoga,     878
da dovedu tri topa velika     879
—Vartutmiju i Ređep Aliju,     880
i Petraša topa velikoga—     881
te kumbare što palu duvare,     882
da razbije Zadra krvavoga.‟     883
Taman oni ma'zar načinješe,     884
a mišljahu niko ne ćujaše     885
—to ji sluša sa planine vila.     886
Ta je vila Muju posestrima,     887
pa ispade kršu na planinu,     888
pa dozovnu pobratim serdara,     889
„Pobratime, kladuški serdare!     890
Bane gradi krvava ma'zara,     891
a spremi ga za dva vlaška kralja,     892
Požurskoga i Venedićkoga,     893
da doturu tri topa velika.     894
Kad će stići tri topa velika,     895
listom će ti vojska poginuti.‟     896
Kada Mujo sabra lakrdiju,     897
iz glasa je Mujo zaplakao,     898
a srete ga od Ribnika Haso.     899
„A što plaćeš, kladuški serdare?‟     900
„Plaćem, Haso, ljuta je nevolja.     901
Bane spremi krvava ma'zara     902
da dovedu do dva vlaška kralja,     903
da dovedu tri topa velika,     904
da razbije Zadra krvavoga.     905
Listom će nam ginut' sirotinja.     906
No da l' majka rodila junaka,     907
da gradimo krvava ma'zara,     908
da ga nosi u našu Krajinu,     909
da okrene dva carska vezira     910
—Budimskoga pa i Travnićkoga,     911
i njihovu na gomilu vojsku,     912
i careve halkali topove—     913
da veziri od indata dođu.‟     914
Tā put reće od Ribnika Haso,     915
„Kupi društvo, ma'zar naćinite!     916
Svaki svoj će muhur udariti.     917
Ja ću vama ponijet' ma'zara     918
na mojega z đinovima vranca.‟     919
A sad Mujo pokupi družinu,     920
načinješe krvava ma'zara.     921
Tā put Haso govoraše Muju,     922
„Amanet ti, kladuški serdare!     923
Mara jeste u kafaz odaju.     924
Ako kad gođ u Zadaru dođem     925
pa ne nađem od Ćorfeza Maru,     926
mućno ćeš se sa mlom pogoditi.     927
Ja se bojim hinle od Halila.‟     928
Zakle mu se kladuški serdare,     929
„Sām ću ćuvat od Ćorfeza Maru.‟     930
Pa sad ma'zar dodade Hasanu.     931
Tā put Haso Muju govoraše,     932
„Valja mene kroz dušmane proći,     933
valja sabljom đadu otvarati.     934
Ako živ ispadnem na planinu,     935
povratiću dvije puške male,     936
a jednom ih vatrom pripaliti.     937
Ako ćuješ puške Hasanove,     938
znadi da sam zdravo prolazijo.‟     939
Pa sad Haso zasednuo vranca,     940
krenu vranca uza Zadra grada.     941
Svi družina dovu ućiniše     942
da saćuva vranca i Hasana.     943
Lako prođe poljem Zadarskijem.     944
Kad se maši brdu uz planinu,     945
na dušmansku vojsku nagazijo.     946
Puće londra sa ćetiri strane,     947
a prosiplje kā ljetna graduška.     948
Hasu ćorda s obadvije strane     949
—na Hasana ruho obrsteše—     950
sve ostavlja krvava sokaka.     951
Zdrav ispade s vrancom na planinu     952
bez nikak'e rane po tijelu,     953
pa otiđe niz Bosni gradova.     954
A kad stiže do grada Budima     955
—baš pod kulu budimskog vezira—     956
sjaha vranca, dizgin na jabuku,     957
pa otide uz bojeve kuli,     958
pa veziru pred odaju dođe.     959
Vezirevu otvori odaju,     960
i upade Haso u odaju.     961
Kod vezira trideset begova,     962
sve sedahu i kahvu pijahu.     963
Haso stasa, pa him seljam dade,     964
i veziru poletijo k ruci.     965
Svi begovi selam prifatiše.     966
Izmaće se, divan ućinijo,     967
i veziru ma'zara pružijo.     968
Kad je vezir knjigu prifatijo,     969
a kad vide šta mu knjiga prića,     970
pa na Hasa oći izbećijo,     971
„Kopiljane, koji te pratijo,     972
i koji su ma'zar načinjeli?     973
Ne dam vojske, niti dam topova,     974
bez fermana zaturiti kavgu!‟     975
Moli mu se od Ribnika Haso.     976
Vide Haso, s molbe fajde nije,     977
pa mu ruka na balćaku side,     978
a pisnu mu od bedara ćorda,     979
na vezira juriš učinjeo.     980
„Hoj murtate, ćareta ti nema!‟     981
pa ga ćera ćordom po odaji,     982
sve se vezir krije za begove.     983
Kad se vezir vide pri nevolji,     984
„Aman sine, od Ribnika Haso!     985
