Bećirbegova ženidba

pjevao je Halil Bajgorić

Oj, rano rani Đerđelez Alija     1
—Ej, Alija, careva gazija—     2
na Visoko više Sarajeva     3
prije zore i bijela dana     4
—još do zore dva puna sahata     5
dok se svane vi sunce vograne     6
i danica da pomoli lice.     7
Kad je momak dobro uranijo,     8
u odžaku vatru naložijo     9
a uz vatru džezvu pristavijo.     10
Dok je momak kahvu zgotovijo     11
i jednu-dvije sebi natočijo     12
—i jednu-dvije, tu ćejifa nije,     13
tri-četiri ćejif ugrabijo,     14
sedam-osam dok mu dosta bilo.     15
U bećara nema hizmećara,     16
—jer Alija niđe nikog nema,     17
samo sebe i svoga dorata—     18
skoči momak na noge lagane     19
pa poteče nis kulu bijelu.     20
Strča momak u tople podrume     21
do dorata konja kosatoga.     22
Svog dorata od jasala jami,     23
vodi konja, do pod hajat sveza.     24
Čula svali, metnu timar gori,     25
stade vaga češati bla’cara.     26
vA dok dobra konja timarijo     27
—u sunđer mu vodu pokupijo,     28
va đibretom dlaku otvorijo—     29
ćebe preže, bojno sedlo bači,     30
va po sedlu četiri kolana     31
i peticu svilenu kanicu,     32
sve zapuči na jednu sponicu,     33
kad ga steže da ga ne preteže.     34
Založi ga đemom studenijem,     35
puči konju pucu pod vilicu,     36
zlaturašu za uši zabači,     37
dva dizgina na dva rama tura,     38
petericu metnu uz vilicu     39
—sam se śede dorat okretati     40
po avliji i tamo vi amo     41
prez kandžije i prez binjadžije.     42
Kako dorat potkočijo glavu?     43
—k’o u brdu pišlin čobanica     44
u kukulju u šarenu gunju,     45
još kojoj je vosamn’es’ godina,     46
još koja je jedina u mame,     47
pa joj mama meće užinicu     48
da joj ne bi šćerka ogladnila.     49
Evo njega na kulu bijelu.     50
Primače se srgu i haljinam,     51
slabo svlači va dobro oblači,     52
va najprije gaće vi košulje     53
—ni’ su stkate, niti su skovate,     54
vet od žice zlatne ispletene—     55
pa po njima kovče đurmišlije     56
—krk čakšire, kovče đurmišlije—     57
kažu da su veza stambolskoga,     58
kaža da su kroja bugarskoga     59
—kudgođ šavi, sve varčevi zlatni,     60
niđe ne bi pritisnuo palcom     61
đe mu nije napuljkano zlatom.     62
Pa na pleći tri tanke košulje:     63
prva mu je vod mehkane svile,     64
va druga je vod žice zlatane,     65
va treća je vod čelenk ’kan ’jote.     66
vOteže se mukademom pasom     67
vod bedara do muški’ njedara,     68
pa privali muškoga silaha     69
—tri su lista kajisera žuta,     70
a četiri vod zlata čistoga.     71
Za njeg’ bači dva čifta pušaka     72
—dva ingleza i dva venedika—     73
hizmeđu njih handžar od čelika     74
—iz handžara četiri sindžira,     75
četiri hi momak zavi puta     76
vuoko sebe, oko srca ljuta.     77
vA na pleći fermen-čelebiju     78
na kom stoje troje toke śjajne     79
—troje toke od četiri voke—     80
na nji’ puce trides’ i četiri     81
—trides’ srme va četiri zlatna—     82
svaka puca pa vod kvarta bješe.     83
Jedna puca što je pod grvöce,     84
vona nosi i tri kvarta zlata,     85
u njoj ima puna čaša vina;     86
vono stoji puca na čekrku.     87
Momak vino za rezervu nosi;     88
vako bi mu do rureta bilo     89
pa bi momak v’oma vožednijo,     90
va da pije vod rezerve vino.     91
vA na glavu kalpak i čelenke     92
—jedan kalpak, dvan’es’ čelinaka—     93
va vokolo dvan’es’ perunica,     94
među njima ’tica sokolica.     95
Pa pripasa vokovanu palu,     96
va vu džepe nasipa cekina,     97
va na noge čizme i mamuze,     98
a prigrnu moraču dolamu.     99
U bećara nema hizmećara     100
—poče momak zatvorati vrata     101
na ponase od svake vodaje.     102
Dok sve zdaje bijo zatvorijo,     103
vonda siđe momak na vavliju.     104
vOnda dođe do podruma svoga,     105
pa von pušća dva hrta zelena,     106
pa hi momak svede na avliju.     107
Dobra konja za dizgine jama     108
pa ga vodi pred avlinska vrata,     109
p’avondaka vrata zatvorijo,     110
p’ ondaka vrata zaključava,     111
u vavliju ključe preturijo.     112
Momak svoga konja zajašijo,     113
pa za njime dva hrta zelena,     114
pa vudari von od Visokoga,     115
pa veto ga šeher Sarajevo.     116
Sve Saraj’vo zdravo prolazijo,     117
Ustipraći vonda vokrenuvo,     118
pa vondaka Višegradu kletu.     119
Kad dopade Drini na vobalu,     120
došla voda vod brda do brda,     121
kurla Drina drvlje i kamenje.     122
Gaza nema, va ćuprije nema,     123
ne zna momak kud će pregaziti.     124
Tu se momak malo zamislijo     125
—ve’ mislijo, na jednu smislijo:     126
„Bože mili—na svemu Ti fala!—     127
kud ću konja nagoniti moga,     128
moga konja pretila dorata?     129
Huoće li mi vodu preplivati?“     130
vA vovako momak govoraše:     131
„Moj dorate, krilo desno moje,     132
mogu li se pouzdati u te     133
jä na onu nosit mene stranu?“     134
Dobar bješe, vAli znadijaše;     135
vagi svome dizgine votima     136
pa vu Drinu vodu vo’skočijo,     137
na vonu ga stranu prenosijo.     138
Momak konja svoga vodjašijo,     139
iz čizama vodu iscijedi.     140
Momak sijo i odpočinuo,     141
va rujna se vina napoijo;     142
dvije lule spržijo duvana,     143
pa vondaka śede na hajvana     144
pa vudari nis ta Raca stara     145
—to su Raca Šumadija kleta.     146
Šumadiju dorat pregazijo;     147
junačka ga sreća nanijela     148
pa nastupi na široku Liku     149
do pod kulu ličkog Mustajbega.     150
Beg Mustajbeg bješe na čardaku,     151
sejir polje čini i livade.     152
vOko bega sedam bajraktara     153
davulhana na sedmero tuče,     154
va vud’ruju zile i borije,     155
va sviraju kako u vezira.     156
vA vopazi poljem konjenika     157
pa govori lički Mustajbeže,     158
„Moj Đuliću—Đula te rodila—     159
jev’ vozdala jednog momka mlada     160
na doratu konju kosatome.     161
Dobro jaše pretila dorina.     162
Dobar momak a dobar mu dorat;     163
na prsima carevi nikšani,     164
more biti neko vod Stambola,     165
vod Stambola stojna carigrada.     166
Da je soja turskoga sultana,     167
nije čudo momka pa ni konja;     168
čudo mi je dva zelena vuka,     169
a koko je pa i’ pripitomijo,     170
va da vidu pa za njim vukovi,     171
pa da skaču sve na krilo momku.“     172
vA zavika beže od Lijeke,     173
„’Ajde, sine Đuliću Nuvane,     174
’ajde siđi na našu avliju,     175
otvori mu na vavliji vrata.     176
vAko bude kuli mušterija,     177
vako pita bega vuod Grbave,     178
neka ide na kulu bijelu.“     179
Skoči Đulić, ’izmet mu učini.     180
Siđe Đulić na vavliju kletu     181
pa votvori na vavliji vrata     182
—kad evo ti careve gazije     183
na doratu konju kosatome.     184
Pade momak begu u vavliju.     185
Kako pade, turski selam dade,     186
a beg – selam prifatijo.     187
Tad zavika momak sa dorata,     188
„Je li ovo krvava Grbava,     189
je li doma beg Mustajbeg lički?“     190
A śede mu momak govoriti,     191
vOvo ti je krvava Grbava,     192
vovo kula bega Mustajbega.     193
Eno bega gori na čardaku,     194
voko bega sedam bajraktara,     195
davulhana kako u vezira,     196
davulhana na sedmero mlati.“     197
Kada momak riječi otkitijo     198
pa pretila konja vodjašijo,     199
dizgine mu na dva rama tura.     200
Šćadijaše Đulić primaknuti     201
mladu momku ’izmet učiniti,     202
polećeše dva hrta zelena     203
—E, va da na nje vAlija ne viknu,     204
šćadijavo njega razmaknuti.     205
A zavika Đerđelez vAlija,     206
„Lez’te doli, dva hrta zelena!“     207
A zavika Đerđelez Alija,     208
„Nemoj kretat u konja dorina!“     209
Dva dizgina na vavliju bači,     210
va hrti mu diz’e prifatiše,     211
počeše vadati dorina     212
po vavliji tamo i ovamo.     213
Evo momka na kulu bijelu.     214
Kada momak pade na vodaju,     215
kak’ upade, vaga selam dade.     216
Tuka śedi lički Mustajbeže,     217
va do njega sedam bajraktara,     218
pa se mače jedan do drugoga,     219
pa metnuše njega do vodžaka     220
—kod odžaka mjesto načiniše.     221
A beg njemu kahvu natočijo     222
—jednu-dvije, pa mu dosta nije;     223
tri-četiri, ćejif ugrabijo.     224
vOnda reče beg Mustabeg lički,     225
vO gazijo, vO ti jabandžijo     226
na čardaku i konaku mome!     227
Sramota je—ja ću teb’ upitat:     228
daj mi kaži ko si i kako si.“     229
A śede mu momak govoriti:     230
vOj Turčine, beže sa Grbave,     231
ja sam otud sa Bosne ponosne,     232
va ju glavu Đerđelez Alija     233
—daidža mi gazi Hrustambeže     234
u Saraj’vu u bijelu gradu.     235
Ja sam samac ost’o navrh kule,     236
va ja, beže, niđe nikog nemam     237
—samo Boga i dorata moga—     238
pa sam za te čuvo na Lijeci     239
da si, beže, dobar za mlađega,     240
pa se tebi doš’o pridvoriti,     241
da mi krojiš krpu i barjaka,     242
da ja budem četi bajraktare.“     243
vA zavika lički Mustajbeže,     244
vA ti li si, careva gazijo!     245
Ni’ za tebe krpa ni barjaka;     246
za tebe je, sine, bulju’baštvo.     247
Vid’ u tebe carskije’ nikšana     248
—nisi njiha lahko zaradijo;     249
ti si carsku zemlju proširijo     250
va đaursku vazda tijesnijo.“     251
vA zavika lički Mustajbeže,     252
„Beže će ti sreću okušati.     253
vA ja imam sina Bećirbega,     254
pa ću njega sada voženiti.     255
Ja sam brata Mehu vopravijo     256
do Kanidže grada bijeloga,     257
u Turčina Kanidžkog ajana;     258
i vu njega plemenita Zlata     259
—bi Zlatija bila za vezira,     260
kamol’ ne bi za moga Bećira—     261
da mi prosi plemenitu Zlatu.     262
Samo joj je mahana velika     263
—sreću ima pod kamenom guja,     264
va Zlata je plemenita nema—     265
sedmeri je vodili svatovi,     266
vazda svedi na polje Zečevo,     267
a dočekaj Baturiću bane     268
su četeres’ hiljada vardije,     269
pa von razbi kitu i svatove     270
va siječi curi mušteriju,     271
va pobjegni lijepa djevojka     272
na ćaćinu pretilu bjelanu     273
do Kanidže grada bijeloga.     274
Sad sam i ja curi mušterija,     275
da mi joj je vobraz otvoriti,     276
da mi joj je pute rasčistiti.“     277
Tad zavika careva gazija,     278
„Ja ću, beže, u svatove póci!“     279
U tom vaktu vi u tom govoru,     280
kad evo ti brata Mehmedage     281
na njegovu debelu gavranu.     282
Pravo ide vuz rosnu livadu,     283
pravo ide pod begovu kulu.     284
U vavliji konja razjašijo,     285
mlađi njemu konja prifatiše.     286
jEvo momka na kulu bijelu,     287
jevo nosi heljbe sa mrkalja.     288
Kak’ upade pa im selam dade,     289
va beže mu selam prifatijo.     290
vA vovako momak beśedijo,     291
„O Boga ti, beže Mustajbeže,     292
ko je ovo na tvojoj odaji?“     293
A zavika lički Mustajbeže,     294
vOno nam je momak jabandžija     295
po imenu Đerđelez Alija,     296
et’ otuda sa Bosne ponosne,     297
od Saraj’va pa sa Visokoga,     298
pa se nama junak potežijo.     299
Jesi li mi curu isprosijo?“     300
„Jesam, brate lički Mustajbeže.“     301
vA kad ćemo po đevojku poći?“     302
„A moj beže, do petnejes’ dana.“     303
Poče beže sitne knjige pisat     304
—knjige piše na četiri strane.     305
Prvu pıše paši do Budima,     306
još ovako njega poselami:     307
„Pobro dragi, pašo od Budima,     308
hodi meni, u svatove pođi!     309
Povedi mi dvades’ hiljad’ druga.     310
Ja ću sina voženiti moga,     311
voženit ga kanidžkom djevojkom     312
jEj, Zlatijom Kanidžkog ajana.“     313
vOnu spremi, vodma’ drugu piše     314
do vOsika gazi vOsmanbegu.     315
vOvako ga beže selamijo:     316
„Pobratime Silan Osmanbeže,     317
u tebe mi tri tarafa kažu,     318
tri tarafa na tvome vOsiku,     319
svaki taraf dvanajes’ hiljada.     320
Jedan taraf beratli spahija,     321
drugi taraf Arnauta ljuta,     322
treći taraf vaga vOsičana;     323
dva vostavi, treći mi povedi,     324
pa ti meni vu svatove pođi     325
da ja sina ženim Bećirbega.“     326
vOnu spremi, vodma’ drugu piše,     327
pa je šalje na Hercegovinu,     328
do Mojstara Bišća kamenoga,     329
va na ruke Bišćević Aliji,     330
još ovako njega poselami:     331
„Pobro dragi Bišćević Alija,     332
kupi meni mlade Bišćevčane,     333
kupi meni stotinu momaka,     334
pa ti meni na Grbavu sađi,     335
va ja sina da voženim svoga.“     336
vOnu spremi va četvrtu piše,     337
pa je šalje bulju’baši Muji:     338
„O Turčine bulju’baša Mujo,     339
vodi meni, siđi na Grbavu     340
vodi meni, u svatove pođi!     341
Ti ćeš meni biti selambaša     342
—selambaša Mujo bulju’baša.“     343
Kad te knjige beže rasturijo,     344
vonda knjigu jednu nakitijo     345
pa je šalje vod Pokralja knezu,     346
još ovako njega pozdravljaše:     347
„Čuješ đido od Pokralja kneže,     348
veto tebi knjige i pozdravi.     349
Dobro gledaj šta ti knjiga piše!     350
Nametni mi namet na vilajet     351
—na kmetove krave i volove,     352
na brđane drva i sijeno,     353
na poljake bjelicu ’šenicu,     354
na bačvare vinovu rakiju—     355
da se goni pod begovu kulu     356
od dnev do dnev prije dvan’es’ dana.“     357
Pa von posla Đulića Nu’ana…     358
Još je knjigu nakitijo šestu,     359
pa je spremi pobratimu svome,     360
na vOtoku Topavokić Husu,     361
vi jovako njemu progovara:     362
vO moj brate Topalović Huso,     363
kupi meni vage na vOtoki     364
—kupi vaga što i’ više ima!—     365
vodi meni na široku Liku.     366
Hoću sina da voženim moga     367
vod Kanidže grada bijeloga.“     368
Kad sve beže knjige rasturijo     369
—rasturijo na četiri strane—     370
vonda stade ’vako govoriti:     371
„Moj Đuliću, moj rođeni sine,     372
hajde trči, sine, na vodžaka,     373
pa ti jami glavnju iz odžaka,     374
pa ti nosi na našu kapiju,     375
pa zapali dva topa velika,     376
najde jeka niz Unđurovinu,     377
najde jeka vod grada do grada,     378
nek’ se kupe naši krajišnici.“     379
U Đulića pogovora nema,     380
đe von jami glavnju iz odžaka     381
pa zapali dva topa velika.     382
vOde jeka niz Unđurovinu,     383
niz šes’ stotin’ turski’ palanaka;     384
na gradovim’ pucaju topovi,     385
po kulama matice lubarde;     386
karavula šibe predhodnice,     387
popucuju na četiri strane     388
vod dnev do dnev pa za deset dana.     389
Stade begu sila dolaziti:     390
va jevo ti paše od Budima     391
đe von vodi pet hiljada druga     392
—pet hiljada druga dovodijo.     393
Kad evo ti Silna vOsmanbega,     394
i on vodi dvanaes’ hiljada.     395
Kad evo ti Bišćević Alije,     396
i on vodi stotinu momaka.     397
Kad evo ti bulju’baše Muje,     398
i on vodi pe’ stotin’ momaka.     399
Dok evo ti Topolova sina,     400
i on vodi pet hiljada druga.     401
Kad se sila iskupila bila     402
pa stadoše svate razbrajati     403
koliko je kićeni’ svatova,     404
sve je društvo, samo Tale nema     405
—nema hala budaline Tale.     406
Tad zavika lički Mustajbeže,     407
„Hajde, sine Đuliću Nuvane,     408
hajde siđi na vOrašac kuli     409
—na vOrašac kuli Ibraginoj—     410
pa mi zovni budalinu Talu.     411
Tamo prez njeg’ hoda neimade.“     412
Skoči Đulić na noge lagane     413
pa pojava pretila zekana,     414
vode momak na vOrašac kleti,     415
pa von viče budalinu Talu.     416
vAl’ se majka sa čardaka javlja,     417
„Nema doma sina Ibre moga.     418
vOtiš’o je tamo u potoke     419
i odnijo vokovanu palu,     420
i odveo dvanaes’ bešlija,     421
pa da meće palu na tocilje.“     422
A kad začu Đuliću Nuvane,     423
u potoke puta produljijo     424
—kada nađe budalinu Talu,     425
a von sablju drži na tocilu,     426
va vokreće dvanaes’ bešlija,     427
pa se krivi u potoku Tale:     428
vO bešlije, lako vokrećite,     429
jä da mi je z bridom sastaviti!“     430
Zavika Đuliću Nuvane,     431
„Brate Ibro vod Orašca kleta,     432
selam ti je beže učinijo,     433
a da vodma’ ideš na Grbavu     434
—na Grbavu begu Liječkome—     435
da povedeš dvanaje’ bešlija.“     436
Tad zavika budalina Ibro,     437
„Hoću doći, ’vajde begu kaži.“     438
Pa se Đulić na Grbavu vrati.     439
vOde momak konja igrajući     440
—igrajući, popijevajući—     441
va kad siđe na kužoku Liku,     442
pa von priča ličkom Mustajbegu.     443
vA kolju se krave i volovi     444
vEj, aščije kotle nastavile,     445
a ciganjke kupe ’žigarice.     446
Jeka stoji za četiri dana     447
—sve gotovo, samo Tale nema;     448
dok evo ti budaline Tale     449
na kulašu konju kosatome,     450
a vuzd’o ga šarenom užicom,     451
a na njemu pa ni sedla nema,     452
vet gunjinu samu prebačijo;     453
uteg’o ga šarenijem užem,     454
a von njemu torbe objesijo,     455
va vu njima brašno proševina.     456
I još kažu da je junak Ibro,     457
a za njime dvanajes’ bešlija     458
sve u srmi i čistome zlatu     459
vO, za Talom dvanajes’ bešlija     460
sve u srmi i čistome zlatu.     461
Kako Tale nagoni kulaša?     462
Koliko ga Tale ražljutijo,     463
sve mu travu oko puta pase     464
dobar kulaš s oblje dvije strane.     465
Kada Tale vu svatove dođe,     466
ma bir dođe on ružno zavika     467
beg Mustajbeg da mu jebe staru;     468
„O Turčine Silan Osmanbeže,     469
jeste l’ došli bega iskopati     470
—iskopati jä li zakućiti?     471
vAko jesmo ljudi za svatova     472
—kratki danci, kaloviti klanci;     473
postajući kasno ćemo doći,     474
pomičući nekad ćemo doći—     475
da idemo sada putovati!“     476
vA zavika beže Mustajbeže,     477
„De hoćemo, budalina Tale!“     478
Zahuktaše zile i borije,     479
zavikaše kićeni čauši,     480
„Hazurulah kita vi svatovi!     481
Ko je pješak, priteži opanke,     482
konjenici naspon’e kolane!“     483
Pa na noge skočiše junaci,     484
pa jamiše bajrak’i bajrake.     485
Ma se svati bili vodredili     486
—stari svate Silan Osmanbeže,     487
selambaša Mujo bulju’baša—     488
a tu bili kad su polazili.     489
Tad zavika Silan Osmanbeže,     490
vO Turčine Narlanović Mujo,     491
hajde prođi na tijesna klanca     492
pa ti jami divit i papira,     493
pa ti hoćeš tefteriti vojsku,     494
pa koliko bojne vojske ima     495
vE, koliko vu bega svatova     496
što se danas puno iskupilo,     497
što je zvano i što nije zvano;     498
puno i’ je i još dolazilo     499
koga nije Lički beže zvavo—     500
ima vojske puno preko reda.“     501
A da vidiš Narlanović Muje     502
koji znade sve sedam jezika,     503
pa propade Prośečenu klancu,     504
pa von tefter tuka rasklopijo,     505
rasklopi ga Osmanu na glavi     506
va zaklopi pa Tali za vratom,     507
jer najzadnji Tale nalazijo.     508
Dvades’ i pet pa po broju bilo     509
—dvades’ i pet pa bilo hiljada—     510
vEj, u bega kićenih svatova.     511
Kad su prvi na Mezevo bili,     512
tu su odma’ vatre položili     513
vaj aščije vatru naložiše     514
pa na vatru kazane metnuše—     515
jer večera treba svatovima,     516
večerati pa vonda spavati.     517
Pa se društvo bilo iskupilo     518
vEj, klanjaše, vonda večeraše,     519
pa legoše Turci da spavaju.     520
vA ne spava lički Mustajbeže,     521
vet on sejri sedam turbetova     522
đe je sedam zginulo momaka,     523
sve momaka curi mušterija.     524
Svaki bijo jedinak u majke     525
—nije majka drugoga imala     526
veg onoga što je poginuvo.     527
Tuka bješe puno haramluka     528
đe je turska sila izginula,     529
izginule sedmeri svatovi     530
na hiljade pa i na stotine.     531
Sejir čini lički Mustajbeže     532
va sa njime Silan Osmanbeže,     533
va sa njima paša od Budima     534
—još sa njima bulju’baša Mujo     535
us koljeno privodi Halila     536
pa Halila rukom udaraše:     537
„Moj Halile, brate vod matere,     538
vidi vone pa turske propasti     539
šta radijo Baturiću bane,     540
turskoj curi sreću zazaftijo.     541
vA tako mi mača i junaštva     542
va tako mi mojega bjelana,     543
va tako mi četeres’ godina—     544
ja ću ovo sjutra osvetiti     545
—jä li sjutra, brate, jä l’ prek’sjutra.     546
Ja ću pitat Baturića bana     547
čijoj curi pa sreću zastavlja.“     548
Tu noćiše, dobro podraniše.     549
Kad su bili dobro podranili,     550
sve naprijed careva gazija     551
vEj, gazija Đerđelez Alija—     552
pa za njime Silan Osmanbeže     553
—Osmanbeže starosvat svatovim’—     554
pa za njime Mujo bulju’baša     555
—bulju’baša bješe selambaša—     556
pa za njima paša sa Budima,     557
pored njega lički Mustajbeže,     558
pa za njima beže Bećirbeže     559
na ćaćinu debelu golubu.     560
Još kako se Bećko napravijo,     561
va za njima kita i svatovi,     562
va po broju dvades’ i pet hiljad’.     563
Kad su bili do Kanidže bili,     564
va dobro i’ tamo dočekaše     565
—dočekaš’ i’ Kanidžki vajane     566
na valaju i turskom selamu:     567
poglavare na gornje vahare     568
va svatove niz rosne livade,     569
svakom svatu konak i večera.     570
vOdrediše sedam đeverova     571
ko će biti đever uz đevojku.     572
Tu im fino na konaku bilo.     573
Vazdi svu noć ljudi presjeđeše     574
—preśeđeše, piju rujno vino.     575
Mladi momci igre se vigraju     576
—neki voda gradu po Kanidži,     577
neki gleda lepi’ devojaka—     578
vE, ćosaju pa i vašikuju.     579
Kad se svanu i ogranu sunce,     580
tad zavika Mujo bulju’baša     581
—bulju’baša, turski selambaša—     582
„Hazurula’ kita vi svatovi!     583
Je li hazur na konja đevojka?     584
Jam’te curu sedam đeverova!“     585
vA zavika lički Mustajbeže,     586
„Vakat nam je, Mujo, putovati!     587
Treba danas na Mezevo sići,     588
đeno čeka dušmanine bane     589
su četeres’ hiljada vordije     590
i stotinu vod rata topova.     591
Treba sjutra dijeliti mejdane     592
da vidimo čija je Zlatija.“     593
A zavika Kanidžki ajane,     594
„Prijatelju lički Mustajbeže,     595
vustavi se pa da predanimo.     596
Nek’ se momci cura nagledaju     597
—naše cure vašije’ momaka,     598
vaši momci naši’ devojaka—     599
neka vaši otpočinu momci.“     600
A zavika lički Mustajbeže,     601
„Fala tebi prijatelju glavni!“     602
A đeveri na noge skočiše     603
vE, Zlatiju curu prifatiše,     604
digoše je na konja bjelana.     605
A da vidiš ličkog Mustajbega,     606
puno heljbe prosipaše zlata     607
—sve daruje prijatelje svoje.     608
Pa naprijed Mujo selambaša,     609
va za njime stari svat Osmane,     610
va za njima svikolici redove.     611
Deverovi u zadu ostaše,     612
zapozajdni bulju’baša Tale     613
—on tovari dvan’es’ saisana,     614
suva ruva i bakrena suda.     615
Sve svatovi bili votrgnuli     616
i daleko prvi vodmaknuli,     617
jä li vost’o Bećko mladoženja     618
vost’o Bećko u svoje punice     619
da daruje punca i punicu,     620
da daruje mile svasti svoje—     621
treba zete pa da se pokaže.     622
Kad je Bećko više polazijo,     623
za svatovim’ pa je uputijo.     624
Prvi napr’jed careva gazija     625
u Ti’anju nesretnu planinu.     626
Kad se dade njemu pogledati,     627
kad sjav –, śede sl’jepac nasred puta     628
va preda se prostr’o kabanicu.     629
Oba sl’jepac oka zatvorijo,     630
uteg’o se bijelijem pasom     631
va to bješe Baturiću bane.     632
Pa se bane tako napravijo     633
pa da njega ne bi poznavali.     634
Kad napade careva gazija,     635
tada vika slijepac sa puta,     636
vOj, Boga ti, careva gazijo,     637
daruj meni moju kabanicu     638
—daj ti meni turi napojnicu.“     639
vA momak mu tri dukata bači.     640
Napade Mujo bulju’baša,     641
pa vovako sl’jepac govoraše,     642
„Daruj meni moju kabanicu,     643
daj ti meni bači napojnicu.“     644
Sad mu Mujo tri dukata bači.     645
Kad napade Silan Osmanbeže     646
va na njemu bjegov’ ordenovi –,     647
va na njemu carski nikšanovi—     648
tad zavika slijepac sa puta,     649
vO, Turčine lički Mustajbeže,     650
daruj meni moju kabanicu.“     651
A zavika lički Mustajbeže,     652
„A svak daruj slijepca na putu,     653
a svak podaj šta ga srce steže.“     654
Sve svatovi redom prolazili     655
dok evo ti sedam đeverova     656
ui među nji’ plemenite Zlate.     657
A zavika slijepac sa puta,     658
„O Zlatijo Kanidžkog ajana,     659
daruj meni moju kabanicu,     660
ua za zdravlje Bećiragi svome,     661
da ti Bećir bude vazda zdravo,     662
da Bog da ti poljubijo lišce,     663
ti u njega na ruci zaspala.“     664
Kada cura riječ otkitila,     665
pa zalampa u džepove ruke,     666
stotina mu bači madžarija.     667
Kad napade momak na golubu     668
—na golubu beže Bećirbeže—     669
sad zavika slijepac sa puta,     670
„O Turčine Bećko mladoženja,     671
…staru ocu tvome!     672
Tebe ćaća nema vet jednoga     673
—a da Bog da pa da mu poživiš!     674
Daruj meni moju kabanicu,     675
ti Zlatije vobljubijo lice.“     676
Tada momak konja zastavijo     677
pa von dade stotinu dukata.     678
vA zavika Vide bajraktare,     679
„Kupi, bane, vajde da idemo!“     680
„Neka, Vide, još Turaka ima.     681
Aj đe su i sada saisane?“     682
Kad se neko uz bogaze krivi,     683
đeka prvu jä li majku ’suje,     684
„Prva kriva, zadnja prevaljiva!“     685
—kad evo ti bulju’baša Tale     686
đe von goni dvan’es’ saisana.     687
Kad napade Tale vuz bogaze,     688
ua zavika Baturiću bane,     689
„Kakva j’ ono turska neprilika     690
štono jaše pretila kulaša,     691
uoblje noge pa na jednu stranu     692
ua na drugu čavlena baketa?“     693
uA zavika Vide bajraktare,     694
uOno ti je budalina Tale.     695
U njega ti išti napojnicu.“     696
Kad napade Tale na kulašu,     697
„Daj ti meni turi napojnicu!     698
O, ti čuješ, bulju’baša Tale,     699
daj ti meni bači napojnicu,     700
daruj meni moju kabanicu.“     701
vA zavika bulju’baša Ibro,     702
„Čekaj malo, slijepče na putu     703
—velik mi je trošak osvojijo     704
u Kanidži bijelome gradu—     705
dok upitam čavlene bakete     706
je li koji dinar ostanuo.“     707
Poče Tale noge namješćati     708
ua podiže čavlenu baketu     709
u kojoj je trideset heksera.     710
Viđe bane da će poginuti     711
pa pobježe sasred druma puta,     712
uosta banu kabanica kleta     713
i ostade nebrojeno blago.     714
Sad se savi Tale nis kulaša,     715
sva četiri roglja sastavijo     716
pa sve blago u bisage skrenu.     717
Kabanicu uz leđa privali,     718
još ovako Tale progovara,     719
„Fala Bogu i današnjem danu!     720
Evo n’jesam im’o kabanice,     721
pa mi dade dušmanine bane.“     722
Kad su prvi na Mezevo bili,     723
polju pola vojska pritisnula,     724
redom vojska Baturića bana.     725
Namjestili vod boja topove,     726
vu turbeta grla vokrenuli.     727
Kad su Turci na Mezevo bili     728
—kad se bili redom iskupili—     729
va da vidiš bulju’baše Muje     730
đe vovako Mujo progovara:     731
vO Turčine Silan Osmanbeže,     732
a šta ćemo noćas od đevojke?     733
Muogli bi nam ukrasti devojku.“     734
uA zavika Silan Osmanbeže,     735
„Izaberi stotinu momaka     736
i đevojku za bijelu ruku,     737
pa ti vodi curu u turbeta.     738
Ti je čuvaj, bulju’baša Mujo,     739
čuvaj curu svu noć do sabaha.“     740
Jami curu bulju’baša Mujo     741
i odabra stotinu momaka,     742
vodi curu u turbeta kleta,     743
pa tu čuva svu noj do saba’a.     744
A kad svanu i ogranu sunce,     745
kad se vidi crvena čadora     746
—crven čador Baturića bana—     747
a pred njime bedevija vrana,     748
bedevija za džidu svezana.     749
Jä vrana je kako gavran crni     750
—Ej, na trku stiže lastavicu,     751
sve ušima vedro nebo striže—     752
jä dobra je vrana bedevija:     753
u oba je voka čarakasta,     754
u četiri noge kalčinasta.     755
uA za njeg’ ima silna vojska     756
—silna vojska ima, i topovi.     757
Kad se njima dade pogledati,     758
kad evo ti knjigonoše mlade     759
đe von nosi knjigu šarovitu,     760
pa von pita Bećka Bećirbega,     761
„Đe je beže ličkog Mustajbega,     762
što je momak curi mušterija?     763
Neka banu bide džebelija.“     764
vA to začu beže Bećirbeže,     765
preda nj štade i zavika „Ja sam!“     766
uA dade mu knjigu napisanu,     767
kad što mu je bane nakitijo:     768
uO Turčine beže Bećirbeže,     769
misliš, Ture, vodvesti đevojku?     770
Nećeš nikad preko mene živa     771
—ta moja je plemenita Zlata!     772
Hodi meni na mejdan junački.     773
Zubim ću ti žvalu iskopati     774
ua handžarom srce izvaditi     775
—ja ću Zlatu moju ugrabiti!“     776
Kada momak knjigu prečitavo,     777
z druge strane potpis udarijo,     778
„Čekaj, đido Baturiću bane!     779
Ti si, bane, v’oma pohasijo.     780
Hasi đida puna tivka vina     781
—ja ću tebi na mejdan izići.“     782
Pa se vrati staru vocu svome.     783
Svome vocu zaiska halala,     784
„Odo’, babo, banu na mejdana     785
—ja ću banu na mejdan izaći.“     786
vA beže mu vajir dovu dava:     787
Vajde, sine, u sto dobri’ časa!“     788
vA kad Bećko pritište goluba,     789
iz ordije konja izgonijo.     790
Čeka tamo careva gazija     791
vEj, gazija Đerđelez Alija—     792
pa pod njime konja uvatijo     793
i ovako vAlija govori:     794
„Daj se vrati, beže Bećirbeže     795
—ti se vrati, ja ću ići za te.“     796
„Neću, Bog me, momak jabandžija.     797
Ne dam nikom plemenite Zlate.     798
Ja ću banu na mejdan izaći.“     799
Alija mu dizgine prifati,     800
va zavika beže Bećirbeže,     801
„Pušti, more, dizgine golubu!     802
Ja ću ići da neću ni doći.“     803
A zavika lički Mustajbeže,     804
„Svi imami na dovu stanite     805
va kurbane sinu voborite!“     806
Tada njemu padoše kurbani     807
va na dovu stadoše imami,     808
Bećirbegu moliše za zdravlje.     809
Bliž’ to bliže, primače se blizu,     810
kad zavika beže Bećirbeže,     811
uO, đidijo Baturiću bane,     812
jaši tvoju pretilu kobilu     813
da mi, bane, mejdan dijelimo!“     814
A kad skoči Baturiću bane     815
va prifati koplje koštunovo     816
—na kome je vod međeda glava     817
va vu glave dva filova zuba,     818
va voko njih trista praporaca—     819
čijem plaši konje i junake,     820
pa zajava bedeviju vranu,     821
još zavika Baturiću bane,     822
„Bježi ćaći, beže Bećirbeže!     823
Jazuk ti je poginuti mladu,     824
i ti jesi jedinak u babe.“     825
„Neću bane—mejdan da činimo!“     826
vOnda reče Baturiću bane,     827
„Čekaj mene, beže Bećirbeže!     828
Ja ću moju igrati kobilu,     829
ja ću junak udariti na te.     830
vAko li mi, Bećko, ne pobjegneš,     831
vonda ti ćeš udarati na me.“     832
vA na piku Bećirbego stade.     833
Ban odigra bedeviju vranu     834
pa je brzu nazad okrenuvo,     835
bala bane kopljem koštunovim     836
čijem plaši konje i junake.     837
Stadijaše golub pobjegnuti,     838
va ne dade beže Bećirbeže:     839
„Stoj, golube dobar od mejdana     840
—stoj golube, nemoj pobjegnuti!     841
Pa nemoj se dobar prepanuti     842
—ta dosta si nogam pogazijo.“     843
Kad dotrča Baturiću bane,     844
mahnu kopljem, polećeše glava     845
va poleće vod međeda glava—     846
vona pade pred konja goluba,     847
a golub je nogam pogazijo.     848
Tad zavika Baturiću bane,     849
„Sad ti hajde, beže Bećirbeže     850
—sad ti hajde, udaraćeš na me.“     851
„Čekaj mene, Baturiću bane!“     852
Prevari si beže Bećirbeže     853
pa odigra ćaćina goluba,     854
va kad viknu vila viz oblaka,     855
„Bože mili, čudaga mejdana!     856
Već dvojica mejdan dijeliše     857
—dijeliše pa se rastadoše     858
đe pobježe jedan od drugoga.“     859
Kad s’ okrenu Bećko na golubu,     860
kad mu bane vilu učinijo     861
—bježi bane vu svoju vordiju.     862
Tada Bećko konja vokrenuvo     863
pa za njime poljem poletijo,     864
a zapuca četeres’ topova     865
—salkum puca, crnu zemlju buca.     866
Tu Bećiru dobra sreća bila,     867
niti pade ni dopade rana.     868
Pod topove junak ujagmijo,     869
pa za njime momak poletijo     870
—Hej, gazija Đerđelez Alija.     871
Zavikaše turske buljukbaše     872
„Pa na noge, turski krajišnici!     873
Blag’ onome ko danas pogine     874
vaj kabilu leđa ne vokrene     875
—dženetu su vrata votvorena     876
vaj izišle dženetske hurije;     877
u rukam im krzli peštemalji     878
što faćaju današnje ševite.“     879
Pa na noge momci zuhuriše,     880
juriš udri sa četiri strane.     881
vA kad momak na topove side,     882
uči momak ezan na topove     883
—na topovim i na toprakmali—     884
va još kako vuči žalovito     885
i jovako momak progovara:     886
„Naprijed’te naša braćo draga,     887
danas naša sila zadobila!     888
Ja sam samac uzevo topove,     889
sve topove lešom zavalijo,     890
toprakmare krvi napojijo.“     891
vA naprijed sila svakolika.     892
Jeka stala za četiri sata.     893
Bože mijo, neuredna jada!     894
Sve proljécu konji prez junaka     895
jä li momci prez dobrije’ konja;     896
stoji zveka pale i jandžara,     897
stoji jeka ranjena junaka;     898
brežine se glavom okitile     899
—Ej, doline krvi napojile.     900
A kad bilo pa četiri sata,     901
tada puška bila udefila,     902
va ranjeni krajem puta ječe.     903
Neko viče „Podigni me, druže!“     904
Neko viče „Ne nagoni na me!     905
Ubiću te da si vjenčan za me.“     906
A kad bilo pa se zgotovilo,     907
vonda veli silan Mustajbeže,     908
„Bože dragi, daj mi vjetar ladan;     909
da mi pu’ne s mora provijenca,     910
da goni tamu sa Mezeva,     911
da ja vidim čija sila dobi,     912
čija danas sila zadobila.“     913
Od Boga mu mogbul dova bila     914
pa mu s mora provijenca pu’nu,     915
pa voćera us planine tamu     916
kako vuci prebijele ovce.     917
vA kad viđe Silan Osmanbeže     918
da je turska sila zadobila,     919
pa su vonda pošli do turbeta.     920
Kad turbetu bili silazili,     921
kada niko u turbetu nema     922
—niti ima lijepe devojke,     923
niti ima momka nijednoga.     924
Sva su turbe krvi poštapane,     925
va pa ječi bulju’baša Mujo,     926
va rane ga osvojile ljute.     927
A zavika Silan Osmanbeže,     928
„Brate Mujo po hiljadu puta,     929
kamo tebi stotinu momaka,     930
kamo li ti plemenita Zlata?“     931
A zavika Mujo bulju’baša,     932
„O, Boga mi, Silan Osmanbeže,     933
kad je danas oko podne bilo,     934
va vudari Baturiću bane,     935
i pred njime pa pe’ stotin’ druga.     936
Kad pet stotin’ idri na stotina,     937
pa se brani dva puna savata     938
dok je bilo pa sve izginulo.     939
Jami bane plemenitu Zlatu     940
pa pobježe us planinu š njome     941
na kobili vitkoj bedeviji.“     942
Tad zakuka beg Mustajbeg lički,     943
tad zakuka Silan Osmanbeže:     944
„Bože mili, zaludu junaštvo!“     945
Potekoše putem us planinu.     946
Kada gori u planinu bili,     947
kad nađoše Mujina Valila     948
đe von rane krajem puta l’ječi     949
—l’ječi Halil, al’ je ranjen teško—     950
va zavika Silan Osmanbeže,     951
vO, Turčine Mujagin Halile,     952
je li davno proš’o Baturiću?“     953
vA jes’ davno, lički Mustajbeže.“     954
„Je li njega viko voćeravo?“     955
vOćera ga careva gazija     956
vEj, gazija Đerđelez Alija—     957
na doratu konju kosatome.     958
Pocrnijo kako čavka crna,     959
nem’ naj njemu ruba ni valjina,     960
na doratu grive ni perčina.“     961
Kad to začu lički Mustajbeže     962
i sa njime Silan Osmanbeže,     963
uodma’ dalje konje proćerali.     964
Kad su voni na Jabuku bili     965
uoklen s’ ono vidi do Kotara,     966
kada bježi Baturiću bane     967
va von goni bedeviju vranu,     968
va von nosi plemenitu Zlatu,     969
a za njime Đerđelez Alija,     970
va za njime kletim poljem trče.     971
Tad zavika Silan Osmanbeže,     972
vO, Turčine Đerđelez Alija,     973
nemoj pušćat plemenite Zlate!“     974
Stad’ udarat konja pretiloga     975
—kud ga kuca, sve mu koža puca     976
a vondalen krvca zalijeva.     977
Kad poleće dorče vod mejdana,     978
pa von stiže Baturića bana     979
—đe ga stiže, pa pred njega prođe—     980
va von vide pa prsi ufati.     981
Jami bane dvije puške male     982
da vubije Đerđelez Aliju.     983
U Alije gole prsi klete,     984
pa vovako junak progovara:     985
„Udri bane, ne žali olova.     986
jEvo prsi što će dočekati     987
i o’đe se olovo saviti!“     988
Kad mu dvije puške zagrmlješe     989
—Ej, jAliju u prsi vudriše—     990
vudriše ga va ne nagubiše.     991
Sad Alija nadžačinu jami     992
pa von njome vuždi puštimice,     993
vu zličicu vudari junačku     994
i stavi ga na zelenu travu.     995
Pa mu rusu odsiječe glavu,     996
navambira kobu na dorina,     997
pa se momak vrati na Mezevo.     998
Kad evo ti bega Bećirbega     999
—i on poš’o gonit Baturića.     1000
Govori mu silan Bećirbeže,     1001
„Fala tebi, Đerđelez Alija!“     1002
vAlija mu śede govoriti,     1003
„Da si mene, Bećko, pušć’o,     1004
ja bi’ jutros njega pogubijo.“     1005
Na Mezevo pa su izlazili,     1006
pa šehit’u braću iskupiše.     1007
Dobri momci va voštri nadžaci,     1008
časkom rake braća pokopaše     1009
pa šehit’u braću zatrapiše,     1010
va ranjeno društvo iskupiše.     1011
Nanosila Turci načiniše     1012
—sve dva koplja va četiri momka—     1013
pa ranjena meću na srijedu     1014
da i’ Turci nose na Turćiju.     1015
vAj, odoše svatovi votalen.     1016
Koliko je beže izgubijo?     1017
Pet hiljada izgubijo druga,     1018
va dvades’ mu ostalo hiljada.     1019
Pa von ode na široku Liku     1020
va von ode, va svadbu provede.     1021
Beže čini svadbu i veselje,     1022
va ranjene daje na hećime     1023
—beže plaća sve iz džepa svoga.     1024
I Bećko se vozenijo š njome,     1025
i petero đece je rodijo     1026
—troje žensko jeste, dvoje muško—     1027
i živjela pedeset godina     1028
—to živjela, vonda je vumrla.     1029
Ne znam više, niti pjesme ima.     1030

redakcija: 18 · iii · 2001

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents