Ropstvo Đulić Ibrahima

pjevao je Salih Ugljanin

(prijevod na engleski - English translation)

Ej, đe sedímo, aj! da se veseljímo, [1237]     1
a dȁ bi nas i Bȏg veseljȉjo     2
—veseljȉjo, pa razgovorȉjo,     3
a ljȅpšū ni srȅću dijeljȉjo     4
na ovȍmē mȅstu i svȁkōme!     5
E, sȁd veljímo da pȅsmu brojímo.     6
Dȃvno nȅkad u zemánu bílo     7
—dȃvno bílo, sàda pomȉnjēmo—     8
Jednȏm vȁktu bȅše josvanȕlo,     9
E, u Zȁdaru pȕcajū topȍvi     10
dvȃ zȁjedno jä trides’ ȕjedno,     11
stojȋ zȅmljē cȓne tutljȁvina,     12
svȅ se svȉjet po čȕdi čȕdāhu     13
—šènluk ćinȋ jod Zȁdara bȃne,     14
jufȁtijo slúgu Radojȉcu,     15
E, Radojȉcu tȕrskū pridvȍricu,     16
pȃ ga tȃvnu bacȉlji zindánu.     17
Pȃ kad Ráko ju tavnȉcu dóđe,     18
E, tu náđe trídeset Tȕrākā,     19
i mȅđu njī’ Đȕljić bajraktára,     20
a do njèga Vȅlagić Seljíma. [1238]     21
Pȃ kad Ráko ju tamnȉci dóđe,     22
dóđe, stȁde, te him pȍmōj dȁde,     23
svȅ mu àge ljȅpšē prifȁtiše,     24
svȅ mu rȇdom dobrodȍšle dȃjē.     25
A sad Đȕljić rèće bȁjraktāre,     26
„Slȗgo Rȃko jod zemljȇ Tȕrākā!     27
Rȃko, kad si jod zemljȇ Tȕrćijē,     28
je lj’ odȃvno, alj’ skȍro si, Rȃko?‟     29
No kad Ráko sȁbra lakrdȉju,     30
„Skȍro sam ti jod zemljȇ Krȁjinē.‟     31
Pȃ kad Đȕljić sȁbra lakrdȉju,     32
"Ćȕ l’, mȏj Rȃko od zemljȇ Tȕrākā,     33
šta te pȋtām da mi prȁvo prȋćāš.     34
Je lj’ Krȁjina jȍš naš u Turćȉna,     35
a stojȗ lji bȍsanske gazȉje,     36
a sedȗ lji kȃhve i mehàne,     37
a sedȗ lji háni pa dućáni,     38
a kȕpū lj’ se jàge pod Ȕdbinu,     39
pod Ȕdbinu na lȏnđu zeljȅnū?     40
Svȍdū lj’ ćȅte niz zȅmlje dȕšmānskē,     41
dovȍdū lji rȏblje na alȁje     42
a doćȅrajū stȍku na buljȕke,     43
a dovȍdu lj’ kosȁte Mađȃrke,     44
žȅnū lj’ àge Tȗrke Krȁjišnīke,     45
a dovȍdū lj’ kònje sedljeníke     46
jä donȍsū lj’ na tojȁge blȃgo     47
—kak’a igbȃl sàde ju Tȕrākā?     48
A pȍtlje ćeš, slȗgo Rȁdovāne,     49
sedȋ lj’ mòja kúla na ćenáru     50
—jȅ lj’ se moja kùla pȍdurvāla,     51
alj’ se kúla harȃp ućinȅla?     52
Jȅ lj’ mi žíva jostȁrela mȃjka     53
—jȅ lj’ mi žíva, svȉjet mijenȉla?—     54
a sedȋ lj’ mi sèstra neudāta     55
—sèstra Fáta ju odžáku mȏme—     56
ćȅka lj’ brȁta Đȕljić bajraktára?     57
A sedȋ lj’ mi dȍrat u pòdrumu,     58
držȗ lj’ kònja dòbro ju pòdrumu?     59
Dȁ lj’ mi Húso sedȋ kahveđȉja,     60
ćinȋ lj’ stȃroj hìzmet u ȍdaji?     61
Sedȋ lj’ mòja vȉjernica ljúba,     62
da se ljúba nìje isprosȉla?‟     63
A kad sȁbrā slúga Rȁdovāne,     64
„Ej Đȕljiću, tȕrskī bȁjraktāre,     65
sedȗ svȁkē kȃhve i mehàne,     66
svȅ hánovi rȇdom i dućáni.     67
Svȅ se àge kȕpū pod Ȕdbinu,     68
pod Ȕdbinu na lȏnđu zeljȅnū. [1239]     69
Svȍdū ćȅte niz zȅmlje dȕšmānskē,     70
dobíjaju mála i šićára,     71
a ćȅraju stȍke na buljȕke     72
—sve dovȍdū kosȁte Mađȃrke,     73
pa svȅ àge žȅnū Krȁjišnīke,     74
donȍsū sve na tojȁge blȃgo,     75
Ej, dovȍdū kònje sedljeníke—     76
nȉkad àge sastȁnut ne mȍgū.     77
A sedȋ lj’ ti kúla na ćenáru,     78
Ej, nìje ti se kúla pȍdurvāla.     79
Kúlu skòro tāmȋr učinȉlji,     80
—ȉznova joj pòkrov udȁrilji.     81
Svȅ dovèlji gȍge i mȃjstore,     82
dȕvareve rȇdom poprȁvilji,     83
pokrȉlji je kljȋšom šarȅnijem,     84
a vȁrosa vȃrom obȍjnijem—     85
E, svȅ kúlu tāmȋr učinȉlji.     86
Žíva ti je jostȁrela mȃjka     87
—Ej, žíva ti je, tek bȍlje da nìje.     88
Mȃjku su ti jȍći jostȁvilji     89
svȅ plȁčūći dȁnjem i po nòći     90
za njȇzina sȋna od vȉjeka,     91
Ej, njȇna sȋna Đȕljić bajraktára.     92
A sedȋ ti dȍrat u pòdrumu,     93
držȗ konja bȍlje bȉt ne mȍre.     94
A sedȋ ti sèstra neȕdāta,     95
ćȅka brȁta Đȕljić bajraktára,     96
nìje ti se sèstra preȕdāla.     97
A sedȋ tu Húso kahveđȉja,     98
kàhvu stȃroj pećȇ do ođáka     99
i kupȕje štagȍj mu trȅbuje,     100
E, sve staroj hizmet Huso radi.     101
Ej, ljuba ti se skoro isprosila     102
—prosijo je sa Kladuše Mujo,     103
pa da ženi svog brata Haljila—     104
Ej, vade joj je tam’ petnajes’ dana.     105
Ej, doj’ će Mujo, dovesće svatove,     106
da povede ljubu Đuljićevu.‟     107
Pa kad Đuljić sabra bajraktare,     108
„Stani, Rako, da ti jade prićam.     109
Kad sam se ja, Rako, jufatijo,     110
noj sam s ljubom ju đerdeku bijo,     111
pa tu noj su Vlasi judarilji, [1240]     112
po seljima kuće popaljilji,     113
po seljima roblje porobilji,     114
a sve krenu serhat i Krajina.     115
Svi jotoše poćer us planinu     116
da teraju hupu na planinu,     117
pa dođoše redom bajraktari,     118
na đerdekska vrata zavikaše,     119
‚E kopilje, Đuljić bajraktare,     120
lasno j’ ljubu po đerdeku ljubit,     121
nije lasno dobiti junaka.     122
Vidi šta se radi po Krajini!     123
Na Krajinu Vlasi hudarilji     124
—palju selja, a roblje robaju,     125
a sve robu roblje po Udbinu,     126
sve teraju stoku na buljuke!‛     127
Svi dođoše i redom dozvaše,     128
dok najzadnji Velagić Seljime.     129
Stiže Seljim s trides’ i dva druga,     130
pa dozovnu pred vrata đerdekska,     131
‚Pobratime Đuljić Ibrahime,     132
a na noge, rodila te majka!     133
Sve se jada gradi jod nenada     134
—E, robi se roblje po Udbini.     135
Sve se sela redom zapaljiše,     136
sve otide serhat i Krajina,     137
a teraju ćete na planinu,     138
a ti s ljubom sediš u đerdeku     139
—Ej, jazuk pobro, i jobrazu tvome!     140
Ja te ćekam, pomeriti neću!‛     141
Tā put reko’ vijernici ljubi,     142
‚Ej sad, ljubo, da se odvajamo!‛     143
Pa ja skoći’ jod zemlje na noge,     144
pa obuko’ te se preoblaćim,     145
pa opasa’ siljah i oruže.     146
Ljubi sam ja tako govorijo,     147
‚Vijernice, ti mi živa bidi,     148
sjed’ ev’ o’đe šikalji odaji.     149
Dobro ćeš mi majku poslušati,     150
mladu sestru Đuljićevu Fatu     151
—dobro Husa sluša’ kahvedžiju,     152
a gledajte dora Đuljićeva!     153
Amanet ti, vijernice ljubo,     154
helj ja odo’ ju ćete junaćke,     155
da teramo ćete planinama.     156
More biti tamo poginuti     157
jä lji đegoj ropstva zapanuti.     158
Dok mi čuješ na prsima dušu,     159
nemoj mi se, ljubo, preudati!     160
Ako čuješ svijet mijenijo,     161
tā put ćeš se, ljubo, preudati     162
—Ej, pa udaj, ljubo vijernice!‛     163
Ej, pa krenu... , [1241]     164
sa đerdeka od ljube krenuo,     165
i pod ruke vedra đeferdara,     166
a na noge ćizme pešadijske     167
—ne šće’ moga povesti dorata,     168
no Seljimom i s trideset druga—     169
pa krenusmo zemlji planinama.     170
Onđe jo’đe, zemlje pregazilji,     171
sve obismo klance i bogaze     172
—niđe bana nalazit ne mogo’.     173
Kad padosmo lazu na planinu,     174
U! veljika magla zapušila,     175
pohabismo đadu na planinu,     176
uzesmo se klancu tijesnome,     177
niz klisuru klancom sijazilji,     178
—kad na bana, brate, nagazismo.     179
Tu nađosmo bana i družinu,     180
E, skoljiše sa strane ćetiri,     181
stadosmo se varat i udarat,     182
a bismo se redom po planini.     183
Bilo bitke, mlogo vakta nije,     184
a skolji ne begluk Nemadija     185
—skoljiše ne sa strane ćetiri,     186
pa saviše drvljem i kamenjem,     187
ufatiše mene i družinu,     188
ufatiše Velagić Seljima,     189
svedoše ne Zadru krvavome.     190
Kad ne bane svede ju Zadaru,     191
pribaci ne k ljedenu zindanu,     192
pa pred zindan Turke jostavijo,     193
a viknuo kljuće sa zindana.     194
Doniješe kljuće jod zindana,     195
pa sad prišlji, zindan otvorilji.     196
Što mi reće jod Zadara bane?     197
‚Ej Đuljiću, turski bajraktare,     198
nećeš više jada zadavati,     199
meso će ti ju tamnicu biti     200
—tu su zmije, tu su akrepovi,     201
zmije će ti kosti proglodati—     202
tu ćeš biti mlogo ju tamnicu     203
—mlogo vakta, dok ti je vijeka!‛     204
Pa otvori goljema katanca     205
—po katancu devet vrata redom,     206
pa desetu bravu dubrovnićku—     207
pa no reče Đuljić bajraktaru,     208
‚Haj’ najprvi Đuljić u zindana,     209
a sa tobom trides’ i dva druga!‛     210
Odo’, krenu’ k ljedenoj tamnici     211
—kad dopado’ dolje ju zindanu,     212
da vi’š hala ljedena zindana!     213
Ševar trava rasla do pojasa,     214
a studena voda do koljena, [1242]     215
skaću zmije, slapkaju akrepi     216
—kad gazismo, u nji’ prilazismo.     217
Tijem halom u zindan smo bilji     218
ev’ ’e puno dvanajes’ godina.     219
Zmije iju, akrepovi piju     220
—mi sa šnjima da se razgovar’mo,     221
mi pevamo, pa s’ razgovaramo.     222
Tako, Rako, bilo ju tamnicu,     223
kad se moja ljuba isprosila.‟     224
Pa zavrisnu jod grla bijela.     225
Ljuto Đuljić pisnu ju zindanu,     226
sve se kula sa temelja ljulja.     227
Pisnu banu dva sina bliznaka,     228
đeci mu je stravu naturijo.     229
Banica hi hrani ju odaju,     230
drži decu te hi zataškava,     231
„Stan’te deco, dva sina bliznaka!     232
Eto Turćin vrišti ju zindanu.‟     233
On, Đuljić, sad mišljaš’ u zindanu -,     234
Đuljić mljaše, niko ne čujaše,     235
no plaćuju dva sina bliznaka.     236
Pa banica decu jostavila,     237
dođe k banu ju šiklji jodaju,     238
a kod bana do tri đenerala,     239
a trideset i dva kapetana,     240
a vojvoda dvades’ i dva više.     241
Ona dođe pa him pomoj dade,     242
i svi jojzi zdravljem prifatilji.     243
Tā put reće baneva banica,     244
„Dobro jutro—nit’ će dobro biti!     245
Jadan bane sa Zadara grada,     246
što zatvori Turke ju zindanu?     247
Ima doba dvanajes’ godina     248
kako lježu ljedenoj tamnici,     249
nikad nijesu niko procviljelji,     250
ni se ćuju za života svoga     251
—ljuto cvilji Đuljić bajraktare,     252
ljuto cvilji, sve tamnica vrišti,     253
sve se kula sa temelja ljulja.     254
Deci mi je stravu naturijo,     255
dece dvoje pofata groznica     256
jod groznice more bit žutica,     257
s dece dvoje hajra bit ne more.     258
Kupi, bane, kljuće jod zindana,     259
sljegni brže ljedenu zindanu     260
pa ti vikni Đuljić bajraktara,     261
koja mu je goljema nevolja?     262
Jä lj’ ga pušći, jä lj’ ga posijeci     263
—jedan derman ućini Đuljiću!     264
Kad je poćeo vriskat po zindanu,     265
đecu će mi pamet ostaviti.‟     266
No kad bane sabra lakrdiju,     267
on prilazi šarenu dolapu, [1243]     268
sa dolapa kljuće povadijo,     269
pa pošeta niz bojeve kulji.     270
Pa kad dođe ljedenu zindanu,     271
pa katanac otvori zindanu.     272
Devet redom vrati jotvorijo,     273
a desetu bravu dubrovnićku,     274
pa upade ljedenoj tavnici,     275
pa Turcima pomoj naturijo     276
—sve mu Turci bolje prifatiše.     277
Tā put reće jod Zadara bane,     278
„A ćuste lj’ ga, Turci Krajišnici -,     279
ću lj’ Turćine, Đuljić bajraktare,     280
koja ti je goljema nevolja,     281
rašta pištiš ljedenu zindanu?     282
Ima doba dvanajes’ godina     283
kā si tuna ljedenu zindanu,     284
nikad nisi, Đuljić’, sacviljeo.     285
Jutros cviljiš—koja je nevolja?     286
Alj’ tamnica kuća dosadilja,     287
alj’ te jedu zmije i akrepi     288
—zmije iju, akrepovi piju,     289
pa je ružno ljedenu zindanu?‟     290
Tā put Đuljić reće bajraktare,     291
„Podaj, bane, za dva sina zdravlje!     292
Ležao sam dvanaes’ godina,     293
nikad, bane, nije [sic] procviljeo.     294
Zmije jelji, akrepovi pilj,     295
ja se šnjima sam ja zapevao,     296
—zapevao, pa s’ razgovarao.     297
Lježao bi dvades’ i ćetiri,     298
Ej, ne bi, bane, nikad procviljeo,     299
no si skoro Raka jufatijo,     300
našeg Raka jo’ zemlje Turaka,     301
po imenu sluga Radovana.     302
Crn je Rako haber donosijo     303
—crni haber, gore bit ne more.     304
Ja sam, bane, kulu ostavijo,     305
i na kulu ostarelu majku,     306
stara majka sto i kusur godina.     307
Majku su mi oći ostavilji     308
—ako su je oći ostavilji,     309
jeste stara, more umrijeti     310
i svoga se duga odužiti.     311
Ostavijo sestru Fatu milu     312
—ludu sestru jod sedam godina—     313
i stasala sestra Đuljićeva     314
—nije mi se jošte preudala,     315
ćeka brata Đuljić bajraktara—     316
a, pa kad vakat i vrijeme dođe,     317
i Fata će se, bane, preudati.     318
Ostavijo Husa kahveđiju,     319
E, da staroj ’izmet Huso radi.     320
Ostavijo dora u podrumu,     321
Đuljićeva kanalji dorata. [1244]     322
Ostavijo vijernicu ljubu,     323
Ej, dovedena, a još neljubljena.     324
Tu noj, bane, u đerdek sam bijo,     325
i tu noj se jesam porobijo.     326
Dođo’ k vama gore na planinu,     327
i nađo’ se s tobom na planinu.     328
Udarismo, žešće ne mogosmo,     329
ti me skolji z begluk Nemadijom     330
a sveza ni na laktove ruke,     331
dovede me Zadru krvavome,     332
pa me baci ljedenu zindanu,     333
sedim o’đe dvanajes’ godina.     334
Sad se moja ljuba isprosila,     335
što ni dinu podnijet ne more     336
—ljuba jedna, dvije đuvegije.     337
Prosijo je kladuški serdare     338
da oženi svog brata Haljila.     339
Vade joj je za petnajes’ dana.     340
Aman, bane—za dva sina zdravlje!—     341
alj’ me pušti, alj’ me posijeci,     342
alj’ me, bane, na otkup preseci     343
—ćini ćare, jod Zadara bane!‟     344
Stade bane misljit na nogama.     345
„Ne mogu te puštiti, Đuljiću     346
—ako ho’ lj’ mi tri tu jemca dati,     347
do tri jemca što su ju Turčina     348
—najprvoga Boga gospodara,     349
pa drugoga šehri ramazana,     350
pa trećega dina pa imana—     351
da te puštim s ljedena zindana,     352
da otideš u vašu Krajinu,     353
da posećeš Mujova Haljila,     354
da doneseš od Haljila glavu,     355
pušćaću ti trides’ i dva druga,     356
i pušćiću tebe sa zindana,     357
kupit konje a kupit oruže,     358
svakom dati blaga bez karara,     359
da timariš kulje i kapije.‟     360
Tako reće jođ Zadara bane.     361
Tā put Đuljić reće bajraktare,     362
„Voljan da si, jod Zadara bane,     363
na to ti i jostavit ne mogu.     364
Ovako ti mogu jostaviti:     365
da Haljila dovešću ti živa,     366
pa ti radi šta je tebe drago     367
—a Haljila mogu doves’ živa,     368
prevarit ga, huđum za Haljila.‟     369
Sad mu bane reće lakrdiju,     370
„Haj’, Đuljiću, kreni sa zindana,     371
pošto ćeš ga živa dovoditi,     372
da ga turim na muke veljike,     373
da ne radi zulum po svijetu.‟     374
Pa izvede Đuljić bajraktara.     375
Kad ga izvede pred ljedna zindana,     376
aman, Đuljić hala dopanuo     377
-Ej, kosa mu je, š njom se jopašuje,     378
nokti stoju baš kā raonici. [1245]     379
Tā put reće Đuljić bajraktare,     380
„A, aman, bane—za dva sina zdravlje!—     381
a naćini vedu i pasoša     382
—naćini mi pasoš pod muhurom.     383
Kad ću biti redom na granicu,     384
a ćuvaju vaši kapetani,     385
pa će mene natrag povratiti,     386
vratiće me Zadru krvavome.     387
Nemam vakat dva put silaziti,     388
helj sam v’oma hala dopanuo.     389
Šala nije dvanajes’ godina,     390
Ej, lježući ljedenoj tamnici     391
—zmije jelje, akrepovi pilji,     392
a nestalo krvi junačkoga.‟     393
Tā put bane pasoš naćinijo,     394
pa je sām svoj muhur udarijo.     395
„Na, Đuljiću, turski bajraktare,     396
da te niko povratit ne more!     397
Da te sretne trides’ kapetana,     398
niko natrag povratit te neće.‟     399
Tā put Đuljić reće bajraktare,     400
„Aman, bane—za dva sina zdravlje!—     401
Ej, daj poklon’ mi sablju pešakinju,     402
helj planina nikad nije sama     403
—nekad vuka, a više hajduka—     404
da se sabljom branim po planini.‟     405
Dade bane sablju pešakinju.     406
Pa kad Duljić sablju jopasao,     407
upire se štapom drenovijem,     408
pa sad krenu z baneve kapije,     409
lak’ polako ode preko polja.     410
Nesta polja, priđe juz planinu,     411
redom dvije pregazi planine,     412
juz Vučaru ispade planinu.     413
Ne bi vetra, zatutne planina,     414
dok ispade Gavran kapetane,     415
sa Gavranom trides’ i dva druga     416
—ćim ga vide, tijem ga poznade.     417
Gavran viknu sa konja njegova,     418
„Kopiljane, Đuljić bajraktare,     419
zar si banu zindan prolomijo,     420
pa mislijo da si jutekao?     421
Nej, Đuljiću, danas pobegnuti.‟     422
Viknu društvo, „Povež’te mu ruke!‟     423
A kad Đuljić pasoš izvadijo,     424
„Nemoj, Gavro, jo jadu ti bilo!     425
Sām me bane pušća sa zindana,     426
ev’ ’e mene pasoš od dušmana.‟     427
Kad je Gavran pasoš pogljedao,     428
ljuto viknu trides’ i dva druga,     429
„Pušćujte mu volju na planinu!     430
Sām ga bane pušti jo’ zindana.‟     431
Prođe Đuljić, ode juz planinu, [1246]     432
a kad malo ponaprijed dođe,     433
ne bi vetra, zatutnje planina,     434
kad ispade Ivan kapetane,     435
za Ivanom trides’ i dva druga.     436
No kad vide, pa ga upoznade,     437
„Ej, Đuljiću, turski bajraktare,     438
zar si banu zindan prolomijo,     439
pa si mljao da si utekao?     440
Nej, Đuljiću, pobeć’ us planinu!‟     441
Viknu Ivan trides’ i dva druga,     442
„Namah drž’te, povež’te mu ruke!‟     443
A sad Đuljić pasoš izvadijo,     444
„Nemoj Ivo, o jadu ti bilo!     445
Sām me bane pušti sa zindana,     446
na otkup me bane ispustijo.‟     447
Kad Ivane pasoš prifatijo,     448
vide pasoš ko je naćinijo,     449
ći’ je muhur u pasošu bijo,     450
a sad viknu trides’ i dva druga,     451
„E, pušćujte mu đadu na planinu,     452
sām ga bane pušti jod zindana.     453
Neka ide đe je njemu drago!‟     454
Prođe Đuljić, ode jus planinu,     455
a kad lazu izbi na planinu     456
—na planinu širokoj lazini,     457
vitke jelje do neba su rasle—     458
stoji huka ozgor niz planinu,     459
kad ispade Delji Milutine     460
što ćetiri đade prekinuo,     461
a sve hudut i granice brani,     462
sve na skelje jogulji trgovce     463
—kupi novce, sve gulji trgovce     464
s njegovije sedam, osam druga.     465
Ćim ga vide Delji Milutine,     466
ćim viknuo, viknu na Đuljića,     467
„Ej, Đuljiću, turski bajraktare,     468
šta se ćiniš da te ne poznajem?     469
Zar si banu zindan prolomijo     470
pa si mljao, da si utekao?     471
Nej, Đuljiću, pobeć’ na planinu!‟     472
Viknu dušman sedam, osam druga,     473
„A skoljite, te ga jufatite,     474
da ga banu vratim u Zađara!     475
Bane će me itljak ućineti     476
kad povedem Đuljić bajraktara.‟     477
No sad Đuljić pasoš izvadijo,     478
„Milutine—sve ti jadom bilo!—     479
vidi pasoš ko je naćinijo!     480
Sām me bane pušća sa zindana,     481
on je mene na otkup pušćijo.‟     482
No Milutin pasoš ne gleduje     483
—nit’ mu vraga i pasoša gljeda—     484
tā put viknu sedam, osam druga,     485
„Skoljite ga, povež’te mu ruke!‟     486
Kad se Đuljić vide pri nevolji     487
—vide Đuljić, varakanja nema—     488
Ej, pa mu ruka do balćaka side,     489
a pisnu mu pešakinja ćorda, [1247]     490
pa među njih juriš ućinijo.     491
Zakući mu svije osam druga,     492
ljetu glave s obadvije strane.     493
S Milutinom pa se zakaćiše,     494
sve teraju oko jela redom,     495
oko jelje teraju zeljene,     496
đe stigahu, druga judarahu.     497
Jedan drugog šiba ’ko jeljike     498
dok ga stasa Đuljić bajraktare,     499
pa po zgodi te ga judarijo,     500
Milutinu glavu posekao.     501
Pa sad stade te se odmorijo,     502
odmori se lazu širokome.     503
Ej! Skide s njega ruho i oruže,     504
pa na sebe Đuljić udarijo,     505
povrh ruha kosu opasao,     506
a dušmansku obesijo ćordu,     507
Ej, navalji strmom niz planinu.     508
Ej, sad Đuljić krenu niz planinu,     509
E, lak’ polako do Udbine side,     510
E, pod svoju kulu i kapiju,     511
a kad kulji na kapiju dođe,     512
pa zatrupa halkom na vratima.     513
Jeknu halka jä goljema vrata,     514
kad ispade Huso kahveđija,     515
otvori mu na gradu kapiju.     516
A kad Đuljić stasa bajraktare,     517
pa sad Husu te je seljam dao.     518
Primi Huso, hožđeljdije daje,     519
pa mu Huso reće lakrdiju,     520
„Aj Boga ti sužanj i nevoljan,     521
pa tako ti dina lijepoga,     522
đe si sužanj tavnu tavnovao,     523
u kojem si gradu dušmanskome?‟     524
Tā put Đuljić Husu besedaše,     525
„Kad me pitaš, da ti pravo prićam.     526
Tavnovao Zadru krvavome     527
kod dušmana Zadarskoga bana     528
ju tamnici dvanajes’ godina.     529
Tu su mene ruho jotruhnulo,     530
pa sam tuna ju Zadaru bijo.‟     531
Kad ću Huso, pa ga zaklinjaše,     532
„Pa Boga ti sužanj i nevoljan,     533
kad tavnova Zadru krvavome, [1248]     534
’e da kakav haber za Đuljića,     535
je lji Đuljić nama u životu?     536
Alj’ smo ćuli đe svetina laže,     537
da je Đuljić svijet mijenijo.‟     538
E, kad Đuljić sabra bajraktare,     539
„Đuljić ti je svijet mijenijo.     540
Ja sam njemu Bogom pobratime,     541
tuna smo se Bogom bratimilji.     542
Na mom krilu ispala mu duša     543
ima doba tri godine dana.     544
Ka’ je Đuljić svijet mijenijo,     545
na mazgalje kosti izbacilji.‟     546
A kad Huso sabra kahveđija,     547
pa zaplaka kā žalosna majka,     548
roni Huso suze niz obraze.     549
„Ja sam,‟ kaže, „pobratim Đuljiću.     550
Đuljić mi j’ amanet ostavijo,     551
ako kadgoj stanem od tavnice,     552
da mu kulu tražim i kapiju,     553
da mu viđu jostarelu majku,     554
je lj’ mu živa na ođaku majka,     555
je lj’ mu sestra Fata neudata,     556
ćeka lj’ brata Đuljić bajraktara,     557
a sedi lj’ mu dorat u podrume,     558
je lj’ se kula harap ućinela,     559
a sedi lj’ mu Huso kahveđija,     560
ćini lj’ staroj hizmet u odaju,     561
da lj’ mu sedi vijernica ljuba,     562
da se nije ljuba preudala.‟     563
Pa kad Huso sabra kahveđija,     564
„’Ajde za mnom uz bojeve kulji!‟     565
Povede ga juz bojeve kulji,     566
pa dovede ju kahvi ođaku.     567
Do ođaka posadi Đuljića,     568
pa saldisa, kahvu natoćijo.     569
Stara majka priđe na vratima,     570
priđe majka i sestra Fatima,     571
zakljinjaju Đuljić bajraktara,     572
„Aman, sužanj, đe si tamnovao,     573
u kojemu gradu kaurskome,     574
što si tako hala dopanuo     575
te ti kosa š njom se opasuješ,     576
stoju nokti baš kā raonici?     577
I nama je Đuljić u zindanu     578
evo puno dvanajes’ godina.     579
Đe si, sužanj, tavnu tavnovao?‟     580
Ej, Duljić reće, „Zadru krvavome,     581
u tavnici bana Zadarskoga.     582
Z Đuljićom smo z’edno tavnovalji     583
—tavnovalji, pa se bratimilji,     584
Ej, tu smo se Bogom bratimilji—     585
tek je Đuljić svijet mijenijo     586
ima doba tri godine dana.     587
Na mom krilu ispala mu duša,     588
na mazgalje kosti izbacijo.     589
Pa je men’ amanet ostavijo,     590
‚Ako s’, pobro, puštiš od tavnice, [1249]     591
traž’ mi kulu, a traž’ mi kapiju,     592
pa ti vidi jostarelu majku,     593
da lj’ je živa ju odaji majka,     594
alj’ je majka svijet mijenila,     595
nek’ te vidi rad’ želje Đuljića.     596
Ćeka lj’ Fata Đuljić bajraktara,     597
alj’ se njemu sestra preudala?     598
Sedi lji mu dorat u podrume,     599
hranu lj’ konja kā kad Duljić bijo?     600
Da se kula nije oburvala?     601
Sedi lj’ njima Huso kahveđija,     602
ćini lj’ staroj hizmet u odaji?     603
Ej, da lj’ mu sedi vijernica ljuba,     604
da lj’ se ljuba judala Đuljiću,     605
da lj’ drugoga muža nabavila?‛‟     606
Ej, kad stara zaću lakrdiju,     607
sestra Fata—obe to ćuješe—     608
zapisnuše, do neba se ćuje,     609
E, plakahu kā ljute sirote,     610
a jeckaju kā žalosne majke     611
—suze ronu kā ljute sirote,     612
previjaju baš kā lastavice.     613
Tā put reće Đuljić bajraktare,     614
„Huso mladi, dobar kahveđijo,     615
pobro mi je nešto govorijo     616
u zindanu kad se bratimismo,     617
da j’ ostavijo sedeflji tamburu     618
—on je mogā skucat u tamburu.     619
Ho’ lj’ donijet pobrove tambure,     620
da ja sitno kucam u tambure,     621
E, porad želje pobratima moga,     622
neka stara sluša ju odaji     623
radi sina Đuljić bajraktara,     624
da joj žalos vratim u odaji.‟     625
Tā put Huso staroj zamolji se,     626
„Ho’ lj’ mi dati Đuljićevu,‟ kaže,     627
„Đuljićevu sedeflji tamburu,     628
E, da peva rad’ našeg Đuljića?‟     629
Preko plaća stara jodgovara,     630
„Daj mu vraga sedeflji tamburu,     631
pa da ćujem rad’ sina mojega.     632
Dosta mi je hala velikoga     633
što ja ćula za sina Đuljića,     634
tek da ćujem njegovu tamburu.‟     635
Tā put Huso ode u odaje,     636
donese mu sedeflji tamburu.     637
A kad Đuljić u ruke mašijo,     638
kad zakuca, sitno zapevao -,     639
jasno peva, sitno zakucava,     640
„Ej, ne ćudim se jostareloj majki     641
—majku su mi joći jostavilji,     642
pa ne vidi sina jedinoga—     643
ni se sestri zaćudim Fatimi     644
—ludu sam je davno ostavijo,     645
luda bila jo’ sedam godina,     646
pa svojega brata ne poznaje— [1250]     647
no se Husu ćudim kahveđiji.     648
Zašto, Huso—sve ti jazuk bilo!—     649
živovalji toljiko godina,     650
ne poznaješ svoga sahibiju,     651
sahibiju Đuljić bajraktara?     652
Ja sam glavom Đuljić bajraktare.‟     653
Kad ću stara, pa je poljetela     654
—sestra i majka obe poljeteše—     655
majka ruke jobe zakovćala,     656
a jeckaše, sina sve ljub’aše.     657
„Ne fala ti Đuljić bajraktare,     658
kad si majki sade dolazijo     659
—s tebe želju prolazit ne mogu!‟     660
Ljubi sina i dva i tri puta,     661
i sestra ga ljubi s obe strane     662
—Bog naredi i vrijeme dođe,     663
majka tuna dušu ostavila,     664
umrla mu na krilu Đuljiću,     665
krenu Đuljić kud’ se Turci kreću.     666
Sad -, Pa sad reće Husu kahveđiji,     667
„Momak dobar, Huso kahveđija!‟     668
Huso grdan ruke raširijo     669
pa zagrlji Đuljić bajraktara,     670
„Bogu šućur, kad Đuljiću dođe!     671
Sad ćemo ti majku ispratiti.‟     672
„Sljegni, Huso, brže ju ćaršiju,     673
kupi hođe, pokupi hađije,     674
da pratimo roditelja našeg.     675
Sestro Fato—živ’ ti brata svoga!—     676
nemo’ mojoj ljubi kaževati,     677
no ti sužanj rekni sa zindana,     678
pobratim je našemu Đuljiću.     679
Dok ispratim roditelja majku,     680
tā put ću ja ljubi kaževati.‟     681
Ti -, To joj reče, zašute Fatima.     682
Huso brže u novu ćaršiju     683
pa kupova što mu trebovaše,     684
pa pokupi hođe i hađije,     685
pa dovede Đuljić bajraktaru,     686
sprema Đuljić ostarelu majku.     687
Opremi je, te je ispratijo,     688
fj -, jukopa kā se Turci kopu,     689
pa se natrag vrati sa kapije,     690
pa s kapije redom odajama.     691
Ej, kad ljubi Đuljićevoj dođe,     692
tā put ljuba na vratima dođe,     693
od kafaza otvorijo vrata     694
—Ej, tu ljuba beše Đuljićeva,     695
i kad vide, na noge skoćila,     696
a sve sejri Đuljić bajraktara.     697
Tā put reće ljuba Đuljićeva,     698
„Aman, sužanj, đe si tamnovao?     699
Šta ćeš mene ’vamo u odaju?     700
Đe tavnova, gradu na kojemu?‟ [1251]     701
Đuljić reće, „Zadru krvavome.‟     702
Tā put reće ljuba Đuljićeva,     703
„Kad tavnova, sužanj, u Zadaru,     704
šta te pitam, da mi pravo kažeš     705
—je lj’ da haber za našeg Đuljića?     706
Je lj’ nam Đuljić još u život nama,     707
alj’ je Đuljić svijet mijenijo     708
—alj’ mjenijo, al’ laže svetina?‟     709
Tā put reće Đuljić bajraktare,     710
„E, ću’ lj’ hanko, Đuljićeva ljubo,     711
Ej, davno j’ Đuljić svijet mijenijo,     712
ima doba tri godine dana.     713
Na mom krilu ispala mu duša,     714
na mazgale kosti izbacijo     715
—eto ćisto haber donijo ti.‟     716
Kad ću ljuba Đuljićeva mila,     717
suze valja niz oba obraza,     718
sljivaju se niz bijelo lice.     719
Tā put Đuljić reće bajraktare,     720
„Daruj mene, hanko Đuljićeva,     721
jelj me bane na otkup puštijo,     722
ne bi lj’ banu otkup sastavijo."     723
Kad ću ljuba Đuljić bajraktara,     724
dade njemu trideset dukata,     725
a Đuljić joj reće bajraktare,     726
„Ej! je lj’ za dušu Đuljić bajraktara,     727
a đe Đuljić svijet mijenijo     728
pa s’ udala za Halka Mujova     729
—udala se, te obradovala?‟     730
Preko plaća ljuba odgovara,     731
„Kako sam se grdna obradovala?     732
Teže muke nalazit me neće     733
kā mog muža Đuljić bajraktara.     734
Bi ga mlogo vakta prićekala,     735
—vakta mlogo, dok ni je vijeka!     736
Dok bi ćula ju Đuljića dušu,     737
ja se nikad ne bi preudala.     738
Toga muža nabavit ne mogu     739
—no za dušu Đuljić bajraktara!‟     740
A kad Đuljić sabra lakrdiju,     741
„Ej, ću lj’ hanko, ljubo Đuljićeva,     742
ja sam glavom Đuljić bajraktare.‟     743
Ha, kad zaću ljuba Đuljićeva,     744
pa potrća u skut i ju ruku,     745
sve plaćući ruke poljubila,     746
a Đuljić joj tā put odgovara,     747
„Kad si tako na dikatu bila,     748
Đuljić će ti halaljiti, ljubo     749
—halaljiti, pa i oprostiti.     750
Bez obzira si se udavala,     751
a ćula si đe prića svetina     752
da je Đuljić svijet mijenijo.     753
Te ti kad će svati dolaziti     754
—svatovima haralji koćija,     755
na koćiju trides’ devojaka,     756
a sa šnjima sestra serdareva,     757
pa te cure u kafazu doći,     758
’oće tebe spremit u odaju— [1252]     759
nemo’ ti se, ljubo, zabraniti,     760
nek’ spremaju kako njima drago.     761
Ja ću š njima lasno nasuljiti,     762
Ej, sam dok Muju sljegnem na kapiju.‟     763
····  iterationis initium  ····      
Ej, kad Đuljić us planinu dođe,     764
Ej, pa prođe do dva kapetana.     765
Taman stasa na vrh od planine,     766
ve’ hoćaše lazu širokome,     767
stade jeka, vetra ne imaše,     768
dok ispade Delji Milutine.     769
Ćetiri je đade prekinuo,     770
gulji, kaže, u skelju trgovce     771
—sve na skelje što gulji trgovce,     772
kupi novce a gulji trgovce     773
š njegovije sedam, osam druga.     774
Ćim ga viđe Delji Milutine,     775
ljuto dušman pisnu na planinu,     776
„Ej kopiljane, Đuljić bajraktare,     777
zar si banu zindan prolomijo,     778
pa si mljao da si jutekao?     779
Nej, Đuljiću, pobeć’ sa Zadara.     780
Jesi lj’ ćuo Delji Milutina,     781
što on đade ćuva po planini?     782
Kupim novce, sve guljim trgovce,     783
o’đe tica proljetet ne more     784
od i njega i sedam, osam druga,     785
a kamo lji proći na granicu!‟     786
Tā put viknu Đuljić sa avazom,     787
„Milutine—sve ti jadom bilo!— [1253]     788
sām me bane pušća sa zindana.‟     789
Pa izvadi vedu i pasoša,     790
„Vidi pasoš, ko je naćinijo!‟     791
Milutin ga ne šće pogledati,     792
no sve vika sedam, osam druga,     793
„Povež’te mu na laktove ruke,     794
ja ga banu vratim u Zadaru     795
—bane će me itljak ućineti!‟     796
Vide Đuljić varakanja nema,     797
pa mu slježe ruka do balćaka,     798
a pisnu mu sablja pešakinja,     799
pa među nji’ juriš ućinijo.     800
Ustade se varat i udarat     801
—Bog mu dade, poseće družinu—     802
s Milutinom pa se varakaju,     803
oko jela pa se poteraju.     804
Nikad jelju šiba suhogranu,     805
jedan za drug’ po jeljike biju     806
dok zakući Delji Milutina,     807
poseće mu sa ramena glavu,     808
obalji ga ju zeljenu travu.     809
Nit’ mu skida ruho ni joruže,     810
no u ruke štapa drenovaka,     811
pa sad slježe strmom niz planinu.     812
Lak’ polako do Krajine dođe,     813
tijem halom kā je ju zindanu     814
—tim takumom, tijem saltanetom,     815
sve razdrte zindanske haljine,     816
kosa šturna, š njom se opašuje,     817
nokti stoju baš kā raonici—     818
sem baneva sablja pešakinja     819
i u ruke štapa drenovaka.     820
Pa kad slježe kulji i kapiji,     821
pa sad Đuljić na svoju kapiju,     822
pa zatrupa halkom na vratima,     823
jeknu halka a goljema vrata.     824
Aj, kad zaću Huso kahveđija,     825
potrćaše na gradsku kapiju,     826
a kad Đuljić stasa na kapiju,     827
priđe Huso, otvori mu vrata.     828
Kad ga Huso viđe kahveđija,     829
a Đuljić mu seljam naturijo,     830
Huso prima, hožđeldije daje,     831
pa sad Huso reće kahveđija,     832
„Aman, sužanj, đe si tavnovao,     833
a đe su ti kosti jotruhnule     834
—đe si tako hala dopanuo,     835
na kojemu gradu dušmanskomu?‟     836
Tā put Đuljić reće bajraktare,     837
„Tavnovao Zadru krvavome     838
ju dušmana Zadarskoga bana,     839
u baneva ljedena zindana     840
ev’ ’e puno dvanajes’ godina.     841
Pa me bane na otkup puštijo,     842
presekao hiljadu dukata. [1254]     843
Dao mi je sablju pešakinju     844
da se vuka branim i hajduka,     845
i dao mi pasoš pod muhurom     846
da me niko povratit ne more.     847
Srelji su me redom kapetani     848
—kad vidoše, pa me ispuštiše,     849
jedva halom dođo’ do kapije.‟     850
A kad Huso sabra kahveđija,     851
„Aman, sužanj—tako ti imana!—     852
kad tamnova Zadru krvavome,     853
kakav znadeš haber za Đuljića?     854
Je lji Đuljić svijet mijenijo,     855
alj’ je Đuljić nama u životu     856
—alj’ je Đuljić, alj’ laže svetina?‟     857
A kad sabra Đuljić bajraktare,     858
„Đuljić davno svijet mijenijo,     859
ima doba tri godine dana.     860
Na mom krilu ispala mu duša,     861
na mazgalje kosti izbacijo.     862
Tek smo bilji do dva pobratima     863
—tu smo ti se Bogom bratimilji,     864
pa je mene rijeć ostavijo,     865
‚Pobro,‛ kaže, ‚što si ju zindanu,     866
ako s’ kadgoj puštiš sa tavnice,     867
da mi odeš kulji i kapiji,     868
da mi vidiš kulu i kapiju,     869
je lj’ se kula moja poharala     870
—poharala, alj’ se podurvala—     871
je lj’ mi živi stara majka mila     872
alj’ je majka svijet mijenila,     873
a sedi lj’ mi sestra neudata     874
—sestra moja, Fata Đuljićeva,‛     875
da mu vidim konja njegovoga,     876
sedi lji mu dorat u podrume,     877
’ranu lj’ konja kā što ga hranijo,     878
a sedi lj’ mu Huso kahvedžija,     879
ćini lj’ staroj hizmet u ođaku,     880
a sedi lj’ mu vijernica ljuba     881
—je lj’ Đuljiću ljuba s’ preudala,     882
alji ćeka Đuljić bajraktara.     883
Pa sam sade prijen dolazijo     884
—sad najprije kulji pobrovoj sam,     885
nijesam ja dalje silazijo.‟     886
Tā put Huso suze ronijaše     887
—roni suze Huso niz obraze—     888
„Hajd’, idemo kulji u odaju,     889
da te vodim šikalji jodaji.‟     890
Jodvede ga juz bojeve kulji.     891
Kad posadi do kahvi-ođaka, [1255]     892
pa mu ’uso kahvu saldisao,     893
Đuljić pije kahvu do ođaka.     894
Priđe stara na vratima majka,     895
i sestra mu Fata prilazila.     896
Pita stara Đuljić bajraktara,     897
„Sine milji, sužanj sa zindana,     898
šta te kunem, da mi pravo prićaš.     899
Kad tamnova Zadru krvavome,     900
haber kakav za Đuljića prićaj!     901
Je lj’ nam Đuljić svijet mijenijo,     902
alj’ smo ćulji, alj’ laže svetina?‟     903
E, kad Fata, i ona zaklinjaše,     904
„Kaži brate, tako bijo zdravo!‟     905
E, kad Đuljić reće lakrdiju,     906
„Kad pitate, pravo ću vi prićat.     907
Đuljić mi je Bogom pobratime     908
—tu smo ti se Bogom bratimilji—     909
Đulić davno svijet mijenijo,     910
ima doba tri godine dana,     911
na mom krilu ispala mu duša.     912
Sa mene je t’ amanet ostavijo,     913
ako s’ kadgoj puštim sa zindana,     914
da mu kulu tražim i kapiju,     915
da mu vidim kulji i kapiji     916
je lj’ se njemu kula podurvala,     917
je lj’ mu živa na ođaku majka     918
alj’ je stara svijet mijenila,     919
sedi lji mu sestra neudata,     920
ćeka lj’ brata Đuljić bajraktara     921
—da lj’ mu dorat sedi u podrume,     922
hranu lj’ konja što ga je naućijo,     923
da lj’ mu sedi Huso kahveđija,     924
ćini lj’ staroj hizmet u odaji     925
a kupuje štogoj mu trebuje,     926
da lj’ mu sedi vijernica ljuba,     927
je lj’ se njemu ljuba preudala,     928
ćeka lj’ muža Đuljić bajraktara.‟     929
Kad to stara sabra lakrdiju,     930
pa zakuka ljuto i pisnula,     931
„Kuku, sine Đuljić bajraktare!‟     932
Preklanjaše, ispade mu duša,     933
prenemože stara ju odaji,     934
a zapisnu i Fata, sestra mu,     935
zapisnuše kā ljute sirote,     936
previjaju baš kā lastavice,     937
suze ronu kā majke sirote     938
—tā put Huso plaće kahveđija,     939
plaće Huso i suze ronaše.     940
Tā put Đuljić Husu besedaše,     941
„Pa ću lji me, Huso kahveđija,     942
ne plaćite kad vi fajde nije!     943
Pobratim je nešto kaževao     944
da jon ima sedeflji tamburu.     945
Sedi lj’ pobru sedeflji tambura?     946
Da mi hoćeš donijet tamburu,     947
radi želje pobratima moga [1256]     948
da ja sitno kucam uz tamburu,     949
sitno kucam a jasno zapevam?     950
Mi smo tako u zindan pevalji,     951
neka stara ćuje u odaji     952
porad želje sina njezinoga.‟     953
Huso pita jostarelu majku,     954
„Ište, majko, tamburu Đuljića.‟     955
E, kad stara sabra lakrdiju,     956
"Ela, daj mu—porad’ šta da nećeš?—     957
da ja ra -, ćujem rad’ sina mojega,     958
radi želje Đuljić bajraktara."     959
Trća Huso, donijo tamburu,     960
a dade je Đuljić bajraktaru.     961
Ej, kad Đuljić prifati tamburu,     962
E, sitno kuca, jasno zapevao,     963
„Ne ćudim se jostareloj majci,     964
E, majku su mi joći jostavili     965
sve plaćući danjem i po noći     966
za njezina sina jod vijeka.     967
Ni se sestri prećudim Fatimi     968
—luda sestra bila jostanula     969
od punije sedam godinica,     970
pa svog brata ne poznaje Fata—     971
no se Husu ćudim kahveđiji     972
—zašto, Huso, sve ti jazuk bilo,     973
ne poznaješ svoga sahibiju?     974
Živovalji toljiko godina.‟     975
Ej, kad Huso sabra lakrdiju,     976
pa raširi ruke jobadvije,     977
zaplaka se, zagrlji Đuljića.     978
U to majka stiže kod Đuljića,     979
grlji sina s obadvije strane     980
—s druge strane sestra mu Fatima.     981
Majka sinu Đuljiću kazaše,     982
„Ne fala ti, Đuljić bajraktare!     983
Dockan si mi, sine, dolazijo,     984
E, ja s tebe želju proć’ ne mogu.     985
Majku su ti oći ostavilji,     986
pa ne viđu sina njegovoga,     987
pa ne mogu sina pogljedati,     988
a ne vidim sina njezinoga.‟     989
Tā put Đuljić pa joj govoraše,     990
„Ej, ne plaći, života ti moga!‟     991
Bog naredi a vrijeme dođe,     992
majka stara dušu teslimila.     993
A kad vide Đuljić bajraktare,     994
viknu Husa, majku jokrenuše     995
—kreće majku kud’ se Turci kreću—     996
pa sad Fati besedi Fatimi,     997
„Nemoj kazat vijernici ljubi     998
—porad želje našega Đuljića     999
umrije ni majka ju odaji,     1000
E, đe sužnja vide sa zindana—     1001
nemoj! vAko ćeš ti prokazati,     1002
kazat mojoj vijernici ljubi, [1257]     1003
’elj ću tebe oći izvaditi!‟     1004
Pa sad Husa praća ju ćaršiju,     1005
„’Ajde, Huso, ju novu ćaršiju,     1006
pa ti kupi hođe i hađije,     1007
a kupovaj što nam trebovaće     1008
da ispratim roditelja moga,     1009
staru majku pa da ukopamo.‟     1010
Trkom Huso ju ćaršiji siđe     1011
te kupuje štagoj mu trebuje,     1012
pa pokupi hođe i hađije,     1013
pa sad stasa Huso na kapiji.     1014
Ispratiše roditelja svoga     1015
—isprati ga, te ga ukopao.     1016
····  iterationis finis  ····      
Tā put Đuljić reće lakrdiju -,     1017
sad sedoše, noću prenoćiše.     1018
Kad svanulo i zora judarila,     1019
tā put jarko sunce jogrijalo,     1020
stade jeka preko polja ravna,     1021
preko pola širokoga kraja.     1022
Kad je Đuljić na đamove gljedā,     1023
izbi Mujo s ’iljadu svatova,     1024
Đuljićevu kulu suoćijo.     1025
Tā put Đuljić đipi na nogama,     1026
reče Husu, „Sljegni na kapiju,     1027
pa ćeš njemu povratit svatove,     1028
vrati svate u bašću široku,     1029
nek’ pevaju i sitno hodaju     1030
—ja ću k njima u polje siljeći,     1031
ne bi lj’ njima para poiskao,     1032
ne bi lj’ banu otkup pokupijo,     1033
da ’ko će me age darovati.‟     1034
Pa dofati štapa drenovaka,     1035
tijem halom, tijem saltanetom     1036
—kosom pa se Đuljić opasao,     1037
stoju nokti baš kā raonici—     1038
pa silježe u polje široko     1039
te zastade drumu širokomu.     1040
E! Stasa Mujo na đogata svoga,     1041
brkove je niz prsi puštijo     1042
—sjaju toke kroz muške brkove     1043
baš kā mesec nebu joblačnome—     1044
za njim momak na konja maljina,     1045
Ej, kad za njim hiljadu junaka.     1046
Stasa Mujo pa mu seljam dade,     1047
a Đuljić mu primi bajraktare.     1048
Teke Mujo justavi đogata,     1049
pogljednu ga, pa mu besedaše,     1050
„Jadan sužanj, đe s’ ostao tužan     1051
—đe si sužanj tavnu tavnovao,     1052
u kojemu gradu kaurskome?‟     1053
Tā put Đuljić pa mu besedaše,     1054
„E, ću lji me, turska buljukbašo,     1055
tavnovao Zadru krvavome     1056
u dušmana Zadarskoga bana,     1057
Ej, punije dvanajes’ godina,     1058
tu je mene tijelo otruhnulo.     1059
Pa me dušman na otkup puštijo,     1060
presekao hiljadu dukata.‟     1061
Pa tā put Mujo pa mu besedaše,     1062
„Kad tavnova Zadru krvavome, [1258]     1063
haber kakav za Đuljića pričaj!     1064
Da lj’ je Đuljić još nam u životu,     1065
alj’ je Đuljić svijet mijenijo     1066
—alj’ ćujemo, alj’ laže svetina?‟     1067
Tā put Đuljić reće bajraktare,     1068
„Buljukbašo što si na đogatu,     1069
daruj mene, tako ti imana!     1070
Đuljić davno svijet mijenijo,     1071
ima doba tri godine dana.     1072
Na mom krilu ispala mu duša,     1073
ja sam kosti njemu izbacijo,     1074
na mazgalje kosti preturijo.‟     1075
No kad Mujo sabra lakrdiju,     1076
pa se rukom u ćpagove maši,     1077
dade njemu trideset dukata.     1078
„Maj za haber Đuljić bajraktara,     1079
što mi haber za Đuljića prića.‟     1080
Pa darova’ svi redom svatovi     1081
—darovaše svati na ravnini—     1082
Duljić kupi, pobre, haman blagom.     1083
Kad nastupi Talje na kulaša,     1084
Talje pa mu seljam naturijo.     1085
Đuljić primi, pa mu jodgovara,     1086
„Daruj mene, turski bajraktare,     1087
helj me dušman na otkup puštijo.‟     1088
Tā put Talje pa ga pogljedao,     1089
„Pa Boga ti, sužanj i nevoljan,     1090
đe si grdan tavnu tavnovao,     1091
đe si tako ljice ištetijo?     1092
—tak’e kose, nokti na nogama—     1093
kod kojega glavna dušmanina?‟     1094
Ej, kad Đuljić sabra lakrdiju,     1095
pa sad Talu ’vako besedaše,     1096
„Ja tavnova’ Zadru krvavome     1097
za punije dvanajes’ godina,     1098
tu su mene kosti jotruhnulji,     1099
pa me dušman pušti sa tavnice,     1100
otkupnine hiljadu dukata.     1101
Daruj mene, turski bajraktare,     1102
da ja banu otkup sastaljamo [sic].‟     1103
Kad to Tale sabra lakrdiju,     1104
valjaju se suze niz obraze,     1105
a Talje mu tā put govoraše,     1106
„Molji Boga rad’ beljaja tvoga,     1107
đe ne mogu ćordu poganiti     1108
ni i moju dušu zgriješiti!     1109
Sad bi tebe pogubijo glavu     1110
što mi haber za Đuljića pričaš.‟     1111
Pa pod sobom razminu kulaša.     1112
Svi otoše u bašču zeljenu.     1113
Tuna Mujo kondisa družinu,     1114
i za njima haralji koćija,     1115
pod koćiju sedam bedevija,     1116
na koćiju trides’ devojaka,     1117
ju koćiji sestra serdareva.     1118
Kad otoše na vrata koćija,     1119
izvodiše trides’ devojaka     1120
i Ajkunu, sestru serdarevu,     1121
povedoše hanki u odaju,     1122
a svatovi u bašću zeljenu.     1123
Đuljić lakše dođe njima, kaže,     1124
pa za njima Đuljić bajraktare     1125
sagnu glavom, prođe na vratima, [1259]     1126
pa ga eto ju svoju avljiju,     1127
pa s avljije do topla podruma,     1128
đe mu dorat beše ju podrumu.     1129
Ej, kad otvori jod podruma vrata     1130
a viđe ga dorat na aharu,     1131
stade zvizdat na noždri dorate,     1132
a pucaju ćetiri ćusteka     1133
—neda šturan niđe prilaziti.     1134
Tā put Đuljić pa mu govoraše,     1135
„Ej dorate, krilo sokolovo,     1136
ne poznaješ sahibiju svoga.     1137
jAko sam ti hala dopanuo,     1138
ja sam glavom Đuljić bajraktare.‟     1139
Tā put dorat okrenuo glavu,     1140
pogljeda ga, i suze ronaše,     1141
na pleći mu glavu naslonijo.     1142
Priđe Đulić, raspući ćusteke,     1143
pa s hajvana otpući pajvana.     1144
Na dorata timar udarijo,     1145
pa mu posljen takum nastavijo     1146
—sve hudari takum na dorata,     1147
a ćetiri priteže kolana,     1148
pa konjićko preturi oruže,     1149
pa založi đema nemaćkoga—     1150
pa izvede svojega dorata     1151
—izvede ga na mermer avljiju—     1152
pa mu dizgin baci na jabuku,     1153
tijem halom Đuljić uz bojeve.     1154
Dođe Đuljić šikalji odaji,     1155
pa dozovnu svoju sestru Fatu,     1156
„Seko Fato—živa bratu bila!—     1157
Ej, da’ nađ’ mi bajramske haljine     1158
—nađ’ mi ruho i redom oruže!„     1159
A kad Fata brata opazila,     1160
a jedva je Fatka doćekala,     1161
sve u bošći donese haljine.     1162
Đuljić svlaći, te se preoblaći.     1163
Kad oblaći zeljenu dolamu,     1164
kud’ su šavi, tud’ gajtani zlatni,     1165
pa na glavu fesa finofesa     1166
—oko fesa trambolos pojasa,     1167
oko njega zlatne ućeljenke,     1168
pa sve behu od zlata ćelenke—     1169
pa navalji toke i jeljeke.     1170
Još opasa pulalji silaha     1171
—za silahom dvije zlatke male,     1172
z desne strane od zlata katije,     1173
a s lijeve krivu ćemerljiju—     1174
pa agalji obuće šalvare,     1175
pa natuće ćizme i kalćine.     1176
Pa sad Đuljić krenu na odaju,     1177
pa s ćivije đilit prifatijo,     1178
a sve ćorda broji basamake.     1179
Pa kad slježe niz bojeve kulji,     1180
doratu se na ramena maši,     1181
a nagna ga na gradsku kapiju,     1182
a dorat se polja zaželjijo,     1183
a sve skaće tamo i ovamo.     1184
Dokljen Muju do svatova dođe,     1185
pred ćadora kladuškoga Muja     1186
seljam dade, ustavi dorata.     1187
Mujo gljeda Đuljić bajraktara, [1260]     1188
pa mu Đuljić viknu sa dorata,     1189
„Serdar Mujo, svoj Krajini krilo,     1190
jazuk tebe i obrazu tvome,     1191
tuđe lju -, ljube prosiš za života     1192
—to ni Bog no ni svijet ne velji,     1193
što je Bogu mućno juraditi,     1194
za života odves’ ljubu moju.     1195
Jedna ljuba, dvije đuvegije,     1196
to u svijet niđe bilo nije!     1197
A se digni, pokupi svatove     1198
—kupi svate, hajde ka Kladuši—     1199
jä se digni, mejdan dijeljimo     1200
—ko dobije, đaba mu hankije!‟     1201
Tā put Muju vrlo muka bila     1202
—muka Muju, gore bit ne more—     1203
sagnu glavom, misli šta hoćaše.     1204
A kad Haljil sabra lakrdiju,     1205
pa Haljil je juriš ućinijo,     1206
na golu se ćordu prifatijo.     1207
No kad Talje sabra lakrdiju,     1208
skoći Talje, prifati Fatimu,     1209
„Sed’ kopilje, ne selo ti meso!     1210
Bogu šućur kad Đuljića vido’,     1211
aj kad dođe Đuljić bajraktare!     1212
Toga šehja dosta po svijetu,     1213
tebe ćemo drugom oženiti.‟     1214
Ej, širi ruke, poljubi Đuljića,     1215
a sitne mu hožđeldije daje.     1216
Talje kaže, i suze ronaše,     1217
„Bogu šućur, Đuljić bajraktare,     1218
kad te vido’ s ljedena zindana!‟     1219
Pa s’ pitaju za mir i za zdravlje.     1220
Tā put Đuljić Talu besedaše,     1221
„Pita’, Talje, kladuškoga Muja,     1222
da lj’ kabulji Đuljić bajraktare     1223
da smo, Talje, slatki prijatelji,     1224
a upitaj brata serdareva,     1225
da lj’ kabulji sestru Đuljićevu.     1226
Njemu će je Đuljić pokloniti     1227
kad mu ljuba ne bi suđenica     1228
—Ej! da mu sestru danas dodajemo,     1229
da ispratim zeta i svatove.‟     1230
Pita Talje kladuškog serdara,     1231
a Mujo je jedva doćekao.     1232
Opet Talje upita Haljila,     1233
„Kabuljiš lji sestru Đuljićevu,     1234
da je primiš za vijernu ljubu?‟     1235
Reće, „Hoću—porad šta da neću?—     1236
kad mi bolja zapanut ne more.‟     1237
Ej, skoći sad Mujo na nogama,     1238
z Đuljićom se dobro poljubiše     1239
—poljubiše, pa se halaljiše.     1240
Tā put Đuljić zovnu Husa grdna,     1241
„Đe si njemu, kahveđija Huso?     1242
Trći bolje do nove ćaršije     1243
pa pokupi ’ljeba sa ćaršije     1244
—kupi mesa, redom akćibaše,     1245
valja stati te him rućak dati,     1246
da rućaju sve redom svatovi!‟     1247
Trći Huso dolje do ćaršije, [1261]     1248
đegoj nađe ’ljeba bijeloga,     1249
na harabe ’ljeba tovaraše.     1250
Akćijama viku jućinijo,     1251
„Šta imate mesa gotovine,     1252
nos’te brže Đuljićevoj kulji!"     1253
Sve nosahu redom na alaje.     1254
E, kad Đuljić Talu govoraše,     1255
„Talje, spremaj sve redom družinu,     1256
nek’ obrnu sofre niz jaljiju     1257
da rućaju, da se opremaju!‟     1258
Ej! stadoše, rućak im dadoše.     1259
Kad rućaše, poljem ustasaše,     1260
sve igraju tanki bajraktari,     1261
sve pucaju ćivtom venedici.     1262
Tā put Talje viknu na avljiju,     1263
„Ej Đuljiću, turski bajraktare,     1264
da je hazur koćija pod vrata!‟     1265
Viknu Talje sestru serdarevu,     1266
„O, ću lji me, Mujova Ajkuno,     1267
ti jostavi ljubu Đuljićevu,     1268
a opremi sestru Đuljićevu!     1269
Tako vreme po vremenu dođe,     1270
Đuljić dođe, đaba mu hankija,     1271
a Fatima za našeg Haljila.‟     1272
Kad to sestra sabra serdareva,     1273
pa pušćaše ljubu Đuljićevu,     1274
a ’premaju sestru Đuljićevu.     1275
Opremi se hitro ju odaju.     1276
Viknu Talje, „Kren’te niz bojeve!‟     1277
Sad krenuše cure niz skaljine,     1278
a koćija gotova bijaše,     1279
izvedoše sestru Đuljićevu.     1280
Kad turiše na zlatnu koćiju,     1281
a svatovi konje zasedoše     1282
—ko bi konjik zasede hajvana,     1283
ko je peše na noge opanke.     1284
Ej, drmnu sila, puške zapucaše,     1285
a krenuše haraklji koćije.     1286
Tā put Đuljić zasede dorata,     1287
jä u ruke đida jubojita,     1288
nagna dora redom svatovima     1289
—prati svate, zeta, i svatove -,     1290
prati sestru, zeta, i svatove,     1291
vE, lak’ polako poljem na jaljiju.     1292
Tā put Đuljić ustavi Haljila,     1293
pa Haljilu Đuljić govoraše,     1294
„Ću lj’ moj zete, Mujović Haljile,     1295
ti ćeš noćas u đerdeku biti,     1296
s mojom sestrom đerdek učinjeti,     1297
u jutru će petak osamnuti.     1298
Ti ju petak rastura’ svatove,     1299
još jednu noj ćeš ti prenoćiti     1300
—kad u jutru josamne subota,     1301
išti Muju izun i halala,     1302
nek’ ti dade pehlivan đogata,     1303
helj sam banu jemce ostavijo,     1304
do tri jemca što su ju Turćina     1305
—pa prvoga Boga gospodara,     1306
a drugoga šehri Ramazana,     1307
pa trećega dina pa imana— [1262]     1308
da ću živa poves’ mu Haljila.     1309
Drugojaće biti ne mogaše,     1310
te mi trebaš z’edno ju Zadaru     1311
—da sidemo banu ju Zadaru,     1312
ni za bana dobro biti neće!‟     1313
Kad to Haljil sabra lakrdiju,     1314
„Pa moj šura, Đuljić bajraktare,     1315
ako je hitro, trebam silaziti,     1316
neću, brate, isti svatovima,     1317
no ja ću se sade povratiti.‟     1318
Ne da Đuljić za to pomenuti:     1319
„I ja ću skupit hođe i hađije,     1320
taze ljubu venćat u odaji,     1321
’elj se bila tebe zareknula,     1322
valja tekrar nićah ućineti.     1323
Ja ću dvije noći prenoćiti,     1324
do subote ću te prećekati,     1325
pa da idemo polju na jaljiju,     1326
pa idemo redom planinama,     1327
pa sljegnemo do Zadara grada,     1328
pa izvadim do tri jemca banu,     1329
da ’ko ćemo izbavit družinu,     1330
ni za bana lako biti neće.‟     1331
Ode Haljil poljem svatovima,     1332
a Đuljić se vrati na kapiju,     1333
pa dozovnu Husa kahveđiju,     1334
„Idi, Huso, u novu ćaršiju,     1335
pa pokupi hođe i hađije,     1336
i muškiju što je u ćaršiju.     1337
Dovedi hi kulji u kapiji,     1338
taze valja ljubu prevenćavat,     1339
te ja ljubu nićah ućineti     1340
—valja š njome ju đerdeku biti.‟     1341
Trći Huso, ode u ćaršiju,     1342
aman, Huso hizmet ućinijo     1343
—kupi hođe, pokupi hađije,     1344
dovede hi Đuljić bajraktaru.     1345
Đuljićevu ljubu prevenćaše,     1346
E, njegovu nićah ućineše,     1347
vratiše se opet u ćaršiju,     1348
Ej, tā put Đuljić u đerdeku bijo.     1349
Ej, kad Đuljić nojcu prenoćijo,     1350
nojcu s ljubom u đerdeku bijo, [1263]     1351
i još jednu nojcu prenoćijo.     1352
Kad subota jutro josvanulo,     1353
taman Đuljić dobro poranijo,     1354
pa -,     1355
a dolazi đamu i penđeru,     1356
pa pogljeda polja zeljenoga.     1357
Stade jeka polja zeljenoga,     1358
jubiše ce maglje na svrdljeve,     1359
dok iz maglje niće konjeniće     1360
—Ej, ispade Halko na đogata,     1361
na Mujova halovna šturnika.     1362
Pa kad pade polja zeljenoga,     1363
E, pa ga eto poljem zeljenijem,     1364
Đuljićevoj kulji i kapiji.     1365
Tā put Đuljić viknu Husa, kaže,     1366
„Đe si Huso, dobar kahveđijo?     1367
Opremi mi široka dorata,     1368
izved’ konja na mermer avljiju.‟     1369
A kad Huso do podruma side,     1370
Đuljićeva konja jopremijo,     1371
Ej, izvede na mermer avljiju     1372
pod takumom i pod saltanetom,     1373
dok se Đuljić spremi ju odaju.     1374
Kad se Đuljić spremi ju odaju,     1375
pa opasa siljah i oruže     1376
—E, pod takumom i pod saltanetom—     1377
pa sad slježe niz bojeve kulji,     1378
na kapiju kod konja dorata,     1379
pa tu stasa Mujović Haljile.     1380
Seljam dade, justavi šturnika,     1381
a Đuljić mu bolje prifaćaše     1382
te mu sitne hožđeldije daje,     1383
„Mijo zete, Mujović Haljile,     1384
da lj’ je vakat sad da okrećemo?     1385
Dugo ni je, brate, putovati, [1264]     1386
do Zadara silaziti grada,     1387
do dušmana Zadarskoga bana.‟     1388
A Haljil mu tā put govoraše,     1389
„Bolje ni je da se ne skinemo,     1390
’elj ćemo mi dugo jostanuti,     1391
no bolje sad da krećemo, druže,     1392
da krećemo redom planinama.     1393
Kad si gotov, zasedi dorata!‟     1394
Đuljić ‚Alah,‛ zasede dorata,     1395
a krenu ga poljem na jaljiju     1396
—sve pred njime Đuljić bajraktare,     1397
a za njime Mujović Haljile,     1398
pa krenuše zemljom planinama.     1399
Planinama redom okrenuše,     1400
dvije redom pregazu planine     1401
—aman, šturnoj nalaze planini,     1402
niz Kunara ka Zadaru gradu,     1403
E, k Zadaru gradu kaurskome,     1404
lak’ polako strmom niz planinu.     1405
Kad sljegoše polju zeljenome,     1406
tu hi bijo danak ostavijo     1407
a mrke se noći prifatiše,     1408
pa po noći Zadru silaziše.     1409
Kad stigoše Zadru na kapiju,     1410
kad kapiju malo prelaziše,     1411
sa kapije novijem sokakom,     1412
lak’ polako, dobra sreća bila.     1413
Kad stigoše pod banevu kulu,     1414
pod banevu kulu i kapiju,     1415
tu spadoše sa konja viteza,     1416
a dizgine baca na jabuke,     1417
sami him se kreću po jaljiji,     1418
pa hi eto juz bojeve kulji,     1419
pa dođoše gore pred odaju     1420
—pred odaju dva mlada soldata,     1421
đe ćuvaju stražbu na odaju.     1422
Tā put Đuljić Halku govoraše,     1423
„Sedni zete, s njima pred odaju,     1424
da ja banu odem u odaju,     1425
da ja odem z banom razgovarat     1426
—E, sam zdravo jemce ostavijo,     1427
da ja primim do tri jemca banu     1428
i da kažem za Haljila banu,     1429
đe sam mu ga živa dovodijo—     1430
pa ću ti se natrag povratiti,     1431
te ću tebe haber ućinjeti.‟     1432
Pa sad Đuljić u odaji dođe.     1433
A kad Đuljić u odaju dođe,     1434
kad kod bana do tri đenerala     1435
a trideset redom kapetana,     1436
pa vojvoda dvades’ tu bijaše     1437
—sve pijahu, igraše ćutura,     1438
gologlavi sedu za hastalom.     1439
Đuljić stasa te him pomoj dade,     1440
svi primiše, dobrodošle daju.     1441
Tā put Đuljić reće bajraktare,     1442
„Ev’ ’e, bane, Đuljić bajraktara,     1443
što sam tebe jemce založijo     1444
—ja ti jopet dođo’ ju odaju.‟     1445
Tā put bane besedi Đuljiću, [1265]     1446
„E Đuljiću, turski bajraktare,     1447
E, kamo ti Mujova Haljila,     1448
jesi lj’ mi ga živa dovodijo?‟     1449
Tā put Đuljić banu govoraše,     1450
„Evo ti ga pred odajska vrata.     1451
Do tri sam ti jemca ostavijo     1452
da ti živa dovedem Haljila,     1453
pa ti š njime pogodi se, bane,     1454
volj’ ga turit ljedenu zindanu,     1455
volj’ ti njemu posijeći glavu.‟     1456
No kad bane sabra lakrdiju,     1457
„Lasno ću se š njime pogoditi!‟     1458
Pa sad Đuljić izbi jod odaje,     1459
pa Haljilu tiho govoraše,     1460
„Hajde za mnom na odajska vrata,     1461
nek’ ti ruka do balćaka bidne.     1462
Pomoj dadni, pogljeda’ dušmana     1463
—na desnoj su trides’ kapetana,     1464
a vojvoda dvades’ redom jesu.     1465
hA maknućeš na desnicu stranu,     1466
ja ć’ udarit sa ljijeve strane     1467
—udariti, bana pogubiti—     1468
i ja ću ti malo pomognuti     1469
—ja ću bana i do tri đenerala—     1470
ako stignem, pomoći ti hoću.‟     1471
Kad dođoše šikalji odaji,     1472
a dođoše i pomoj dadoše,     1473
aman, bane besedi Đuljiću,     1474
„Vrat’ ga tamo, ne daj ga ovamo!     1475
Oni jesu kuća raskopana,     1476
kudgoj kreće, bez beljaja neće.‟     1477
Pozna njemu ćehre ka dušmanu.     1478
Halku zveknu od bedara ćorda,     1479
pa halaknu, skaće po odaji     1480
—kida tamo, preseći onamo,     1481
pa tećmili trides’ kapetana,     1482
a dvadeset sve redom vojvoda—     1483
Đuljić do tri seće đenerala     1484
i dušmana Zadarskoga bana.     1485
Kad sve to su redom tećmiljili,     1486
pred odaju dva mlada soldata.     1487
Pa sad Đuljić redom odajama,     1488
a banici na vratima dođe,     1489
izpolja mu pretvrđuje vrata     1490
da ne more izpolja izići,     1491
pa pošeta redom odajama.     1492
Od riznice jotvorijo blago,     1493
a Haljilu tiho govoraše,     1494
„Trpa’ redom na bisage blago,     1495
da ja odem da tražim kljućeve.‟     1496
Kad na ćošak nalazi odaju,     1497
a otvori šarena dolapa,     1498
Ej, z dolapa kljuće povadijo.     1499
Kad nalazi kljuće jod zindana,     1500
pa sad Đuljić ode niz bojeve,     1501
a kad šlježe ljedenoj tavnici,     1502
pa otvori goljema katanca,     1503
pa posljijen devetoro vrata, [1266]     1504
a desetu bravu dubrovnićku.     1505
Kad upade ljedenoj tavnici,     1506
viknu Đuljić grlom i avazom,     1507
„Pobratime, Velagić Seljime,     1508
javi društvu, hajde sa zindana     1509
—vakat jeste, izbavit se mora!"     1510
Tā put viknu Velagić Selime     1511
—pozna glasa Đuljić bajraktara—     1512
hA naprijed, rodila ve majka!‟     1513
Navaljiše s ljedene tamnice,     1514
pojaviše, polju izlaziše.     1515
Kad izbiše pred ljedna zindana,     1516
ma tā put Đuljić reće bajraktare,     1517
„Haj’te gore svaki ju odaju,     1518
nalazite ruho i joruže!‟     1519
Pa krenuše odajama redom,     1520
svaki ruho nalazī oruže.     1521
Oružaše, bolje bit ne more,     1522
a Haljile trpaše him zlato,     1523
Haljil trpa na bisage zlato.     1524
Tā put Đuljić društvu govoraše,     1525
„Haj’, napun’te sve bisage zlata,     1526
—svak po jedne prepun’te bisage—     1527
da sidemo do topla podruma,     1528
da spremamo konje od dušmana.‟     1529
nA kad otoše, blaga nakupiše,     1530
pa sljegoše do topla podruma,     1531
pa gotove konje opremiše     1532
—svaki po jednom takum udarijo,     1533
a eždralja Velagić Seljimu -,     1534
E, eždralja Zadarskoga bana—     1535
izvedoše konje na avljiju,     1536
svak pr’o konja proturi bisage.     1537
Zasedoše konje u avliju,     1538
a sad Halko svojega đogata,     1539
E, sad Đuljić zasede eždralja -,     1540
Đuljić sede svojega dorata,     1541
pa krenuše na gradsku kapiju,     1542
Ej, s kapije poljem udariše.     1543
Taman polja behu zeljenoga,     1544
ljuto pisnu baneva banica     1545
—ljuto pisnu đamu i penđeru,     1546
na tobđije viku jućinjela—     1547
„Pripaljite na bedem’ topove,     1548
dajte haber po Zadaru gradu,     1549
naša ni se kuća raskućila!     1550
Ej, dođoše Turci Krajišnici,     1551
pa ljedena otvori zindana.     1552
Ispadoše Turci sa zindana,     1553
i dođoše, bana pogubiše -,     1554
na ne znam šta od bana im bilo     1555
—šta je bilo banu i kepetanim!‟     1556
Ej, kad ćuše one top -, tobđije,     1557
na -, tobđije vatru navaljiše,     1558
na topove fitilj judariše,     1559
dva zajedno a dvades’ ujedno.     1560
Kad jeknuše zadarski topovi,     1561
sve se crne zemlje zatutnješe, [1267]     1562
uze haber po Zadaru gradu.     1563
A kad begluk sabra Nemadija,     1564
pa konjici na gradsku kapiju     1565
—poljom konji, a brdom pešaci,     1566
za njima se poter podignula.     1567
Prećeraju preko polja ravna,     1568
a ovi su taman do planine     1569
—primiše se brdu juz planinu,     1570
E, teraju preko polja ravna,     1571
a sve viću drenovi Madžari,     1572
„Stan’ polako, Turci Krajišnici,     1573
a nećete lasno juteknuti!‟     1574
Đuljić krenu s Halkom juz planinu,     1575
a sa šnjima trides’ i dva druga.     1576
Dok na lazu izbiše planinu,     1577
goru vatre, sve sjaji planina     1578
—kad tu beše sa Kladuše Mujo.     1579
Za dizgine držaše maljina,     1580
oko Muja hiljadu junaka     1581
—mogah reći, pet hiljada druga,     1582
sve je vojska fatala lazine,     1583
a prslu je vatre zapaljile.     1584
Ej, Kad hi vide kladuški serdare,     1585
priđe, pa him hožđeljdije daje.     1586
„Jeste lj’, braćo, putom u životu,     1587
izvadiste lj’ društvo sa zindana,     1588
    izvadiste lj’ društvo sa tavnice?     1589
A kaž’te mi šta j’ od bana bilo!‟     1590
E, kad Đuljić sabra bajraktare,     1591
„Serdar Mujo, svoj Krajini krilo,     1592
bana smo ti dobro mećamilji     1593
—mećamilji, te ga založilji     1594
s njegovije’ trides’ kapetana,     1595
i ćetiri redom đenerana,     1596
a dvadeset ravnije vojvoda.     1597
Blaga smo ti dosta nabavilji,     1598
pa i konja od njihove tavlje.     1599
No eve hi jadi preko polja,     1600
tera nama begluk Nemadija.     1601
Kad zadarski ljuljnuše topovi,     1602
stade jeka polja zeljenoga,     1603
a sve viću drenovi Madžari,     1604
‚Stan’ polako, Turci Krajišnici,     1605
nami uteć’ danas ne morete!‛‟     1606
Tader Mujo vikni na družinu,     1607
„Da fatamo klance i bogaze     1608
—da ćekamo, helj ni ćare nije—     1609
da puštimo njihke juz planinu     1610
—teže će ni biti po lazini,     1611
bolje ćekat na mestu tijesnu.‟     1612
Viknu Mujo, a rastura društo,     1613
a viknuo Talje Budaljine,     1614
sve rastura na jaftove redom,     1615
a fataju klance i bogaze.     1616
Ej, dok nastupi begluk Nemadija,     1617
pripaljiše vatre na sve strane,     1618
puca luntra kā ljetna graduška.     1619
Žestok’ su se vatrom doćekalji,     1620
i potljana pa se smiješaše     1621
—teke sabah zora degdisala, [1268]     1622
a po zori sunce jogrijalo.     1623
Kad se dvije sile sastaviše     1624
Mać sijeva, krv se proljijeva, ]625     1625
klapusaju jod insana glave,     1626
a mrtve se noge koprcaju,     1627
a sve jeću ranjenici ljuti     1628
—neko „Ljelje, ne gazi me, druže!‟     1629
neko „Kuku, prifati me, druže!‟     1630
Kad se tako radi po ratama,     1631
ljetu konji, binjadžija nema.     1632
Sekoše se do pō dana ravna,     1633
vej planinam maglje zatamiše,     1634
zatamiše maglje na sve strane.     1635
Sjekoše se uz dva dana ravna,     1636
a dva dana a tri noći ravne.     1637
Kad ćetvrto jutro josvanulo,     1638
maglje tame fataju planinu,     1639
Turci slazu strmom niz planinu.     1640
Kad sidoše polju Zadarskome,     1641
jaća sila jod Zadara stiže,     1642
pa sidoše te him udariše,     1643
pa se seću poljem zeljenijem     1644
—sjekoše se cijo dan do podne.     1645
Magla butum polje pretisnula,     1646
niko koga poznat ne mogaše.     1647
Tā put Talje ruke podignuo,     1648
molji Boga da mu vetar puhne,     1649
Ej, da vetar sa planine puhne     1650
pa da vidi ćije društvo gine     1651
—koje gine, a koje dobije.     1652
Vetar puhnu, maglu rasturijo.     1653
Kome stati, polja pogljedati,     1654
ravnine se mesa nakitile     1655
—vojska sve se vraća ka Zadaru—     1656
a lješina polje pritisnula     1657
—đe su brda, na tojage glave—     1658
vej him više ratovanja nema.     1659
Stadoše se pokupiti Turci,     1660
skupiše se ju polje široko.     1661
Nema njima tri najbolja druga     1662
—nemaše him Velagić Seljima,     1663
još him nema Mujova Haljila,     1664
E, još Đuljić nema bajraktara—     1665
za njihke se zaderti družina.     1666
To vrijeme nije dugo bilo,     1667
stade jeka sa Zadara grada,     1668
kad evo him Vrcić Ibrahima     1669
—mogah reći, Velagić Seljima—     1670
na eždralja, konja banovoga.     1671
Ufatijo do dva kapetana     1672
—mogah reći, do tri kapetana—     1673
a dolazi, Talu poklonijo,     1674
a u Taše merhameta mlogo,     1675
od jednoga sve dvojicu gradi.     1676
To vrijeme nije dugo bilo,     1677
opet jeka preko polja dođe,     1678
kad ispade Mujović Haljile.     1679
Ufatijo Ćpanca Latinina,     1680
i sa šnjime do tri kapetana. [1269]     1681
Aha dođe, Talu poklonijo     1682
—Talje mlogo ima merhameta,     1683
od jednoga sve dvojicu gradi.     1684
E, to vrijeme nije dugo bilo,     1685
stade bahat polja Zadarskoga,     1686
kad ispade Đuljić Ibrahime     1687
jufatijo do tri đenerala,     1688
a sa šnjima do dva kapetana,     1689
svezao him na laktove ruke,     1690
pa kad Talu dođe, pokloni hi,     1691
a u Taše merhameta mlogo,     1692
jod jednoga sve dvojicu ’radi.     1693
Pa se staše, te se pokupiše.     1694
Talje viknu na družinu svoju,     1695
„Grabi, rajo, sa kraja mrtvace,     1696
ko pogino, da ga ukopamo!‟     1697
Ej, stadoše mrtve pokupiti.     1698
Pokupiše, te hi ukopaše,     1699
pa him Talje ta put govoraše,     1700
„Sad kupite mala i šićara.     1701
Eno konja na gomilu dosta.     1702
Tovarite hranu i džebhanu,     1703
a tovar’te mala i šićara,     1704
da krećemo redom planinama!‟     1705
Kad udriše, šićar pokupiše,     1706
i tovarne konje tovariše.     1707
Ko bi junak te je poginuo,     1708
ko pogibe, šehit ako Bog da,     1709
ko preteće, vesela mu majka.     1710
Pa krenuše uz planinu ravnu.     1711
Kad izbiše na laz na planinu,     1712
stade Mujo da broji družinu.     1713
Po tefteru izbroji družinu     1714
—nema puno hiljadu junaka,     1715
no ostalo po polju šehita.     1716
Sad još malo lazu na planini.     1717
Kad tu vojske behu planinama,     1718
vojska mala, hiljadu junaka,     1719
a pred njima Ljika Mustajbego,     1720
z druge strane Rustem Alajbego,     1721
i za njime hiljadu junaka.     1722
Pa kad malo još naprijed biše,     1723
evo nađe Kratovca Šabana,     1724
sa Šabanom hiljadu junaka     1725
—sve konjika, peše nijednoga—     1726
z druge strane devet Belajića.     1727
Puno behu Belaj bajraktaru     1728
—Ej, kudgoj kreće, bez belaja neće—     1729
pa sad bego hožđeldije dao,     1730
a z begom se za mir upitaše.     1731
Tā put prišlji age Krajišnici,     1732
a sad priđe Rustem Alajbego,     1733
te se š njima dobro upitaju.     1734
No što ljički reće Mustajbego,     1735
„Serdar Mujo, svoj Krajini krilo,     1736
vi ste dobro dolje ratovalji,     1737
mi bez rata ostadosmo, Mujo.     1738
A toljika sila na planini, [1270]     1739
sramota je vojsku povratiti.     1740
Je lj’ munasip do Zadara sići,     1741
da mu Zadar temelj ištetimo,     1742
da mu Zadar nikad biti neće?‟     1743
Tā put reće kladuški serdare,     1744
„Kako Talje rekne Budaljine,     1745
no pita’te Tala Ljićanina.‟     1746
Tā put Talje pa him odgovara,     1747
„Lasno je sići ka Zadaru gradu,     1748
no se nije lasno povratiti.     1749
Haram ni je da gine družina.     1750
Ostavismo hiljadu junaka     1751
bez zle sreće i muke veljike     1752
—da sidemo s vojskom u planinu.     1753
No što velji Rustem Alajbego,     1754
nemoj bego, imana ti tvoga!     1755
Rad’ junaštva bismo silazilji,     1756
no ćeš caru ćeder ućineti,     1757
bez fermana kavgu zaturiti.     1758
Valja caru đevab đevabiti,     1759
a sad će se na nas užljutiti,     1760
pa će na nas naletljemu dati,     1761
pa pratiće vojsku i topove,     1762
pregaziti Bosnu cipcijelu     1763
—cipcijelu Bosnu i Krajinu—     1764
sve junake surgun ućineti,     1765
mala deca, bego, jostanuti.     1766
Pošto pušti serhat i Krajinu,     1767
granice će nama preturiti,     1768
a ćesar će zemlju prifatiti,     1769
gora muka tako će nam biti.‟     1770
Pa pitaše Kratovca Šabana,     1771
pa i Šaban redom besedaše,     1772
„Bolje ni se zdravo povratiti     1773
nego caru ćeder ućineti,     1774
bez fermana kavgu zaturiti.     1775
Tako car će reći ‚Ćete malje‛     1776
—ako caru davu ućinjeće,     1777
car će reći, ‚Ćete po planini,     1778
neđe vaše, neđe hudut naše.     1779
To su ćete, a nijesu vojske.     1780
Nije vojska sa ćutuka krenu,     1781
E, da šljegne ju Zadaru gradu,     1782
a nijesu carevi topovi.‛     1783
Tako caru ništa mu ne mogu.‟     1784
Razi biše, i uz planinu kreću,     1785
jus planinu kreću planinama.     1786
Kad sljegoše polju ju ravnini,     1787
ustaviše cijelu družinu,     1788
dijeljahu mala i šićara.     1789
Sade bego krenu sa družinom,     1790
ode bego Ljiki i Krbavi.     1791
Rustembegu dadoše mećanu,     1792
dadoše mu hranu i đebhanu.     1793
Nije šala ju Kajniđi gradu.     1794
Krenu bego z društvom ka Kajniđi,     1795
a oni sad ’stalji jostadoše.     1796
Mujo z društvom mala i šićara [1271]     1797
podvojiše, te se narediše,     1798
i Kratovca ispratn’o Šabana -,     1799
ispratiše Kratovca Šabana.     1800
Ispratiše devet Belajića     1801
i njihovo pe’ stotina druga,     1802
pa jotoše zemlji i svojome.     1803
Đuljić kupi trides’ i dva druga,     1804
pa sa sobom Velagić Seljima     1805
—svaki para na paripu nosi.     1806
Đuljić krenu kulji i kapiji,     1807
Mujo jode ka ravnoj Udbini     1808
š njegovije četiri hiljade,     1809
i sa bratom otide Haljilom     1810
—Ej! rasturi se Bosna i Krajina.     1811

*

Index of S.-C. Epic Texts

Index of MPC Documents

Index of Entire Archive

DAFIDOSMEPOISEN