Svu ću krenut' vojsku i topove.‟     986
Tā put Haso krenu niz Budima,     987
pa zasede vranca na kapiju,     988
pa ga krenu ka gradu Travniku.     989
Kad se blizu primaće Travniku,     990
ode mu se nešto pogledati,     991
kad ispade na gomile vojska     992
i na kola carevi topovi.     993
Vid' Turćina travnićkog vezira,     994
prvi beše haber ufatijo,     995
i krenuo vojsku i topove,     996
i pred njima travnićki vezire,     997
i kad srete od Ribnika Hasa,     998
širi ruke te ga zagrlijo,     999
„Aman, sine, jesi t' u životu,     1000
je li živa naša sirotinja?‟     1001
„Jesmo dedo, u zdravlju vašemu,     1002
kad imamo careve većile!‟     1003
Pa mu dade cio kat haljina.     1004
Probuće se od Ribnika Haso,     1005
pa krenuše poljem ka Budimu.     1006
Kad dođoše pored od Budima,     1007
kad u Budim' niko ne ostao     1008
—sve otišlo u rat na planinu.     1009
I sad Haso ode sa vezirom.     1010
Kad sastavi dva carska vezira     1011
na lazinu na vrh od planine,     1012
—pa ustaše dva carska vezira—     1013
ispadoše kršu i ćukaru.     1014
Otvoriše srćali durbina,     1015
te gledaju polja Zadarskoga,     1016
kad u polje ćuda sagledali,     1017
što je polja vojska pritisnula     1018
konj do konja, junak do junaka,     1019
—a stigli su do dva vlaška kralja     1020
od Požura i od Venedika,     1021
a doveli tri topa velika.     1022
Pletu koše, a kreću topove     1023
u Zadaru gradu kaurskome.     1024
Kad vidoše dva carska vezira,     1025
zakleše se pomeriti neće     1026
bez careva turali fermana     1027
s kraljevima zaturiti kavgu.     1028
„Ko će caru đevab đevabiti?‟     1029
Moli him se od Ribnika Haso,     1030
„Kren'te vojsku, a kren'te topove!‟     1031
Veziri se ljuto zaklinjahu,     1032
„Volimo se o'đe posijeći     1033
nego šljeći zaturiti kavgu.‟     1034
Vide Haso da mu molbe nema.     1035
Gora jeknu, a tutnji planina,     1036
kad ispade Šarac Mahmutaga,     1037
i za njime trista iftijara     1038
bele brade, zelene libade.     1039
Viknu Šarac dva carska vezira,     1040
"Što zaftite po planini vojsku?     1041
Sad će Šarac na topove sići     1042
sa mojije' trista iftijara,     1043
ja ću prvi zaturiti kavgu.‟     1044
Ode Šarac pravo niz planine.     1045
Opet jeka, zatutnje planina,     1046
sad ispade Kuna Hasanaga     1047
sa njegovo trista iftijara     1048
žute brade, zelene libade,     1049
sve pod njima konji alatasti.     1050
Viknu Kuna dva carska vezira,     1051
„Hej veziri—psi ve oglodali!—     1052
što zaftite po planini vojsku?     1053
Sad će Kuna na topove sići     1054
i sa šnjima zaturiti kavgu!‟     1055
Ode Kuna pravo niz planinu.     1056
Vetra nema, a jeknu planina     1057
—sad ispade Kratovac Šabane,     1058
i za njime hiljadu junaka,     1059
na oklopu konji i junaci.     1060
Na vezire juriš učinjeo,     1061
„Jä krenite vojsku i topove,     1062
jä ću vi sad posijeći glave!‟     1063
Kad vidoše dva carska vezira,     1064
a đe mogu lasno poginuti,     1065
sve krenuše vojsku i topove,     1066
pa za njima Kratovac Šabane.     1067
Haso svoga zasednuo vranca     1068
pa udari prijekijem putom,     1069
te otide ka Zadaru gradu.     1070
Prvi s vrancem ka Zadaru dođe,     1071
stiže s vrancom na vlašku kapiju,     1072
pa sa vranca pokupi dizđine     1073
te preskoći od grada kapiju.     1074
Viknu Tala, „Prepuni topove,     1075
stiže indat ozgor niz planinu!     1076
Kad udaru oni od planine,     1077
i mi ćemo sa Zadara grada.‟     1078
Tā put Talja prepuni topove,     1079
i stasa mu vojska na kapiju.     1080
Kad s planine pukoše topovi,     1081
od Zadara drugi zapucaše,     1082
na kapiju juriš ućinješe.     1083
Dragi Bože, nemila sastanka     1084
—mač sijeva, krv se prolijeva,     1085
klapusaju od insana glave,     1086
a mrtve se noge koprcaju.     1087
Ljuto jeću ranjenici ljuti     1088
—neko, „Ne da', prefati me, druže!‟     1089
neko, „Kuku, ne gazi me, druže!‟     1090
