Ropstvo Đulić Ibrahima

kazivao je Salih Ugljanin

Jednom vaktu a starom zemanu,     1
jedno jutro beše osvanulo,     2
u Zadaru pucaju topovi,     3
sve se zemlja i planina trese     4
—šenluk čini od Zadara bane,     5
ufatio uskok Radovana,     6
Radojicu, tursku pridvoricu,     7
pa ga baci ljedenu zindanu.     8
Pa kad Rako u tamnicu dođe,     9
tuna nađe trideset Turaka,     10
a među nji' Đuljić Ibrahima,     11
i kod njega Velagić Selima.     12
Dođe Rako, pa him pomoj dade,     13
i svi njemu bolje prifatiše,     14
pa mu redom dobrodošle daju,     15
pitaju ga za mir i za zdravlje.     16
Pa sad Đuljić reće bajraktare,     17
„Pa ću lji me, sluga Radovane,     18
šta te pitam, da mi pravo kažeš!‟     19
A zaklje ga svaćim na svijetu,     20
„Kaž' mi pravo, tako bijo zdravo!     21
Ja sam davno kulu ostavijo,     22
i Krajinu, i zemlju Turćiju.     23
Taman sam se tu noj oženijo     24
i s ljubom sam u đerdeku bijo,     25
s ćetom beše bane udarijo,     26
pa se naša poter podignula,     27
pa mi redom bajraktari dođu,     28
‚Hej sokolje, Đuljić bajraktare,     29
lasno ljubu po dušeku ljubit,     30
a roblje se robi po Krajini,     31
a sela se redom popaljuju,     32
Krajišnici idu po planini     33
te se biju z banom u planinu     34
—jazuk tebe i obrazu tvome!‛     35
Kad ja zaću' redom bajraktare,     36
opet stado', ne šće' pomeriti,     37
pa mi dođe Velagić Selime,     38
pa me zovnu na đerdečka vrata,     39
‚O sokolje, Đuljić Ibrahime,     40
jazuk tebe što si u đerdeku!     41
Sve se sela redom popaljiše,     42
stoji piska ljute sirotinje     43
—ode, brate, cijela Krajina,     44
te ratuju z banom po planini.‛     45
Kad ja zaću' Velagić Selima,     46
ja sam mojoj ljubi govorijo,     47
‚Moja hanko, Đuljićeva ljubo,     48
svi me age redom prekoriše,     49
bajraktari redom dolaziše,     50
ja od tebe pomerit se ne šće'.     51
Sad evo mi Velagić Selima,     52
đe me Selim na vratima zove.     53
Ćare nije, valja putovati,     54
Tek ti, ljubo, teški amaneti:     55
ćuvaj mene ostarelu majku     56
—nemo' majci hatar ištetiti—     57
sestru Fatu od dvanaes' ljeta,     58
i ćuva' mi kanali dorata     59
—hran'te konja u mračne podrume,     60
hel ja hoću peše na nogama.     61
Ako pa'nem ropstva u dušmana,     62
eto kod vas Huso kahveđija,     63
on će vaske dobro poslušati     64
i kupovat šta će vi trebati.     65
Eto blaga u odaju dosta,     66
vi se hran'te i oda zla bran'te!‛     67
To joj reko', đipi' na nogama,     68
pa se svlaći', te se preoblaći'.     69
Sve obuko' bajramske haljine,     70
pa opasa' siljah i oružje     71
—z desne strane od zlata katije,     72
pa s lijeve krivu ćemerliju—     73
a na glavu fesa finofesa,     74
a pešaćke ćizme na nogama,     75
s ćivije sam brešku prifatijo.     76
,Ej, dovalje, vijernico ljubo,     77
oprosti me, pa i haljali me!     78
A teški ti amaneti, ljubo:     79
dokljen ćuješ Đuljić Ibrahima,     80
te mi ćuješ dušu u kostima,     81
nemo' mi se, ljubo, preudati     82
—ti si, ljubo, od soja ođaka!‛‟     83
Pa to reće, krenu na vratima.     84
„Ćekaše me Velagić Selime,     85
i sa šnjime trides' i dva druga,     86
pa dođosmo sa naše kapije     87
—ne sme' kazat ostareloj majci.     88
Jedan drugom ugur preturismo,     89
udarismo, polja prijeđosmo,     90
mašismo se uz planinu redom.     91
Kad izbismo gore na lazinu,     92
porijetko puške zapucaju,     93
a lazinu magla pritisnula,     94
pa drug druga videt ne mogaše.     95
Bane beše tijesnom bogazu,     96
i sa banom tri hiljade druga,     97
bogazima društvo rasturijo,     98
ne vidosmo dok se smiješasmo.     99
Jednom smo se vatrom preturili,     100
i na balćak ruke poturismo,     101
i sabljama mlogo posekosmo,     102
pa nas skolji kalabaluk vojske,     103
navaljiše drvljem i kamenjem.     104
Tu su naske, Rako, pofatali,     105
svakome su ruke povezali,     106
poteraše strmom niz planinu     107
dok padosmo polju Zadarskome,     108
te dođosmo zadarskoj kapiji,     109
provede ne kroz Zadara grada.     110
Oko naske narod ogrnuo,     111
te seiru turske bajraktare,     112
i oružje nosahu Mađari.     113
Dovede ne bane na kapiju     114
—na kapiju pod bojali kulu—     115
pa privede pod bojeve kulji,     116
pa otvori od zindana vrata,     117
i ta vrata goljema katanca,     118
i još devet vrati otvorijo,     119
i desetu bravu dubrovnićku,     120
pa najprijen mene govoraše,     121
‚Hajd', uljazi, Đuljić Ibrahime,     122
i za tobom Veljagić Selime,     123
i za vama trides' i dva druga,     124
vama vi je mesto u zindanu!     125
Vi ste dosta jada zadavali     126
—granicama redom ratovali,     127
i ćesto ste Zadru silazili,     128
na planinu stoku zajagmili,     129
niz planinu babe izjurili—     130
tako više vi radit nećete,     131
mesto vi je ljedenu zindanu,     132
nek' ve peću zmije i akrepi,     133
nek' vi kosti truhnu na zindanu!‛     134
Kad dođosmo ljedenoj tamnici,     135
muka beše ljedenu zindanu     136
—ševar trava rasla do pojasa,     137
a studena voda do koljena,     138
po njoj skaću zmije i akrepi,     139
zmije iju, akrepovi piju,     140
više glave ljeda studenoga—     141
tako smo ti, Rako, boravili     142
—kad ne peću zmije i akrepi,     143
mi pevamo, pa s' razgovaramo.     144
Evo puno dvanaes' godina,     145
nit' vidimo sunca ni meseca,     146
niti znamo kad ni ljeto dođe,     147
ni kad dođe zima ni proljeće.     148
Ti si skoro, Rako, od Turaka,     149
u Turke si vazda sluga bijo     150
—je l' Krajina još nas u Turćina,     151
a sedu li kahve i mehane,     152
a sedu li hani i dućani?     153
Kupu li se age pod Udbinu,     154
pod Udbine na lonđu zelenu?     155
Ide l' kogod s ćetom po planini,     156
doteraju l' stoku na buljuke,     157
a dobiju l' mala i šićara,     158
a dovodu l' kosate Latinke,     159
a donosu l' na tojage glave?     160
Sedi li mi kula na ćenaru?     161
Je lj' mi živa ostarela majka?     162
Je lji mi se sestra preudala,     163
alji ćeka Đuljić Ibrahima?     164
Da lj' mi Huso sedi kahveđija,     165
ćini l' staroj hizmet u odaji?     166
A sedi l' mi dorat u podrume,     167
da ga n'jesu ćete zajagmili?     168
Je lj' se kula harap ućinela,     169
a sedi l' mi vijernica ljuba     170
—al' se moja ljuba preudala,     171
alji ćeka Đuljić Ibrahima?‟     172
„Ja sam, Đuljić, skoro od Krajine,     173
sve to znadem, ćisto ću ti kazat.     174
Redom sedu kahve i mehane,     175
pa sve sedu hani i dućani,     176
a kupu se age Udbinjani     177
pod Udbinu na lonđu zeljenu.     178
Ćesto ćetu krenu planinama,     179
a donosu mala i šićara,     180
doćeraju na buljuke stoku     181
i dijelju stoku po Krajini,     182
i dovodu konje sedljenike,     183
i dovodu kosate Latinke     184
te sve ženu age Krajišnike.     185
Tebe kula stoji na ćenaru     186
—skoro su je tamir ućinili,     187
dovodili goge i majstori,     188
duvarove redom opravili,     189
pokrili je klisom šarenijem,     190
šarenijem drvo šimširovo,     191
da ne truhne ni kišu pušćuje.     192
Živa ti je u ođaku majka     193
—živa ti je, tek bolje da nije.     194
Majku su ti oći ostavili,     195
sve plaćući danjem i po noći     196
za njezina sina od vijeka,     197
njejna sina Đuljić bajraktara.     198
A sedi ti sestra neudata,     199
ćeka brata Đuljić bajraktara.     200
Prosilji je age i begovi,     201
ne šćela se cura udavati     202
dokljen brata ćuje u životu.     203
A sedi ti Huso kahveđija,     204
'izmet staroj ćini u odaji,     205
te kupuje štagod mu trebuje.     206
A sedi ti dorat u podrume.     207
Hranu konja, bolje bit ne more,     208
te se dorat hasi ućinijo     209
—ne da nikom sebe prilaziti.     210
Zubom grize, ćivtetima bije     211
—na ćustek je na noge ćetiri,     212
na ćusteke veljiki sinđiri,     213
zapućili halke za jaslima.     214
Sām prilazi Huso kahveđija,     215
te timari konja Đuljićeva     216
i tura mu zobi i sijena.     217
Donosi mu vodu na nogama,     218
mlaku vodu sve daje doratu     219
da se ne bi dorat ištetijo     220
—ištetijo, pa se požegao,     221
od studene požegnut se more.     222
A sedi ti vijernica ljuba,     223
tek se skoro ljuba isprosila,     224
prosijo je sa Kladuše Mujo     225
da oženi svog brata Haljila     226
—vade joj je za petnaes' dana     227
da dovede hiljadu svatova,     228
da odvede ljubu Đuljićevu.‟     229
A kad zaću Đuljić bajraktare,     230
ljuto pisnu ljedenoj tamnici,     231
zveći kula a jeći kapija.     232
„He, vaj mene od sad do vijeka,     233
da se ljuba za života vodi!     234
Jedna ljuba, dvije đuvegije,     235
što ni dinu podnijet ne more!‟     236
On misljaše, niko ne ćujaše,     237
to pisnuše dvoje dece ludo,     238
to baneva dva sina bliznaka.     239
Banica hi jedva ustavila,     240
pa banica k banu dolazila,     241
baš kod bana u šikli odaju     242
—i kod bana do tri đenerana,     243
i punije dvanes' kapetana,     244
i vojvoda dvades' i ćetiri—     245
pa banica ‚dobro jutro‛ viće.     246
Viće banu, „Dig' se na nogama!     247
Ima doba dvanaes' godina     248
kā si, bane, Turke porobijo     249
te hi baci ljedenu zindanu.     250
N'jesu Turci nikad zaplakali     251
—zaplakali, pa ni povrišteli—     252
jutros Đuljić pišti na zindanu     253
—ljuto vrišti, sve se kula trese,     254
a sve zveći kula i kapija—     255
deci mi se strahu naturijo,     256
zavrištaše, pa se zaplakaše,     257
dvoje dece hajra bit ne more!     258
Kupi, bane, kljuće u naruće,     259
pa siljegni ljedenu zindanu,     260
pa otvori od zindana vrata     261
—sve ćeš redom vrata otvoriti,     262
i desetu bravu dubrovnićku—     263
pa ti zovni Đuljić bajraktara,     264
te ga pita' koja mu nevolja,     265
je lj' tavnica kuća dosadila,     266
alj' ga peću zmije i akrepi     267
pa ne more da on trpi više?‟     268
Bane brže đipi na nogama,     269
vadi kljuće s šarena dolapa,     270
pa odnese kljuće u naruće,     271
pa silježe ljedenu zindanu,     272
pa goljema otvori katanca.     273
Još je devet vrati otvorijo,     274
pa desetu bravu dubrovnićku,     275
pa kad dođe ljedenu zindanu,     276
pa Turcima faljenicu viknu     277
—pa s Turcima slugi Radovanu—     278
pa sad reće od Zadara bane,     279
„Pa Turćine, Đuljić Ibrahime,     280
ima doba dvanaes' godina,     281
ti nijesi nikad procvilijo     282
—procviljijo danjem ni po noći—     283
danas cviljiš ljedenu zindanu.     284
Koja ti je goljema nevolja?     285
Alj' tamnica kuća dosadila,     286
alj' pecaju guje i akrepi     287
pa ne moreš tako preturiti?     288
Vrisnuo si ljuto iz tamnice,     289
deci si mi strahu naturijo,     290
dece dvoje hajra bit ne more.     291
Nemo' mlogo vrištat u tamnicu,     292
nemo' više nikad za vijeka!     293
Izvešću te pred ljedna zindana,     294
pa ću doves' dva mlada đelata,     295
pa ću tebe posijeći glavu,     296
pa na kolac na ćoškove kulji,     297
neka stražu ćuva od Turaka!‟     298
Pa kad Đuljić sabra bajraktare,     299
„Aman, bane, za dva sina zdravlje!     300
Ti si, bane, Raka ufatijo,     301
turijo ga kod nas u zindanu,     302
a Rako je skoro od Krajine,     303
pa mi gruban haber donosijo.     304
Pa sam staru majku ostavijo     305
—majku su mi oći ostavili     306
sve plaćući danjem i po noći     307
za njezina sina od vijeka.     308
Te bi jade, bane, odgorijo     309
—ako staru oći ostavili,     310
ona stara, more umrijeti,     311
pa će svaku brigu ostaviti.     312
No mi drugi haber donosijo     313
—ja sam bijo ljubu ostavijo,     314
tu noć sam je skoro dovodijo,     315
ostala je ljuba netaćena,     316
neljubljena, ni razduvaćena—     317
z đerdeka sam tu noć okrenuo,     318
i tu mladu ljubu ostavijo,     319
i krenusmo z Velagić Selimom,     320
i sa nama trides' i dva druga.     321
Bog naredi maglu po planini,     322
a sljegosmo strmom niz planinu     323
—ni drug druga videt ne mogasmo—     324
pa sidosmo klancu tijesnome,     325
pa na tebe, bane, udarismo,     326
pa smo tuna s tobom ratovali,     327
a u tebe kalabaluk vojske,     328
ne pozna se šta smo hi ubili.     329
Saviše nas sa kraja ćetiri,     330
pa nas, bane, žive pofataše,     331
pa nas svede u Zadaru gradu,     332
pa nas baci ljedenu zindanu.     333
Tamnica je kuća neobićna,     334
u tamnicu muke svakojake.     335
Sām je ševar trava do koljena,     336
i studena voda po ševaru,     337
i po njojzi zmije i akrepi     338
—zmije iju, akrepovi piju,     339
mi pevamo, pa š njima ćosamo.     340
Lježao sam dvanaes' godina     341
—lježao bi' dvades' i ćetiri,     342
lježao bi dok mi je vijeka—     343
ne bi Đuljić nikad zaplakao     344
nit' bi tvoju decu zastrašijo,     345
nit' bi ćuo glasa Đuljićeva,     346
no mi Rako gore poprićao     347
đe se moja ljuba isprosila,     348
isprosila kuća raskopana     349
—raskopana, kladuški serdare,     350
da oženi svog brata Haljila.     351
Ti se jadi podnijet ne mogu,     352
—to nam dinu podnijet ne more     353
da mu uzme za života ljubu—     354
da je drugi uzme đuvegija     355
za života Đuljić bajraktara.     356
Jedna ljuba, dvije đuvegije,     357
ta se bruka podnijet ne more!     358
Aman, bane—za dva sina zdravlje!—     359
alj' me pušti, alj' me posijeci     360
—jedan derman ućini mi, bane!‟     361
Pa kad bane sabra lakrdiju,     362
„Ja te tako pušćavat ne mogu.     363
Ako ćeš mi 'emće ostaviti     364
—najprvoga Boga gospodara,     365
pa drugoga dina i imana,     366
pa još treće šehri Ramazana—     367
da te pušćim s ljedena zindana,     368
te otidi u vašu Krajinu     369
da posećeš Mujova Haljila,     370
da doneseš od Haljila glavu,     371
tā put ću te puštit sa zindana     372
—pušćaću ti Velagić Selima     373
i vašije trides' i dva druga,     374
i daću vi konje i oružje,     375
i daću vi blaga nebrojena,     376
i pratit ve do granice turske,     377
da ve niko ustavit ne more.‟     378
Tā put reće Đuljić bajraktare,     379
„Na to 'emće ostavit ne mogu!     380
Znaš kako ću tebe ostaviti     381
—ja ne mogu poseći Haljila.     382
Da posećem Mujova Haljila,     383
ostat Mujo, pa me posijeći,     384
teke ću ja prevarit Haljila,     385
te ću živa dovesti Haljila     386
—dovešću ga tebe u Zadaru,     387
pa ti radi šta je tebe drago!‟     388
Tā put bane pa mu besedaše,     389
„Tako ću te puštiti, Đuljiću!     390
Ako živa dovedeš Haljila,     391
odma' ću te puštit sa zindana     392
—pušćaću ti trides' i dva druga,     393
i puštit ti Velagić Selima—     394
daću vama konje i oružje.     395
Dobro ću ja vaske darovati,     396
i pratit ve do granice turske,     397
da ve niko povratit ne more.‟     398
Pa sad reće od Zadara bane,     399
„Hej, Đuljiću, kreni sa zindana!‟     400
Izvede ga pred ljed'nu tamnicu,     401
i zindan je opet zatvorijo.     402
Beše Đuljić hala dopanuo     403
—kosa mu je, pa se opašuje,     404
staju nokti baš kā raonici.     405
Tā put Đuljić reće bajraktare,     406
„Vidiš što sam hala dopanuo     407
sve lježući u ljed'nu zindanu     408
—zmije jele, akrepovi pili—     409
teke, bane, za dva sina zdravlje,     410
naćini mi pasoš pod muhurom.     411
Kad iziđem ka turskoj granici     412
pa me sretnu vaši kapetani,     413
odma' će mi ruke povezati,     414
u Zadar me natrag povratiti.     415
Ja sam zajip, vratit se ne mogu     416
—kad mi dadeš pasoš pod muhurom,     417
ne mogu me natrag povratiti.‟     418
I kad bane sabra lakrdiju,     419
naćinje mu pasoš i teskeru,     420
i sām je svoj muhur udarijo,     421
i dade je Đuljić bajraktaru.     422
„Hajd' Đuljiću, vratiti te neće!     423
Kome god ćeš pasoš kaževati,     424
on će videt ko je naćinijo,     425
pušćaće ti volju na planinu.‟     426
Još se Đuljić banu zamoljijo,     427
„Aman, bane—za dva sina zdravlje!—     428
pokloni mi sablju pešakinju     429
—po pljanini vuka i hajduka—     430
da se branim sabljom pešakinjom!‟     431
I bane mu sablju poklonijo,     432
a sad Đuljić sablju opasao,     433
pa okrenu sa Zadara grada,     434
a u ruke štapa drenovaka,     435
pa prolazi polja Zadarskoga,     436
pa se maši pravo uz planinu.     437
Taman malo ponaprijed bješe     438
—ne bi dugo—zatutnje planina,     439
dok ispade Gavran kapetane.     440
Ljuto pisnu Gavran sa paripa,     441
„Kopiljanje Đuljić bajraktare,     442
zar si banu zindan provalijo,     443
pa si mljao da si utekao?     444
Nej, Đuljiću, dalje pobegnuti!‟     445
Viknu Gavran trideset pandura,     446
„Povež'te mu na laktove ruke,     447
da ga opet vratim u Zadaru!‟     448
On izvadi pasoš iz njedara     449
pa ga dade Gavran kapetanu,     450
a kad Gavran pasoš preućijo     451
—vide, sām ga bane ispuštijo—     452
dade pasoš, viknu na družinu,     453
„Puštite mu volju na planinu!     454
Sām ga bane danas ispuštijo,     455
pa mu pasoš pod muhurom dao     456
da ga niko povratit ne more.     457
Hajd', Đuljiću, branjevine nema.‟     458
Đuljić krenu pravo uz planinu.     459
Kad još malo ponaprijed dođe,     460
ne bi vetra, zajeknu planina,     461
dok ispade Ivan kapetane,     462
i za njime trides' i dva druga.     463
Ćim ga vide, tijem ga poznade,     464
„O Đuljiću, turski bajraktare,     465
zar si banu zindan prolomijo,     466
pa si mljao da si utekao?     467
A znaš dobro Ivan kapetana,     468
što ja hudut i granice ćuvam     469
sa mojije trides' i dva druga     470
—da si 'tica, ne bi preljetejo,     471
a kamo lji Đuljić na nogama!‟     472
Viknu društvo, „Povež'te mu ruke!‟     473
Vadi Đuljić pasoš iz njedara     474
a dade ga Ivan kapetanu.     475
Kad je Ivan pasoš prifatijo,     476
pa kad vide šta mu pasoš prića,     477
„Hajd' Đuljiću, zađevišta nema!‟     478
Viknu Ivan društvo na planinu,     479
„Puštite mu volju uz planinu!     480
Sām ga bane pušti od zindana,     481
dao mu je pasoš pod muhurom     482
da ga niko povratit ne more.‟     483
Pa kad Đuljić pođe uz planinu,     484
kad ispade na laz na planinu,     485
ne bi vetra, zatutnje planina,     486
dok ispade Deli Milutine,     487
a za njime sedam, osam druga,     488
pa podvrisnu Deli Milutine,     489
„Kopiljane, Đuljić bajraktare,     490
jesi lj' banu zindan prolomijo,     491
pa s' mislijo da si utekao?     492
Jesi lj' čuo Deli Milutina?     493
—tuda 'tice proljetet ne mogu,     494
a kamo li na zemlji junaci!‟     495
Tā put Đuljić pasoš izvadijo,     496
„Milutine—o jadu ti bilo!—     497
evo bane pasoš naćinijo,     498
puštijo me s ljedena zindana,     499
ka Turćiji poslom opremijo.‟     500
Milutin mu pasoš ne gljedaše,     501
no sve viće sedam, osam druga,     502
„Poveš'te mu na laktove ruke     503
helj on laže, pravo ne kažuje—     504
da ga vratim natrag u zindana!‟     505
Vide Đuljić varakanja nema,     506
pa mu ruka do balćaka side     507
—ćare nije, valja poginuti—     508
pa među nji' juriš ućinjeo.     509
Stadoše se varat i udarat     510
—poseće mu svije osam druga,     511
s Milutinom pa se varakaju     512
—oko jela pa se poteraju—     513
ugrabi ga Đuljić bajraktare,     514
poseće mu sa ramena glavu.     515
Pa mu svuće ruho i haljine     516
te na sebe ruho udarijo,     517
i uze mu sablju i oružje,     518
i novca je mlogo pokupijo,     519
pa krenuo strmom niz planinu,     520
pa dok side polju u ravnine,     521
pa je svoju kulu suoćijo.     522
Pa kad dođe na gradsku kapiju,     523
pa zatrupa halkom na vratima,     524
a Huso se desi u avljiju,     525
pa potrća, otvori kapiju.     526
Kad ugljeda Đuljić bajraktara,     527
njemu Đuljić seljam naturijo,     528
a Huso mu bolje prifatijo     529
i sitne mu hožđeldije daje,     530
a za mirno upituje zdravlje.     531
„Aman, sužanj, đe si tamnovao?‟     532
Đuljić prića, „Zadru krvavome.‟     533
Tā put Huso reće kahveđija,     534
„Kad si, sužanj, Zadru tamnovao,     535
je da kakav haber za Đuljića,     536
je lj' nam Đuljić jošte u životu     537
—alj' smo ćulji, alj' laže svjetina     538
da je Đuljić svijet mijenijo?‟     539
Tā put reće Đuljić bajraktare,     540
„Davno Đuljić svijet mijenijo,     541
ima doba tri godine dana.     542
Na mom krilu ispala mu duša,     543
na mazgale kosti izbacili.     544
Bili smo se Bogom bratimili,     545
amanet je mene ostavijo,     546
ako se kad puštim sa zindana,     547
da mu kulu i kapiju tražim,     548
da ja vidim šta se uradilo     549
—je lj' mu živa ostarela majka?     550
Ćulji jesmo da je oćorela     551
sve plaćući danjem i po noći     552
pa za sina Đuljić bajraktara.     553
Je lj' mu sestra Fata neudata?     554
Sedi li mu dorat u podrumu?     555
A sedi l' mu vjerenica ljuba?‟     556
Tā put reće Huso kahveđija,     557
„Stara mu je oćorela majka,     558
a živa je—tek bolje da nije.     559
Nije mu se Fata preudala,     560
a sedi mu dorat u podrumu.     561
Ljuba sedi, tek se preudala     562
—prosijo je kladuški serdare,     563
i vade se svadbi napunilo.     564
U jutru će dolaziti Mujo,     565
i dovešće hiljadu svatova,     566
i dovešće haralji koćiju,     567
na koćiju trides' devojaka,     568
među njima sestra serdareva     569
—biće jenđe ljubi Đuljićevoj,     570
da opremi ljubu Đuljićevu.‟     571
Tā put reće Đuljić bajraktare,     572
„Nemoj kazat ljubi Đuljićevoj,     573
a vodi me gore u odaju     574
da ja vidim majku Đuljićevu,     575
i da vidim sestru Đuljićevu.‟     576
Povede ga Huso uz bojeve,     577
dovede ga šikalji odaji.     578
A kad majka u odaji dođe     579
i sestra mu dolazi Fatima,     580
tā put stara pa mu odgovara,     581
„Pa moj sine, sužanj sa zindana,     582
đe si bijo, đe si tamnovao     583
—u koju si lježao tamnicu,     584
u kojemu gradu kaurskome,     585
kod kojega njihna dušmanina?‟     586
„Tamnovao Zadru krvavome,     587
u tamnicu od Zadara bana.‟     588
Pa mu stara opet odgovara,     589
„Kad si, sine, Zadru tamnovao,     590
'e da kakav haber za Đuljića?‟     591
Tā put Đuljić reće bajraktare,     592
„Stara hanko—Bog ti đenet dao!—     593
Đuljić vi je svijet mijenijo     594
ima doba tri godine dana.     595
Na mom krilu ispala mu duša,     596
na mazgale kosti izbacijo.     597
Amanet mi Đuljić ostavijo,     598
ako se kad puštim sa zindana,     599
da mu tražim kulu i kapiju,     600
da mu vidim ostarelu majku     601
porad želje Đuljić bajraktara     602
—i da vidim sestru Đuljićevu,     603
i dorata konja pobrovoga,     604
i hankiju ljubu Đuljićevu.‟     605
Majka plaće i suze ronaše,     606
i Fatima sestra Đuljićeva.     607
Tā put Đuljić reće bajraktare,     608
„Kazao mi pobro u tamnicu     609
da on ima sedefli tamburu.     610
'Oćete lj' mi donijet tamburu,     611
da ja sitno kucam uz tamburu     612
porad želje pobratima moga?‟     613
Tā put stara Husu odgovara,     614
„Dajer, Huso, donesi tamburu     615
radi želje Đuljić bajraktara.‟     616
Ode Huso, donese tamburu.     617
Kad je Đuljić u ruke primijo,     618
sitno kuca, jasno zapevao,     619
„Ne ćudim se ostareloj majci,     620
helj su majku oći ostavili     621
te ne vidi sina njezinoga     622
—nit' ga vidi, nit' ga upoznaje.     623
Ni sestri se ne ćudim Fatimi,     624
što svog brata ne poznaje Fata     625
—luda bila Fata ostanula     626
za punije dvanaes' godina,     627
te svojega brata ne poznaje—     628
no se Husu ćudim kahveđiji,     629
kad svojega agu ne poznaje     630
—zašto, Huso? Jazuk tebi bilo!     631
Ja sam glavom Đuljić bajraktare.     632
Nemo'te mi ljubi kaževati!‟     633
Huso širi ruke obadvije,     634
zaplaka se kahveđija Huso.     635
Stara priđe, na krilo mu pade,     636
ljubi sina i dva i tri puta     637
—s druge strane i sestra Fatima.     638
Bog naredi i vrijeme dođe,     639
te staroj je ispanula duša.     640
Tā put Đuljić 'vako govoraše,     641
„Kren'te majku kud' se Turci kreću!     642
Ajde Huso, brže u ćaršiju,     643
kupovaćeš šta će trebovati,     644
i pokupi hođe i hađije,     645
da ispratim ostarelu majku.‟     646
Ode Huso pravo niz bojeve.     647
Tā put Đuljić Fati govoraše,     648
„Da ja odem ijubi u kafazu,     649
da lji će me ljuba upoznati     650
—upoznati, alj' me darovati.‟     651
Pa pošeta redom odajama.     652
Od odaje otvorijo vrata     653
—tu sedaše ljuba Đuljićeva,     654
tu sedaše i vrlo plakaše—     655
ona skoći odma' na nogama     656
i sitne mu hožđeldije daje.     657
Pa sad reće ljuba Đuljićeva,     658
„Aman, sužanj, đe si tamnovao?‟     659
„Tamnovao Zadru krvavome."     660
A pita ga ljuba Đuljićeva,     661
„Kad tamnova Zadru krvavome,     662
'e da kakav haber za Đuljića?     663
Je lji Đuljić u životu nama,     664
alj' je Đuljić svijet mijenijo     665
—mi smo ćuli, al' laže svetina?‟     666
„Davno j' Đuljić svijet mijenijo,     667
ima doba tri godine dana.     668
Pa tu smo se Bogom bratimili,     669
na mom krilu ispala mu duša,     670
kroz mazgale kosti izbacili.     671
Amanet je mene ostavijo,     672
ako kadgod sa tamnice pođem,     673
da mu kulu i kapiju tražim,     674
da mu vidim ostarelu majku     675
—da mu vidim i sestru Fatimu,     676
i njegova u podrum dorata,     677
i njegovu vijernicu ljubu.     678
Pa me bane na otkup puštijo,     679
da ponesem hiljadu dukata.     680
Daruj mene, hanko Đuljićeva,     681
ne bi' l' banu otkup sastavijo!‟     682
Tā put ljuba Đuljićeva skoći     683
te se rukom u ćpagove maši,     684
dade njemu trideset dukata.     685
„Maj za dušu Đuljić bajraktara!‟     686
Tā put Đuljić reće bajraktare,     687
„Alji daješ za dušu Đuljića,     688
al' đe Đuljić svijet mijenio?‟     689
Ona plaće i suze ronaše,     690
„Baš za dušu Đuljić bajraktare     691
—toga muža ja već naći neću!‟     692
Tā put Đuljić pa joj govoraše,     693
„I ja ću te, ljubo, oprostiti,     694
kad ti haješ tako za Đuljića,     695
te ti daješ za Đuljića dušu     696
—ja sam glavom Đuljić bajraktare.‟     697
Pa potrća ljuba Đuljićeva,     698
poljete mu u skut i u ruku,     699
a plakaše kā žalosna majka.     700
Tā put reće Đuljić bajraktare,     701
„A ću' li me, vijernice ljubo!     702
Kad će Mujo s svatovima doći     703
—pa pod kulju u zelenu bašću,     704
i sa šnjime hiljadu svatova—     705
i doći će haralji koćija,     706
na koćiju trides' devojaka,     707
pa će doći tebe u kafazu,     708
pa te reći, ‚Opremi se, hanko!‛     709
ti se sprema', brige ne imadi!     710
Nemo' njima za mene kazati,     711
a ja ću se s Mujom nasuliti.‟     712
Sve ga sluša vijernica ljuba,     713
„Pa sve ću te mlada poslušati,     714
drugojaće uraditi neću.‟     715
Tā put Đuljić ode u odaju     716
—dođe Huso sa nove ćaršije     717
i dovede hođe i hađije—     718
i isprati roditelja svoga     719
—ispratijo te je ukopao,     720
ukopao, pa se povratijo—     721
tu noj noći Đulić u odaju.     722
Kad svanulo i sunce grahnulo,     723
stade jeka preko polja ravna,     724
izbi Mujo polju svatovima,     725
i za njime Haljil na maljina     726
—i za njima haralji koćija,     727
pod koćiju sedam bedevija,     728
u koćiju trides' devojaka,     729
a među nji' Ajka serdareva.     730
Pa sad Đuljić na noge skoćijo,     731
tijem halom niz bojeve side,     732
u ruke mu štapa drenovaka,     733
pa u polje pred Mujom stanuo     734
i kljećaše, na noge stojaše.     735
Dođe Mujo, pa mu seljam dade     736
—Đuljić primi, hoždeldije daje—     737
pa mu Mujo tako govoraše,     738
„Jadan sužanj, de si tamnovao?‟     739
Đuljić reće, „Zadru krvavome.‟     740
„Kad si, sužanj, Zadru tamnovao,     741
'e da kakav haber za Đuljića?‟     742
Đuljić reće, „Svijet mijenijo     743
ima doba tri godine dana.     744
Ja sam njemu kosti izbacijo     745
—na mazgalje pa mu proturijo—     746
pa me bane na otkup puštijo,     747
posekao hiljadu dukata     748
—daruj mene, turska buljukbašo,     749
ne bi l' banu otkup sastavijo!‟     750
Tā put Mujo u ćpagove maši     751
i dade mu pedeset dukata,     752
„Maj za dušu Đuljić bajraktara!‟     753
Svi ga svati redom darovaše,     754
i darova Mujović Haljile     755
—ne pitahu, te ga darovahu,     756
vidu đe je sužanj sa tamnice—     757
i cure ga dobro darovaše,     758
i sa šnjima Ajka serdareva.     759
Kad nastupi Talje na kulaša,     760
pa ga Talje pita Ljićanine,     761
„Đe si, sužanj, tam'nu tamnovao?‟     762
Kaza Đuljić, „Zadru krvavome.‟     763
„Kad si, sužanj, Zadru tamnovao,     764
'e da kakav haber za Đuljića?‟     765
Tā put Đuljić reće bajraktare,     766
„Đuljić davno svijet mijenijo,     767
ima doba tri godine dana.     768
Pa me bane na otkup puštijo,     769
presekao hiljadu dukata,     770
da ja prosim i blago mu nosim     771
—daruj mene, turski bajraktare,     772
ne bi lj' banu otkup sastavijo!‟     773
Tā put Tala suze udariše,     774
livaju se niz oba obraza,     775
tā put reće Talje Ljićanine,     776
„Moli Boga rad' beljaja tvoga     777
đe ne mogu griješiti dušu,     778
sad bi' tebe posekao glavu     779
što mi haber za Đuljića kaza!‟     780
Ode Talje poljem za družinom.     781
Mujo stiže kulji Đuljićevoj,     782
pa u bašću kondisa svatove;     783
Đuljić za njim dođe na kapiju,     784
pa s kapije u topla podruma     785
kod dorata konja njegovoga,     786
a doratu konju govoraše,     787
„Davor, doro—davor, dobro drago!—     788
davno smo se, doro, razdvojili.     789
Ja sam glavom Đuljić bajraktare!‟     790
Hajvan beše, svašto umijaše,     791
okrenu se pa ga pogledao,     792
na pljeći mu naslonijo glavu,     793
iz oći mu suze protoćiše.     794
Pa mu Đuljić raspući ćusteke,     795
pa na konja takum udarijo,     796
ćetiri mu priteže kolana,     797
pa s jasala driješi ćatala,     798
pa izvede konja na avijiju,     799
pa mu dizgin baci na jabuku,     800
sām se šturan vađe po avliji.     801
Ode Đuljić u bojeve kulji,     802
zovnu sestru šikalji odaji,     803
„Da' mi, sestro, bajramske haljine!‟     804
Sestra Fata do kovćega priđe,     805
pa u bošći izvadi haljine,     806
pa mu dade toke i jeljeke     807
—dva kanata od suhoga zlata,     808
oko vrata koljijer od zlata—     809
pa mu dade zeljenu dolamu,     810
pa mu dade od saje ćakšire     811
—od zeljene mljetaćke kadife,     812
kud su šafi, tud gajtani zlatni—     813
pa opasi pulajli silaha,     814
za silahom dvije zlatke malje,     815
z desne strane od zlata katije,     816
a s ljijeve krivu ćemerliju     817
—sve mu kana od dukata žuta,     818
do balćaka rešma pozlaćena—     819
a na glavu fesa finofesa     820
—oko fesa trambolos pojasa—     821
pa natuće ćizme i kaićine,     822
pa s ćivije đidu dofatijo.     823
Pa sad krenu niz bojeve kulji,     824
pa silježe do konja dorata,     825
primaće ga binjeku kamenu,     826
sa kamena konju na ramena,     827
pa ga krenu na gradsku kapiju.     828
Dokljen Muju kod svatova dođe,     829
pa sad viknu sa konja dorata,     830
„Buljukbašo, kladuški serdare,     831
evo danas Đuljić u životu!     832
Prosijo si ljubu Đuljićevu,     833
što ta bruka niđe bila nije,     834
uzeti mi ljubu za života!     835
Kupi svate, hajde ka Kladuši,     836
al' se digni mejdan da dvojimo     837
—ko dobije, džaba mu hankije!‟     838
Mujo sagnu glavu u naruće     839
i šutaše, pa ne govoraše     840
—muka Muju, žešće bit ne more.     841
Haljil skoći, juriš ućinijo,     842
da dijelju sa sabljom hankiju     843
—tā put Talje skoći Ljićanine,     844
na Haljila viku ućinijo,     845
„Sed' kopilje—ne selo ti meso!—     846
helj će Tale lasno nasuljiti.‟     847
Širi Talje ruke obadvije,     848
pa zagrli Đuljić bajraktara,     849
„Bogu šućur, kad si u životu,     850
te si svojoj kući dolazijo!     851
Lasno ćemo za to nasuliti     852
—junaku se lasno zamoliti.‟     853
Tā put Đuljić 'vako besedaše,     854
„Ađo Talje od Ljike krvave,     855
ako Mujo kabulji Đuljića     856
da je sa mlom slatki prijatelji,     857
ako Haljil kabulji Fatimu     858
—pa Fatimu, sestru Đuljićevu—     859
neka skoću da se poljubimo!‟     860
Viknu Talje kladuškom serdaru,     861
„Dig' se kujo, trbuljati Mujo!     862
Nećeš naći boljeg prijatelja,     863
pa i sestru Fatu Đuljićevu     864
da oženiš svog brata Haljila.‟     865
Mujo skoći, ruke raširijo,     866
i z Đuljićom pa se poljubiše,     867
a iznova prijatelji biše     868
—pa i Haljil đipi na nogama,     869
zet i šura pa se poljubiše.     870
Tā put Talje viknu na kapiju,     871
„Ću' lj' Ajkuno, sestro serdareva!     872
Nemoj spremat ljubu Đuljićevu,     873
no opremi sestru Đuljićevu!‟     874
Kad Ajkuna saću lakrdiju,     875
ostaviše ljubu Đuljićevu,     876
prifatiše sestru Đuljićevu     877
—prifatiše, te je opremaju.     878
Viknu Talje, „Đuljić bajraktare,     879
ustan' Đuljić, te ni rućak dadni!‟     880
Viknu Đuljić Husa kahvediju,     881
te pokupi 'ljeba sa ćaršije,     882
kod akćija mesa debeloga.     883
Huso brže do nove ćaršije,     884
na furune 'ljeba pokupijo,     885
na arabe 'ljeb potovarijo.     886
Akćijama Huso besedaše,     887
„Što imate gotovine jela,     888
sve nosite Đuljićevoj kulji!‟     889
Akćibaše jelo pokupiše,     890
i arabe s 'ljebom okrenuše,     891
i ustaše, te him rućak daše,     892
i rućaše, i sofre pribraše.     893
Tā put Talje viknu Ljićanine,     894
„Ko je konjik, pritegni hajvana,     895
ko je peše, na noge opanke!     896
Nek' je hazur na vrata koćija,     897
neka sljegne trides' devojaka     898
i sa šnjima Ajka serdareva,     899
nek' izvede sestru Đuljićevu,     900
nek' devojke sednu na koćiju,     901
'elj je vakat sad da putujemo!‟     902
Sve ustaše svati na nogama,     903
opremiše sebe i paripe,     904
na vratima haralji koćija,     905
na koćiju trides' devojaka,     906
i sa šnjima Ajka serdareva,     907
kraj Ajkune sestra Đuljićeva.     908
Tā put Talje besedi Đuljiću,     909
„Jaši dora, isprati svatove!‟     910
Viknu Talje, krenuše svatovi,     911
a krenuše haralji koćije     912
—zapevaše cure na koćiju,     913
„Ej, dovalje, uzesmo vilalje!‟     914
Tā put Đuljić zasede dorata,     915
pa krenuše preko polja ravna     916
—isprati hi poljem zeljenijem.     917
Zovnu Đuljić Mujova Haljila,     918
„Mijo zete, Mujović Haljile,     919
ti ćeš noćas s sestrom prenoćiti,     920
i u petak rastura' svatove,     921
i u petak noći sa Fatimom.     922
Pa po petku osamne subota,     923
išti bratu široka đogata,     924
i spremi se što najbolje moreš,     925
dođi mene kulji i kapiji!     926
Gotova ćeš mene nalaziti,     927
helj sam banu 'emće ostavijo     928
da siđemo s tobom do Zadara.     929
Pa ćeš bratu Muju govoriti,     930
kad će prvi petak nastupiti,     931
nek' pokupi serhat i Krajinu     932
—poglavice od Ešći Kladuše,     933
i Udbine od lonđe zelene—     934
neka dođe na vrh od planine,     935
na Grnici ka Zadaru gradu.     936
Kad ispane na vrh od planine,     937
neka sedne i durbin okrene,     938
neka gljeda po Zadaru gradu,     939
hel mi ćemo zaturiti kavgu     940
—otaljenke da ne pomerava,     941
neka sluša tutanj uz planinu!‟     942
Tā put Haljil besedi Đuljiću,     943
„O moj šura Đuljić bajraktare,     944
ako s' brzo 'emće ostavijo,     945
pa ja ću se sade povratiti.‟     946
„Nijesam brzo 'emće ostavijo.     947
Rekao sam za petnaes' dana     948
dok pokupim hođe i hađije,     949
helj je ljuba nićah ištetila,     950
ona šćela sa tobom venćanje.‟     951
Pa rekoše, te se rukovaše,     952
jedan drugom besu zadadoše,     953
jedan drugog prevariti neće.     954
Ode Haljil i sa svatovima,     955
pa se Đuljić vrati na kapiju.     956
Huso dođe, prifati dorata,     957
raspremi ga, vodi u podrume,     958
ode Đuljić ljubi u odaju,     959
a dozovnu Husa kahveđiju,     960
„Hajde Huso, u novu ćaršiju,     961
te pokupi hođe i hađije,     962
dovedi hi kuli Đuljićevoj,     963
'elj me hođe nešto potrebuju!‟     964
Huso brže ode u ćaršiju     965
te pokupi hođe i hađije,     966
dovede hi kulji Đuljićevoj,     967
te je Đuljić nićah ućinijo,     968
i hođama te je rućak dao     969
—rućak dao te hi ispratijo,     970
i sa ljubom u đerdeku bijo,     971
i u jutru bolje poranijo,     972
i u petak pa se opremijo,     973
i tu noj je kući prenoćijo.     974
Kad subota jutro osvanulo,     975
Đuljić priđe đamu do penđera     976
pa pogljeda polja Kladuškoga,     977
tek ispada magla na pramenje     978
—stoji bahat Mujova đogata,     979
na đogata Mujović Haljile.     980
Viknu Đuljić Husa kahveđiju,     981
„Sljegni, Huso, brže do podruma,     982
Đuljićeva opremi dorata     983
pod takumom i pod saltanetom,     984
izvedi ga na mermer avljiju,     985
pa mu dizđin baci na jabuku,     986
pa sām će se dorat provađati.‟     987
Huso brže ode do podruma,     988
sprema brže dora Đuljićeva,     989
izvede ga u mermer avljiju,     990
pa mu dizđin na jabuku baci,     991
sām se šturan po avljiji vađe,     992
a Đuljić se sprema u odaji.     993
Sad se svlaći te se preoblaći,     994
pa silježe niz bojeve kulji     995
pod takumom i pod saltanetom,     996
a sve ćeka Mujova Haljila.     997
Dokljen Haljil stasa na đogata,     998
stasa Haljil, pa mu seljam dade,     999
primi Đuljić, hožđeldije daje.     1000
„Mijo zete Mujović Haljile,     1001
je l' rekao Mujo dolaziti?‟     1002
Tā put Haljil pa mu govoraše,     1003
„Mujo ti je seljam ućinijo.     1004
‚Hod'te mudro, ne ginite ludo!     1005
Ako da Bog, dobijete bana,     1006
nemo' društvo ostavit, Đuljiću,     1007
no izvadi društvo sa zindana!     1008
Nemo'te se brez para vratiti     1009
—popipa'te, pare nalazite!     1010
Opremite trides' i dva druga,     1011
nek' ponesu na pljećima blago!     1012
Noćom kren'te sa Zadara grada,     1013
a nemo'te danjom okrenuti,     1014
helj vas mogu Vlasi opaziti,     1015
pa ve opet žive ufatiti!‛‟     1016
Tā put Đuljić reće bajraktare,     1017
„Vakat, zete, sad da okrenemo.     1018
Danjom valja prolazit planine,     1019
pa do mraka u polje Zadarsko,     1020
pa po noći u Zadaru sići,     1021
pa po noći banu pod bojeve     1022
—štogoj Bog da i sreća donese!‟     1023
Pa viknuše, konje zasedaše,     1024
a krenuše polja zeljenoga,     1025
pa sljegoše planinama redom.     1026
Niz planinu dok su silazili,     1027
pa hi bijo danak ostavijo     1028
a mrke se noći prifatili,     1029
pa sljegoše polja Zadarskoga     1030
—noći prošlo ćetiri sahata     1031
kad stigoše u Zadaru gradu.     1032
Đuljić prođe na gradsku kapiju,     1033
i za njime Mujović Haljile,     1034
tajom idu ulicama redom.     1035
Pred kapiju banu dolaziše,     1036
pa obadva konje razjahaše,     1037
na kapiju za halke vezaše,     1038
pa sad Đuljić reće bajraktare,     1039
„Hajde za mlom, Mujović Haljile!     1040
Kad budemo pred odajska vrata,     1041
naći ćemo dva mlada soldata.     1042
Ti zastani malo pred vratima     1043
dok uljegnem banu u odaju,     1044
da ja viđu ko je u odaji.‟     1045
Pa krenuše, pred odajom biše.     1046
Tā put reće Đuljić na soldate,     1047
„Sed'te s mirom, dva mlada soldata,     1048
'elj sam banu 'emće ostavijo     1049
—ja sam glavom Đuljić bajraktare.     1050
Doveo sam Mujova Haljila,     1051
pa nek' radi šta je njemu drago     1052
—volja mu ga bacit u zindana,     1053
volj' mu poseć' sa ramena glavu!‟     1054
Pa sad Đuljić u odaju dođe,     1055
kad tu beše od Zadara bane     1056
i dvanaes' redom kapetana,     1057
i do bana do tri đenerana,     1058
i dvanaes' sve redom vojvoda.     1059
Dođe Đuljić, pa him pomoj dade,     1060
bane primi, dobrodošle daje.     1061
„Zar mi stiže Đuljić bajraktare?‟     1062
„Stigo' bane, u zdravlju tvojemu!‟     1063
„Kamo, Đuljić, Mujova Haljila?‟     1064
„Evo, bane, pred odaju tvoju.     1065
Živa sam ti doveo Haljila,     1066
pa ti radi šta je tebe drago.‟     1067
Tā put bane reće lakrdiju,     1068
„Pa aferim, Đuljić bajraktare     1069
—tvrd si, Đuljić, na rijeći bijo,     1070
te si živa doveo Haljila!     1071
Tri jemca si mene ostavijo     1072
—najprvoga Boga gospodara,     1073
a drugoga dina i imana,     1074
i trećega šehri Ramazana—     1075
teslim tebe do tri jemca tvoja.‟     1076
Pa se Đuljić natrag povratijo,     1077
kod Haljila kad je dolazijo,     1078
„Sprem' se dobro, zete, pred odaju,     1079
da odemo banu u odaju!     1080
Kad odemo banu u odaju,     1081
na desnu ćeš udariti stranu,     1082
pa posjeci redom kapetane,     1083
pa i redom dvanaes' vojvoda     1084
—ja ću bana i tri đenerana.‟     1085
Pa dođoše šikalji odaji.     1086
Kad hi vide bane od Zadara     1087
a ugljeda Mujova Haljila,     1088
a vide mu ruku na balćaku,     1089
tā put bane besedi Đuljiću,     1090
„Bolje da ga n'jesi dovodijo     1091
—da ga hoćeš izvodit napolje,     1092
to bi za nas mlogo bilo bolje!‟     1093
Tā put Đuljić viknu na Haljila,     1094
„Tebe, zete, bane ne kabulji     1095
—radi, zete, šta je tebe drago!‟     1096
Halku zveknu od bedara ćorda,     1097
pa u desnu stranu udarijo,     1098
pa poseće redom kapetane,     1099
pa dvanaes' poseće vojvoda,     1100
Đuljić bana i tri đenerana     1101
—ispadoše pred odajska vrata,     1102
posekoše dva mlada soldata.     1103
Pa sad Đuljić hoda odajama,     1104
pa banici pred odaju dođe,     1105
pa mu spolja pritvrdijo vrata,     1106
pa otide u druge odaje,     1107
u odaju kljuće nalazijo     1108
—nađe kljuće od riznice blaga,     1109
i u dolap kljuće od zindana.     1110
Pa se Đuljić vrati kod Haljila     1111
te mu kljuće od riznice dade,     1112
đe no stoji gotovina blago.     1113
„A ja odo' ljedenu zindanu,     1114
da ja brzo otvorim družinu,     1115
ne bi l' smo se brzo opremili     1116
—'oće oni haber ufatiti,     1117
pa nećemo lasno prolaziti.‟     1118
Brzo Đuljić zindan otvorijo     1119
—redom beše vrata otvorijo—     1120
i kad dođe ljedenu zindanu,     1121
lako viknu Veljagić Seljima,     1122
„Kreni društvo, Veljagić Seljime,     1123
dođe vakat da se izbavimo!‟     1124
Pojaviše redom u zindana,     1125
odvede hi gore na odaju.     1126
Tu nađoše ruho i oružje,     1127
pa se natrag u odaju vratu,     1128
kol'ko šćeše para ogrnuše,     1129
pa sljegoše brže do podruma     1130
đe sedahu konji u podrume     1131
—i na vrata dva mrka soldata     1132
što gljedaju konje u podrume—     1133
tuna konja koliko him drago.     1134
Seljim uze baneva eždralja     1135
—svak po jednog konja opremijo,     1136
svaki svome takum udarijo—     1137
izvedoše konje u avljiju,     1138
i na konje blago preturiše     1139
—Haljil svoje napuni bisage,     1140
pa pr'o konja proturi đogata,     1141
Đuljić jedne na konja dorata—     1142
zasedoše konje u avliju,     1143
tam' krenuše sa gradske kapije,     1144
te uzeše polja zeljenoga.     1145
Zapisnula baneva banica,     1146
„A ne da'te, mrki Zadarani!     1147
U Zadar se jadi ućineše     1148
—udariše Turci Krajišnici,     1149
mene grdno utvrdili vrata,     1150
a od bana ne znam šta je bilo!"     1151
Kad se vriska zaću od banice,     1152
pa na bedem kažu tobđijama,     1153
„Na topove fitilj udarite!     1154
Neka kreće ko je u Zadaru,     1155
nek' teraju Turke preko polja!‟     1156
Kad pukoše na bedem topovi,     1157
zakljepeta malo i veliko,     1158
a najprva zadarska konjica     1159
—ravnom konji, a brdom pešaci,     1160
a navalji begluk Nemadija.     1161
Mujo bijo na vrh od planine,     1162
i kod Muja pet hiljada druga,     1163
i Mujo je ljuto zakukao,     1164
„Kuka', braćo, deca poginuše!     1165
Sad pukoše zadarski topovi,     1166
opkoljili Halka i Đuljića,     1167
i znam ćisto da su poginuli!‟     1168
Viknu Mujo Tala Ljićanina,     1169
„Kreni, Talje, društvo niz planinu,     1170
da sa šnjima rata ratujemo!‟     1171
Pa kad Talje viknu na družinu,     1172
pa krenuše pravo niz planinu.     1173
Kad sljegoše taman pod planinu,     1174
ide jeka preko polja ravna,     1175
stoji bahat Mujova đogata.     1176
Tā put Mujo Talu besedaše,     1177
„Ev' 'e, Talje, bahat od đogata     1178
—da li ima kogođ na šturnika,     1179
da l' sām beži đogat ka planini,     1180
ne šćeo him u ruke panuti?‟     1181
Bahat bljiže pa se primicaše     1182
—tek se beše zora ukazala—     1183
dok ispade Haljil na đogata,     1184
pa za njime Đuljić na dorata,     1185
pa Velagić na konja eždralja,     1186
a za njima trides' i dva druga.     1187
Kad izbiše i brzo stigoše     1188
—pa stigoše, seljam him dadoše—     1189
i Mujo him hožđeldije daje,     1190
„Jeste lj', braćo, zdravo preteknuli?‟     1191
Tā put Đuljić reće bajraktare,     1192
„Zdravo smo ti, Mujo, preteknuli,     1193
niko nama nije ostanuo.     1194
Na paripe para tovarili,     1195
i bana smo dobro namirili     1196
—pa i bana, i tri đenerana,     1197
i dvanaes' redom kapetana,     1198
i dvanaes' sve redom vojvoda.     1199
Evo muke preko polja ravna,     1200
nas ne tera begluk Nemadija!     1201
Ti ućini tembih na družinu,     1202
nek' ufatu klance i bogaze     1203
—mislu terat do na vrh planine—     1204
ne bismo li vatrom doćekali,     1205
doćekali, pa hi povratili!‟     1206
Tā put Mujo Talu govoraše,     1207
„Sve ti, Talje, namešća' družinu,     1208
nek' fataju klance i bogaze     1209
i ćukare, studene kamenje!‟     1210
Taman Talje namesti družinu     1211
—ljuto viđu drenovi Mađari,     1212
polako će Turci uz planinu—     1213
a pred njima dužda Latinine     1214
na alata konja halovita,     1215
a za njime pet stotin' konjika.     1216
Kad stigoše, pa se udariše -,     1217
Vlasi mljahu da malo bijaše,     1218
kad zaprašte puška po planini     1219
—a jarko je sunce ogrijalo     1220
kad se dvije silje sastaviše,     1221
pa stigoše, te se udariše.     1222
Dragi Bože, nemila sastanka!     1223
Sam' po jednom puške zapucaše,     1224
pa za gole ćorde prifatiše     1225
—stade zveka maća zeljenoga,     1226
stade jeka ljuta ranjenika,     1227
klapusaju od Mađara glave,     1228
ljetu konji, binjađija nema,     1229
na strane su sedla izkrivili,     1230
sve prosiplju gredom tegeltije—     1231
a sve više pridolazi vojske,     1232
sve se više rata otvaraše.     1233
Ratovaše dva dana bijela     1234
dok se vojska u polje vrnula     1235
i u polje Turci silaziše.     1236
Pa je poljem magla pritisnula,     1237
niko koga poznat ne mogaše,     1238
nit' poznaje Vlaha ni Turćina.     1239
Ćim se Vlasi malo poznavahu,     1240
sve vikahu, „Jovan i Marija!‟     1241
—Talje neđe viće sa planine,     1242
„Govno će vi pomoći Marija     1243
đe doljazi Talje i Aljija!‟     1244
Mujo neđe viće na đogata,     1245
„E, ko gine, šehit ako Bog da,     1246
hurije mu prifaćaju dušu!‟     1247
—opet Talje viće sa kulaša,     1248
„Mujo laže, tako mi kulaša!     1249
Te hurije, ni čuo hi nije.     1250
Teško tome ko će poginuti,     1251
blago tome ko će preteknuti     1252
i veljiki šićar zadobiti!‟     1253
Talje diže ruke obljedvije     1254
pa se molji Bogu po zakonu     1255
da mu vetar puhne sa pljanine,     1256
da podigne maglu od planine,     1257
„Pa da vidim ćije društvo gine     1258
—koje gine, a koje dobije!‟     1259
Kod Boga mu kabul dova bila,     1260
puhnu vetar ozgor sa planine     1261
te otište maglu sa ravnine.     1262
Kome stati polja pogljedati,     1263
ravnine se lješa nakitile,     1264
a doljine krvi junaćkoga,     1265
a brda su na tojage glave.     1266
U dušmana malo ostanulo,     1267
i sve bežu ka Zadaru gradu.     1268
Stadoše se Turci pokupiti,     1269
pocrnjeli baš kā gavranovi     1270
od brzoga praha i olova.     1271
A kad svi se Turci pokupiše,     1272
a mrtvace krajom odvajali,     1273
sve him Tale imam-hođa b'jaše     1274
—hođa beše, te hi ukopaše,     1275
a sve redom te hi ukopaše.     1276
Pa stadoše te se izbrojiše     1277
po imenu kako koga nema     1278
—nema njima dva najbolja druga,     1279
nemaše him Mujova Haljila     1280
i sa šnjime Đuljić bajraktara,     1281
i trećega Veljagić Selima.     1282
Dokljen duman izbi preko polja,     1283
kad ispade Veljagić Selime     1284
na baneva široka eždralja     1285
—ufatijo do tri kapetana,     1286
a dovede, Talu poklonijo,     1287
i u Tala mlogo merhameta,     1288
od jednoga sve dvojicu gradi.     1289
To vrijeme dugo nije bilo,     1290
pa ispade Đuljić na dorata     1291
—ufatijo još dva đenerana,     1292
ha dovede, Talu pokloni hi,     1293
i u Tala mlogo merhameta,     1294
od jednoga sve dvojicu gradi.     1295
Kad vrijeme nije dugo bilo,     1296
kad ispade Mujović Haljile     1297
na Mujova široka đogata     1298
—ufatijo duždu Latinina     1299
i sa šnjime Mrkoju serdara,     1300
i sa šnjima još dva kapetana,     1301
na laktove povezao ruke.     1302
Dođe, stiže, i Talu hi dade.     1303
Talje igra oko kapetana     1304
baš kā jeljen od godine dana,     1305
pa poseće duždu Latinina,     1306
i za njime Mrkoju serdara,     1307
i poslije do dva kapetana.     1308
Pa im Talje tembih ućinijo,     1309
„Sve prsnite društvo preko polja     1310
te kupite mala i šićara,     1311
i oružja s našije' dušmana,     1312
i sabalja što nama valjaju,     1313
pa i konja njihni' ćuljejhana,     1314
i pokup'te hranu i đephanu,     1315
—tovareći' konja na gomilje,     1316
pa poved'te te hi tovarite!‟     1317
Sad prskoše po polju junaci,     1318
E, kupahu što god nalazahu,     1319
a u polje sve to gomilahu.     1320
Pokupiše sablje i oružje     1321
—svak po dvije sablje obesijo,     1322
i maljija u ćifu oružja—     1323
ruha dobra đe su nalazili     1324
od kak'oga dobra kapetana     1325
—more njima ruho trebovati     1326
kad će neđe niz Kotare sići,     1327
da obuću, da hi ne poznaju,     1328
no da mislu sa Zadara grada—     1329
pa njihove kape pokupiše,     1330
pa će njima nede trebovati     1331
—mogu kape njima trebovati     1332
kad će neđe niz gradove sići,     1333
da hi niko upoznat ne more     1334
da su ono Turci Krajišnici,     1335
pa da mogu svude silaziti,     1336
niko da hi upoznat ne more     1337
da su Turci, no su Zadarani.     1338
Pa stadoše šićar tovariti     1339
—pa najprije hranu i đephanu,     1340
pa poslije mala svakojaka—     1341
pa krenuše pravo uz planinu.     1342
Kad izbiše na vrh od planine,     1343
tu stadoše te se izbrojiše     1344
—nema njima hiljadu junaka.     1345
Pa dođoše lazu na Kunaru,     1346
tu nađoše ljićkog Mustajbega     1347
i sa begom hiljadu junaka,     1348
z druge strane Rustem Alajbega     1349
i sa šnjim još hiljadu junaka.     1350
Pa kad malo još naprijed bili,     1351
tu nađoše Kratovca Šabana,     1352
sa Šabanom hiljadu junaka,     1353
za Šabanom devet Belajića     1354
—devet brata, devet Belajića—     1355
i sa šnjima pet stotina druga     1356
—kudgod kreću, bez belaja neću.     1357
Pa dođoše, seljam im dadoše,     1358
oni njima hožđeldije daju.     1359
Muja pita ljićki Mustajbego,     1360
„Jesu lj', Mujo, cijela družina,     1361
al' si mlogo društva ostavijo?‟     1362
Sad beg zovnu Tala Ljićanina,     1363
beg je Talju tako govorijo,     1364
„Da lj' bi, Talje, nama tembih dao,     1365
da sljegnemo opet do Zadara,     1366
ne bismo l' mu Zadar poharali     1367
—vi ako ste bana pogubili,     1368
Zadar mu je na mjesto ostao,     1369
drugoga će bana nastaviti,     1370
u Zadar su veliki topovi—     1371
i banovu kulju poharalji,     1372
i kupilji mala i šićara,     1373
i malo mu bedem razvalili,     1374
da mu bedem postojat ne more?‟     1375
Tā put Talje reće Ljićanine,     1376
„Mi smo dosta druga ostavili,     1377
zdravo puno hiljadu junaka,     1378
sad družine tam' deset hiljada.     1379
Kad sidemo polju u ravninu,     1380
sljegne vojska polju Zadarskome,     1381
videće nas sa Zadara grada,     1382
na bedem će pripaljit topove,     1383
pa će grdno ginut sirotinja.     1384
Bolje što smo hiljadu harćili,     1385
nego sljeći, pa se ukapiti.‟     1386
Pa pitaše Rustem Alajbega,     1387
i beg tako pa him govoraše,     1388
„Rad' junaštva bismo silazili,     1389
tek će mlogo da gine družine.     1390
Grehota je bez fermana ginut,     1391
s kraljevinom zaturiti kavgu.     1392
To će našem caru teško biti,     1393
kraljevi će davu ućinjeti,     1394
pa će sultan okrenuti vojsku,     1395
pa će butum Bosnu pregaziti,     1396
pa birane pokupit junake,     1397
pa svakom će povezati ruke     1398
—pa sa carom nejma ratovanja—     1399
pa će svakog na robiju spremit     1400
da ga Bosna vej videti neće,     1401
da ostanu ljuta sirotinja.     1402
Kad nestane po Bosni junaka,     1403
navaliće ćete na granicu     1404
pa plijenit stoku na buljuke,     1405
pa na roblje će ni udariti,     1406
pa pokupit konje sedljenike,     1407
pa birane kosate devojke,     1408
pa hi vodit te ženit Mađare.     1409
Da ta bruka puca po svijetu     1410
na sramotu Bosni i Krajini,     1411
same će ni babe ostanuti     1412
što ne rodu momke ni devojke,     1413
pa će nama harać udariti.     1414
No se bolje natrag povratiti,     1415
dosta bilo š njima ratovanja.‟     1416
Popitaše redom' poglavice,     1417
svi kazaše, bolje se vratiti     1418
nego caru štetu ućinjeti,     1419
pa najposlje sebe ištetiti.     1420
„Kad ćemo mi Zadar prevrnuti,     1421
kad će ćuti od Beća ćesare,     1422
pa će krenut vojsku i topove,     1423
pa sa šnjime ratovat ne mogu.‟     1424
Tā put kažu redom poglavice,     1425
„'Ajte društvo, da se povratimo!     1426
Nije lasno paski poginuti,     1427
no se bolje kući povratiti.     1428
Ima o'đe trides' buljukbaša,     1429
svaki more ćetu pokupiti     1430
pa siljeći redom niz gradove,     1431
i plijenit stoku planinama,     1432
i ulovit kak'a gođ Mađara,     1433
i zajagmit konja ćuljejhana,     1434
i zajagmit kosate Latinke,     1435
i dovesti, ženit Krajišnike,     1436
i to neće caru haber dati,     1437
car se neće zato naljutiti.     1438
Da će caru davu ućinjeti,     1439
car će njima tako govoriti,     1440
‚To pljačkaši idu granicama,     1441
a to nije na gomilje vojska,     1442
no je ćeta od trides' momaka,‛     1443
pa car njima pomenut ne daje.‟     1444
Pa krenuše, na noge ustaše,     1445
skupiše se, niz planinu kreću,     1446
pa sljegoše polja Udbinskoga,     1447
te u polje ustaviše vojsku,     1448
te dijelju mala i šićara,     1449
a đephanu begovima daše,     1450
i đephanom konje tovarene.     1451
Sad Mustajbeg krenu sa družinom,     1452
pravo ode Ljiki i Grbavi.     1453
Rustembega okrenu družinu,     1454
i otide ka Kajniđi gradu.     1455
Pa okrenu Kratovac Šabane     1456
i njegova sve redom družina,     1457
i odoše ka Kratovu ravnu.     1458
Pa krenuše devet Belajića,     1459
i sa šnjima društva pet stotina,     1460
i odoše gradu Bijeljini.     1461
Pa Mujova na jaftove vojska,     1462
sve rasturi vojsku na sentove     1463
—svaki dosta dobijo šićara—     1464
pa poslijem Đuljić Ibrahime     1465
i njegovo trides' i dva druga,     1466
i sa šnjima Velagić Seljime.     1467
Tā put Mujo z bratom okrenuo.     1468
Rasturiše, pa se haljališe,     1469
i tunake dovu učinješe,     1470
i u zdravlje serhat i Krajini,     1471
i u zdravlje ćestitom sultanu.     1472
Ko ginuo, šehit, ako Bog da,     1473
ko preteće, vesela mu majka,     1474
i dobijo mala i šićara!     1475
Neka troši—sa srećom mu bilo!—     1476
neka gradu hajrat i ćuprije,     1477
da dijelju ljutoj sirotinji     1478
—bolje će him dovu ućinjeti,     1479
drugi put će bolje zadobiti!     1480

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents