Boj na Osjeku

kazivao je Džafer Tanović

Pivo dvan'es' poglavica pilo     1
u Janoku gradu bijelome,     2
a na kuli bana Janočkoga,     3
pa gospodu pozv'o na veselje     4
generale i mlade serdare,     5
sve banove i gospodu redom.     6
Zakalali, hladno piju vino,     7
o svačemu eglen zametnuli,     8
o državi i o granicama.     9
Onda veli Tekelija bane     10
i do njega od Sibinja bane,     11
„Što durasmo, durat ne mogosmo     12
od zuluma Mustajbega Ličkog     13
i njegovi' mladi' bajraktara,     14
i ostali' redom krajišnika.     15
Često sprema krajišnike Turke     16
pa nas robi niz latinske župe     17
—odgone nam krave od teoca     18
i bijele ovce od janjaca,     19
volove nam gone od oranja     20
i debele konje za jahanja [sic]—     21
težak zulum da nije karara.     22
Jedna zemlja a dva gospodara,     23
to mi, braćo, durat ne možemo!‟     24
Onda viknu mlad Janočki bane     25
i sa njime Hajvaz generale,     26
„Braćo draga dvan'es' poglavica,     27
lako bismo jade pretrpili     28
Mustajbega sa široke Like,     29
ama nije Silić Osmanbega     30
od Osjeka grada carevoga.     31
Čujte braćo dvan'es' poglavica,     32
a tako mi sviju molitava,     33
robi, pali po našem primorju,     34
a siječe sa serdara glave,     35
a odvodi na silu đevojke,     36
pa on ženi po Osiku Turke     37
da se legu sokolovi sivi     38
—ne mogosmo momka podhraniti     39
da ga kralju u vojnike damo.     40
No čuste li moja braćo draga,     41
a tako mi Petra i Jovana,     42
nami ljeto Đurđev danak dođe     43
—a sa gore sapane kitina,     44
a na goru napane listina—     45
ja se hoću, braćo, opremiti,     46
na galeša konja uđahati,     47
pa ću Beču visokome saći,     48
stol ljubiti Bečkoga ćesara,     49
zaiskati vojsku i topove     50
—bojne vojske stotinu 'iljade     51
i stotinu arakli topova—     52
uz tu vojsku haznu i džephanu,     53
da mi dade kavi generale.     54
U ćesara kad isprosim vojsku,     55
vojsku vodit a topove vući     56
dok ja dođem do Janoka svoga,     57
do Janoka u polje zeleno.     58
Zastaviću vojsku i topove,     59
tu ću biti za petnaes' dana,     60
tu ću biti i teferičiti,     61
da s odmori ćesarova vojska.     62
Šarene ću knjige rasturiti     63
po četiri svoje banovine     64
da mi oni u pomoći dođu     65
kad je bidem u polju Pozdravlju     66
pod Osikom gradom carevijem,     67
ako meni do nevolje dođe.‟     68
Onda reče Tekelija bane     69
—i sa njime od Sibinja bane,     70
i pobro mu Hajvaz generale—     71
„Dobro da je, mlad Janočki bane!     72
Ako bide k'o si sade kaz'o,     73
mi ćemo ti u pomoći doći     74
u Pozdravlje na Osika grada.‟     75
Pivo pili, pa su rastrgnuli,     76
svaki ode zavičaju svome.     77
Iza toga mlogo i ne prođe     78
dokle ljuta prelomila zima,     79
premaljeta [sic] toplo prelomilo.     80
Vidi bana, šta će učiniti:     81
šta je rek'o, preporeći neće     82
—on opremi sebe i galešu,     83
pa upravi Beču visokome,     84
putujući, konake čineći,     85
dan po danak dokle Beču dođe.     86
A kad Beču ledenome dođe,     87
pred ćesara izlazijo mahom.     88
Kad uljeze Bečkome ćesaru,     89
prekloni se, poljubi stolicu,     90
izmače se, stade krajem vrata,     91
stade dvorit Bečkoga ćesara.     92
A ćesar ga smjerno pogledao,     93
pa ovako njemu govorijo:     94
„Dragi sine mlad Janočki bane,     95
zašto si se, sine, potežijo,     96
zašto l' Beču mome dolazijo?     97
Kakva te je muka naćerala,     98
šta se tebi u državi radi?     99
Kako stojiš po granici s Turcim?     100
Je li vama zulum od Turaka?     101
Pravo meni po istini kaži!‟     102
Kad ga tako upita ćesare,     103
granu bane kano zora žarka     104
preko vrha zeleni' planina,     105
pa ev' 'vako stade govoriti:     106
„Zlatna kruno, u Beču ćesare,     107
kad me pitaš, da ti pravo kažem!     108
Što durasmo, durat ne moremo     109
od zuluma i od zulumčara,     110
od Turčina Sile Osmanbega     111
od Osika grada carevoga.     112
Za Osik si čuo na ćenaru,     113
jer se beže asi učinijo     114
—niti cara pita ni ćesara,     115
vet on sprema Osječane Turke     116
pa nas robi niz latinske župe,     117
pa nam gone krave od telaca     118
i bijele ovce od janjaca,     119
i volove goni od oranja     120
i debele konje od jahanja.     121
Na silu nam odvode đevojke,     122
a sijeku neženjene momke     123
—ne mogosmo momka podignuti     124
da ga tebi u vojnike damo.     125
Ludu đecu vode u sužanjstvo,     126
odhrani ga, nabavi mu konja     127
—nabavi mu konja i oružje,     128
spremaju ga niz latinske župe—     129
gore jade rade niz Kotare     130
nego Turci starosidijoci.     131
Već sam doš'o, naša kruno zlatna,     132
da mi vojsku i topove dadeš     133
—bojne vojske stotinu hiljada,     134
i stotinu od boja topova,     135
uz svu vojsku hranu i dževhanu,     136
uz topove velike granate—     137
da mi dadeš kavi generale,     138
da ja sađem do Osika grada,     139
da udarim Sili Osmanbegu.     140
Svega ću ga srušit topovima     141
i prifatit Osik na ćenaru,     142
porobiti pa ga zapaliti,     143
žensko, muško pod sablju okrenut,     144
a uhvatit Silu Osmanbegu [sic].     145
Tebi ću ga pešćeš učiniti,     146
spremiti ga Beču visokome,     147
radi š njime šta je tebi drago.‟     148
Kad to začu od Beča ćesare     149
šta mu reče mlad Janočki bane,     150
pa on smjerno bana pogledao,     151
pa srdito njemu govorijo,     152
„Šta to zboriš, mlad Janočki bane?     153
Još su mira četiri godine,     154
niko ni s kim ratovanje nema.     155
Ne smijemo s Turcim ratovati,     156
jer su Turci u boju junaci,     157
mloge zemlje nama oduzeše.     158
Uzeše nam Stambol na ćenaru,     159
pogubiše cara Konstandina     160
—Ko'standina nasred Carigrada,     161
car Lazara na polju Kosovu—     162
salomiše dva velika carstva,     163
jedno grčko, a drugo je srpsko.     164
Mloge zemlje nama oduzeše     165
—u Evropu Turci provališe     166
od Stambola niza Urmenlija—     167
ravnu Bosnu i Hercegovinu,     168
i pitomu zemlju Hungariju,     169
svu Bugarsku i Srbiju listom.     170
Do Budima provališe Turci,     171
osvojiše Budim na ćenaru.     172
Ja se bojim silnije' Turaka     173
da mom Beču Turci saći neće     174
i u Beču mene pogubiti     175
kao što su cara Ko'sdandina     176
i Lazara na polju Kosovu.     177
Svukuda se Turci naseliše,     178
bedemove tvrde napraviše,     179
navališe arkali topove     180
a metnuli kavi komandare.     181
Nije š njima lako ratovati.     182
Znaš li sine, mlad Janočki bane,     183
znaš li Budim, u njemu vezira,     184
kad bi bijo pod Osikom gradom,     185
iz Budima poteg'o bi vojsku     186
i podig'o svu Unđurovinu,     187
pa bi, bane, udarijo na te.     188
Znaš li sine, mlad Janočki bane,     189
ja sam slao špije i uhode,     190
po imenu Kajser generala,     191
obuk'o mu derviške haljine     192
da uhodi Osik na ćenaru.     193
Otiš'o je, Osik uhodijo,     194
u njem' bijo za neđelju dana.     195
On je doš'o i pravo mi kaz'o:     196
'Plaho care Osik načinijo!'     197
Tri bedema napravijo tvrda,     198
dragi bane, od kamena ljuta,     199
a četvrti parmakluci pusti,     200
pa je hendek-kanal napravijo,     201
pa je Dravu vodu navrnuo.     202
Širok hendek da mu kraja nema,     203
ne mogu ga preskočiti, bane,     204
preskočiti konji ni junaci.     205
Napravijo četiri kapije,     206
na svakoj je metnuo vojnike,     207
dragi bane, po dvan'es' hiljada,     208
i po dvan'es' veliki' topova     209
na tabiju Osijeka grada.     210
Na jednoj su baše janjičari     211
—dragi bane, baše i delije     212
što u boju njima kraja nema—     213
a na drugoj toske Arnauti,     214
a ne trećoj od Bosne Bošnjaci,     215
na četvrtoj Azijati Turci,     216
a metnuo kavi komandare,     217
i pred njima Silu Osmanbega.     218
Vojsku će mi Turci poharati,     219
a topove jesir učiniti.     220
Nedam vojske tebi ni topova.‟     221
A kad začu mlad Janočki bane,     222
popravi se—tri ga jada smela!—     223
pa on zače kralju govoriti:     224
„Dragi kralje, od Beča ćesare,     225
šta se tako plašiš od Turaka?     226
Sad je vakat doš'o i vrijeme     227
da moremo s Turcim ratovati,     228
iz Evrope njiha išćerati.     229
Doklen god su u Evropi Turci,     230
O ćesare, nikad mira nema!     231
Šta mi kažeš Budimskog vezira     232
da će dići svu Unđurovinu     233
—da će dići iz Budima vojsku     234
i careve baljemez topove,     235
da će njima indat učiniti,     236
da će na me vezir udariti—     237
ne boj mi se, moja kruno zlatna!     238
Što je vezir u Budimu gradu,     239
moj je rođak bana Janočkoga.     240
Zarobljen je, u Stambolu bijo     241
k'o dijete, od Beča ćesare,     242
odgojen je u carevu dvoru,     243
pa je vezir post'o u Stambolu,     244
car ga posl'o u Unđurovinu,     245
sad je vezir u Budimu gradu,     246
on komandar sve Unđurovine.     247
Ne boj mi se Budimskog vezira.‟     248
Pa zarovi u džepove ruke,     249
izvadi mu knjigu šarovitu,     250
pokuči je Bečkome ćesaru.     251
„Ako mi se tome ne vjeruješ,     252
ev', ćesare, knjige šarovite     253
od rođaka Budimskog vezira.‟     254
Ćesar knjigu uze šarovitu.     255
Uči knjigu, a smije se na nju,     256
kad šta piše Budimski vezire:     257
„Moj rođače mlad Janočki bane,     258
đe si, bane—niđe te ne bilo!     259
Što ne ideš Beču visokome,     260
pa ne digneš vojsku i topove,     261
što ne vodiš do Osika grada     262
koji tebi dosti dava jada,     263
pa prifati Osik na ćenaru     264
i ufati Silu Osmanbegu,     265
na pešćeš ga ti spremi ćesaru.     266
Kada Osjek uzmeš na ćenaru,     267
lako druge uzimaj gradove.     268
Ne boj mi se, mlad Janočki bane,     269
da će pomoć od Budima doći     270
—O moj bane!—i Unđurovine;     271
zastaviću age i begove,     272
nedam njima udariti na te.‟     273
Kada ćesar knjigu proučijo,     274
nasmija se pa mu govorijo,     275
„Ej! aferim, mlad Janočki bane.     276
O moj bane, ti si junak pravi!     277
Kad ti imaš 'vakog prijatelja,     278
tog vezira u Budimu gradu,     279
daću tebi vojsku i topove,     280
sto hiljada pješca i konjika     281
—sve husara Bečkoga ćesara—     282
i stotinu od boja topova,     283
uz tu vojsku tajin i zahiru,     284
uz topove haznu i dževhanu,     285
a daću ti prve generale.     286
Vodi vojsku do Osika grada,     287
uzmi, sine, Osik na ćenaru.     288
Ako Bog da i sreća od Boga     289
pa prifatiš Osik na ćenaru,     290
a ufatiš Silu Osmanbega     291
pa ga pešćeš meni učiniti,     292
ja ću sebi tebe dobaviti,     293
prvi ćeš mi biti uz koljeno.     294
Dragi sine od Janoka bane,     295
danas ti je volja i uprava     296
u mom Beču gradu bijelome,     297
dragi bane, za dvanajes' dana,     298
pa pokupi po izboru vojsku     299
i, moj bane, od boja topove.     300
Ti naperi na Beču topove,     301
nek' pucaju za neđelju dana     302
—šemljuk čini za neđelju dana.     303
Dok pokupiš vojsku i topove     304
ispod Beča u polju zelenu,     305
ja ću saći, dovu učiniti.‟     306
A kad začu mlad Janočki bane     307
što mu reče od Beča ćesare,     308
milije mu od svijeta bilo.     309
Prekloni se, poljubi stolicu     310
i ćesara u bijelu ruku,     311
pa eto ga preko vrata klisi,     312
pa u Beču preuze komandu,     313
poče vojsku kupit i topove.     314
A izađe na tabiju grada,     315
pa naredi mlad Janočki bane     316
da pucaju na Beču topovi     317
—šemljuk čini od Janoka bane,     318
šemljuk čini za neđelju dana,     319
dok on skupi vojsku i topove,     320
sto hiljada pješca i konjika,     321
i stotinu od boja topova.     322
Ispod Beča u polju zelenu     323
legurisa ćesarevu vojsku.     324
Dadoše mu tajin i zahiru,     325
dadoše haznu i dževhanu.     326
Kad se fino opremijo bane,     327
tad izađe od Beča ćesare.     328
Ban mu redi vojsku i topove,     329
pa pomisli od Beča ćesara,     330
„Vidi bana, kavi komandara,     331
te on moju legurisa vojsku.     332
Dobro ti će srušiti gradove,     333
još mi bolje zemlju proširiti.‟     334
Dade banu izum i besjedu,     335
„Vodi vojsku, a topove vuci;     336
dragi bane, 'ajirli ti bilo!‟     337
Prekloni se mlad Janočki bane,     338
poljubu ga u bijelu ruku,     339
pa povede vojsku i topove.     340
Vojska ide, a topove vuče.     341
Putujući, konake čineći,     342
sađe bane do Janoka grada.     343
Pod Janoka u polje zeleno     344
oturisa vojsku i topove.     345
Razapeše bjele čadorove,     346
naperiše kraljeve topove     347
—piva vojska, pucaju topovi,     348
šemljuk čini za neđelju dana.     349
Kad je osmo jutro osvanulo,     350
on šarene knjige rasturijo     351
po četiri svoje banovine     352
da on ode pod Osika grada;     353
ako njemu do nevolje dođe,     354
da banovi u indata dođu.     355
Vojsku vodi, a topove vuče     356
na granicu cara i ćesara.     357
Kad mu akšam pao na zemljicu,     358
pr'o granice prevalijo s vojskom;     359
mrkle noći u sedam sahati     360
niz Pozdravlje udarijo s vojskom.     361
Dok na Dravu vodu nastupijo,     362
vidi bana, šta će učiniti:     363
on napravi sedam tumbasova     364
dok mu vojska pređe i topovi.     365
Kad mu noći polovina bilo,     366
pram Osika u polju zelenu     367
on namjesti vojsku i topove.     368
On iskopa učket meterize,     369
a oplete lugove košove,     370
navalijo baljemez topove,     371
okrenu i' Osijeku gradu;     372
niti bane sitnu knjigu piše     373
Osmanbegu, komandaru grada.     374
Niđe zore ni sabaha nema,     375
na tobdžije viku učinijo,     376
upališe kraljeve topove.     377
Kad zagrmlje stotinu topova     378
sa Pozdravlja polja zelenoga     379
na Osika grada carevoga,     380
dolijeću kraljeve granate     381
na bedeme Osijeka grada     382
—vas je bedem plamen obuzeo     383
od granata Bečkoga ćesara.     384
Koliko plemenito tuče?     385
Vas se Osjek po temelju kreće.     386
Sve u zemlji stoji tutnjavina     387
a u nebu stoji grmljavina     388
od pucnjave kraljevi topova.     389
Prelijeću topovske granate     390
pr'o bedema Osijeka grada     391
—koja kula pr'o bedema viri,     392
kule ruše topovske granate,     393
krovove im nosi po Osjeku.     394
A skočiše Osječani Turci,     395
i pred njima Sila Osmanbeže     396
—na oružje sva se diže vojska.     397
Tad zavika Sila Osmanbeže,     398
„Šta smo jadni Bogu zgriješili     399
da nas munje biju i gromovi?     400
Vas nam Os'jek ode u vrijeme!‟     401
Stade vika gradskog generala     402
sa kapije đe su Arnauti,     403
„Ne biju nas iz oblaka munje,     404
vet nas bije mlad Janočki bane     405
iz veliki' kraljevi' topova.     406
Vet na noge malo i veliko!‟     407
Okrenuše z bedema topove,     408
top na topa puca u Pozdravlju     409
—sve im vrću milu za nedragu.     410
Grmi, siva, a krv se proliva     411
od dan' do dan' za petnaes' dana.     412
Sve pucaju kraljevi topovi     413
na Osjeka grada carevoga     414
—ne može mu bedem salomiti,     415
tvrd je bedem da nije karara.     416
Vidi bana, šta će učiniti:     417
mrkle noći u sedam sahati     418
on podiže ćesarevu vojsku     419
—sa Pozdravlja pucaju topovi—     420
na juriš mu bane udarijo.     421
Do hendeka doprla mu vojska;     422
viđe bane, izginuće vojska     423
—Os'jek lako nije prifatiti;     424
careva ga vojska dočekala     425
sve na oganj i na vatru živu.     426
Na se bane potegnuo vojsku,     427
na stari hi pazar doćerao.     428
Odnev dodnev za petnaes' dana     429
nit' ko zaspa ni imade mira.     430
Vidi bana, šta će učiniti,     431
te prevari Silu Osmanbega:     432
on šarenu knjigu načinijo     433
te je u grad šalje Osmanbegu,     434
Osmanbegu u bijele ruke.     435
Pa mu piše mlad Janočki bane,     436
„Osmanbeže, od Osika glavo,     437
ti zastavi vatru i topova;     438
ja ću moje u polju Pozdravlju,     439
da ne gine fakir i fukara,     440
da mi mrtve naše pokopamo.‟     441
Prevari se, ujede ga guja,     442
dade izum Janočkome banu:     443
zastaviše vatru od topova.     444
Vidi bana, šta će učiniti:     445
Sićan kubur kroza zemlju gradi     446
niz Pozdravlje pod Osika grada.     447
Kad petn'esto jutro osvanulo,     448
pod bedemom zagrmlješe munje     449
—kad je noći polovina bilo,     450
kad zagrmlje petnaes' laguma     451
pod bedemom krajem vode Drave—     452
pola grada u lagum digoše.     453
Što bijaše na bedemu vojske     454
ozdo lete nebu u oblake     455
—ozdo lete kao gavranovi—     456
a padaju k'o orline crne.     457
Pripravijo ćesarevu vojsku     458
sto hiljada pješca i konjika,     459
pa na juriš udarijo bane.     460
Dočekaše od Osika Turci,     461
a viđeše, druge nije čare,     462
u grad će se uvaliti vojska.     463
Otvoriše četiri kapije     464
—na svakoj je po dvan'es' hiljada—     465
što je pješca i konjika bilo     466
u Osiku gradu bijelome,     467
sve izleće, susretiše vojsku,     468
bojnu vojsku Bečkoga ćesara.     469
Tu udari konjik na konjika,     470
a udari pješak na pješaka,     471
tu se banda zametnu krvava.     472
Stoji zveka g'ožđa čelikova,     473
stoji zveka mača grebeštaka,     474
pucnjavina koplja čelikova     475
—pada glava, otpadaju ruke—     476
tutanj stoji oko bjela grada,     477
tutanj stoji polju niz Pozdravlje.     478
Tu je njima dobra sreća bila;     479
u Pozdravlju na udarcu ljutu,     480
tu banovu povratiše vojsku,     481
na stari hi pazar doćeraše     482
—dokle stade jeka izprijeka,     483
z desne strane pored vode Drave     484
udari mu Hajvaz generale,     485
i sa njime Tekelija bane.     486
Viđe gazi Sila Osmanbeže,     487
toj se sili odoljet ne može,     488
na se brzo ustegnuo vojsku     489
u Osjeka grada bijeloga.     490
Na svu vojsku učini komandu,     491
razvaljuju siromaške kule,     492
zavaljuje bedem na Osjeku.     493
Viđe gazi Sila Osmanbeže     494
da će panut Os'jek na ćenaru,     495
po sebi se telal načinijo     496
po Osiku gradu carevome:     497
„Nije l' majka rodila junaka     498
da bi svojom zarizik'o glavom,     499
da se primi krvava mahzara,     500
da ga snese do Budima grada,     501
da ga dade u ruke veziru,     502
ne bi li nam indat učinijo!‟     503
Tu vikaše četiri telala,     504
tu vikaše cijo dan do podne     505
—niđe nema materina sina     506
da prifati krvava ma'zara,     507
da ga snese do Budima grada.     508
Telal viče na trećoj kapiji,     509
na kapiji đe no su Bošnjaci     510
—tu je Bosna i Hercegovina—     511
dok zavika jedno momče mlado     512
—jako mrku gari nausnicu,     513
momče mlado, dvades' godin' dana,     514
drži dora konja od mejdana—     515
„Je l' istina, tursko momče mlado,     516
da se mahzar nosi na Budima?‟     517
Telal veli, „Istina je živa!‟     518
A zavika tursko momče mlado,     519
„Hajde, kaži Sili Osmanbegu,     520
dok opremim sebe i dorina,     521
ja ću doći mahzar prifatiti.‟     522
Leti, trče telaldžija mladi,     523
muštuluke ište Osmanbegu:     524
„Daj muštuluk, Sil' Osmanbeg gazi!     525
Tebi se je junak nalazijo     526
na kapiji đe no su Bošnjaci,     527
da ga snese do Budima grada.‟     528
Muštuluke Osmanbeže dava,     529
na ćatiba viku učinijo,     530
brže-bolje mahzar napraviše.     531
Dokle beže mahzar napravijo,     532
u to stiže tursko momče mlado,     533
i za dizgin vođaše dorina.     534
Selam dade, kraj dorata stade,     535
a oni mu selam prifatiše.     536
Onda viknu tursko momče mlado,     537
„Je l' istina, Sila Osmanbeže,     538
da se mahzar nosi do Budima?‟     539
„Istina je, tursko momče mlado!     540
Pade nama Osik na ćenaru,     541
dragi sine, u banove ruke.‟     542
Onda viknu tursko momče mlado,     543
„Daj mi mahzar, silan Osmanbeže!‟     544
Pruži mahzar silan Osmanbeže.     545
Momak mahzar begu prifatijo,     546
pa ga sebi u njedra turijo.     547
Onda viknu Sil' Osmanbeg gazi,     548
„O, Boga ti, tursko momče mlado,     549
ja ti dado' krvava mahzara,     550
a ne znado' ko si, ni oklen si,     551
i kako se po imenu vičeš     552
—dragi sine, i plemenu tvome—     553
od koje si zemlje plemenite?‟     554
Onda momak od dorina viknu,     555
„O, gazijo Sila Osmanbeže,     556
ja sam momak od Bosne ponosne.     557
Prošav Bosnu iz Hercegovine,     558
tamo ima polje Nevesinje,     559
s Nevesinja beže Ljuboviću     560
—po imenu beže Ibrahime.     561
Babo mi je beže Ahmetbeže,     562
al' je umro. Živa mi je majka     563
—stara majka, osamdeset ljeta—     564
i četiri sestre posobice.     565
Brata nemam—jedinjak sam, beže—     566
ako bi me suđen danak naš'o     567
da poginem u polju Pozdravlju,     568
ugledaj mi sestre i staricu,     569
a da ne bi pale u nevolju;     570
ja sam za to zarizik'o glavom     571
—radi Boga i onog svijeta,     572
i našega roblja sibijana,     573
da bi junak znao poginuti.‟     574
„Jalah!‟ reče, uđaha dorina,     575
pa zavika „Otvorite vrata!‟     576
Kad je noći po akšamu bilo,     577
Ljuboviću otvoriše vrata.     578
On na vrata izjuri dorata,     579
pa zagazi niz polje zeleno.     580
Dočeka ga vojska ćesareva,     581
dočeka ga indži karaula.     582
Tu na bega puške zapucaše,     583
al' mu taka dobra sreća bila,     584
niti pade ni rane dopade     585
—ne obrani sebe ni dorina     586
Dok u vojsku upreta dorina,     587
sijeva mu ćemerlija kriva     588
—sokak gradi sebi i dorinu.     589
Dok na drugu prolomijo stranu,     590
pocrnijo kao gavran crni     591
—na njem' ruba ni haljina nema.     592
Momak svoga odjuri dorata.     593
Preko Drave kad konja prećera,     594
—preko Drave, preko tumbasova—     595
i tu momku dobra sreća bila,     596
on projuri zdravo i veselo.     597
On odjaha debela dorata     598
i provada dora konja svoga     599
dok udari zora od istoka.     600
Sil' Osmanbeg rano podranijo,     601
sa bedema Osijeka grada     602
—hoće l' proći beže Ljuboviću?—     603
gleda beže srčali durbinom,     604
i ugleda bega Ibrahima.     605
Okreće se, pa iz grla viče     606
„Ne bojte se, Osječani Turci!     607
Proš'o nam je beže Ljuboviću     608
i odnese mahzar do Budima.     609
Na onoga momka gledajući,     610
jä će dići Budimskog vezira,     611
jä će svoju posijati glavu.‟     612
Dovu hodže čine i hadžije,     613
aminkuju lijepe đevojke     614
i malehna đeca iz mejtefa:     615
„Amin Bože i sreća od Boga     616
da nam beže Ljuboviću sađe     617
do Budima zdravo i veselo,     618
jer je vatra utužila ljuta     619
od kraljevi bojnije' topova     620
—vavik grmi na Osiku gradu.‟     621
Tad zamače beže Ljuboviću     622
na doratu konju od mejdana     623
preko brda i preko dolina.     624
Danju, noću, goni konja dora     625
dok on izbi u polje Mohača     626
pod Budima grada bijeloga.     627
Kad uz polje naćera dorina,     628
maglovito jutro osvanulo.     629
Kolika je pritisnula tama?     630
Mal' se vidi od glave do trave.     631
'Nakav tutanj uz polje Muhače,     632
konjik konja goni od mejdana,     633
a veselo pjeva na gavranu:     634
„Žarka zoro, jesi l' udarila     635
i svake mi sreće donijela?     636
Nije l' Bog d'o—koji svašta dava—     637
da bi meni tak'a sreća bila     638
da ja bega sretem Ljubovića,     639
da mu rusu posiječem glavu,     640
da je snesem u polje Pozdravlje     641
pod Osika grada carevoga,     642
da darujem Janočkoga bana,     643
za nju stečem novo kapetanstvo.‟     644
Sve to beže sluša Ljuboviću.     645
Tom se beže čudu začudijo,     646
unaprijed poćera dorina:     647
„Hajde, bolje da vidimo ko je!‟     648
—kad susreti Savu na gavranu,     649
ista sluga bega Ljubovića!     650
Kad ugleda beže Ljuboviću,     651
kada svoga slugu ugledao,     652
svog galešu konja od mejdana,     653
na njemu je dlaka ustanula     654
k'o na vuku prosinca mjeseca,     655
pa se krivnu a iz grla viknu:     656
„Sava rajo, kujino kopile!     657
Jesi li mi odžak ostavijo,     658
jesi li mi kulu porobijo?     659
Zar se, Sava, jesi oturijo,     660
uskočijo banu Janočkome,     661
pa sad banov jesi knjigonoša     662
od Budima pod Osika grada?‟     663
Ne šćede ga sabljom udarati,     664
no poteže paklenu kandžiju.     665
Viđe Sava da će poginuti,     666
da će svoju glavu izgubiti,     667
pa okrenu svoga konja vranca     668
da on bježi u Budima grada     669
pod okrilje Budimskog vezira,     670
a po jednom vranca udaraše     671
—po dva, triput Savu na gavranu—     672
doćera ga gradu do kapije.     673
Sava viče što ga grlo nađe,     674
a on viče Budimskog vezira,     675
„Ne daj mene, Budimski vezire!     676
Posječe me beže Ljuboviću!‟     677
Vezir gleda sa džamli pendžera,     678
u to beše sablju potegnuo,     679
na galeši Savu udarijo,     680
na dvije ga pole prestavijo.     681
U džepe mu ruke zarovijo,     682
kad izvadi knjigu šarovitu     683
što je vezir knjigu napravijo,     684
a posl'o je banu Janočkome     685
u Pozdravlje pod Osika grada.     686
U njoj piše Budimski vezire:     687
„O rođače, mlad Janočki bane,     688
dobro udri Osik na ćenaru     689
iz ćesarski' baljemez topova!     690
Ustala je sva Unđurovina,     691
na zor meni udariće tebi.     692
Ja zastavljam svu Unđurovinu     693
—davno bi ti udarili, bane.‟     694
Viđe beže šta mu knjiga piše,     695
pa uđaha debela dorina,     696
naćera ga uz Budima grada,     697
pa on pita vezireve dvore.     698
Kazaše mu, proćera dorina,     699
do pod dvore proćera dorata.     700
Pred dvorima dora odjahao,     701
pa on pođe u dvore veziru.     702
Dočekaše pašalije mlade     703
da ne daju uljeć do vezira     704
—beg na sablju navalijo ruku,     705
pobjegoše pašalije mlade.     706
On udari uz kulu kamenu     707
u čizmima a pod oštrom ćordom.     708
U odaju uljeze veziru.     709
Kako pade, selam njemu dade.     710
Vezir sjedi džamu kod pendžera;     711
on od njega glavu okrenuo,     712
a on gleda niz Budima grada.     713
Tri puta mu selam nazivao,     714
vezir neće da okrene glave.     715
Onda beže Ljuboviću viknu,     716
„Dobro jutro, pope Milutine!     717
Što mi nećeš selam prifatiti,     718
što ti gledaš niz Budima grada     719
—kamo indat, murtatine carski?     720
Evo ima cijo mjesec dana     721
od k'o z banom crnu krv l'jevamo     722
—ti, vezire, ne okrećeš glave;     723
ti, vezire, murtatine carski,     724
držiš vojsku u Budimu gradu,     725
a carevi padaju gradovi.     726
Indat nećeš, carev murtatine!‟     727
Pa poteže sablju okovanu     728
—poteže je, prikroči veziru,     729
tri mu prsta oštra pomolila—     730
raskrivi se, a vezira viknu,     731
„Diži vojsku, carski murtatine,     732
sad će tebi polećeti glava!     733
Okušaću vezirskoga mesa     734
—dobro znadem, more dušmanskoga.‟     735
Vidi vezir da je poginuo,     736
da je glavu svoju izgubijo,     737
pa zavika begu Ljuboviću:     738
„Ljuboviću—moj milostan sine!—     739
zar je nama udarijo bane?‟     740
„Pa zar ne znaš, murtatine carski!     741
Da ko piše u polje Pozdravlje?     742
Vego ustaj, diži vojsku carsku,     743
il' će s tebe polećeti glava.‟     744
Skoči vezir k'o da se pomami     745
—on preda se prifati vezira,     746
izkočiše iz palače carske.     747
Pašalijam viku učinijo,     748
namiriše begova dorina,     749
nji' dvojica uz Budima grada     750
na tabiju grada carevoga,     751
đe no ima četr'es' topova.     752
Odma' vezir viku učinijo,     753
a tobdžije tope upališe.     754
Na Budimu pukoše topovi,     755
ode jeka niz Unđurovinu     756
—znaju bezi, znaju deribezi     757
i ostali carski komandari     758
u gradove niz Unđurovinu,     759
što pucaju carevi topovi     760
da je njima do nevolje teške.     761
Dok ujutru bijel dan svanuo,     762
sva se skupi pod Budimom vojska.     763
Povukoše baljemez topove,     764
podigoše od Budima vojsku.     765
Vezir jaše careva alata,     766
pa on moli bega Ljubovića     767
da se svrne na bijelu kulu,     768
da on vidi vjerenicu ljubu.     769
Njemu veli beže Ljuboviću,     770
„O vezire, tu govora nema.     771
Ti s alata, kaduna sa vrata,     772
morete se dvoje halaliti.‟     773
Proćeraše konja od mejdana,     774
od Budima vojsku prifatiše.     775
Oni idu niz Unđurovinu;     776
kako idu, kupe carsku vojsku     777
—pokupiše vojske silovite,     778
pokupiše četr'es' hiljada     779
i četr'es' bojnije' topova.     780
Vazda grmi na Osiku gradu,     781
vazda viče Budimski vezire:     782
„Lak' polako, beže Ljuboviću,     783
jer će naša popadati vojska.‟     784
Goni beže i danu i noću     785
dok dođoše do Osika grada.     786
Kad je noći po jaciji bilo,     787
tu padoše pokraj vode Drave,     788
kraj Pozdravlja polja zelenoga.     789
Tu su tamnu noćcu zanoćili,     790
a veziru čador razapeše;     791
leže vezir sanak boraviti,     792
pokrijo se kumašli jorganom.     793
Kad je noći polovina bilo,     794
vid' gazije bega Ljubovića:     795
on uljeze pod čador veziru,     796
podiže mu kumaš jorgan s glave     797
—on veziru odrubijo glavu,     798
pa ga pokri kumašli jorganom.     799
On vezirsku kapu ustaknuo,     800
a vezirske obuče haljine,     801
po sebi se vezir načinijo.     802
Do sabaha četiri sahata,     803
on podiže vojsku silovitu.     804
'Vako him je nared učinijo:     805
„Izgrlite pa se halalite!     806
Ko je konjik, pritež'te kolane,     807
naoštrite sablje okovane;     808
ko je pješak, pritež'te opanke,     809
naoštrite nože plamenite     810
—valja ići banu udarati.     811
Čujete li, moja braćo draga,     812
čujete li ćesarski' topova.     813
Koliko ga plemenito tuče,     814
crne zemlje stoji tutnjavina,     815
u oblaku stoji grmljavina.‟     816
Pokraj Drave vojsku podignuo,     817
na banovo sedam tumbasova     818
on navede vojsku i topove.     819
Dočeka ga indži karaula     820
—pogubiše indži karaule,     821
preturiše vojsku i topove,     822
a na desno vojsku okrenuo     823
da on banu udari sa leđa.     824
Kad zavede vojsku silovitu,     825
pa on čeka zoru od istoka,     826
kad će njemu zora udariti.     827
Pa on vojsci tembih udarijo:     828
„Jednom, dvaput pušku isturiti,     829
pa za oštro g'ožđe prifatiti,     830
pa na juriš, braćo, udariti     831
—udariti pješak na pješaka,     832
a udarit konjik na konjika,     833
pa što kome Bog i sreća dade—     834
a ostali u boju junaci     835
na atima i na paripima,     836
na topove da him udarimo,     837
topovima vatru utrnuti.‟     838
Vojska pođe pa him udariše:     839
Jednom, dvaput pušku isturiše,     840
pa za oštro g'ožđe prifatiše,     841
sve na oganj i na vatru živu     842
dok se silna izmiješa vojska     843
konj na konja, pješak na pješaka.     844
Kad zagrmlje u polju Pozdravlju,     845
onda viknu Sila Osmanbeže     846
u Osiku gradu bijelome,     847
„Ha! Na noge, moja braćo draga!‟     848
Pa otvori četiri kapije,     849
iz Osika izlećela vojska,     850
pa udari uz polje Pozdravlje.     851
Sa svih strana na juriš udriše,     852
alabanda zametnuse kavga.     853
Mijo bože, nemila sastanka!     854
Grmi, siva, krv se prolijeva,     855
stoji zveka mača i sabalja,     856
klepetnjava plamenitih noža     857
—pada glava, otpadaju ruke,     858
prolijeću konji bez junaka,     859
a junaci bez dobrije' konja.     860
Ranjen ječi, a zdravi ga gnječi,     861
crnu zemlju leša poklopila,     862
a travu je krvca obojila     863
—krvca pade konju do kičica.     864
Boja bije, boja dočekuje,     865
boj je traj'o cijo dan do podne.     866
Pade tama od neba do tala;     867
nije tama da je pala sama,     868
već od pare konjske i junačke     869
i brzoga praha i olova.     870
Sil' Osmanbeg istjera goluba     871
pa je Bogu dovu učinijo     872
da mu vetar sa planine puhne;     873
vetar puhnu, maglu podignuo,     874
pa pogleda Sil' Osmanbeg gazi     875
—beži vojska Bečkoga ćesara.     876
Đoga goni niz polje Pozdravlje,     877
traži leša bega Ljubovića     878
—niđe leša Ljubovića nema.     879
Pokraj Drave leša preturijo     880
—nigđe leša Ljubovića nema.     881
Namjera ga nanijela bila,     882
nađe bana svezanije' ruka,     883
svez'o ga je za jelovu granu.     884
Njega pita Sila Osmanbeže,     885
„Ko ti sveza naopako ruke?‟     886
„Vrag nanese jednog momka mlada     887
na doratu konju od mejdana.‟     888
Beže svoga proćera goluba,     889
tu na više čudo udarijo     890
—tu on nađe Hajvaz generala     891
i sokola bega Ljubovića,     892
na mestu su oba poginula,     893
oba konja na bojištu skaču.     894
Kuburama jedan u drugoga,     895
oba pala na mejdanu mrtva.     896
Beg u suze vruće udariše.     897
Fajde mrtva ne imade;     898
odma' beže nared učinijo,     899
ponesoše bega Ljubovića.     900
Do Drave hi vode doćeraše,     901
i u Dravu vodu naćeraše;     902
oborili sedam tumbasova.     903
Što ostade, to se potopilo,     904
samo prođe mlad Janočki bane     905
sa njegovo dvanaes' husara.     906
Tu su mejdan predobili Turci.     907
Dosta jada i tamo i amo.     908
Ne broji se ko je poginuo,     909
neg' na kom je mejdan ostanuo.     910
Tu Osmanbeg mrtve pokopao.     911
Plijeniše ćesarske topove,     912
prifatiše tain i zahiru,     913
doćeraše Osijeku gradu.     914
On ukopa bega Ljubovića,     915
Ljuboviću tulbe napravijo,     916
i njegovu majku dobavijo,     917
i četiri seke posobice.     918
Za paše hi dade i begove,     919
a popravi Osijeka grada.     920
To je bilo u vrijeme staro,     921
—prije bilo, sad se spominjalo—     922
a mi, braćo, zdravo i veselo.     923
Ko pogibe, žalosna mu majka;     924
ko ostade, neka popijeva.     925

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to Ćor Huso's Appendices

Return to MPC Documents