Kavga bila tri dana bijela.     1091
Već je polje magla ufatila.     1092
Letu konji, binjađija nema.     1093
Neđe Mujo viće na đogata,     1094
„Gajret, braćo, serhat i Krajino!     1095
Đenetska se vrata otvorila     1096
i sljegle su đenetske hurije,     1097
šehitima prihićaju duše.‟     1098
Neđe Talje viće na kuljaša,     1099
„Mujo laže, tako mi kulaša!     1100
On tā đenet ni vidijo nije.     1101
Teško tome ko će poginuti,     1102
blago tome ko će preteknuti     1103
—veliki će šićar zadobiti.‟     1104
Kad ćetvrto jutro osamnulo,     1105
magla beše polje pritisnula.     1106
Talje diže ruke obadvije,     1107
pa je Talje dovu izućijo     1108
da mu vetar puhne sa planine,     1109
da rastera maglu sa ravnine     1110
—vetar puhnu, maglu rasturijo.     1111
Kome stati poljem pogledati,     1112
ravnine se leša nakitile,     1113
doline se krvcam zatopile     1114
—đe su brda, na tojage glave.     1115
Od Mađara niđe ništa nema     1116
—što preteklo, krajem izbežalo,     1117
sam' ostali tri topa velika.     1118
Stadoše se Turci pokupljati.     1119
Kad nađoše Kuna Hasanagu     1120
s njegovije trista iftijara,     1121
kod topova svi su poginuli.     1122
Pa nađoše Šarac Mahmutagu,     1123
sa sve trista beše poginuo.     1124
Što preteklo, sve se pokupilo.     1125
Nema njima tri najbolja druga     1126
—nemaše im od Ribnika Hasa,     1127
i nemaše Kratovca Šabana,     1128
i nemaše Mujova Halila—     1129
za njima se zaderti družina.     1130
Preko polja izbi tutnjavina,     1131
kad ispade od Ribnika Haso     1132
—ufatijo dva kaurska kralja.     1133
Aha dođe, Talju pokloni jih,     1134
i u Tala mlogo merhameta,     1135
od jednoga sve dvojicu gradi.     1136
Opet poljem stade tutnjavina,     1137
sad ispade Mujović Halile     1138
—ufatijo od Zadara bana.     1139
Opet poljem stade tutnjavina,     1140
sad ispade Kratovac Šabane     1141
—ufatijo do tri đenerana.     1142
Pokloni hi Talju Lićaninu,     1143
odma' Talje posijeće glave.     1144
Halil bana Talju poklonijo,     1145
i Talje mu posijeće glavu.     1146
Dva vezira zdravo pretekoše     1147
i njihova na gomile vojska.     1148
Pa udriše u Zadaru gradu     1149
—poharaše, te ga sagoreše.     1150
Uze Haso od Ćorfeza Maru,     1151
pa sad Haso ode ka Sitnici,     1152
i sa šnjime Mujović Halile,     1153
i sa šnjima Osek Osmanbego,     1154
i sa šnjima Bojićić Alija.     1155
Kad dođoše kod vode Sitnice,     1156
tu nađoše bega Lićanina     1157
i begovo trides' i dva druga,     1158
i nađoše trides' devojaka     1159
—Anđeljiju dadoše Halilu,     1160
Osmanbegu Jelu Miloševu,     1161
a Aljiji popovu Ružicu,     1162
a Hasanu od Ćorfeza Maru—     1163
i krenuše z begom uz planinu.     1164
Što je vojska u polje Zadarsko,     1165
ti teraju mala i šićara.     1166
Talje krenu tri topa velika     1167
da hi nosi u gradu Zvorniku,     1168
a na peškeš Stoćić Alipaši,     1169
i krenuše dva carska vezira.     1170
Ko pogibe, šehit, ako Bog da.     1171
Vratiše se redom uz planinu.     1172
Kad izbiše na lazinu gore,     1173
od svukud se tuna pokupiše,     1174
i teraju mala i šićara,     1175
i teraju mlogo devojaka     1176
da oženu podosta momaka.     1177
Jedan vezir ode ka Budimu,     1178
drugi vezir ode ka Travniku,     1179
a Krajina svaka mestu svome,     1180
a topove u gradu Zvorniku.     1181
Ko se ženi, sa srećom mu bilo!     1182
Nek' ih ljubu kad se gođ probudu,     1183
nek' liježu sokolove sive,     1184
nek' dosadu caru i ćesaru!     1185
Prije cure pa pošljen sinove,     1186
da im snahe ne zatiću zave,     1187
da po kući ne bide talanđe.     1188
Tako čuo, tako kaževao.     1189
Od Boga nam zdravlje i veselje,     1190
pa velimo, „Hoće, ako Bog da!‟     1191
Dušmani nam pod nogama bili,     1192
prijatelji pa se veselili!     1193
Lasno ti je situ zapevati,     1194
a žalosnoj majci zaplakati.     1195

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents