Haso od Ribnika izbavi Mustajbega

kazivao je Salih Ugljanin

Poranijo Osek Osmanbego     1
prijem zore i rana sabaha,     2
pa uz ođak vatru naložijo.     3
Kahveđije kahvu saldišuju;     4
doklen bego ćeif zadobijo,     5
pa tek beše zora udarila,     6
pa tek priđe đamu do penđera.     7
Ćekme maće, a ćelo primaće,     8
stade slušat po Oseku gradu.     9
Zakukaše sive kukavice     10
po Oseku na ćetiri strane.     11
To je begu vrlo ćudo bilo,     12
pa dozovnu milu staru majku,     13
pa mu majka u odaju dođe.     14
Osmanbeg je majku upitao:     15
„Majko moja, đeneta ti tvoga,     16
jesi l', majko, kad god zapazila     17
da kukaju sive kukavice     18
po Oseku na ćetiri strane?‟     19
Tā put majka begu besedaše:     20
„To nijesu sive kukavice.     21
Ima doba dvanaes' godina     22
kako dođe ljićki Mustajbeže,     23
pa pokupi trides' i dva druga,     24
pa otide niz zemlje dušmanske.     25
Od tā put se nije povratijo,     26
nit' ko znade đe su poginuli.     27
Haber nema đe su zapanuli.     28
Pa se jutros Bajram dogodijo.     29
Svaka ljuba svoga muža sprema,     30
svaka sestra svoga brata sprema,     31
svaka majka sina jedinoga.     32
One, sine, nikoga nemaju,     33
pa kukaju, i nevolja im je.‟     34
Tā put bego majci odgovara:     35
„Što mi n'jesi prije kaževala?     36
A tako mi dina i dorata,     37
obijo bi' zemlje kraljevine;     38
al' bi' begu groba nalazijo,     39
al' bi' znao de su poginuli.‟     40
Odmah bego na noge skoćijo,     41
pa na sebe avdes' udarijo.     42
Zaućiše 'ode na đamije.     43
Ode bego niz bojeve kulji,     44
sokacima u turskoj đamiji.     45
Bajram namaz klanja u đamiji.     46
Niđe ne šće svratit' od Bajrama,     47
pravo dođe na svoju kapiju.     48
Ćekaju ga dvades' tevabija.     49
Sa šnjima je Bajram proturijo,     50
pa momcima viku ućinijo:     51
„Brže, momci, do topla podruma!     52
Opremite begova dorata!     53
Jolđija sam, hoću putovati.‟     54
Brže momci u topla podruma,     55
opremiše begova dorata,     56
a beg majci u odaju dođe,     57
s majkom milom Bajram preturijo:     58
„Nađ' mi, majko, tevdiljske haljine,     59
jer ja hoću, majko, putovati,     60
da obijem zemlje kraljevine,     61
da potražim bega i družinu!‟     62
Majka tā put sinu govoraše:     63
„Nemoj sine, Osek Osmanbego!     64
Zemlje tuđe veljike su tuge.     65
Puta ne znaš, kalauza nemaš,     66
i to ti je prvo ćetovanje.‟     67
„Da' mi, majko, tevdiljske haljine,     68
jer sam tvrdo jemin ućinijo;     69
ići hoću, da se vratit' neću!‟     70
„Hajde, sine, hajirli ti bilo!‟     71
Pa sad stara do kovćega priđe,     72
pa u bošću izvadi haljine,     73
sad najprije gaće i košulju.     74
Nit' su tkane, nit' su opredene,     75
no pljetene stamboljskijem zlatom.     76
Pa mu dade toke i jeljike.     77
Sve kroz toke sinđirići zlatni.     78
Na ramena dva kaftana zlatna,     79
a u njima dva sokola siva     80
—sve se viju momku na ramena.     81
Pa mu dade đećermi dolamu.     82
Niz dolamu dvanaes' pucadi;     83
svako puce pō od litre zlata.     84
Pa mu dade od saje ćakšire,     85
od zeljene mljetaćke kadife,     86
pa ćakšire kroja bugarskoga     87
—kud su šafi, tud gajtani zlatni.     88
Na ljistove kovće kapakljije,     89
a po njima opljetene zmije,     90
pod koljena dovezene glave.     91
Kudgod kraće, guje zijevaju,     92
da put laka uplašu junaka.     93
Pa mu dade siljah i oružje.     94
Za siljahom dvije savdeljije     95
ni kovate, ni ćekićovate,     96
no se puške na Mljetki kovane.     97
Kundaci him od dukata žuta,     98
a cijevi od zehera ljuta,     99
tabani im hađi-ađemovi.     100
Dvije malje koje dobro pale.     101
Pa opasa od zlata katije,     102
a povrh nji krivu ćemerliju.     103
Sva joj kana od dukata žuta,     104
a kostura od zehera ljuta,     105
do baljćaka aljem dragi kamen.     106
Pa na glavu kapu ćošakliju;     107
na toj kapi dvanaes' krstova.     108
U jednome ime naćinjeno,     109
nađenuto Nika bajraktare     110
od Ćpanura do granice turske.     111
Pa natuće ćizme i kalćine,     112
pa dofati sahtijan bisage,     113
pa uljeze u riznice blagu,     114
pa nagrnu meke mađarije,     115
što će begu od hašluka biti.     116
Brže momci primiše bisage,     117
sniješe hi kod konja dorata,     118
proturiše pr'o konja dorata.     119
„Hodi, majko, da se haljalimo!     120
Valja mene dugo putovati.     121
Al' se viđet', al' se već ne viđet'.‟     122
„Hajde, sine, ćestito ti bilo!     123
Dušmani ti pod nogama bili,     124
kā doratu klinci i potkovci!‟     125
Pa s ćivije brešku prifatijo,     126
a niz brešku dvanaes' karika;     127
drži jedna pō od litre zlata.     128
Pa sad krenu niz bojeve kuli,     129
i prati ga majka niz bojeve     130
dokljen side do konja dorata.     131
Tevabije redom darovao,     132
i sa šnjima pa se haljalijo.     133
Pa prifati za dizgin dorata,     134
primaće ga binjekteš kamenu,     135
pa s kamena konju na ramena.     136
On jolđija, a svi dovađija.     137
Krenu bego na gradsku kapiju,     138
pa udari polja Osećkoga,     139
a dorat se polja zaželeo:     140
po tri milju u visine rilja,     141
a ćetiri fata u napreda,     142
a poćesto glavom izmahuje,     143
na đemove pene izbacuje,     144
na jaftove baš kā golubove     145
—ostajaju polju na valove,     146
na valove kā grude snijega.     147
Nesta polja, priđe planinama,     148
dokljen dvije prolazi planine,     149
Bukovicu i Orahovicu,     150
pa ispade na Kunar planinu,     151
na planinu na vel'ku lazinu.     152
Uze đadu pravo niz lazinu.     153
Kad laz prođe, nad klisurom dođe,     154
ode mu se nešto poslušati     155
—ide tutanj ozdolj uz planinu.     156
Sam bijaše, pa se prepanuo,     157
pa se skide sa konja dorata.     158
Uvede ga u jelovo granje,     159
pa dofati vedra đeferdara,     160
a sve gljeda ko će ispanuti.     161
To vrijeme nije dugo bilo,     162
doklen izbi mrki granatine     163
na njegova vranca z đinovima.     164
Kakav beše mrki granatine!     165
Brkovi mu s rame na ramena     166
kā da galće nosi u zubima.     167
U prsi mu toke ćekrklije:     168
dva kanata, oba su od zlata,     169
a za silah dvije danićkinje.     170
Sjaju puške kā na gori sunce.     171
O bedri mu kriva ćemerlija;     172
sjaji kana od dukata žuta.     173
U ruke mu sedefli šešana.     174
Beg mišljaše, on ga ne viđaše,     175
doklen pisnu mrki granatine:     176
„Kopiljane, ko si u planinu?     177
Što se kriješ, kad ti fajde nije?     178
Hajd', ispani k mene u lazinu!     179
Besa ti je da se sastanemo.‟     180
Beg za dizđin dofati dorata,     181
pa ispade k njemu na lazinu.     182
Sad beg dođe te mu pomoć dade,     183
i on mu je bolje prifatijo.     184
Pružu ruke, te se rukovaše,     185
za mirno se zdravlje upitaše.     186
On se skide sa vranca svojega,     187
pa sedoše jedan do drugoga.     188
Sad ga pita mrki granatine:     189
„Bajraktare, od zemlje koje si?     190
S kojega si mesta od svijeta,     191
a kako te po imenu viću?‟     192
Beg se kaza sa Ćpanura grada,     193
sa Ćpanura do turske granice.     194
Nasmija se mrki granatine:     195
„Ti ne laži, no se pravo kaži!     196
Ti nijesi Nika bajraktare,     197
no si glavom Osek Osmanbego.     198
Kako, crnjo, ne poznaješ pobra?     199
Ja nijesam mrki granatine,     200
no sam glavom Haso od Ribnika.     201
A znaš kad se Bogom bratimismo.‟     202
Odmah oba na noge skoćiše,     203
širu ruke, te se poljubiše.     204
Tā put reće od Ribnika Haso:     205
„Pobratime, Osek Osmanbego,     206
đe si tako, pobro, polazijo,     207
do kojega grada i palanke     208
zamućijo sebe i dorata     209
bez nikak'a od nevolje druga?     210
Ne znaš puta kud ćeš silaziti.‟     211
Tā put reće Osek Osmanbego:     212
„Ja sam jutros haber ufatijo     213
za Turćina ljićkog Mustajbega,     214
đe se davno bego izgubijo     215
—puno davno, dvanaes' godina—     216
sa trideset aga od Oseka.     217
Nit' ko znade đe su poginuli,     218
al' su neđe u tamnicu palji.     219
Pa sam tvrdo jemin ućinijo     220
da obijem zemlje kraljevine,     221
da potražim bega i družinu,     222
da im groba jä mramora nađem,     223
jä da znadem đe su zapanuli.‟     224
Sad mu reće od Ribnika Haso:     225
„Pita', pobro, pobratim Hasana,     226
đe sam bijo, kud sam prolazijo!     227
Obijo sam mesec i godinu.     228
U svakom' sam gradu silazijo,     229
do suhe sam međe silazijo.     230
Sve tražijo bega i družinu,     231
pa đe turska noga ne silazi.     232
Pa se vrati' redom niz gradove,     233
pa kad dođo' našem dušmaninu,     234
dušmaninu od Zadara banu,     235
pa mu dođo' na gradsku kapiju,     236
sjaha' vranca pred gradsku kapiju,     237
pa mu dizđin na jabuku baci',     238
pa otido' banu uz skaljine.     239
A kad dođo' pred odajska vrata,     240
kad na vrata dva mrka soldata.     241
Dođo', stado', te him pomoć dado',     242
ištem uzum na vrata odajska.     243
Jedan ode, upitao bana.     244
Dade volju, uljego' na vrata.     245
Kad ja stado' gljedat u odaju,     246
kad kod bana sedam generana,     247
i trideset i dva kapetana,     248
kad do bana Mrkonja serdare,     249
pokraj njega Ćpanac Latinine,     250
a do njega Lomigora Vuće,     251
pa trideset redom kapetana,     252
i vojvoda dvades' i ćetiri.     253
Dođo', stado', te him pomoć dado'.     254
Svi primiše, dobrodošle daju.     255
Ja sam banu poljeteo k ruci,     256
Izmako' se, divan ućinijo.     257
Upita me od Zadara bane:     258
‚Bajraktare, od zemlje koje si,     259
a kojega dvoriš gospodara,     260
i kako te po imenu viću?‛     261
Ja sam banu tako govorijo:     262
‚Voljan da si, od Zadara bane!     263
Po imenu Vide bajraktare.     264
Bajraktar sam bećkoga ćesara.     265
Dvorim njega dvanaes' godina,     266
pa se ćesar na me nasrdijo,     267
E, na mene naljetljemu dao.     268
Sad ja skićem od grada do grada     269
te boljega tražim gospodara,     270
đe ću sebe hranit i vranina,     271
a đe ću se mlađi ućinjeti.‛     272
Kad ću bane, pa mi odgovara:     273
‚Zar ti li si Vide bajraktare!     274
Sad te dobra sreća namerila,     275
našao si dobra gospodara.     276
Hranit ću te ljebom bijeljijem,     277
a hranit te mesom ovnujskijem,     278
a pojit te pivom crvenijem.     279
Ni na to te ostaviti neću.     280
Vranca tvoga kod putalja moga.     281
Bane nema od srca evlada,     282
samo šćeru pitomu Ružicu.     283
Tebe ću je, Vide, pokloniti,     284
i Vidaka zetom naćinjeti.     285
Tanku ću ti kulu namestiti     286
baš kraj moje, tek bolju od moje.     287
Ako bide redom umrijeti,     288
na tebe će banstvo ostanuti.‛     289
Ja sam mu se razi ućinijo.     290
Tuna sedo' sedam, osam dana.     291
Hranijo me, bolje bit ne more,     292
i mojega vranca u podrumu.     293
Ne žaljijo, no mu priturijo.     294
Kad deveto jutro osvanulo,     295
pa me bane zovnu u odaju,     296
pa mi reće od Zadara bane:     297
‚Ću l', moj sine, Vide bajraktare!     298
Sprema' sebe i vranca tvojega!     299
Ja sam, sine, tembih učinijo     300
da opremu haralji koćiju,     301
pod koćiju sedam bedevija     302
—sve su sive nalik labudova,     303
a jednake kā da su bliznake.     304
U koćiju trides' devojaka,     305
a među nji' tvoja zarućnica.     306
Bit će s tobom trideset soldata     307
da teraju haralji koćiju,     308
da odvedeš cure kod Sitnice     309
—Sitnica je blizu do planine,     310
a planina do turske granice—     311
da bijelju platno darovnićko.     312
Nosit ćete tri mavna ćadora;     313
jedan ćador trides' devojaka,     314
i sa šnjima pitoma Ružica;     315
jedan ćador trideset soldata;     316
jedan tebe i vrancu tvojemu.     317
Dobro ćuva' cure kod Sitnice     318
od nesretna Mujova Haljila.     319
More š ćetom kod Sitnice sići,     320
pa će tebe cure plijeniti,     321
pa kod mene preteknut ne moreš.‛     322
Ja sam banu tako govorijo:     323
,Jä ne fala' Mujovu Halilu!     324
Mene kvara ućinet ne more.‛     325
Pa ja krenu', odo' u odaju,     326
te opasa' siljah i oružje,     327
pa ja odo' u topla podruma,     328
te na vranca takum udarijo,     329
pa pritego' na vranca kolane,     330
udarih mu đema nemaćkoga,     331
izvedoh ga na mermer avliju,     332
dok zveknuše haralji koćije;     333
pod koćije sedam bedevija,     334
na koćiju trides' devojaka,     335
sve sestara njihnije' serdara,     336
a među njih pitoma Ružica.     337
Ponijelji piva i jediva.     338
Teraju hi trideset soldata,     339
i krenuše preko polja ravna.     340
Kad ja moga zasednu' vranina     341
pa ga krenu' na gradsku kapiju,     342
pa na vranca podigo' verige,     343
kad se šturan stade uzljutiti,     344
na kopite đini zagrmeše,     345
a na grivu vilje propevaše.     346
Ode huka ispod oblakova,     347
stade piska deteljine trave,     348
sve od vranca Hasa Ribnikova.     349
Nasred polja prestigoh koćiju.     350
Đe je stigo', tu je ostavijo.     351
Namah stigo' kod vode Sitnice,     352
sjaha' vranca, odo' provođati.     353
U to stiže haralji koćija.     354
Udarismo tri mavna ćadora:     355
jedan ćador trides' devojaka,     356
drugi ćador trideset soldata,     357
treći ćador mene i vraninu.     358
Tu sedesmo sedam, osam dana.     359
Bijeljiše platno darovnićko,     360
po ljedini krpe rasturiše.     361
Kad deveto jutro osamnulo,     362
kad evo mi knjigonoše mlada     363
sa Zadara preko polja ravna.     364
A kad dođe k mene pod ćadoru,     365
šapku kapu pod pazuho baci,     366
poljete mi u skut i u ruku,     367
i dade mi knjigu šarovitu.     368
Ja mu dado' dvije mađarije:     369
‚Na to tebi, knjigonoša mJada,     370
popi piva i kupi opanke,     371
nek' se tvoja zahmedija plati!‛     372
Natrag ode knjigonoša mladi.     373
Kad sam knjigi pećat salomijo,     374
bane mi je beše opremijo,     375
i šta beše knjigi udarijo:     376
‚Ću l', moj sine, Vide bajraktare!     377
Ostav' cure kod vode Sitnice!     378
Jaši vranca, hajde u Zadaru!     379
Došla mi je od Ćorfeza Mara,     380
sa šnjom vojske dvanajes' hiljada;     381
hiljadu je na oklop Mađara,     382
sve atlije njene suvarije.     383
Ona hrani krilata alata;     384
krila konju s obadvije strane.     385
Ona falji njezina aljata,     386
a ja faljim vranca Vidakova.     387
U mene je sužnje prokupila;     388
kupila je bega Ljićanina     389
i begovo trides' i dva druga     390
za punije' šes' tovara para.     391
Neće bega vodit ka Ćorfezu,     392
no ga hoće kod vode Sitnice     393
na teferić za petnaes' dana     394
rad' inata Bosne cipcijele.‛     395
Kad sam taku knjigu preućijo,     396
namah skoći', opremijo vranca.     397
Kad na vranca pritegoh kolane,     398
‚Jalah‛ reko', zasednuo vranca,     399
pa ga krenu' ka Zadaru gradu.     400
Ćudiše se trides' devojaka,     401
đe će Vide cure ostaviti.     402
Kad udari' preko polja ravna     403
stade mi se vranac pomamiti,     404
a kad dođo' u sred polja ravna,     405
tek zadarska pokljeće kapija     406
i izguši begluk Nemadija     407
—izbi vojske dvanaes' hiljada—     408
pa ispade Mara na alata,     409
na alata vas u ćistom zlatu.     410
Držu konja ćetiri Latina.     411
Stoji piska ćetiri Latina:     412
‚Davor šturan, tri te klala vuka!     413
Odvali ni od ramena ruke!‛     414
Pa hiljadu na oklop Mađara;     415
pa ispade bane na putalja,     416
a za njime tri hiljade druga     417
—sve konjika, peše nijednoga—     418
pa ispade haralji koćija,     419
pod koćiju Turci krajišnici,     420
baš do kola bega Ljićanina.     421
Što bijahu hala dopanuli!     422
Baš him kosa do pojasa beše,     423
a nokti him baš kā raonici.     424
Pa kad vido' bega i družinu,     425
odmah mene zaboljela glava,     426
i vranac mi ćehre ištetijo:     427
sagnu glavu do zeljene trave,     428
neđe kasom, neđe gredom pasom.     429
Ja se mako' z desna na ljijevo,     430
ja se sakri' lugu i ševaru     431
dokljen prođe od Ćorfeza Mara     432
i provede vojsku ka Sitnici.     433
Kad nastupi od Zadara bane,     434
ja ispado' drumu zeljenome.     435
Dođe bane te mi pomoć dade,     436
pa mi bane tako govoraše:     437
‚Što si tako ćehre ištetijo,     438
a što ti je vranac neveseo?     439
Da ti n'jesu Turci udarili,     440
da ti n'jesu curu ujagmili?‛     441
Ja sam banu tako govorijo:     442
‚Ja te Turke vidijo nijesam.     443
Za vraga me spremi kod Sitnice.     444
Niti spavam danjem ni po noći,     445
a sve ćuvam klance i bogaze,     446
i sve ćuvam stražu od Turaka.     447
Pa me grdno sanak oborijo.     448
Da mi hoćeš izum pokloniti,     449
da otidem u Zadaru gradu,     450
a da spavam dok ogrije sunce,     451
i da vranca hranim u podrumu?     452
Kad će sutra ogrijati sunce,     453
ja ću doći kod vode Sitnice.     454
Ćudit će se od Ćorfeza Mara,     455
i od mene i vranca mojega.‛     456
Ode bane ka vodi Sitnici.     457
Ja ne gljeda' Zadar ni beljaja,     458
no ja uze' prijekoga puta,     459
pa ispado' ođe u planinu.     460
Ako pitaš pobratima tvoga,     461
ne mući se dalje polaziti.     462
Da odemo u našu Krajinu,     463
u Krajinu pod ravnu Udbinu,     464
u Udbinu na ljonđu zeljenu     465
đe se kupu trides' krajišnika,     466
da im stanem jade jadovati     467
za Turćina bega Ljićanina!     468
Svaki ima po pet stotin' druga.     469
D' ako će hi svaki pokupiti,     470
pa zajedno da him udarimo!‟     471
To mu reće, zasednuo vranca.     472
Dokljen bego zasede dorata,     473
Haso izbi na vrh od planine.     474
Kad beg izbi na vrh od planine,     475
Haso pade u sred polja ravna.     476
Zeljenu je ljonđu suoćijo.     477
Taman su se age pokupili;     478
navrh lonđe kljaduški serdare,     479
a sve redom ostala družina;     480
na kraj kola Talje Ljićanine,     481
usred kola Mujović Haljile,     482
pa dijeli po družini pivo.     483
Kako kome ćašu dodavaše,     484
za mukadem zapucaše ruke.     485
Mujo ćesto gljeda ka planini,     486
i ugljeda Hasa od Ribnika,     487
i družini reće lakrdiju:     488
„Eve danas momka jabanđije!     489
E, mašala, konja ćarkiđije!     490
Poznajem ga, poznat ga ne mogu.‟     491
Pa družini tembih ućinijo:     492
„Kad će doći, pa ni seljam dati,     493
svi skoćite, seljam prifatite,     494
i sitne mu hožđeldije da'te!     495
Do mene mu mesto naćinite!     496
Kahveđije kahvu natoćite,     497
a vi momci konja zajagmite!‟     498
Stiže Haso i seljam him dade.     499
Spade s vranca, seljam prifatiše.     500
Svi mu redom hožđeldije daju.     501
Kahveđije kahvu saldisaše,     502
a do Muja mesto načinješe,     503
blizu Muja do desna koljena.     504
Pitaju se za mir i za zdravlje.     505
Tā put reće od Ribnika Haso:     506
„Jazuk tebe, Kljaduški serdare!     507
Ti si krilo cijeloj Krajini,     508
a što ne šće bega potražiti,     509
i begovo trides' i dva druga?‟     510
Tā put Mujo Hasi odgovara:     511
„Spremijo sam brata i đogata,     512
obijo je za godinu dana.     513
Niđe bega nalazit ne mogo',     514
pa ga više tražili nijesmo.‟     515
Tā put reće od Ribnika Haso:     516
„Obijo sam mesec i godinu,     517
sve što bega traži' i družinu,     518
nit' ostade grada ni palanke.     519
Do suhe sam međe dolazijo,     520
i ne nađo' bega ni družinu.     521
Pa kad dođo' redom niz gradove     522
kod dušmana Zadarskoga bana,     523
tu ja bega i družinu nađo'.     524
Kupila ga od Ćorfeza Mara     525
za punije' šes' tovara para.     526
Ne šćela ga vodit do Ćorfeza.     527
Dovela ga kod vode Sitnice     528
na teferić za petnaes' dana     529
rad' inata Bosne cipcijele.     530
Azgin Mara što nema karara.     531
Sa šnjom vojske dvanaes' hiljada     532
—hiljadu je na oklop Mađara,     533
suvarije sve njene atlije—     534
i bane je s tri hiljade druga,     535
sve konjika, peše nijednoga.     536
Vi ste ođe trides' aga redom,     537
pogljavice cijelje Udbine,     538
svak imate po pet stotin' druga.     539
Ustanite te hi pokupite,     540
da sidemo, da him udarimo,     541
ne bismo li bega izbavili,     542
i trideset begovije' druga,     543
pa i Mari ućinjeli kvara!     544
Ni za bana lako biti neće!‟     545
A kad ćuše trides' krajišnika,     546
ko bi dalje, ćini se ne ćuje,     547
ko je bliže, zemlju pogljeduje.     548
Svaki šuti, ništa ne govori.     549
Sad ustade Mujović Haljile:     550
„Ne bi lj' majka rodila Haljila,     551
no kobilja koja je maljina,     552
te ja neću kod Sitnice sići!     553
Al' ću Mari poljubiti lice,     554
al' se zdravo ni vratiti neću!‟     555
Pa sad drugi skoći serhatljija:     556
‚Sed', Haljile, ne selo ti meso!     557
Nemaš dobra konja za mejdana;     558
ja što hranim u ahar zekana,     559
ja ću prvi kod Sitnice sići,     560
prijen Mari poljubiti lice.‟     561
Ono beše Nuka bajraktare.     562
Pa sad treći đipi serhatljija:     563
„Sed'te s mirom, dvoje dece ludo!     564
Vi nemate konja za mejdana;     565
što ja hranim u ahar dorata,     566
ja ću prvi kod Sitnice sići,     567
Prijem od vas poljubiti Maru.‟     568
To bijaše Bojićić Aljija.     569
Tā put Talje viknu na družinu:     570
„Sed'te s mirom, troje kopiladi,     571
jer ta Mara nije badihava!     572
Da je tako Mara badihava,     573
ne bi nikom prije zapanula     574
osim Talju i bagljivu kulašu.     575
No ustajte, svije' trides' aga!     576
Nek' svak kupi po pet stotin' druga!     577
To se radi petnaes' hiljada.‟     578
Svi ustaše age na nogama,     579
i rekoše pokupiti društvo.     580
U to stiže Osek Osmanbego.     581
Dođe, stade, i seljam him dade.     582
Svi mu redom seljam prifatiše,     583
i svi begu hožđeldije daju.     584
Stadoše se smijat đagajduri     585
što se bego pišman ućinjeo.     586
Tvrdo bijo jemin ućinijo,     587
da on nađe bega i družinu,     588
pa se brzo natrag povratijo.     589
Tā put viknu od Ribnika Haso:     590
„Ja sam pobra natrag povratijo,     591
da kupimo društvo u Krajinu.‟     592
Skoći Haso, prifatijo vranca,     593
pa sad begu reće lakrdiju:     594
„Haj' da idemo ka Oseku gradu,     595
da pokupu pet stotina druga,     596
sve dobrije' konja i junaka!‟     597
Svi skoćiše, lonđu ištetiše,     598
i rekoše svak će polaziti.     599
Tā put reće od Ribnika Haso:     600
„Ćuste l', braćo, serhat i Krajino!     601
Kad dođete na vrh od planine,     602
Ćeka'te se da se pokupimo,     603
pa zajedno da him udarimo!‟     604
Pa krenuše s begom ka Oseku,     605
pa dođoše u Oseku gradu     606
pred begovu od grada kapiju.     607
Tu nađoše redom tevabije,     608
te im daju sitne hožđeldije.     609
Laki momci konje zajagmiše;     610
jedni š njima uz bojeve kuli     611
dok dođoše šikalji odaji,     612
a srete hi ostarela majka.     613
Grli sina, grli pobratima,     614
a sitne him hožđeldije daje:     615
„Bogu šućur kad ste zdravo bili,     616
i obadva te se sastavili!‟     617
Tā put bego viknu tevabije:     618
„Iznes'te mi zeljena bajraka,     619
pobite mu temre pred kapiju!     620
Izmetnite do dva haberdara,     621
da'te haber po Oseku gradu,     622
nek' se kupu valjani junaci     623
i hranjeni konji tavljenici!‟     624
Tevabije hizmet ućinješe;     625
izmećaše do dva haberdara,     626
izniješe zeljena bajraka,     627
pobiše mu temre pred kapiju.     628
Malo vreme, nije dugo bilo,     629
stade tutanj po Oseku gradu,     630
stigoše mu pet stotina druga,     631
sve birana konja i junaka.     632
Tā put bego na noge skoćijo:     633
„Hajde, pobro, da se opremamo!‟     634
I krenuše pravo niz bojeve,     635
i prati hi ostarela majka.     636
Pred kapiju konje zasedoše.     637
„Ajde, društvo, da sada krenemo!‟     638
Jedan drugom ugor preturiše,     639
pa pređoše preko polja ravna     640
i odoše redom uz planinu.     641
Kad dođoše na Kunar planinu,     642
na planinu širokoj lazini,     643
tā put Haso ustavi družinu,     644
te sve gljeda travu deteljinu,     645
da je ko gođ nije prelazijo.     646
Stoji trava baš kā što je bila;     647
baš je niko nije pregazijo.     648
Tā put Haso ustavi družinu.     649
To vrijeme nije dugo bilo,     650
stade jeka ozgor niz planinu,     651
dok ispade Mujović Haljile     652
na maljina bez niđe nikoga.     653
Kako stasa, te him seljam dade     654
—seljam dade, razminut hoćaše,     655
pravo vodi ka Sitnici šćaše.     656
Ne da Hasa za to pomenuti,     657
no zajami za dizđin maljina.     658
„Nej, Haljile, dalje pomeriti,     659
dok ne stigne Talje i serdare!     660
Bez njih dalje polazenja nema.‟     661
Ustavi ga u družinu svoju.     662
Opet jeka niz planinu side,     663
dok ispade Nuka bajraktare     664
na zekana konja debeloga.     665
Seljam dade, razminut hoćaše     666
—niz planinu kod Sitnice šćaše.     667
Ne da Hasa za to pomenuti,     668
no za dizgin ujagmi zekana:     669
„Nećeš, Nuka, dalje pomeriti     670
dok ne stigne Talje i serdare!     671
Bez nji' dalje polazenja nema.‟     672
Pa ga vrati u družinu svoju.     673
Opet jeka niz planinu dođe,     674
dok ispade Bojićić Aljija     675
na dorata konja halovita.     676
Seljam dade, razminut hoćaše;     677
niz planinu kod Sitnice šćaše.     678
Ne da Haso za to pomenuti:     679
„Nej, Aljija, dalje pomeriti,     680
dok ne stigne Talje i serdare! ‟     681
i vrati ga odma u družinu.     682
„Bez nji' dalje polazenja nema.‟     683
Doklen jeka stade niz planinu,     684
—bogazi se magljom zatamiše—     685
dokljen izbi Mujo na đogata,     686
i za njime hiljadu junaka,     687
pet stotina Mujove družine,     688
pet stotina Bojićić Aljije.     689
Stiže Mujo, pa him seljam dade,     690
i za brata upita Haljila.     691
Tā put zbori od Ribnika Haso:     692
„Eto ti ga u družinu, Mujo!‟     693
Tā put Mujo dušu povratijo.     694
Stade jeka sa ćetiri strane,     695
dok izbiše svije' trides' aga,     696
i za svakim po pet stotin' druga.     697
Pokupi se vojska na lazinu,     698
sve ćekaju Tala Lićanina,     699
dokljen izbi Taša na kulaša,     700
a za njime trista Orašana.     701
Stiže Talje, pa him seljam dade.     702
Tā put Mujo Talju govoraše:     703
„Sad daj, Talje, tembih u družinu,     704
kud će krenut na kraju kojemu!‟     705
Tā put Talje viknu sa kulaša:     706
„Ko će danas Talja poslušati,     707
opet će se kući povratiti,     708
a ko neće Tala poslušati,     709
ostaće mu kosti kod Sitnice     710
da ji' vuću vuci i lisice.     711
A ko li će Talja poslušati,     712
ja znam đade na ćetiri strane,     713
ja mu neću kod Sitnice sići,     714
no 'ajdemo prijekijem putem,     715
da sljegnemo noćem u Zadaru,     716
da pred Zadar ustavim družinu,     717
da ujutru kad ogrije sunce,     718
da 'ko majka rodila junaka,     719
i on hrani konja tavljenika     720
te preskoći kaursku kapiju,     721
te upuštim društvo u Zadaru,     722
ja ću sām okrenut na topove,     723
tobđijama posijeći glave.     724
Navijat ću grla topovima.     725
Neću krenut kud je bane stijo,     726
no upravljat ka vodi Sitnici.‟     727
Sve rekoše, pa se poslušaše,     728
a kad zaću Mujović Halile:     729
„Ja ako ću, ne vratijo glavu,     730
šta kljapusa Talje na kuljaša!     731
No ja hoću pravo ka Sitnici.‟     732
Pa pod prlo zavede maljina,     733
pa zasede svojega malina,     734
pa ga krenu pravo ka Sitnici.     735
Za njim krenu Nuka bajraktare,     736
a za Nukom Bojićić Aljija,     737
za Aljijom Osek Osmanbega.     738
Viće Talje sa konja kuljaša:     739
„Ne id', deco, paski poginuli,     740
kā što ćete danas kod Sitnice!‟     741
Ne slušaju, nit' ga pogledaju.     742
Ode Talje prijekijem putem     743
i povede vojsku planinama,     744
dok hi bijo danak ostavijo,     745
a mrke se noći prifatili.     746
Noćom sišli pred Zadara grada.     747
Kad svanulo i granulo sunce,     748
tā put Talje viknu na družinu:     749
„Je l' de majka rodila junaka,     750
hrani l' ko gođ konja tavljenika,     751
da kaursku preskoći kapiju?‟     752
Moljiše se kljaduškome Muju:     753
„Hajde, Mujo, na đogata tvoga,     754
da 'ko đogat preskoći kapiju!‟     755
Tvrdo him se Mujo zakljinjaše:     756
„Visoka je krmkova kapija     757
—dvades' metri a više ćetiri.     758
Dvades' će hi đogat preskoćiti,     759
a ćetiri preskoćit ne more.‟     760
Kad to zaću Haso od Ribnika:     761
„Evo majka rodila Hasana;     762
hrani Haso z đinovima vranca.     763
Sa šnjime ću preskoćit kapiju.‟     764
Pa na vranca priteže kolane,     765
‚Jalah‛ reće, zasede vranina,     766
pa podiže na vranca verige,     767
a kaza mu mrke bakračljije.     768
Ode vranac nebu pod oblake,     769
izvi mu se, preskoći kapiju,     770
sjaha vranca, otvori kapiju.     771
Talje viknu: "Upušća' družinu!‟     772
Uljegoše po Zadaru gradu.     773
Talje ode redom kod topova,     774
pa sad Taša krasti tobđibaše,     775
a navija grla topovima,     776
upravlja hi pravo ka Sitnici.     777
Taman su se rahat ućinili,     778
stade Mujo plakat po sokaku,     779
a srete ga od Ribnika Hasa.     780
„Šta je, Mujo, ako Bora znadeš?     781
Za šta plaćeš, koja je nevolja?‟     782
„Aman, brate od Ribnika Hasa,     783
Ništa haber od Sitnice nema.     784
Pogiboše sva tri bajraktara,     785
i sa šnjima Osek Osmanbego.     786
Svoj Krajini salomismo krila.‟     787
Tā put Hasa Muju govoraše:     788
„Ako Haso u životu bidne,     789
sad ću sići do vode Sitnice;     790
al' ću Mari ućiniti kvara,     791
al' se zdravo ni vratiti neću!‟     792
Iz podruma izvede vranina,     793
a na vranca priteže kolane,     794
‚Jalah‛ reće, zasednuo vranca,     795
pa s kapije ka vodi Sitnice.     796
Kad je bijo usred polja ravna,     797
tu evo ti sedam Nijemaca,     798
u ruke him sedam konopaca     799
—povezali Mujava Halila,     800
i kraj njega Nuku bajraktara.     801
Haso dođe, pa hi razminuo.     802
Teraju hi ka Zadaru gradu.     803
Pa kad malo još naprijed dođe     804
opet srete sedam Nijemaca,     805
i u ruke sedam konopaca     806
—povezali Bojićić Aljiju,     807
i kraj njega Osek Osmanbega,     808
i vodu him konje ćuljehane.     809
Pa kad vide pobratima svoga,     810
u živu ga srce zaboljelo,     811
pa mu ruka do balćaka side,     812
pa poseće sedam Nijemaca,     813
pušća bega i Bojćić Aljiju.     814
Tā put reće od Ribnika Haso:     815
„'Aj'te pravo u Zadaru gradu!     816
Tamo j' vojska naša u Zadaru,     817
i kažite Talju i serdaru,     818
ode Hasa pravo ka Sitnici!‟     819
Tā put reće Osek Osmanbego:     820
„Ne naprijed; pobratime dragi!     821
Da si vila, pa da imaš krila,     822
pa da ljetiš ispod oblakova,     823
pero nećeš iznijeti mesa,     824
niti moreš preteć' na vraninu. ‟     825
Haso za to ni sljuša ni gljeda,     826
no okrenu pravo ka Sitnici,     827
pa na vranca priteže verige,     828
pa se stade vranac pomamiti     829
—na kopite đini zagrmeše,     830
a na grivu vile propevaše.     831
Ode huka na ćetiri strane,     832
Stade piska deteljine trave.     833
Kad to bane zaću kod Sitnice,     834
viknu bane od Ćorfeza Maru:     835
„Vikni, Maro, lake tevabije,     836
nek' iznesu od srebra stoljicu,     837
nek' zastiru dibom i kadifom,     838
pa izljegni, sedi na stoljicu,     839
pa prifati srćali durbina!     840
Okreni ga ka Zadaru gradu,     841
sad da vidiš konja i junaka,     842
mila zeta, Vida bajraktara,     843
i njegova z đinovima vranca!‟     844
Viknu Mara, iznije stoljicu,     845
a iznješe dibu i kadifu,     846
pa sad Mara sede na stoljicu,     847
a okrenu srćali durbina,     848
okrenu ga poljem ka Zadaru.     849
Pa kad vide od Ribnika Hasa     850
i pod njime z đinovima vranca,     851
pa na bana viku ućinjela:     852
„A što fališ krstu dušmanina,     853
kad to nije Vide bajraktare,     854
no to glavom od Ribnika Haso!     855
Mlogo j' puta u Ćorfez došao     856
i veljku mi štetu ućinjeo.     857
Đe imasmo grada i kapije,     858
on je svaku s vrancom preskoćijo.     859
Đe imado' valjana Mađara,     860
svakom Haso posekao glavu.     861
Đe imasmo kosatu Mađarku,     862
odvede je u Tursku krajinu.     863
Tek ako je od Ribnika Haso,     864
sad će platit šta je uradijo!‟     865
Viknu Mara hiljadu oklopa:     866
„Brže jaš'te konje na jaljiju!     867
Da pretekne od Ribnika Hasa,     868
vašoj glavi seljameta nema!‟     869
A sad viknu ćetiri Ljatina:     870
„Primićite aće do stoljice!‟     871
Stade kljepet hiljadu Mađara     872
na hiljadu konja tavljenika.     873
Stiže Haso brže pred stoljicu.     874
On sastasa i pomoj joj dade,     875
pa mu Mara ljuto odgovara:     876
„Što se krstiš kad nevolje nemaš?     877
Ti nijesi Vide bajraktare,     878
no si glavom od Ribnika Haso.‟     879
Tā put Haso viknu sa vranina:     880
„Ne turći me, gospo, bez nevolje!‟     881
Ne da gospa za to pomenuti.     882
Obrte se na konja alata.     883
Hasa vide varakanja nema,     884
pa mu ruka do balćaka side,     885
pa pod Marom udari alata     886
—predvoji ga preko polovine.     887
Mara pade u zeljenu travu,     888
pa je maši za bijelu ruku,     889
pa je baci na sapima vrancu,     890
pa je triput pasom opasao     891
i ćetvrti od sablje kajasom.     892
Nagna pljećim' bežat ka Zadaru,     893
a pušti se begluk Nemadija     894
—teraju ga hiljadu oklopa     895
na hiljadu konja tavljenika.     896
Stić' ne mogu vranca ni Hasana.     897
Stiže Haso pred gradsku kapiju,     898
pa sad z dvoje preskoći kapiju.     899
Kad upade u novom sokaku,     900
sad ga srete kladuški serdare.     901
Haso viknu, Muju besedaše:     902
„Vikni Tala, udri topovima,     903
i eve k nama begluk Nemadija!‟     904
Kad su Talu haber ućinili,     905
pa sad Talje pripalji topove,     906
dva zajedno, a dvades' ujedno,     907
pa hi ubi kā grom sa nebesa.     908
Ko preteče, natrag pobegnuo.     909
Tā put viknu od Zadara bane:     910
„Natrag brže, sirotinja ljuta!     911
Za vraga sam Zadar naćinijo,     912
pa tu mi se đavo naseljijo!     913
Tu je Talje i sa šnjim serdare.‟     914
Vratiše se redom u planinu.     915
Kupi bane redom đenerane     916
da naćini krvava ma'zara,     917
da ga spremi za dva vlaška kralja,     918
Požurskome i Venedičkome,     919
da kraljevi od indata pođu,     920
i cijelu vojsku za gomilje,     921
da dovuču tri topa velika,     922
Vortutmiju i Ređep Aliju,     923
i Petraša, topa velikoga,     924
te kumbare što palju duvare,     925
da razbije Zadra krvavoga.     926
Sve su tako ma'zar naćinjeli.     927
Oni mljahu niko ne ćujaše,     928
no hi sluša sa planine vila,     929
a ta vila Muju posestrima.     930
Pa ispade kršu u ćukare,     931
avaz pušti ka Zadaru gradu.     932
Ona zove pobratima svoga:     933
„Pobratime, kladuški serdare!     934
Bane gradi krvava ma'zara,     935
a spremi ga za dva vlaška kralja,     936
Požurskoga i Venedićkoga,     937
da kraljevi od indata dođu,     938
da dovuću tri topa veljika,     939
Vortutmiju i Ređep Aliju,     940
i Petraša, topa velikoga.     941
Kad će stići tri topa velika     942
—te kumbare sve palju duvare—     943
listom će ti vojska izginuti,     944
niko živ ti preteknuti neće.‟     945
Sluša Mujo sa planine vilu,     946
pa sad stade plakat po sokaku,     947
pa ga srete od Ribnika Haso.     948
„Šta je, Mujo, ako Boga znadeš?‟     949
Tā put Mujo pa mu govoraše:     950
„Kako ‚šta je‛, ako Boga znadeš!     951
Sad mi vila viknu sa planine;     952
bane gradi krvava ma'zara,     953
a spremijo za dva dupla kralja,     954
Požurskoga i Venedićkoga,     955
da dovuću tri topa velika;     956
listom će mi ginut sirotinja.     957
No da j' majka rodila junaka,     958
da gradimo krvava ma'zara,     959
da ga pratu u našu Krajinu,     960
da krenemo dva carska vezira     961
sa Budima i grada Travnika,     962
da okrenu vojsku i topove,     963
da veziri od indata dođu.‟     964
Tā put reće od Ribnika Haso:     965
„Skupite se redom buljukbaše!     966
Ja ću vama ma'zar ponijeti.     967
Ako vade od eđelja bidne,     968
okrenuću dva carska vezira,     969
nek' okreću vojsku i topove,     970
da veziri od indata dođu.‟     971
Namah Mujo zovnu buljukbaše.     972
Načinješe krvava ma'zara;     973
molju mlogo dva carska vezira     974
da okrenu vojsku i topove.     975
Evo Hasu ma'zar doniješe.     976
Haso mazar u špagove baci,     977
pa sad Muju Haso govoraše:     978
„Ako, Mujo, gredom ne poginem,     979
pa se kadgođ u Zadaru vratim,     980
eve Mari šikalji odaji,     981
da mi Maru ćuvaš od Haljila!     982
Ako ne bi' Maru naljazijo,     983
rusa bi ti nestanula glava!‟     984
Tā put Haso Muju govoraše:     985
„Valja mene kroz vojsku prolazit.     986
Ako živ preteknem uz planinu,     987
vratiću ti dvije puške malje;     988
na jednu ću vatru pripaljiti.     989
Dobro sluša' puške Hasanove!     990
Ako ćuješ glasa od pušaka,     991
znadi zdravo da sam preteknuo!     992
A ne ćuješ puške Hasanove,     993
znadi ćisto da sam poginuo.     994
Ćini ćare kako znaš, serdare!‟     995
Tu krenuše, pa se haljališe.     996
Sada Haso zasednuo vranca,     997
pa ga krenu sa Zadara grada,     998
pravo Haso krenu uz planinu.     999
Velika ga vatra doćekala,     1000
puca luntra na strane ćetiri;     1001
Hasu ćorda s obadvije strane,     1002
od Hasana ruho podigoše.     1003
Zdrav ispade na vrh od planine,     1004
pa povrati puške obadvije;     1005
Jednom hi je vatrom naložijo,     1006
haber dade u Zadaru Muju,     1007
pa sad krenu, ka Krajini ode.     1008
Sve prolazi bosanske gradove,     1009
do Budima silazijo grada,     1010
pa ga eto budimskoj kapiji     1011
ispod dvora Budimca vezira.     1012
Sjaha vranca, ode uz bojeve.     1013
Kad veziru na odaju dođe,     1014
kod vezira dvadeset begova,     1015
poglavice od Budima grada.     1016
Dođe Haso, pa him seljam dade,     1017
svi primiše, hožđeldije daju.     1018
On veziru poljetijo k ruci,     1019
i na ruku ma'zar ostavijo,     1020
izmaće se, stade na divanu.     1021
Kad je vezir ma'zar otvorijo     1022
pa niz knjigu pregljeda jaziju,     1023
pa kad ma'zar vezir pregljedao,     1024
pa kad viđe šta mu ma'zar kaže,     1025
na Hasana oći izbećijo:     1026
„Kopiljane, ko te opremijo?     1027
Ne dam vojske, nit' krećem topove     1028
bez careva turalji fermana     1029
sa kraljevima zaturiti kavgu.     1030
Ko će caru đevab ućiniti?‟     1031
Molji mu se Haso u odaju;     1032
on se molji, no mu fajde nije.     1033
Kad se Haso vide pri nevolji,     1034
na vezira juriš ućinijo,     1035
a slježe mu ruka do balćaka.     1036
—poće mu se povaditi ćorda.     1037
Vezir vide, hoće poginuti,     1038
pa pobeže vezir za begove.     1039
„Sabur ćini dok oprimim vojsku,     1040
dok okrenem vojsku i topove.     1041
Sve ću krenut, al' se vratit neću.‟     1042
Tā put Haso krenu niz skaljine,     1043
pa zasede vranca na kapiju,     1044
pa on krenu zemljom i svijetom     1045
ka Travniku, gradu carevome.     1046
Vid' Turćina Travnićkog vezira!     1047
Prvi beše haber ufatijo,     1048
pa krenuo dvanajes' hiljada,     1049
E, careve haljkali topove,     1050
pa otide njima od indata.     1051
A kad vide Hasa od Ribnika,     1052
pa raširi ruke obadvije,     1053
zagrli ga s obadvije strane,     1054
a pita ga Travnički vezire:     1055
„Je l' vi vojska zdravo u Zadaru?‟     1056
i dade mu cijo kat haljina.     1057
Pa krenuše s Hasom preko polje,     1058
i sa šnjima vojska i topovi.     1059
Kad dođoše pored od Budima,     1060
sve krenulo malo i veliko.     1061
Kad dođoše na vrh od planine,     1062
pa sastavi dva carska vezira,     1063
pa sedoše kršu i ćukaru,     1064
okrenuše srćalji durbine,     1065
pogljedaše polja Zadarskoga,     1066
kad u polje ćudo ugljedali     1067
—beše stiglo do dva vlaška kralja.     1068
Butum polje vojska pritisnula,     1069
konj do konja, junak do junaka,     1070
a dovuklji tri topa veljika.     1071
Pljetu koše, a kreću topove     1072
u Zadaru gradu kaurskome.     1073
Tā put reće od Ribnika Haso:     1074
„Kren'te vojsku dva vezira carska,     1075
okrenite vojsku i topove!     1076
Sad će pući kraljevi topovi,     1077
pa će ljistom izginuti vojska!‟     1078
Zaklješe se dva carska vezira:     1079
„Kad su stigli do dva vlaška kralja,     1080
a dovukli tri topa velika,     1081
ne smijemo tamo prolaziti,     1082
bez fermana zaturiti kavgu.     1083
Car će nama posijeći glavu.     1084
Voljimo se ođe posijeći     1085
nego sljeći polju Zadarskome.‟     1086
On se molji, no mu fajde nema.     1087
Vetra ne bi, zatutnje planina,     1088
dok ispade Kuna Hasanaga,     1089
i za njime trista iftijara     1090
žute brade, zeljene libade,     1091
a pod njima konji alatasti,     1092
a u ruke olukli šešane,     1093
a krive su opasalji ćorde.     1094
Kuna viknu dva vezira carska:     1095
„Dva vezira—psi ve oglodali!—     1096
što zaftite po planini vojsku?     1097
Ja ću prvi polju silaziti     1098
i ša šnjima zaturiti kavgu.‟     1099
To him reće, niz planinu krenu.     1100
To vrijeme zatutnje planina,     1101
kad ispade Šarac Mahmutaga,     1102
i za njime trista iftijara,     1103
i on viknu dva carska vezira:     1104
„Hej, veziri—psi ve oglodali!—     1105
što zaftite po planini vojsku?     1106
Ja ću pravo na topove sići,     1107
s kraljevima zaturiću kavgu.‟     1108
To him reće, krenu niz planinu.     1109
To vrijeme nije dugo bilo,     1110
opet stade jeka niz planinu,     1111
kad ispade Kratovac Šabane,     1112
a za njime hiljadu junaka,     1113
sve na oklop konji i junaci.     1114
Šaban viknu dva carska vezira:     1115
„Kren'te vojsku, ne izgub'te glavu!‟     1116
Zaklješe se dva carska vezira:     1117
„Bez fermana slazit ne moremo.‟     1118
Tā put viknu Kratovac Šabane,     1119
na vezire juriš ućinijo     1120
da posjeće dva carska vezira.     1121
Kad viđoše đe će poginuti,     1122
pa krenuše vojsku i topove.     1123
Hasa tā put zasednuo vranca,     1124
pa udari prijekijem putom,     1125
pa sad prvi side u Zadaru.     1126
A kad side zadarskoj kapiji,     1127
Mujo ga je poljem ugljedao,     1128
pa ga ćuva, otvori kapiju.     1129
Kada Haso u Zadaru dođe,     1130
tā put reće kladuškome Muju:     1131
„Nek' je Talje gotov s topovima!     1132
En' 'e nama indat niz planinu;     1133
s vezirima trideset hiljada,     1134
i carevi na kola topovi,     1135
i najprvi Kuna Hasanaga,     1136
i sa šnjime trista iftijara,     1137
pa za njime Šarac Mahmutaga,     1138
i sa šnjime trista iftijara.     1139
Prvi oni poćinjaće kavgu.     1140
S vezirima Kratovca Šabana,     1141
i sa šnjime hiljadu junaka,     1142
sve na oklop konji i junaci;     1143
s vezirima slazi niz planinu.     1144
Kad s planine pucaju topovi,     1145
neka Talje pripalji topove,     1146
s obe strane da him udarimo,     1147
pa što Bog da i sreća donese!‟     1148
Tako s Mujom te se razgovara,     1149
ha su Talju haber ućinili.     1150
A kad Taša pripremi topove,     1151
kad to vreme nije dugo bilo,     1152
sad s planine pukoše topovi.     1153
Tā put Talje pripalji topove,     1154
a udriše s obadvije strane;     1155
ovi kreću sa Zadara grada.     1156
Dragi milji, nemilja sastanka!     1157
Kad udriše, pa se smiješaše,     1158
mač sijeva, krv se proljijeva,     1159
klapusaju od hinsana glave,     1160
a mrtve se noge klapusaju.     1161
Ljetu konji, binjađija nema.     1162
Bela danka, a vrana sastanka,     1163
polje ravno magla pritisnula,     1164
niko nikog poznat ne mogaše.     1165
Još ćime se Vlasi poznavahu?     1166
Sve vikahu: "Jovan i Marija!‟     1167
Turci viću: "Jalah i Aljija!‟     1168
Tako bilo tri dana bijela     1169
—tri su dana i noći ćetiri—     1170
dok se malo kavga utajala.     1171
Stadoše se Turci pokupiti.     1172
Ko ginuo, svoj dug odužijo.     1173
Sve mrtvace krajom odvajaju.     1174
Izginuo Kuna Hasanaga     1175
i njegovo trista iftijara,     1176
izginuo Šarac Mahmutaga.     1177
Stadoše se drugi okupljati.     1178
Nema njima najbolju družinu:     1179
nema njima Hasa od Ribnika,     1180
i nema him Mujova Haljila,     1181
još im nema Kratovca Šabana.     1182
Za njihke se zaderti družina.     1183
Od Mađara ni pomena nema;     1184
šta j' ostalo, krajom izbežalo.     1185
To vrijeme nije dugo bilo,     1186
kad ispade Kratovac Šabane.     1187
Ufatijo sedam đenerane;     1188
ha dovede, Talju pokloni ih.     1189
U Talja je mlogo merhameta;     1190
od jednoga sve dvojicu gradi.     1191
To vrijeme nije dugo bilo,     1192
kad ispade Mujović Haljile.     1193
Ufatijo bana Zadarskoga;     1194
ha dovede, Talju poklonijo,     1195
i Talje mu posijeće glavu.     1196
To vrijeme dugo ne trajalo,     1197
kad ispade od Ribnika Haso.     1198
Ufatijo do dva vlaška kralja;     1199
ha dovede, Talju poklonijo.     1200
Skupiše se vojska u ravninu.     1201
Po tefteru kad se izbrojiše,     1202
tri hiljade nemaše im druga.     1203
Vratiše se u Zadaru gradu.     1204
Udariše po Zadaru gradu     1205
—udariše, Zadar poharaše,     1206
i banove dvore obališe,     1207
pa tovare natovare blago,     1208
pa mu bedem vatrom sagoreše     1209
i kapiju ravnu oboriše,     1210
pa izbiše polju na jaljiju.     1211
Tu nađoše dva carska vezira     1212
i vezirska na gomile vojska,     1213
a stadoše kupiti topove,     1214
a uzeše tri topa veljika,     1215
teraju hi u zemlju Turćiju.     1216
Haso ode u šiklji odaju     1217
pa izvede od Ćorfeza Maru,     1218
pa izvedu na vlašku avljiju.     1219
‚Jalah‛ reće, zasednuo vranca,     1220
rukom maši, za sebe je baci,     1221
pa triput je pasom opasao,     1222
a ćetvrti od sablje kajasom.     1223
Pa ispade polju na jaljiju,     1224
te dozovnu kladuškoga Muja:     1225
„Ko će ići kod vode Sitnice     1226
da dovede bega i družinu,     1227
i sa šnjima trides' devojaka,     1228
između nji' baneva Ružica,     1229
nek' hi brže svede u Zadaru!     1230
Begovi su konji u podrume,     1231
i begovo trides' i dva druga.     1232
Neka dođu, neka konje primu,     1233
i nek primu ruho i oružje!     1234
Pa nam valja krenut ka Krajini.‟     1235
Pa dozvaše Mujova Haljila,     1236
i dozvaše Bojićić Aljiju,     1237
i dozvaše Nuku bajraktara,     1238
i sa šnjima Osek Osmanbega:     1239
„Da odete kod vode Sitnice;     1240
dovedite bega i družinu,     1241
sa koćijom trides' devojaka,     1242
sve sestara njihnije serdara,     1243
i među njih baneva Ružica!‟     1244
Sad krenuše, konje zasedoše.     1245
Kad dođoše kod vode Sitnice,     1246
tu nađoše bega i družinu,     1247
i nađoše trides' devojaka,     1248
i krenuše pravo ka Zadaru.     1249
Kad dođoše u Zadaru gradu,     1250
tu hi srete od Ribnika Haso,     1251
pa izvede banevu Ružicu,     1252
pa sve redom cure izvadaše.     1253
Jednu dade Osek Osmanbegu.     1254
A kom' dade Miloševu Jelu?     1255
On je dade Bojićić Aljiji.     1256
Nuki dade popovu Tihanu.     1257
Bajraktare redom oženijo.     1258
Bega vodi gore u odaje,     1259
te nađoše ruho i oružje,     1260
pa hi svede u topla podruma,     1261
te nađoše konje ćuljejhane.     1262
Svaki svome takum udarijo,     1263
izvedoše konje na kapiju.     1264
Dade Haso para bez karara,     1265
pa krenuše preko polja ravna,     1266
pa zajmiše sve redom topove,     1267
i ostalo mala i šićara.     1268
Sve naprijed dva vezira carska,     1269
a za njima serhat i Krajina.     1270
Kad izbiše redom na planinu,     1271
pa sidoše poljem Udbinjskijem,     1272
pa veziri vojsku ustaviše:     1273
„Stan'te, braćo, da se haljalimo!‟     1274
Pa skoćiše, te se haljališe.     1275
Vezirima dadoše topove,     1276
i dadoše tri topa veljika,     1277
da hi pratu caru od peškeša.     1278
Jedna vojska ode ka Udbinu,     1279
a veziri pravo ka Budimu,     1280
i na kola odnješe topove.     1281
Kad dođoše u Udbinu ravnu,     1282
tu se staše te se pokupiše     1283
trides' aga od Udbine ravne;     1284
svaki svoju odveo družinu.     1285
Dijeljiše mala i šićara,     1286
neženjene momke oženiše.     1287
Haso ode z begom ka Oseku,     1288
i odvede kosatu Latinku,     1289
Haso uze od Ćorfeza Maru.     1290
U Osek' su svadbe naćinjelji;     1291
svadbe gradu za petnaes' dana.     1292
Nek' liježu sokolovi sivi,     1293
nek' i' ljubu kad se god probudu!     1294
Prije šćeri, pa posljem sinovi,     1295
da im snahe ne zatiću zave,     1296
da po kući ne bide talanđe.     1297

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents