Pjesma od Bagdata

pjevao je Salih Ugljanin

(see Salih’s first singing of this epic)

(prijevod na engleski - English translation)

Ej, Đȅ sedímo da se veseljímo, [1148]     1
Ej, dȁ bi nas i Bȏg veseljȉjo,     2
veseljȉjo pȃ razgovorȉjo,     3
E, pa ljȅpšu nam srȅću dijeljȉjo     4
na ovȍme mȅstu i svȁkōme.     5
Sȁd po tȍme, mòja brȁćo drȃgā,     6
pȃ velímo da pȅsmu brojímo.     7
Ej, dȃvno nȅkad u zemánu bílo,     8
dȃvno bílo, sàda pomȉnjēmo     9
na ovȍme mȅstu i svȁkōme.     10
Jèdnōm vȁktu a stȃrōm zemánu,     11
Sultȃn Seljīm rȁta jotvorȉjo     12
sa kraljȉcōm od grȁda Bagdáta.     13
E, sprȇmī sultȃn stȏ hȉljāda vōjskȇ,     14
jenjȉčāra sȋna njegȍvōga,     15
a sa vōjskȏm kùhvet i topȍve.     16
Sprȇmī š njȉma pȁše i vezíre,     17
pȃ sīdȍše do grȃda Bagdáta.     18
Bȉjo Bagdȃt dvādȅset gȍdīna     19
bez prȍmena dȁnjem i po nòći,     20
nit’ mu vȃra nađe jod duvára,     21
a deljȃtim da učȉnī kvȃra.     22
Ùhālji se cȁreva ordȉja.     23
U ordȉju bȍljēs’ pogodȉla.     24
Pȁše nȁmah knjȉgu načinjȅlji,     25
sprēmȉše je nȁšēmu sultánu:     26
„Sultȃn Selȋm, od svȉjeta sȗnce,     27
fájda nȉje da bȉješ Bagdáta.     28
Mȋ ga bȉsmo dvādȅset gȍdīna.     29
Nȉt’ odbȉsmo vȃra jod duvára,     30
nȉ Bagdátu nalȁzismo vráta,     31
ni kȁmena kȍljiko krȅmena.‟     32
Kȁd ta cȁru knjȉga ćatisala,     33
pa pokȕpī pȁše i vezíre,     34
rȇdom lálje a rȇdom ridžálje,     35
pa pȁšima sultȃn besȅdašē:     36
„Moje lálje, pȁše i vezíri!     37
Alj’ nam valjȃ Bagdȃt prifȁtiti,     38
alj’ Stambȍla zȅmlju jostȁviti,     39
pa prijèći nȁšoj dȅdovini,     40
dȅdovini zȅmlji Brȕsi rȃvnōj?‟     41
Ej! Kad pȁše čȕše i veziri,     42
svȁkī šūti, ništa ne govȍrī.     43
Sad govȍrī Rágibi vȅzīre:     44
„Sultȃn Selȋm, od svȉjeta sȗnce,     45
prȏj’ se vrȃga i bijela Bagdáta!     46
Da ga bȉješ stȍtinu gȍdīna,     47
nȉ ćeš vȃra jòdbit od duvára,     48
ni kȁmena kȍljiko krȅmena,     49
nȉt’ mu mȍreš nalȁziti vráta. [1149]     50
Pȕšti stola i pȕšti Stambȍla!     51
Stàmbol zèmlja vlȁškā dȅdovina,     52
zèmlja ti je svòja dȅdovina.     53
Bȍljā zèmlja jȅste za Turćȉna.‟     54
Na tȏ sultȃn šćáše kondȉsati,     55
nȏ kad skȍćī pȁša Sehīdȉja.     56
U Sējdȉje sto i kȕsur gȍdīna.     57
Ej, pred cȁrom divȃn ufȁtijo:     58
„Sultȃn Selȋm, od svȉjeta sȗnce,     59
ti ne slȕšā’ murtȁtina tvȏga,     60
murtȁtina Rágibi vezíra,     61
nȏ će dédo tèbe svȅtovati!     62
Ti ne prȏj’ se bijèla Bagdáta!     63
Udrȉćemo Bagdȃt prifȁtiti.     64
A ne pȕšti stòla i Stambȍla!     65
Stàmbol ti se sȁbljōm zadobȉjo.     66
Neka Brȕsa sedȋ mȅstu svȏme!     67
Nȏ naćìni turàlji fermána,     68
a fermánu náđi tatȁrina!     69
Na kȏga ćeš fermȃn oprȁviti?     70
Sprȅm’ fermána Bȍsni halovȉtōj,     71
Ej, na gāziju Đerđèljez Aljȉju,     72
    Ej! na gāziju Đerđèljez Aljiju,     73
E, naćìni ga Bȍsni komandárom,     74
E, nȅk’ pokȕpī Bȍsnu cȉpcijelu,     75
z Bȍsnē vōjskȇ stȍtinu hȉljāda,     76
Ej, nek’ Bȍsni bidē komendárom,     77
nȅk’ ti Bȍsna jod indáta dȏđē!     78
Bȍsna će ti Bagdȃt prifȁtiti,     79
ostȁće ti Stambol u rukȁma.‟     80
Kȁd tȏ sultȃn sȁbrā lakrdȉju,     81
Sehīdȉju do koljȅna prȋmī:     82
„Ȃj afèrim, dȇdo Sehīdȉja!‟     83
Vȋknu pȁše pȃ rȇdom vezíre,     84
Šehisláma svojȇga imáma,     85
da naćȉnī turàlji fermana.     86
Sȃm je Islȃm fermȃn naćinȉjo     87
—tȗ sultȃn je mȕhur udȁrijo—     88
na gāzȉju Đerđèljez Aljȉju,     89
naćìnje ga Bȍsni komendárom.     90
„Ej, gazȉjo, Đerđèljez Aljȉjo,     91
da devljȅtu sljȅgnēš od indáta,     92
da pokȕpīš stȍtinu hiljāda,     93
bùtum Bȍsnu pȃ Hercȅgovinu,     94
da devljȅtu sljȅgnēš u hizmȅtu!‟     95
Pȃ sad vȋknu Sȕku ćohadára,     96
ćohadára, carskōg tartȁrina.     97
„Đe si, Sȕka, cȁrev tatȁrine? [1150]     98
Ti siljȅzi u tȃvlu cȁrevu!     99
Bȋrā’, Sȕka, ȁte i parȉpe,     100
koji će te Bosni prenositi!     101
Da prifatiš careva fermana,     102
da ga Bosni nosiš halovitoj     103
na gaziju Đerđeljez Aljiju!‟     104
Ej, kad Suka sabra lakrdiju,     105
pa u carsku tavlu dolazijo.     106
Bira ate, a bira paripe,     107
pa menzilske konje izvodijo     108
pod takumom i pod saltanetom.     109
Pa sniješe careva fermana.     110
Pa sad Suka jodpući đećermu,     111
u prsima ferman preložijo.     112
‚Jalah‛ reće, zasede menzila.     113
Tatar viknu, suruđija pisnu,     114
pa krenuše sa grada Stambola,     115
sa Stambola grada carevoga,     116
dokljen skelji moru silaziše,     117
a na skelje moru dolaziše,     118
pa na more vozi ju đemiju.     119
Uvoziše sebe i paripe,     120
pa pušćaše pr’o mora đemiju     121
kā zvijezdu preko vedra neba     122
dok ispade šeher Seljaniku.     123
S Seljanika pitomu Jušćupu,     124
sa Ušću pa kršu Kaćaniku,     125
s Kaćanika juz Kosovo ravno,     126
sa Kosova do Jani Pazara.     127
Trgovištu polje pregaziše.     128
Niz Bosni se mašiše gradova,     129
gradovima niz Bosnu ponosnu.     130
Kud skitaše, za Aljiju pita,     131
za gaziju Đerđeljez Aljiju.     132
Kazaše ga ju gradu Kajniđi.     133
Tera tatar u gradu Kajniđi.     134
A kad dođe, do u Kajniž’ side,     135
Ej, traži kulu Đerđeljez Aljije.     136
E, kazaše mu kulu i kapiju.     137
Tatar brže tera na kapiju,     138
pa zatrupa halkom na vratima.     139
Jeknu halka ja goljema vrata.     140
Nemaše tu Đerđeljez Aljije,     141
samo stara do penđera majka.     142
Kad je majka vrata jopazila,     143
pušća stara avaz od odaje:     144
„Ko mi halku dira na kapiji?     145
Doma nema Đerđeljez Aljije.‟     146
Kad tatarin sabra lakrdiju:     147
„Ej, stara hanko, Bog ti đenet dao!     148
Kam’ gazije Đerđeljez Aljije,     149
da teslimirn careva fermana?‟     150
Tā put stara pa mu odgovara:     151
„E, moj sine, carev tatarine,     152
doma nije Đerđeljez Aljije.     153
Ti poda se poteraj menzila,     154
E, tera’ konja novijem sokakom! [1151]     155
Otisni ga niz novu ćaršiju,     156
od ćaršije do stare đamije,     157
tu ćeš naći Đerđeljez Aljiju.     158
Danas ni se petak dogodijo,     159
Ej, jon đumu klanja u đamiji.‟     160
Tā put tatar garaknu menzila,     161
a krenu ga novijem sokakom,     162
sokacima niz novu ćaršiju.     163
Pa kad dođe do stare đamije,     164
tā put Turci iz đamije izljeglji,     165
ispanulji bašći u đamiju,     166
a među nji’ vais efendija.     167
Stasa tatar, pa him pomen dade     168
—seljam dade, ustavi menzila.     169
Ej, svi skoćiše, seljam prifatiše,     170
hožđeldije dodaju tataru,     171
za sultansko zdravlje jupituju.     172
Tā put reće carev tatarine:     173
„Pa ćuste l’ me, bosanske gazije!     174
Je lji vođe Đerđeljez Aljija?     175
Dalj’ je o’đe, alj’ ga ne poznajem?‟     176
Aj, kad ćuše age Bosanlije:     177
„Ko je hođi do desna koljena,     178
mala suma, pleći širokija,     179
tanke brke pr’o oba ramena,     180
to je nama Đerđeljez Aljija.‟     181
Tā put tatar odpući đećermu,     182
pa izvadi careva fermana,     183
pa sad viće Đerđeljez Aljiju:     184
„Hod’, Aljijo, careva gazijo,     185
da prifatiš careva fermana!‟     186
Kad Aljija ferman opazijo,     187
lako momak na noge skoćijo,     188
a prilazi carskom tatarinu.     189
Sedam put je patu jućinijo,     190
osmi put je ferman prifatijo,     191
E, prifatijo, pa ga poljubijo,     192
pa ga vais pruži efendiji.     193
Kad je hođa ferman prifatijo,     194
svi ustaše na noge Bošnjaci.     195
E, stade hođa ferman preućiti,     196
a kad vide šta jazija prića,     197
pa su hođu suze judarile,     198
E! valja suze niz oba obraza,     199
a pita ga Đerđeljez Aljija:     200
„Stari hođa, vais efendija,     201
rašta plaćeš te suze ronahu?     202
Ako su me katal ućineli,     203
nije car me katal ućinijo,     204
no murtati, da od Boga nađu.     205
Znadi, Aljo ne da glave ramu –,     206
ne da Aljo glave badihava!‟     207
Ej, tā put reće stari efendija:     208
„E, moj sine, Đerđeljez Aljijo,     209
ne traži te devljet po garazu,     210
no te sultan traži po junaštvu.     211
Bijo Bagdat dvadeset godina, [1152]     212
ratovao sultan sa kraljicom,     213
sa kraljicom od grada Bagdata,     214
nit’ odbilji vara jod duvara,     215
ni kamenja koljiko kremena,     216
niti našli jod Bagdata vrata,     217
pa je sultan ferman naćinijo     218
na gaziju Đerđeljez Aljiju,     219
da pokupiš Bosnu cipcijelu,     220
z Bosne vojske stotinu hiljada,     221
da devljetu sljegneš u hindatu,     222
da mu primiš bijela Bagdata,     223
da se Bosna pominje do vijeka.‟     224
Kad Aljija sabra lakrdiju:     225
„Ej, stari hođa, vais efendijo,     226
lasno bi’ mu Bosnu pokupijo,     227
z Bosnom bi’ mu Bagdat prifatijo,     228
tek imadem roditelja moga,     229
staru majku šikalji odaji.     230
Ne znam šta će đevab đevabiti     231
dok ne pitam ostarelu majku.     232
Hatar majci ištetiti neću.     233
Tek ćuste l’ ga, carevi tatari,     234
vaše konje zased’te menzile;     235
ajd’, idemo kod moje kapije,     236
te ćemo mi noćas prenoćiti,     237
i staru ću majku upitati!     238
Ako majka halaluke dadne     239
te mi izun i halala dadne     240
da pokupim Bosnu i Krajinu,     241
a sa Bosne stotinu hiljada,     242
da devljetu sljegnem od indata,     243
da prifatim bijela Bagdata,     244
ja ću caru đevab đevabiti,     245
Ej, kad ću z Bosnom u Bagdatu doći.‟     246
Ej, ustaše carevi tatari,     247
zasedoše dva konja menzila,     248
za Aljijom novijem sokakom.     249
Povede hi kod bojeve kulje.     250
Viknu Aljo sedam bajraktara:     251
„Prifatite konje menzetile!‟     252
Neki konje ju topla podruma,     253
Aljo š njima juz skaljine kulji.     254
Dovede hi šikalji jodaji.     255
Kahveđije kahvu saldišuju;     256
kahvu piju, dimovi se biju,     257
pa junaćki ćeif zadobili.     258
Akšam prođe, pa većera dođe;     259
bijela him ljeba nastaviše, [1153]     260
debeloga mesa jovnujskoga.     261
Dobro bilo, bolje bit’ ne more,     262
te jedoše, pa sofre digoše,     263
a zaseše po meku šiljtetu.     264
Kahveđije kahvu saldišuju.     265
Sade zovnu majku jod odaje,     266
pa sad Aljo majci govoraše:     267
„Majko moja—đeneta ti tvoga!—     268
eve mene turalji fermana,     269
E, fermana sa našeg sultana.     270
Mene sultan traži jod gajreta.     271
Na mene je ferman opravijo,     272
na gaziju Đerđeljez Aljiju.     273
Nađene me ‚komendar Aljijom,‛     274
da pokupim Bosnu cipcijelu     275
—butum Bosnu pa Hercegovinu,     276
od Bosne mi stotinu hiljada—     277
da devljetu sljegnem od indata,     278
da mu bijem bijela Bagdata,     279
da prifatim grada kraljićina,     280
da devljetu kljuće tesljimimo.     281
Šta ćeš mene izum pokloniti?     282
Ho’ lj’ mi, majko, halaluke dati?‟     283
Kad ću stara, sinu odgovara:     284
„Ti, moj sine, Đerđeljez Aljijo,     285
haj’, devljetu sljegni u hizmetu,     286
te ti caru od hindata sidi!     287
Skupi Bosnu i Hercegovinu,     288
z Bosne vojske stotinu hiljada,     289
z ti caru jod gajreta sidi!‟     290
Kad Aljija sabra lakrdiju:     291
„Majko moja—đeneta ti tvoga!—     292
ja bi’ lasno Bosnu pokupijo     293
i sultanu od gajreta bijo,     294
i devljetu Bagdat prifatijo,     295
no znaš, majko, nije davno bilo,     296
kad sam, majko, curu isprosijo.     297
Prosi’ curu bijelu Budimu,     298
po imenu Budimku Fatimu,     299
pa se dušman curi nafatijo,     300
azgin dušman Lauš đenerale     301
sa Posavlja grada dušmanskoga.     302
Kad će mene ćuti u Bagdatu,     303
on će gradu ka Budimu doći,     304
a pokupit kalabaluk druga,     305
Budimku mi zajagmit Fatimu,     306
ostat, majko, brukom do vijeka,     307
bez promena dok mi je koljena.‟     308
Kad tu stara sabra lakrdiju:     309
„Milji sine, Đerđeljez Aljijo,     310
majka će te bolje svetovati.     311
Ti naćini ljis’ knjige šarene,     312
ama dadni Kahru bajraktaru,     313
neka Kahro opremi zekana,     314
pa nek’ side do grada Budima.     315
A šta ćeš ti knjigi udariti?     316
Piši knjigu Budimki Fatimi:     317
‚E, ću lji me, Budimka Fatimo!     318
Ho’ lj’ me s hrzom prićekat, devojko,     319
da devljetu sljegnem u hizmetu,     320
da bijemo bijela Bagdata? [1154]     321
Sa mnom vojske stotinu hiljada.     322
More biti tamo poginuti.     323
Znamo kolj’ko u Bagdat će biti     324
—al’ će mlogo, alj’ odviše malo.     325
Da lj’ me moreš s hrzom prićekati,     326
da lj’ se mores sa Budima branit?     327
Hoću lj’ caru ju hizmet otići?‛     328
Šta će Fata đevab đevabiti,     329
ti ćeš caru đevab povratiti.‟     330
Namah Aljo knjigu prifatijo,     331
pa na knjigu udari jaziju,     332
a sve piše Budimki Fatimi,     333
pa sad Kahra zovnu bajraktara:     334
„Na ti, Kahro, knjigu šarovitu!     335
Brže sprema’ u podrum zekana,     336
mući konja bijelu Budimu,     337
traži pravo Budimku Fatimu,     338
tesljimi mu knjigu jod Aljije!‟     339
Kad ću Kahro, knjigu prifatijo,     340
pa silježe do topla podruma,     341
pa široka jopremi zekana,     342
jä krenu ga na gradsku kapiju,     343
Ej, s kapije poljem zeljenijem.     344
Nesta polja, priđe planinama,     345
dokljen side do grada Budima,     346
na kapiju Budimki Fatimi.     347
Tuna dvades’ nađe tevabija.     348
On sastasa, pa him seljam dade.     349
Tevabije hožđeldije daju,     350
za mirno se zdravlje jupituju.     351
A što Kahro reće bajraktare?     352
„Je lji doma Budimka Fatima,     353
da tesljimim knjigu od Aljije?‟     354
E, rekoše mlade tevabije:     355
„Kaduna je gore u odaji,     356
u kafezu Budimka Fatima.‟     357
Sad otoše, haber ućinjelji;     358
ete Fata slazi niz bojeve.     359
Brže Fatka do kapije dođe,     360
aman Kahru hožđeldije daje,     361
ruku pruži, te se rukovalji.     362
Kahro njojzi knjigu tesljimijo.     363
Kad Fatima knjigu prifatila     364
pa na knjigi pećat salomila,     365
pa niz knjigu pregljeda jaziju.     366
Pa kad vide šta jazija prića,     367
a ko njojzi knjigu opremijo,     368
vide đe je knjiga od Aljije,     369
pa sad Fata Kahru govoraše:     370
„Stan’ polako, Kahro bajraktare,     371
dok naćinim drugu šarovitu,     372
da je nosiš Đerđeljez Aljiji!‟     373
Tu spuštila, drugu prifatila,     374
pa na drugu naćinje jaziju.     375
„Ej, gazijo Đerđeljez Aljijo,     376
a što pitaš Budimku Fatimu?     377
Aj, devljetu sljegni u hizmetu!     378
Ti pokupi Bosnu cipcijelu,     379
sljegni z Bosnom caru jod indata,     380
pa prifati bijela Bagdata!     381
Fata će te s hrzom prićekati.     382
Da me skolju do tri kraljevine, [1155]     383
braniću se sa Budima grada,     384
niti odbit vara od duvara,     385
a deljatim Budim prifatiti.     386
A ne boj’ se, careva gazijo!     387
Ako ne šće tako juraditi,     388
spremi mene kanalji dorata,     389
a spremi mi sablju dimiškinju,     390
a spremi mi siljah i oruže,     391
i spremi mi tvojega dorata!     392
Ja ću caru Bosnu pokupiti     393
i devljetu od indata sići,     394
z božom pomoj prifatit Bagdata.     395
Ja ću tebe đerđef opremiti     396
—spremit đerđef i kudelju moju—     397
pa ti predi s majkom u odaju!‟     398
Pa mu knjigu sprati šarovitu.     399
Ode Kahro zemljom i svijetom     400
jođe, jođe, do Kajniđe dođe,     401
baš na kulu Đerđeljez Aljije,     402
i tu nađe careve tatare.     403
Dođe Kahro, pa him seljam dade,     404
pa Aljiji knjigu opružijo.     405
Kad Aljija knjigu prifatijo,     406
E, pa na knjigi pećat salomijo,     407
pa niz knjigu pregljeda jaziju.     408
Ej, kad vide šta jazija prića,     409
aman Aljo što se zasramijo!     410
Nausnice majci besedaše:     411
„Ljiko moja—đeneta ti tvoga!—     412
baka, baka Budimke Fatime,     413
Ej, što je mene Fata prekorila,     414
—prekorila, pa me zasramila,     415
    prekorila, pa me zasramila!     416
Ako neću caru ju hizmetu,     417
Ej, i da mu spremim kanalji dorata,     418
da mu spremim sablju i joruže,     419
ona mene đerđef i kudelju,     420
da ja predem s tobom u odaju;     421
ona će mu Bosnu pokupiti,     422
kupit Bosnu i Hercegovinu,     423
pa devljetu u hizmetu sići,     424
Ej, devljetu Bagdat prifatiti.     425
Šta ću, majko, jod života svoga?‟     426
Pa naćinje sitnu buruntiju,     427
a ovako caru upisao:     428
„Sultan Seljim, od svijeta sunce!     429
Ej, ćekaj mene tri meseca ravna,     430
dok pokupim Bosnu i Krajinu,     431
z Bosne vojske stotinu hiljada,     432
pa me eto ka gradu Stambolu,     433
da ti sljegnem do grada Bagdata,     434
z božom pomoj Bagdat prifatiti!‟     435
Pa mu spremi careve tatare.     436
Ej, jotoše carevi tatari.     437
Aljo zovnu sedam bajraktara,     438
pa zasede ćošku šarenome.     439
Knjige traži, kaljem drvo maši, [1156]     440
pa niz knjige sve gradi jazije.     441
Đe će koju knjigu jopraviti?     442
Prvu što je knjigu jopravio,     443
sprema Šali sa grada Mojstara.     444
Drma Šala s trides’ i dva grada.     445
„Da mi, Šala—vojsku pokupiću!—     446
kupi vojske trideset hiljada,     447
da devljetu sljegnem u hizmetu.     448
E, me sultan u Stambolu traži,     449
traži z Bosne stotinu hiljada.‟     450
Tu spremijo, jopet naćinijo,     451
opremi je ljićkom Mustajbegu:     452
„Beg Mustajbeg sa Ljike krvave,     453
kupi vojske što najviše more!     454
Valja nama stotinu hiljada,     455
da devljetu sljegnu ju hizmetu,     456
da bijemo bijela Bagdata,     457
Ej, devljetu Bagdat prifatimo.‟     458
Tu spremijo, drugu naćinijo,     459
opravi je kladuškom serdaru:     460
„Serdar Mujo, svoj Krajini krilo!     461
Kupi vojske što najviše more,     462
da sljegnemo caru ju hindatu!‟     463
Tu spremijo, jope’ naćinijo,     464
opremi je Bojković Aljiji:     465
„Ej, Aljijo, careva gazijo!     466
Kupi vojske što najviše more,     467
da sultanu jod gajreta pođu,     468
da devljetu prifatu Bagdata!‟     469
Ej, tu spremijo, jopet naćinijo.     470
Opremi je Tanković Osmanu:     471
„Tankovići, Mujovi sestrići,     472
kupi vojske što najviše more,     473
jelj hoćemo caru jod indata!‟     474
Tu spremijo, jopet naćinijo.     475
Opremi je Talu Ljićaninu:     476
„Talje bralje, od Ljike krvave,     477
kreni s vojskom trista Orašana,     478
Ej, ’oćemo caru od indata,     479
da bijemo bijela Bagdata,     480
z božom pomoj Bagdat prifatiti!     481
Ej, tu ćemo se para nagrabiti;     482
biće, Talje, para bez karara.‟     483
Tu spremijo, jope’ naćinijo,     484
opremi je kovaćkome Ramu,     485
da mu kupi druga više mlogo:     486
„Kupi druga što najviše more,     487
E, da devljetu sljegnu jod indata!     488
I ja hoću drugu vojsku kupit,     489
slavne Bosne i Hercegovine,     490
da tećmiljim stotinu hiljada.‟     491
Bajraktare surgun ućinijo.     492
Kratko him je vade jostavijo,     493
vade dade za cijo mesec dana     494
da rasturu knjige šarovite.     495
Ej, otoše sedam bajraktara, [1157]     496
rasturiše zemlji i Krajini.     497
Aljo druge zovnu tevabije:     498
jedne sprema na Bać za ovnove,     499
druge sprema na Strijem volove,     500
treće sprema po seljima redom     501
da iznosu beljiju pšenicu,     502
da se hrane Bosni na badava.     503
Sve j’ Aljija surgun ućinijo,     504
E, pa otoše redom tevabije     505
—neki Baću, neki Srijemu su,     506
dok rasturi po sela družinu.     507
A Aljo sad viku jućinijo:     508
„Ej, ćuste lj’ ga, drugi tevabije?     509
Iznesite ćerge i ćadore,     510
jä propinj’te polju zeljenome!‟     511
Pa kad druge ćuše tevabije,     512
sve iznesu ćerge i ćadore,     513
a na polje vatru nalažaju.     514
No da vidiš što se opremijo,     515
sad da prićam Đerđeljez Aljiju!     516
Ej, kad prođe pō meseca ravno,     517
bajraktari svi se povratiše     518
kod Aljine kulje i kapije.     519
Kad je cijo mesec napunijo,     520
Aljo tam’ se hazur ućinijo;     521
’rane dosta u polje zeljeno,     522
—sve sa Baća na surek ovnove,     523
a z Đeljepa srijemski volovi—     524
sve na polje ogradi furune,     525
a bijela ’ljeba isturijo.     526
I kad se ravan mesec napunijo,     527
ne bi vetra, zatutnje jaljija,     528
kad ispade sedam jamakova,     529
a za njima sedam bajraktara.     530
Izbi Šala sa grada Mojstara     531
—Ej, glava mu puna ćeljenaka,     532
niz vrat biju pera pozlaćena,     533
a niz prsi carevi nišani—     534
a za Šalom trideset hiljada     535
od trideset grada carevije’.     536
Viknu Aljo redom bajraktare:     537
„Ha! Sidite, Šalu prifatite, [1158]     538
pa doved’te Šalu ju odaju,     539
a družina poljem na jaljiju,     540
i na njih će pilav iskoćiti!‟     541
Sasljegoše, Šalu prifatiše,     542
dovedoše Đerđeljez Aljiji,     543
a sad vojska polju na jaljiju.     544
To vrijeme nije dugo bilo,     545
niz planine stade tutnjavina,     546
sve pucaju puške na grozdove;     547
juviše se zeljeni bajraci,     548
izbi dedo na konja labuda     549
—Ej, to beše Ljika Mustajbego,     550
a za begom do dva bajraktara     551
—bajraktara Đulo i Aljija     552
na dva konja, riđa i goluba—     553
i za njima dvanajes’ hiljada,     554
sve birana konja i junaka.     555
I kad pade bego preko polja,     556
viknu Aljo sedam bajraktara:     557
„Pa sljegnite, bega prifatite,     558
i begovo do dva bajraktara!     559
Doved’te hi brže ju odaju!‟     560
Kad sidoše, bega prifatiše     561
i begovo do dva bajraktara,     562
a družina poljem na jaljiju.     563
Taman beg se rahat ućinijo,     564
niz jaljije stade tutnjavina     565
—maglje, tame na pramenje same,     566
dok iz maglje izbi konjeniće,     567
izbi Hrnjo na konja đogata.     568
A sad jim se Mujo naljutijo,     569
pa niz prsi brke rasturijo     570
—sjaju toke kroz muške brkove     571
baš kā mesec nebu oblaćnome—     572
a đogata konja uzljutijo:     573
na đemove biju plamenovi,     574
a na nozdri biju jugovine,     575
na zubi mu skaću jarevnici,     576
na kopite pripaljuje travu.     577
Pa za njime momak na maljina     578
—zeljen bajrak nosi u rukama,     579
devetoga druga pokrivaše—     580
a za Mujom hiljadu junaka,     581
sve konjika, peše nijednoga.     582
Kade viknu Đerđeljez Aljija:     583
„Ej, sljegnite, do dva bajraktara!     584
Prifatite kladuškog serdara,     585
doved’te ga k nama ju odaju,     586
i njegova ugojna Haljila,     587
a družina poljem na jaljiju!‟     588
Kad sljegoše, pa ga prifatiše,     589
Muja brže u odaju vodu,     590
a družina poljem na jaljiju.     591
Opet jeka preko polja ravna,     592
Ej, kad izbi momak na doratu,     593
na doratu vas u ćistom zlatu.     594
Jusukao juz ruke rukave,     595
baca đidu nebu pod oblake     596
—ne da đidi zemlji dopanuti,     597
sve je fata na doratu svome—     598
a za njime hiljadu junaka.     599
Ej, to beše Bojković Aljija.     600
E, viknu Aljo sedam bajraktara: [1159]     601
„Prifatite Bojković Aljiju,     602
doved’te ga k mene u odaje,     603
a družina poljem na jaljiju!‟     604
Sasidoše te ga prifatiše,     605
a dovelji Alja u odaju,     606
a družina poljem na jaljiju.     607
To sad malo, nije dugo bilo,     608
opet jeka stade jaljijama.     609
Ej, sad izbi momak na zekanu,     610
E, na zekana konja širokoga.     611
To bijaše Tanković Osmane     612
—Tankovića, Mujova sestrića—     613
a za njime pe’ stotin’ junaka     614
—sve su ati sure bedevije.     615
Viknu Aljo redom bajraktare:     616
„Ej, sretite silna Tankovića     617
—Ej, Tankovića, Mujova sestrića—     618
doved’te ga k Muju ju odaju!‟     619
Kad sidoše, te ga popratiše,     620
vodu Osma gore ju odaju,     621
a družina poljem na jaljiju.     622
Opet jeka poljem dolazila.     623
—Aman jeka, sve se zemlja trese—     624
kad ispade Talje na kulašu,     625
na njegova bagljiva kulaša.     626
Na kulaša sedla ni samara,     627
sem na kula drvenica gola.     628
S jedne strane topus od ćeljika     629
—on ga tiče, on mu se spotiče—     630
a na Tala od jarca ćakšire,     631
dlake spolja, sva koljena gola.     632
Na glavu mu kapa vučetina.     633
Opasao ljikom pr’o srijede,     634
a za ljikom dvije zlatke malje     635
—po trbuh ga sve kremenji fašu.     636
Svje se za njim’ muhe rojijahu     637
—E, bi se klijo, jocrvljat’ ga šćahu.     638
A sad Talje gori bit’ ne more     639
—kroz ćizme mu prsti propanuli—     640
a za njime trista jOrašana.     641
Kak’a beše Taljeva družina?     642
Sve pod njima konji alatasti,     643
a pljećati na konje junaci,     644
a na pljeći crne talagane,     645
a za silah šute jatagane,     646
a u ruku oluklji šešane.     647
Vide Aljo Tala Ljićanina,     648
viknu brže sedam bajraktara:     649
„Ha! sretite Tala Ljićanina,     650
helj moremo rezil svaki biti;     651
sad će naske rezilj ućinjeti.‟     652
Pa sljegoše, Tala prifatiše,     653
dovedoše šikalji jodaju.     654
Od družine redom poglavice,     655
pa Aljija vojske pokupijo     656
—sto hiljada poravnijo vojske.     657
Odmori se cijo mesec dana.     658
E, no da jada prićam za Fatimu,     659
za Fatimu sa grada Budima.     660
Jedno jutro porani Fatima,     661
pa skoćila, havdes’ udarila,     662
turski namaz vaktom ućinjela, [1160]     663
sad bacila ruho đevojaćko,     664
sehratlijsko ruho oblaćila,     665
pa pošeta niz bojeve kulje,     666
a ete je novijem sokakom.     667
Pa kad dođe u novu ćaršiju     668
kod Omera mlada berberina,     669
Ej, berberina Bogom bratimila:     670
„Ej Omere, Bogom pobratime,     671
da obriješ kosu ju Fatime!     672
Ne brije se Fata za svatova,     673
no devljetu hoću ju hizmetu.     674
Ja sam ćula đe svjetina prića,     675
đe se Bosna kupi cipcijela,     676
a pred Bosnom Đerđeljez Aljija,     677
da devljetu sidu ju hindatu,     678
da mu biju bijela Bagdata,     679
ne bi lji mu Bagdat prifatilji.‟     680
Berberin joj kosu podbrijao.     681
„Ostav’, pobro, turalji perčina,     682
kā što turski nosu bajraktari!     683
Ispljeti mi dvanes’ pljetenica!‟     684
Sve joj pobro hizmet ućinijo,     685
pa sad Fata đipi na nogama,     686
a nadenu fesa finofesa.     687
Daje pobru dvanajes’ dukata.     688
Još darova pobratima nova,     689
E, pa pošeta novijem sokakom     690
kroz Budima grada bijeloga.     691
Pa sad Fata ćudo jugljedala:     692
telal viće budimskoj ćaršiji,     693
a telalji đoga krilatoga,     694
ha đogata Budimljije Muja.     695
Priđe Fata do telala bljizu:     696
„Telalbaša—imana ti tvoga!—     697
ći’ je đogat danas na telalu?     698
Koljiko je đogat ispanuo?‟     699
Tā put telal govori Fatimi:     700
„Đogat jeste Budimljije Muja,     701
što ga devljet katalukom traži,     702
pa bežao jod grada do grada     703
te s’ hranijo, jo’ zla se branijo.     704
Nestalo mu ju ćpagova para,     705
pa na telal prodaje đogata.     706
Pe’ stotina ispao dukata.‟     707
Pe’ stotina preturi Fatima,     708
i telal joj tesljimi đogata.     709
Hiljadu mu izbroji dukata,     710
pa Fatima besedi telalu:     711
„Telalbašo—imana ti tvoga!—     712
Seljam ćeš mi Budimljiji Muju.     713
Ne kupujem đoga za svatova,     714
no devljetu hoću ju hizmetu,     715
da ja z Bosnom sidem u Bagdatu.     716
Ako da Bog i sreća donese,     717
prifatimo Bagdat u kraljice,     718
a kadgoj se sa Bagdata vratim,     719
a kad sljegnem caru na divanu,     720
najprije ću itljak izvaditi     721
na Turćina Budimljiju Muja,     722
da ga car vej potražiti neće,     723
no ću Muju itljak izvaditi.     724
Pa kad dođem od grada Bagdata,     725
opet ću mu poklonit dogata, [1161]     726
poklonit mu dok mu je života.‟     727
Sad to reće, a vodi đogata,     728
povede ga pod bojeve kulji.     729
Viknu Fata lake tevabije:     730
„Ej, udar’te takum na đogata!‟     731
Eh, Ej! Fatima besedi momcima:     732
„Tevabije, konja jopremite,     733
navalj’te mu rafta sve jod zlata     734
—svalj’te rafta jod ćistoga zlata     735
kad je osvete preću dušmanima!‟     736
Tevabije brže ju podrume;     737
izniješe takum na đogata     738
vas u srmi i u ćisto zlato,     739
pa konjićko preturu oruže,     740
s obe strane dvije puške malje     741
sa dva grla a zrna ćetiri.     742
Preložu hi surom međedinom     743
da mu rosa ne kvari oruže,     744
pa preložu pulu abrahiju,     745
zlatna pera biju niz đogata     746
—vezlje su je ćetiri robinje     747
ju Dubrovnik’ za ćetir’ godine.     748
Pa udriše đema nemačkoga.     749
Ej, stasa đoga, žešće bit ne more!     750
Sad Fatima ode u odaju,     751
svlaći ruho, bolje preoblaći.     752
Bajraktarsko ruho oblaćila:     753
sad najprije đećrmlji dolamu     754
—niz dolamu toke i jeljeke,     755
dva kanata, joba su od zlata,     756
oko vrata koljijer od zlata,     757
na ramena dva kaftana zlatna—     758
a na glavu kapu finofesa,     759
a za fesom trambolos pojasa,     760
za pojasom od zlata ćelenke.     761
E, pa opasa silah i oruže,     762
a zadenu dvije zljatke malje, [1162]     763
dvije malje koje dobro palje     764
—ni kovate ni ćekićovate,     765
no hi Fatka na Mljetki kovala—     766
Ej, sve kondaci jod dukata žuta,     767
a cijevi jod zehera ljuta,     768
Ej, tabani hađi-ađemovi.     769
S desne strane od zlata katije,     770
a s ljijeve krivu ćemerliju     771
—sve joj kana od dukata žuta.     772
Pa oblaći od saje ćakšire     773
jod zeljene mljetaćke kadife     774
—kud su šafi, tu gajtani zlatni.     775
E, pa sad stasa, bolje bit ne more!     776
A natuće ćizme i kalćine,     777
kā što turski nosu bajraktari.     778
Ju hegbeta blaga nagrnula,     779
blaga dosta što nema karara.     780
Tevabije iznosu bisage,     781
pr’o đogata konja proturiše.     782
Pa kad Fatka slježe niz skaljine,     783
tevabije dobro darovala:     784
„Tevabije, amanet kapije     785
—amanet vi kula i kapija—     786
Ej, dok sidem do grada Bagdata,     787
dokljen sidem i otud se vrnem!‟     788
‚Jalah‛ reće, zasede đogata;     789
đogatu se konju zamoljila:     790
„Davur đogo, krilo sokolovo!     791
Ćeta ti je jo zanatu bila,     792
vazda je Mujo ćetom ćetovao.     793
Vodi mene do grada Kajniđe!     794
Ne znam đadu ka Kajniđi gradu.‟     795
Hajvan beše, zborit ne mogaše,     796
tek mu svašta šturak umijaše.     797
Ode gljedat redom po planini,     798
uze đadu ka Kajniđi gradu,     799
pa silježe planinama redom,     800
pa ga eto strmom niz planinu;     801
i kad polju slježe Kajnićkome,     802
kome stati polje pogljedati     803
šta je polja vojska pritisnula     804
—konj do konja, junak do junaka,     805
bojno koplje kā jelovo granje,     806
a bajraci kā tanki oblaci!     807
Aljo beše đamu do penđera,     808
pa okrenu srćali durbina,     809
a Aljija gljeda ka planini.     810
Kad umotre Fatu na đogata,     811
durbin baci, na noge skoćijo     812
—sad Aljija begeniše Fatu.     813
„Haj’, mašala, dobra bajraktara!     814
Dobra konja što je za sanđaka,     815
da mi nosi careva bajraka!‟     816
Pa Aljija niz bojeve side,     817
pa ga eto na gradsku kapiju,     818
pa s kapije poljem ka Fatimi.     819
Jugljeda ga Budimka Fatima     820
—pozna Alja, đuvegiju svoga—     821
pa na svoje srce pomisljila:     822
„Da me nađe jašući đogata,     823
grehota me naći na đogata.‟     824
Pa se skide te vada đogata.     825
Siđe Aljo, pa joj besedao,     826
a Fatima seljam naturila. [1163]     827
Aljo primi, hožđeldije daje.     828
Širi ruke Đerđeljez Aljija     829
—koljiko mu volja milo beše,     830
šćaše ljubit Budimku Fatimu,     831
no se Fata mudra dosetila:     832
„Da me ljubi bez nićaha Aljo,     833
grehota se bez nićaha ljubit.‟     834
E, pa besedi Budimka Fatima:     835
„Ej Aljijo, careva gazijo!     836
Neveste se u obraze ljubu;     837
gazije se do siljaha ljubu.‟     838
Sagnuše se jedan po drugijem     839
—sagnuše se do siljaha bljizu—     840
izmakoše, te se upitaše,     841
a pita ga Đerđeljez Aljija:     842
„Bajraktare, sa koje si strane,     843
a s kojega grada carevoga,     844
a kako te po imenu viću?‟     845
Tā put reće Budimka Fatima:     846
„Ja sam glavom Budimljija Mujo,     847
što me devljet katalukom traži,     848
te me traži katalji fermanom.     849
Murtati me katal ućinelji,     850
i ja hudut i granice ćuva’,     851
a ja beža’ od grada do grada,     852
pa se hrani’ i oda zla brani’.     853
Pa sam ćuo đe svetina priča,     854
’oćeš ti sad z Bosnom ka Bagdatu,     855
ka Bagdatu caru jod indata.     856
Nesretno me srce ponijelo     857
da siljegnem s tobom do Bagdata.     858
More biti da ću poginuti,     859
da me car vej potražiti neće.‟     860
Kad to sabra Đerđeljez Aljija:     861
„Zar ti s’ brate, Budimljija Mujo?     862
Ala ne boj’ se, pile sokolovo!     863
A tako mi dina pa dorata,     864
ako zdravo do sultana siđem     865
pa ispanem caru na divanu,     866
najprije ću itljak izvaditi     867
na Turćina Budimljiju Muja,     868
pa ću poslje isti ka Bagdatu.     869
Sal mi primi careva sanđaka!     870
Begenišem tebe i đogata;     871
dobar konj ti za sanđaku jeste,     872
i ti momak žešći bit ne more.‟     873
Ej, tā put Fata sanđak kabuljila,     874
kabuljila, pa ga prifatila,     875
a viknuše bosanski telalji:     876
„Ko je konjik, pritegni hajvana,     877
ko je peše, pritegni opanke!     878
Sanđak bolje da kreće ordija!‟     879
Svi konjici konje zasedoše,     880
a sidoše redom poglavice,     881
a Aljija dora opremijo.     882
Sad Aljija zasede dorata,     883
pa stadoše, te se porediše.     884
Sve hi Talje redi budaljine:     885
najprvoga komendar Aljiju,     886
za Aljijom Budimku Fatimu,     887
a u ruke careva sanđaka,     888
E, pa za njime Šalu sa Mojstara, [1164]     889
E, pa za Šalom ljićkog Mustajbega,     890
pa za begom kladuškoga Muja,     891
pa za Mujom Bojićić Aljiju,     892
za Aljijom Arnautovića,     893
pa za njima Talje Ljičanine,     894
pa ostala na buljuke vojska.     895
Poredi se sto hiljada ravno.     896
Ej, slaziše zemljom i svijetom,     897
lak’ polako Bosni do Stambola,     898
Ej, sidoše do grada Stambola.     899
Kad devljetu na muštuluk sišli,     900
daje sultan pare nebrojene,     901
a daje him ate i paripe.     902
„Eve, sultan, Bosna od indata,     903
z Bosne vojske stotinu hiljada,     904
a pred njima Đerđeljez Aljija!‟     905
Ej, sad devljet tako govoraše:     906
„E, a nedate, paše i veziri,     907
i vedite careve ćadore     908
na jaljiju polju stambolskome,     909
kraj ćadora taze akćibaše,     910
kod ašćija careve kazane,     911
kraj kazane sjajne karavane,     912
a bijela ’ljeba sultanskoga,     913
debeloga mesa ovnujskoga!     914
Dobro ćete Bosnu prićekati!‟     915
Aman, paše trću i veziri:     916
izniješe careve ćadore,     917
do ćadora taze akćibaše,     918
kraj akćija careve kazane,     919
do kazana sjajne karavane,     920
pa bijela ’ljeba sultanskoga,     921
debeloga mesa ovnujskoga.     922
Pa sad Bosnu dobro doćekaše     923
—doćekaše, na konaku biše.     924
Kad svanulo i sunce grahnulo,     925
Ej, sultan spremi dva svoja kavaza,     926
    Ej, sultan sprema dva svoja kavaza.     927
„Doved’te mi z Bosne komandara,     928
komandara Đerđeljez Aljiju,     929
šta će đevab dati za Bagdata,     930
šta mu topa treba i kuhveta,     931
šta će tražit za grada Bagdata!‟     932
Tā put paše redom i veziri. [1165]     933
Dva kavaza do ćadora došlji,     934
pa pred ćador Đerđeljez Aljiji.     935
„Traži tebe sultan na divanu;     936
na divanu bićeš pred sultana,     937
šta ti topa treba i kuhveta.‟     938
Kad Aljija na noge skoćijo,     939
pa priteže siljah i oruže,     940
za kavaze redom sokacima.     941
A kad dođe carevoj kapiji     942
—do sultana dvanajes’ kapija,     943
u svakome carski nobeđija—     944
sade ljuto prsnu nobeđija –,     945
ljuto carev pisnu nobeđija:     946
„E, Bošnjače, izgubijo glavu!     947
Skin’ oruže, ćizme i kalćine,     948
pred carom se tako ne ulazi.‟     949
Prevariše Đerđeljez Aljiju,     950
skide sablju a maće oruže,     951
pa sad maće ćizme i kalćine,     952
pa ga eto pred devljetom dođe.     953
Sejri devljet Đerđeljez Aljiju,     954
pa reće him, pašam’ i vezirim’:     955
„Kamen će mi prifatit Bagdata!     956
Nij’ Aljija što prića svetina.     957
Vodite ga tvrdu bezistenu,     958
pod kapake turite Aljiju!‟     959
A sad viknu dva svoja kavaza:     960
"Doved’te mi z Bosne sanđaktara,     961
šta će đevab dati za Bagdata!‟     962
Vratiše se carevi kavazi.     963
Do ćadora kad su dolazilji,     964
„Kamo vama z Bosne sanđaktara?‟     965
Kad Fatima đipi na nogama,     966
„Tebe sultan na divan u traži,     967
šta ćeš đevab dati za Bagdata.‟     968
E, Fatima jopasa oruže,     969
za kavaze redom sokacima.     970
Pa kad dođe carevoj kapiji,     971
E, a kad vide sve ruho Aljino     972
—vide Alju ruho i oruže—     973
na dva prva zuba suškrknuo,     974
zub po zubu živa vatra sinu,     975
pa joj ruka do balćaka side,     976
stade redom krastit nobeđije.     977
Dvanajes’ mu tećmilji Fatima,     978
krvnom ćordom pred devljetom dođe     979
—dođe, stade, pa mu seljam dade,     980
pa sultanu poljetela k ruci.     981
Poljubi mu u skut i u ruku,     982
i pod carom poljubi serđade,     983
izmaće se divan ućineti.     984
Tā put sultan reće lakrdiju:     985
„Haj’, mašala, mojega gazije!     986
Ovā će mi Bagdat prifatiti.     987
Zbor’, gazijo—zavala ti nema!—     988
šta ti topa treba i kuhveta?‟     989
Tā put reće Budimka Fatima:     990
„Daj ti mene Đerđeljez Aljiju,     991
Đerđeljeza z Bosne komendara, [1166]     992
pa ću đevab dati za Bagdata!‟     993
Viknu sultan dva mila kavaza:     994
„Doved’te joj Đerđeljez Aljiju!‟     995
Brže momci doveše Aljiju,     996
dovedoše Đerđeljez Aljiju.     997
Haj, kad devljet –, pred devljetom dođe,     998
a stadoše zedno na divanu     999
—na divanu pred našem sultanu—     1000
gura Fata Đerđeljez Aljiju:     1001
„Zbor’, Aljijo, nikad ne zborijo!‟     1002
Tā put reće Đerđeljez Aljija:     1003
„Ej sultanu, svećevo koljeno!     1004
Ej, daj ti mene itljak buruntiju     1005
na Turćina Budimljiju Muja,     1006
što si mi ga katal ućinijo,     1007
pa ću đevab za Bagdata dati!‟     1008
Kad to sultan sabra lakrdiju:     1009
„Toga Muja ni ćuo nijesam,     1010
a deljatim katal ućinijo.‟     1011
Pa sve viknu redom ćatibaše:     1012
„Ćatibaše, nosite teftere,     1013
pa bosanski tefter potražite,     1014
po tefteru Budimljiju Muja!‟     1015
Potražiše dok ga nalaziše.     1016
Murtati ga katal ućinelji;     1017
nije car ga, ni znao ga nije.     1018
Dade sultan itljak buruntiju     1019
da ga više fermanom ne traže.     1020
E, kad sabra Budimka Fatima:     1021
„Ej, sultanu, ogrijalo sunce,     1022
ja sam glavom Budimljija Mujo,     1023
što sve hudut i granice ćuva’.     1024
Ja ću tebe Bagdat prifatiti,     1025
z Bagdata ti vrata nalaziti;     1026
Bagdatsku ću dovesti kraljicu,     1027
i donijet kljuće jod Bagdata,     1028
E, tebe ću hi, sultan, pokloniti;     1029
kraljicom te hoću joženiti,     1030
da niz mladu preopružiš bradu.‟     1031
E, to sultanu vrlo milo bilo:     1032
„Haj’, aferim, careva gazijo!     1033
Ej, gazijo—zavala ti nema!—     1034
traži topa, a šta ćeš kuhveta!‟     1035
Fata gura Đerđeljez Aljiju:     1036
„Vaj, naprijed, Đerđeljez Aljija!     1037
Ništa neću topa ni kuhveta.     1038
Z božom pomoj Bagdat prifatiću.‟     1039
Slježe s Aljom dolje na kapiju.     1040
Kupi Aljo siljah i oruže;     1041
oblaći se na carsku kapiju,     1042
pa dođoše redom ćadorima.     1043
Tā put reće Budimka Fatima:     1044
„Hej, Aljijo, careva gazijo,     1045
tesljim tebe careva sanđaka,     1046
te drugoga traži sanđaktara,     1047
a dadni mi izun i halala     1048
da mojega zasedem đogata,     1049
da ga teram ka gradu Bagdatu,     1050
da ja vrata tražim od Bagdata.     1051
Dok ti s vojskom sideš u Bagdatu, [1167]     1052
valja Bagdat vrata nalaziti.‟     1053
Ne da Aljo za to pomenuti:     1054
„Sedi, Mujo, ne selo ti meso!     1055
Lasno nije Bagdat nalaziti.     1056
Do Bagdata trideset konaka;     1057
ti ne moreš đadu pogoditi.‟     1058
Tā put reće Budimka Fatima:     1059
"Ja ću lasno đadu pogoditi.     1060
E, kud otoše sto hiljada vojske,     1061
a na kola carevi topovi,     1062
sve su zemlju kola prodiralji;     1063
tu ću đadu naći ka Bagdatu.‟     1064
A tā put mu izun poklonijo,     1065
Ej, Fatima zasede đogata.     1066
Ej, tā put Fata zasede đogata,     1067
a krenu ga poljem sa Stambola,     1068
E, lak’ polako, konak po konaku,     1069
E, dok izlježe do grada Bagdata.     1070
Vid’ kraljice sa grada Bagdata!     1071
Oko grada g –, šeher naćinela –,     1072
oko šehra grad je naćinela,     1073
oko grada hendek ukopala     1074
—na dubljinu dvadeset aršina,     1075
a širinom dvades’ i ćetiri—     1076
pa na hendek vodu navratila     1077
da mu Bagdat od juriša ćuva,     1078
od juriša careve ordije.     1079
Pa kad Fata pod Bagdatom dođe,     1080
tu ga taman akšam prifatijo.     1081
Sjaha Fata sa konja đogata,     1082
priđe vodi na hendeku bljizu,     1083
pa pobila đidu ubojitu,     1084
pa za đidu poveza đogata,     1085
pa uz ruke jusuka rukave,     1086
te na sebe avdes’ udarila.     1087
Turski akšam namaz ućinela,     1088
pa sad Fata konak konaćila,     1089
sad prostrije svileno serđade.     1090
Tu noćila dok je josamnulo.     1091
Ka’ samnulo, zora judarila,     1092
opet Fata đipi na nogama,     1093
pa uz ruke jusuka rukave;     1094
priđe vodi, avdes’ udarila,     1095
izmaće se, namaz ućinela. [1168]     1096
Kad je z desne seljam strane dala,     1097
nešto Fati od oblaka viće:     1098
„Hej, Turćine što si pod Bagdatom,     1099
ćekaj zlatnu šipku sa nebesa!     1100
Panuće ti do desna koljena;     1101
desnom ćeš je rukom prifatiti,     1102
‚Jalah‛ rekni, zasedi đogata,     1103
pa ga nažen’ na vodi hendeku!     1104
Hendek će ti đogat preskoćiti,     1105
a sve ćuvaj đeh ogrije sunce.     1106
Kad će jarko jogrijati sunce,     1107
đe najprijen ugrije Bagdata,     1108
tu su vrata jod grada Bagdata.     1109
Nažen’ konja pravo na kapiju.     1110
Sama će te šipka poljeteti,     1111
šinut vrata z bijela Bagdata,     1112
sama će se otvoriti vrata.     1113
Nažen’ konja novijem sokakom;     1114
dobra će te sreća nameriti.     1115
Haj’, jotidi u zemlju Bagdata!‟     1116
Ej, kad Fata sabra lakrdiju,     1117
šipka pade do desna koljena;     1118
desnom Fata rukom prifatila.     1119
‚Jalah‛ reće, đipi na nogama,     1120
pa zasede krilata đogata,     1121
a sve ćeka dok ogrije sunce.     1122
Đe je sunce prijen ogrijalo,     1123
nagna Fata bijela đogata.     1124
Daljeko mu hendek preskoćijo,     1125
šes’ aršina suho zakućijo.     1126
Šipka ode sa ruke Fatime,     1127
šinu vrata z bijela Bagdata,     1128
jode zveka ćetiri sahata.     1129
Sama mu se otvori kapija,     1130
nagna ata uz grada Bagdata,     1131
lak’ polako na jednu jaljiju.     1132
Kad ispade uz jednu jaljiju,     1133
ukaza se dvore kraljićino.     1134
Kad ugljeda dvore kraljićino,     1135
od bojeva ni hesapa nema,     1136
a sve sjaji kā na gorje sunce;     1137
sve saraji šikom šikosati,     1138
po prezoru od zlata skemljije,     1139
i pod saraj voda šedrvana;     1140
na toj vodi dvanajes’ luladi,     1141
svako lule pō od litre zlata,     1142
a tasevi od srme bijele,     1143
a sinđiri jod žežena zlata.     1144
Ej, spanula bagdatska kraljica;     1145
Ej, tu s’ umila, pa Boga moljila     1146
da mu ćuva od vojske sultanske.     1147
A kad vide kraljica Fatimu     1148
—dvorahu ga trides’ tevabija—     1149
pa kraljica viće tevabije:     1150
„Baka danas Budimljije Muja!     1151
Bi me devljet dvadeset godina,     1152
nit’ mi odbi vara jod duvara,     1153
a deljatim nalazit mi vrata,     1154
nit’ mi moga Bagdat prifatiti.     1155
Jednom mi je Mujo dolazijo     1156
na njegova krilata đogata.     1157
On mi šćaše Bagdat preljeteti,     1158
no ja viknu’ huđum na topove. [1169]     1159
Kad bagdadski pukoše topovi,     1160
uplašiše đoga budimskoga.     1161
Od tā put ga videla nijesam.     1162
Danas mi je Bagdat preljetijo;     1163
tek ako je Budimljija Mujo,     1164
sve će platit šta je uradijo.‟     1165
Stiže Fata, pa joj pomoj dade,     1166
a kraljica ostro govoraše:     1167
„Šta se krstiš kad nevolje nema,     1168
šta se ćiniš da te ne poznajem?     1169
Ti si glavom Budimlija Mujo     1170
na tvojega krilata đogata;     1171
sve ćeš platit šta si ućinijo.     1172
Zar si mene Bagdat preljetijo,     1173
pa ti misljiš da si utekao?‟     1174
Tā put reće Budimka Fatima:     1175
„Hej, gospođo bagdatska kraljice,     1176
đogat jeste budimskoga Muja,     1177
a ja jesam Komljen bajraktare;     1178
bajraktar sam bećkoga ćesara.     1179
Ćesar nama tembih ućinijo,     1180
a dade mi stotinu pandura,     1181
da tražimo zemlji zulumćara,     1182
zulumćara budimskoga Muja.     1183
Potražismo, te ga nalazismo;     1184
sām ja sam mu okratijo glavu     1185
i joteh mu krilata đogata,     1186
pa ga Beću svedo’ na kapiju.     1187
Ćesar sina hrani Milutina.     1188
Na đoga se ašik ućinijo;     1189
šćaše mene da uzme đogata     1190
da ga sinu daje milosnome.     1191
Ne dado’ mu mojega đogata     1192
dok mi stoji na ramenu glava,     1193
a ćesar se na me naljutijo,     1194
pa na mene naljetljemu dao,     1195
pa me danas surgun ućinijo,     1196
a prati me k tebe ju Bagdatu,     1197
da ti haber kažem u Bagdatu     1198
đe je tebe Bosna suoćila,     1199
z Bosne vojske stotinu hiljada,     1200
a pred njima Đerđeljez Aljija.     1201
Ej, drž’ se dobro, bagdatska kraljice!‟     1202
Hej! kad sabra bagdadska kraljica:     1203
„Zar ti lji si Komljen bajraktare?     1204
Haj’ aferim, kad si dolazijo!     1205
Moreš li mi prodati đogata     1206
alj’ za srmu, alj’ za ćisto zlato?     1207
Išti para koljiko ti drago!‟     1208
No Fatima pa mu govoraše:     1209
„Za pare ga nikad prodat neću;     1210
tako ću ga, gospo, pokloniti,     1211
tek n’ umiješ ti jahat đogata.     1212
No ti,‟ kaže, „skoći na stoljicu,     1213
a maši se mene na sapima!     1214
Provesću te sokacima redom     1215
—provesću te tamo i ovamo—     1216
marifeta te vidi đogatu,     1217
pa ga hoću tebe pokloniti.‟     1218
Prevari je—izede ga zmija—     1219
pa kraljica skoći na stoljicu,     1220
a Fatima prigoni đogata. [1170]     1221
Kraljica se maši na sapima,     1222
a Fatka je pasom opasala     1223
triput pasom, od sablje kajasom,     1224
nagna s konjom sokacima redom.     1225
Tā put Fata upita kraljicu:     1226
„Ej, ću l’, gospo, bagdadska kraljice!     1227
Đe su tebe kljući jod Bagdata?‟     1228
U njedra hi jukaza kraljica.     1229
„Ne dam nikom kljuće za vijeka!     1230
Sve hi nosim u njedrima mojim.‟     1231
Tā put reće Budimka Fatima:     1232
„Ej, drž’ se dobro bagdadska kraljice!     1233
Ovo nije Komljen bajraktare,     1234
no je glavom Budimljija Mujo.     1235
Halalji se dobro sa Bagdatom!     1236
Ti vej Bagdat nikad viđet nećeš."     1237
Aj, kad sabra bagdatska kraljica,     1238
ljuto pisnu, do neba se ćuje.     1239
„Đe si njojzi stotinu soldata     1240
što ćekate na kapiju ravnu?     1241
Ha, ćeka’te zul –, zemlji zulumćara,     1242
zulumćara Budimljiju Muja!     1243
Odvede me sa grada Bagdata,     1244
pa će vama gore zapanuti.‟     1245
Soldati mu vrata ufatiše.     1246
Fati ruka do balćaka side;     1247
pisnu ćorda, okrataše glave,     1248
sve ostavlja krvava sokaka.     1249
Nagna s konjom vodi na hendeku;     1250
prigna konja, hendek preskočila,     1251
a uzeše polja Bagdadskoga.     1252
Prepucaju bagdatski topovi,     1253
pa ne bi lj’ joj đoga uplašilji,     1254
da i baca cure obadvije.     1255
Đogat za to ni habera nejma;     1256
ljeti šturan poljem zeljenijem,     1257
ode Fata do drugom konaku.     1258
Obrnu se Fata ka kraljici,     1259
pa joj đerdan vide od bisera,     1260
pa s kraljice đerdan odmaknula,     1261
na dvije ga polje razdvojila,     1262
a na treći konak konaćila,     1263
pa ga sebe baci u ćpagove.     1264
Kad u treći konak navaljila,     1265
evo srete Đerđelez Aljiju;     1266
za Aljijom Bosna cipcijela,     1267
za Aljijom tajin i đephana,     1268
a carevi bojnici topovi.     1269
Stiže Fata, pa mu seljam dade;     1270
Aljo primi, hožđeljdije daje,     1271
E, širi ruke, zagrlji Fatimu.     1272
Tā put reće Đerđeljez Aljija:     1273
„Mujo, brate, od kud si došao?     1274
Jesi lj’ bljizu do Bagdata bijo?     1275
Ko je za te ispod kabanice?‟     1276
Tā put reće Budimka Fatima:     1277
„Hajd’, Aljijo, pravo u Bagdatu!     1278
Vrata sam ti našao Bagdatu,     1279
ostala su otvorena vrata.     1280
Ta se vrata vej ne zatvaraju.     1281
Kupi kljuće, a kupi haraće!     1282
Ovo mi je bagdadska kraljica.     1283
Hoću našem caru na divanu,     1284
da povedem bagdatsku kraljicu,     1285
da tesljimim kljuće jod Bagdata. [1171]     1286
Hajd’, Aljijo, pravo ka Bagdatu!‟     1287
Pa sad polu izvadi đerdana:     1288
„Naj ti beljeg, Đerđeljez Aljijo!     1289
To sam njojzi makao kraljici,     1290
mak’o njojzi đerdan od bisera;     1291
polu tebe, polu neka mene.‟     1292
To mu dade, razminu đogata.     1293
Aljo pravo ode u Bagdatu,     1294
a Fatima ka gradu Stambolu.     1295
Pa kad stolu i Stambolu dođe     1296
—Ej, kad caru na divanu dođe     1297
a dovede bagdatsku kraljicu—     1298
pa ispade caru na divanu:     1299
„Sultan babo—svećevo koljeno!—     1300
đaba tebe bagdadsku kraljicu,     1301
a evo ti kljući od Bagdata!     1302
Sreto’ Alja s vojskom ka Bagdatu.     1303
Bagdatu sam vrata otvorijo     1304
—vej se više zatvoriti neće—     1305
i izveo bagdadsku kraljicu.     1306
Ej, nek’ tvoja bide sultanija,     1307
da je ljubiš kad se goj probudiš!     1308
Rastur’ bradu niz bijelu mladu!‟     1309
Aman, caru što je milo bilo!     1310
„Haj’ aferim, careva gazijo!‟     1311
Primiće ga do koljena bljizu :     1312
"Ej, gazijo—zavala ti nema!—     1313
volj’ ti pašom, a volj’ ti vezirom,     1314
a voljiš lji muhur sahibijom?‟     1315
Fata neće toga nijednoga.     1316
„Sada, care, ti to mene dade;     1317
daj mi, care, senet pod muhurom,     1318
da zasudim tri dana bijela     1319
u Stambolu gradu carevome,     1320
pa ti više ni suditi neću!‟     1321
Car mu dade, drugu ne ućine,     1322
dade car mu senet pod muhurom:     1323
„Sudi, Mujo, šta je tebe drago!‟     1324
Ej, kad Fata pokupi vezire,     1325
kupi paše a kupi vezire,     1326
—Ej, pa postavi cijelu vućelju—     1327
stade Fata krastit paše redom     1328
—krasti paše, a seće vezire,     1329
dok tećmilji sve carske vezire.     1330
Šeh-islama, carskoga imama,     1331
aman, caru što ga žao bilo!     1332
Tri mu krsta s kape iskoćiše     1333
—dva su zlatna, treći srebranoga—     1334
a kad care krste pogljedao:     1335
„Da lj’ iz kape, alj’ iz tvoje šake?‟     1336
Tā put reće Budimka Fatima,     1337
„E, vid’ sa kim si namaz ućinijo!‟     1338
Pa mu drugu postavi vućelju.     1339
„Daj ti, care, nišane mu njemu –,     1340
da’ mi, care, berat Bosni ravnoj     1341
—beratove i redom nišane—     1342
da s’ spominje Bosna do vijeka,     1343
bez promena dok ni je svijeta!‟     1344
Car mu dade birane berate     1345
na cijelu Bosnu i Krajinu, [1172]     1346
da s’ spominje Bosna do vijeka,     1347
bez promena dok mu je koljena.     1348
Tā put Fata izun poiskala:     1349
„Daj ti mene, sultan, izun tvoju     1350
da otidem ka Bosni ponosnoj.     1351
Sāma ni je hudut i granica.     1352
Kad će Alja ćuti u Bagdatu,     1353
ćesar će ni na granicu doći,     1354
robit roblje, sela popaljiti,     1355
a pljijenit stoku na buljuke.     1356
Ja ću ćuvat hudut i granice.‟     1357
Ne bi ćare, izun poklonijo,     1358
Ej, Fatima krenu Bosni ravnoj     1359
—Ej, ne bi ćare, spremi se Fatima.     1360
Ej, kad Fata sa Stambola krenu     1361
—krenu Fata Bosni halovitoj—     1362
josta Aljo u gradu Bagdatu     1363
da on kupi kljuće i haraće.     1364
Kad Fatima do Budima dođe,     1365
pa Budima ju[z] bojeve kulji,     1366
tevabije prifatu đogata.     1367
Tā put Fata viće tevabije:     1368
„Nađite mi budimskoga Muja!     1369
Brže traž’te, te ga nalazite!‟     1370
Silaziše niz Budima grada,     1371
a potražu budimskoga Muja;     1372
potražiše dok ga nalaziše,     1373
kod Fatime pa ga dovedoše.     1374
Sad Fatima Muju govoraše:     1375
„Eto, Mujo, itljak buruntiju!     1376
Kod devljeta itljak ućinela,     1377
i đaba ti tvojega đogata.     1378
Hajde, hudut i granicu ćuva’     1379
—dobro hudut od ćesara ćuva’!‟     1380
Tā put Mujo prifati đogata.     1381
Aljo bijo tri meseca ravna     1382
—tri meseca i nedelju više—     1383
po Bagdatu bijelome gradu,     1384
pa Aljija krenu sa Bagdata,     1385
a carevoj vojski tesljimijo.     1386
Pokupiše kljuće i haraće,     1387
pa sad krenu ka grada Stambolu.     1388
Lak’ polako do Stambola side,     1389
do Stambola zemlje carevine.     1390
A kad caru na divanu dođe,     1391
Aljo pride, poljubi mu ruku.     1392
Ej, što reće sultan Seljimana:     1393
„Ej, gazijo—zavala ti nema!—     1394
alji voljiš pašom, alj’ vezirom, [1173]     1395
alji voljiš muhur sahibijom?‟     1396
No Aljija caru odgovara:     1397
„Ni ću pašom, ni ću ti vezirom.     1398
Daj mi, sultan, izun i halala,     1399
naćini mi na Bosnu berate     1400
da s’ spominje Bosna do vijeka     1401
đe smo tebe gajret ućinelji!     1402
Bagdat smo ti grada prifatilji,     1403
z Bagdata ti kljuće tesljimilji,     1404
z bagdadskom te ženilji kraljicom.‟     1405
Kad to sultan sabra lakrdiju,     1406
„Aj’ gazijo, sve dajem berate.     1407
Dao sam hi Budimliji Muju,     1408
odnijo hi Bosni i Krajini.     1409
Pomenu se Bosna do vijeka.‟     1410
Dade peškeš, a dade nišane.     1411
Tā put Aljo krenu sa Stambola,     1412
sa Stambola grada carevoga,     1413
lak’ polako zemljom i svijetom.     1414
Jođe, jođe Bosni niz gradove,     1415
a kad dođe do grada Kajniđe,     1416
tu ustavi cijelju družinu,     1417
pa stadoše, te se halaljiše,     1418
pa se otljen butum rasturiše,     1419
svaki ode na sentu svojemu.     1420
Aljo dođe u bojeve kulji,     1421
staru pita na odaju majku:     1422
„Majko moja, đeneta ti tvoga,     1423
imaš kakav haber za Fatimu?     1424
Da je nisu Vlasi porobilji?‟     1425
Majka mu se ćudno zaklinjaše,     1426
„Haber nemam, života mi tvoga!     1427
No naćini knjigu šarovitu,     1428
a spremi mu tvoga bajraktara,     1429
je lj’ gotova Budimka Fatima     1430
da opremiš kićene svatove,     1431
da dovede Budimku Fatimu     1432
helj ti majka moćno jostarala;     1433
ne mogu ja hizmet ućineti!‟     1434
Tā put Aljo sede do penđera,     1435
knjigu maši, niz jaziju gradi,     1436
a sprema je Budimki Fatimi:     1437
„Ej, Fatimo sa Budima grada,     1438
jesi lj’ živa ju gradu Budimu?     1439
Da ti nijesu Vlasi dosadilji,     1440
a ćekaš li Đerđeljez Aljiju?     1441
Je lji vakat i vrijeme došlo     1442
Ej, da spremim kićene svatove,     1443
da dovedem Budimku Fatimu?‟     1444
Tā put knjigu dade bajraktaru.     1445
Kahro ode zemljom i svijetom,     1446
lak’ polako do grada Budima,     1447
baš pod saraj Budimke Fatime. [1174]     1448
E, tu dvades’ tevabija nađe,     1449
pa sustade, seljam udarijo.     1450
Svi primiše, hožđeljdije daju,     1451
a sad Kahro tiho govoraše:     1452
„Je lji došla Budimka Fatima,     1453
da tesljimim knjigu jod Aljije?‟     1454
Pa otoše, haber ućineše.     1455
Brzo Fata slazi niz bojeve,     1456
pa kad Kahru na kapiju dođe,     1457
Kahru Fata hožđeljdije daje,     1458
a za mirno jupituje zdravlje,     1459
a Kahro joj knjigu tesljimijo,     1460
pa sad pita za zdravlje Aljino:     1461
„Je lj’ došao sa grada Bagdata,     1462
jesu lj’ Bagdat grada prifatilji,     1463
jesu lj’ caru hizmet ućinelji?‟     1464
„Sve su zdravo i veselo došlji;     1465
Bagdat su mu grada prifatilji     1466
i caru su kljuće tesljimilji,     1467
ženilji ga z bagdatskom kraljicom.‟     1468
Sve mu Kahro prića na kapiju.     1469
Kad Fatima knjigu prifatila     1470
pa na knjigi pećat salomila,     1471
pa niz knjigu pregljeda jaziju.     1472
Ej, kad vide šta jazija prića,     1473
tā put reće Budimka Fatima:     1474
„Stan’, pričeka’, Kahro bajraktare,     1475
da naćinim drugu poslanicu,     1476
pa je nosi Đerđeljez Aljiji!‟     1477
Ruku maši, kaljem drvo traži,     1478
pa niz knjigu naćinje jaziju.     1479
A što beše Fata judarila?     1480
„Hej, gazijo Đerđeljez Aljijo,     1481
sprema’ svate kad je tebe drago!     1482
U zdravlje te ćekala Fatima,     1483
sve ti rza ćuvam i namuza.     1484
Sprem’ svatove kad je tebe drago!‟     1485
Pa mu knjigu dade šarovitu.     1486
Jode knjiga zemlji ka Kajniđi,     1487
a kad Alju Kahro dolazijo,     1488
pa tesljimi knjigu od Fatime.     1489
Aman, Aljo knjigu prifatijo;     1490
kad preući, ćeif zadobijo.     1491
„Bogu šućur kad zdravo Fatima,     1492
te me Fatka s rzom prićekala!‟     1493
E, sad majci u nausnice prića:     1494
„Dobro Fata knjigu naćinela,     1495
da pokupim kićene svatove,     1496
kadgoj hoću sljegnem ka Budimu,     1497
da dovedem Budimku Fatimu.‟     1498
Tu noćijo, heftu je sedijo.     1499
Kad je hefta dana razminula,     1500
sprema Aljo do dva bajraktara     1501
da kupuju đelepske volove,     1502
a da kupu srijemske ovnove.     1503
„Da valjamo svadbu naćineti.‟     1504
Pa se ne šće dalje opružiti,     1505
sa Kajniđe hiljadu svatova,     1506
sve birana konja i junaka.     1507
Pa hi namah Aljo pokupijo,     1508
pa hi zemljom spremi ka Budimu.     1509
Ne šće Aljo sići za Fatimu,     1510
no sām same opremi svatove, [1175]     1511
svatovima sedam bajraktara.     1512
Ej, sidoše do grada Budima.     1513
Ju Budimu gradu carevome,     1514
a dobro su na Budimu bilji     1515
doćekani—bolje bit ne more—     1516
dok se sprema Budimka Fatima.     1517
Zatvarala jod riznice blago,     1518
zatvarala sve redom odaje,     1519
a u jednu lake tevabije,     1520
pa Fatima tevabije sprema:     1521
„Ćuvajte mi zlato i kapiju     1522
dokljen vakta i vremena bide,     1523
pa ću s Aljom u Budimu doći;     1524
tome ćemo ćare ućineti.‟     1525
Pa sad Fata do koćije side     1526
—na kapiju od zlata koćija,     1527
a pod njome sedam bedevija—     1528
pa Fatima zasede koćiju,     1529
pa krenuše svati sa kapije     1530
—Ej, lak’ polako do Kajniđe grada,     1531
E, do Kajniđe grada carevoga,     1532
E, pod kulu Đerđeljez Aljinu     1533
tesljimiše Budimku Fatimu.     1534
E, vakat dođe, akšam dopanuo,     1535
uze avdes’ Đerđeljez Aljija,     1536
valja k njojzi ju đerdeku doći.     1537
Isprati ga majka na vratima,     1538
halalom mu Mujo i jAljija:     1539
„Halal’, majko, halalji mljijeko!     1540
More biti, mogu umrijeti.‟     1541
Majka sina svoga halaljila.     1542
Aljo dođe na đerdeku k Fati,     1543
da joj duvak z glave miće Aljo     1544
—kad s’ ućine ćelava Fatima!     1545
Helj je Fata kosu obrijala.     1546
Aljo pa se natrag povratijo,     1547
ne šće k njojzi ju đerdeku doći,     1548
opet majki na odaju dođe.     1549
A pita ga majka ju odaji:     1550
„Šta je, sine, Đerđeljez Aljijo?‟     1551
Tā put Aljo pa joj govoraše:     1552
„Ta Fatima nije za Aljiju!     1553
Ne more mi šanu podnijeti     1554
da ćelavu preuzmem devojku.     1555
Toga šehja dosta po svijetu.     1556
Tek dok samne pa ogrije sunce,     1557
sljegni Aljko, podmiri Fatimu –,     1558
majko, sidi, podmiri Fatimu,     1559
nek’ se natrag u Budimu vrati!     1560
Ta Fatima nije za Aljiju!‟ [1176]     1561
Pa svanulo, zora judarila,     1562
stara slježe na đerdekska vrata.     1563
Fata sedi, na nogama stade,     1564
divan ćini Fata na nogama.     1565
Stara dođe, pa joj govoraše:     1566
„Šćero moja Budimko Fatimo,     1567
kolj’ko tražiš podmir od Aljije,     1568
da podmirim gotovinu blago,     1569
da se opet na Budimu vratiš?‟     1570
Tā put reće Budimka Fatima:     1571
„Bez Aljije prifatiti neću,     1572
podmir nikom primiti ja neću.     1573
Neka dođe Đerđeljez Aljija,     1574
nek’ podmiri Budimku Fatimu!     1575
Tā put ću se ka Budimu vratit.‟     1576
Ode majka, dokaza Aljiji.     1577
Ne bi ćare, krenuo Aljija,     1578
pa kad dođe na đerdekska vrata:     1579
„Ej Fatimo, šćero materino,     1580
kolj’ko tražiš podmir od Aljije?     1581
Kolj’ko blaga hoćeš nebrojena     1582
da se vratiš ka Budimu gradu?‟     1583
Tā put Fata’ besedi Aljiji:     1584
„Ja ti podmir prifatiti neću.     1585
Ko je s tobom u Bagdatu bijo?     1586
Ja sam bila na đogata moga,     1587
na đogata Budimlije Muja.     1588
Ja sam vrata nalazi’ Bagdatu     1589
i nabavi’ bagdadsku kraljicu,     1590
i joženi’ našega sultana,     1591
skinuo joj đerdan od bisera.     1592
Polu sam ga tebe poklonijo,     1593
polu sebe, pol’ ostalo mene.     1594
Daj tu polu, Đerđeljez Aljijo!‟     1595
Aljo rukom u ćpagove maši;     1596
kad izvadi polu jo’ đerdana,     1597
i Fatima drugu jizvadila,     1598
sastaviše kā d’ se zakrpiše     1599
—hujdisaše jedno po drugijem.     1600
Vide Aljo šta je uradijo.     1601
„Ovo nije ćelava Fatima,     1602
no brijala kosu đevojaćku,     1603
a pošla sam preću dušmaninu     1604
da izbavim bijela Bagdata.     1605
Nije još ni kosa izrasla ni.‟     1606
Tā put Aljo ruke raširijo:     1607
„Aman, Fato, ti me oprošćavaj     1608
—oprosti me, pa i halalji me!‟     1609
Tā put Fata pa ga halaljila.     1610
Opet hođe Aljo pokupijo,     1611
tekrar Fatu nićah ućinilji,     1612
pa drugu noj ju đerdek su bilji     1613
—da je ljubi kad se god probudi!     1614
Da ljiježu sokolove sive,     1615
da dosadu caru i ćesaru     1616
—prije šćere, pa poslje sinove,     1617
da mu snahe ne zateču zave,     1618
da po kući nemajde talanđe.     1619
Ej, tako ćuo, tako ti kazao! [1177]     1620

*

Index of S.-C. Epic Texts

Index of MPC Documents

Index of Entire Archive

DAFIDOSMEPOISEN