Smailagić Meho

kazivao u pero Ahmed Šemić

Tanke gusle, ljudska davorijo,     1
gusle moje od jadikovine,     2
a gudalo od šimširovine,     3
teško onom ko se na vas hrani     4
—na vas hrani i oda zla brani—     5
i ko na vas dugovanje daje.     6
Teško trupu pod mahnitom glavom,     7
dugoj pušci u strašivoj ruci,     8
čistu zlatu na kaljavu vratu,     9
ovrljini na staroj vlahinji,     10
a đevojci ne ašikujući     11
—mladu momku neljubeć' djevojke,     12
a junaku ne pijući vina,     13
a magarcu s konjima svatujući.     14
A po tome da ti pjesmu kažem.     15
Vino piju age Kanižani,     16
tamam trides' aga i četiri,     17
u vrhu im sjedi poglavica     18
—poglavica Cifra Hasanaga—     19
do njeg' bratić mali Mehmedaga,     20
do Mehmeda Nožnagić Ibro,     21
a do Ibre Pločić Oručaga,     22
i ostale age svekolike,     23
i kaplija sva Hasanpašina,     24
i pred njima pašin delibaša.     25
Svaki sebe i paripa fali,     26
đe je koji konja dogonio,     27
oklen li je plijen prihvatio,     28
đe Madžaru osijek'o glavu,     29
na sapima iznio latinku.     30
Svaki sebe i paripa fali,     31
samo šuti Mehmedaga mali.     32
Amidža mu tiho progovara:     33
»Moj bratiću, mali Mehmedaga,     34
što nijesi šemli i veseo,     35
što ne fališ sebe jal' dorata,     36
jal' kakvagoć krajem sebe druga?«     37
A veli mu mali Mehmedaga:     38
»Ja se čijem pofaliti nejmam.     39
Ja ne odoh u četu junačku,     40
niti vidjeh šta junaci rade,     41
kak' umire jedan od drugoga,     42
kako gine jedan za drugoga,     43
kako krvca teče iz junaka.     44
Pa ne mogu otić' u ćosanje,     45
djevojke mi pjesmu saknadile:     46
—Vid' Mehmeda, jedne ženske glave,     47
sad je dvades't i dvi mu godine.     48
Ja mu ne bih svoje tilo dala     49
da se nikad ne bih ni udala.     50
Pa, amidža, obadva mi svita,     51
ja se hoću odmetnuti, adže,     52
niz otoke do Karabogdana,     53
do stolice Petra Đenerala.     54
Pa ću njemu pristupiti ruci,     55
zaiskat mu upisne soldate.     56
jednom ću ti kraju dojaditi,     57
sijeć' momke, a vodit đevojke.«     58
Amidža mu tiho progovara:     59
»Šta, Mehmede, želio te babo!     60
Kako nam je odžak postanuo,     61
mi nijesmo bili odajnici     62
—odajnici ni krivodušnici—     63
vet vavijek bili provijenci.     64
Tvoj je Hadži Smailaga babo     65
bio četi bulju'baša, Meho,     66
taman dvades' i sedam godina.     67
pa kad mu je ostarilo tilo,     68
onda mi je dao bujruntiju,     69
pa sam četi bio bulju'baša     70
za dvadeset i dvije godine.     71
Ev' i meni ostarilo tilo.     72
Vet, Mehmede, da se poslušamo;     73
da ti jedan mahzar načinimo,     74
da ga nosiš do Budima, Meho,     75
do valije, naše učtuglije,     76
nek' ti sitnu bujruntiju dade,     77
da nam četi budeš bulju'baša.«     78
A mali mu Mehmedaga viče:     79
»De, amidža, kakogoć ti drago!«     80
Odmah dedo na noge skočio,     81
a kolali čurak prigrnuo,     82
a na noge nazuo postule,     83
a bojali čibuk zapalio.     84
Pođe dedo u pazar-čaršiju,     85
do dućana hodže Šuvalije,     86
dovede ga na kamenu londžu,     87
pa mu hodža sitan mahzar piše,     88
a age mu muhure udriše.     89
Za tim mali Mehmedaga pođe,     90
za njim Osman, tanak bajraktare,     91
pa ih eto Smailage kuli.     92
Tu su našli Hadži Smailagu.     93
Mehu babo ostario pita:     94
»Što si tako podranio, Meho?     95
Da se nisi s agam zavadio,     96
jäl' da nisi piva prifatio?«     97
»Nisam njega, babo, okusio,     98
a nisam se s agam zavadio,     99
vet mi age mahzar načinile     100
da ga nosim do Budima, babo,     101
da valije, naše učtuglije,     102
da mi sitnu—hujruntiju dade,     103
pa da budem četi bulju'baša.«     104
»Jesuli ti kail Kanižani?«     105
»Jesu, babo, očinjeg mi vida.     106
Svi su meni muhure udrili«.     107
»Je l' kapija Hasanpaše Tire?«     108
»Kail mi je sva naša kapija.«     109
»Je l' amidža kail Hasanaga?«     110
»Prvi mi je so'bet otvorio,     111
iz čaršije hodžu dobavio,     112
pa su tebi selam učinili     113
da mi izun i testijer dadeš,     114
i da meni hair-dovu dadeš!«     115
»Hoću, mali Mehmedaga sine,     116
kad su tebi kail Kanižani.     117
I Mehmede, moje dite drago,     118
ti na tilo udari odilo,     119
pa ćeš onda pred babu izaći!«     120
Odmah Mehmed u odaju malu,     121
pa na tilo udari odilo,     122
pa pred babu pod pusatom dođe,     123
pod pusatom i pod saltanetom.     124
A stari ga očim poglediva,     125
pa na svog se posmjehiva sina:     126
»Vidi tila u Mehmeda sina!     127
Za njega bi butum Bosna bila     128
da joj bude nova učtuglija,     129
kamo l' ne bi bulju'baštvo 'nakvo!«     130
Pa pod sobom pođiže serdžadu,     131
pa mu poče madžarije davat:     132
»Ako ti đe do obraza dođe,     133
nemoj, sine, žaliti dukata,     134
nemoj babi obraz zapaliti!     135
Hajde, Meho. moje dite drago!«     136
A Meho ga poljubi u ruku,     137
on Mehmeda u čelo junačko.     138
U to doba Osman bajraktare,     139
i on agu poljubi u ruku     140
i on njega u čelo junačko.     141
Pa se oba jamiše po ruke,     142
pa ih eto niz aginu kulu.     143
A hazur im konji od mejdana;     144
oba momka zašla na avliju,     145
obojica, konje poklopiše.     146
A izašla Mehmedova majka,     147
donila im puške granalije:     148
»Hajde, sine, u sto dobrih časa!     149
Dušmani ti pod nogami bili     150
kano konju klinci i potkove,     151
a sreća ti na put izlazila     152
k'o danica, suncu prethodnica.     153
Vratio se u sto boljih časa     154
babi svome i starici majci!«     155
»Hej dovale, moja mila majko!«     156
A Osmo će se sa konja đogina:     157
»Hej dovale, Mehmedova majko     158
—nerođena, meni k'o rođena!     159
Ne bojim se vuka ni hajduka     160
—meni vuci stari poznanici,     161
a hajduci izmiču se ruci     162
koja sabljom prisica junaka     163
i dobroga konja pod junakom.     164
Prez Mehmeda vratit ti se neću!«     165
Pa odoše obe serhatlije.     166
Pa daleko taj dan uhvatili     167
—u Jasiku selo dolazili,     168
u vlaščića Vukašina kneža.     169
Tu će djeca konak učiniti,     170
ama će ih lipo dočekati     171
—lipo će im na konaku biti,     172
knez Vukašin na nogam prestati,     173
u rukama mumu predržati,     174
a svu noć im natakat rakiju.     175
Dok svanulo i sunce granulo,     176
pa popiše vino na sabahu,     177
onda ti se djeca siguraše.     178
Pa pristade kneginja vlahinja     179
i ponese puške obadvije.     180
Knez im dobre konje sigurao,     181
pa dovede doru do binjeka.     182
Mali Meho na biljeg izađe,     183
a potrča kneginja vlahinja,     184
pridrža mu kazan bakračliju,     185
a Mehmedu dade granaliju,     186
otvori mu kanat od avlije.     187
On vlahinji dade madžariju,     188
i još reče kneginja vlahinja:     189
»Hajde zbogom, pobratime mijo!     190
Ako Bog da, kad s' otuda vratiš,     191
opet meni na konaka dođi,     192
još da jedan konak učinimo.«     193
Oćeraše konje od mejdana,     194
i taj drugi danak poharčiše,     195
podaleko konak učiniše     196
u maleno selo Veselicu,     197
u vlaščeta Toromana Vuka.     198
Tu će drugi konak učiniti,     199
lipo će im na konaku biti,     200
i tu će ih dočekati lipo     201
i lijepi hizmet učiniti,     202
pa u jutru dobro podraniti.     203
Otiskoše zemlji po ćenaru,     204
pa na Glinu vodu napanuti     205
—na Glinušu, na čekmek ćupriju,     206
pa će Glinu na čemeku prići     207
pa će jahat uz polje Mohača.     208
Pa predoše polu polja ravna,     209
otolen se vidi do Budima.     210
Kad u drugu polu udariše,     211
tu će jedno čudo opaziti:     212
Budimu se otvori kapija,     213
a poleće na čekmek ćuprija     214
na Dunavo, na vodu studenu.     215
A tama se diže iz Budima,     216
pa udari gradu na kapiju;     217
sve se tama diže pod oblake     218
dok iz tame dundar udario     219
—težak dundar, stotina delija,     220
sve delije paše Budimskoga—     221
a za njima udriše kočije     222
pokrivene dibom do zemalja,     223
sva ibrišim kitom potkićena,     224
a na kitam zlato i alemi.     225
A kakve su varakli kočije?     226
Ograđene šimšir trabozanim,     227
pokrivene dibom do zemalja,     228
a u njima neko cvijeljaše,     229
a sve bijel Budim proklinjaše,     230
i vezira u bilu Budimu:     231
»Hej, Bog dao Budim izgorio,     232
a vezira devlet obisio,     233
koji mene zgledat ne mogaše,     234
vet me daje u kaurske ruke,     235
što mi zakon podnijet ne more!«     236
Mehmed veli Osmi bajraktaru:     237
»Čuj, Osmane—moj brate po Bogu—     238
kako neko u kočiji cvili!     239
Mili Bože, kome je nevolja?     240
Daj, moj Osmo, da se poslušamo.     241
Kad sretnemo, da ih zastavimo;     242
ja ću svoga naćerat dorata,     243
uzaptiću varakli kočije,     244
pa ću gledat ko u njima cvili,     245
kome li je golema nevolja.«     246
Pa se za tim brže susretoše,     247
pa im Mehmed turski selam viknu.     248
Sva mu egba selam prihvatila.     249
Pa proćera konja od mejdana,     250
dok evo ti varakli kočija,     251
a dvije ih voze bedevije     252
—obje bile k'o i bile vile—     253
a u njima neko cvijeljaše.     254
Mehmed diže dibu sa kočije.     255
—a to jedna salte cura sama!     256
U crnu se futu zamotala,     257
prekrila se jemenijom crnom,     258
Rusu svoju kosu počupala,     259
sve je svoje izderala lice,     260
sve iz lica crna teče krvca.     261
Nikog više š njome ne bijaše,     262
a vavijek cura cvijeljaše,     263
pa je pita sa dorati Meho:     264
»Oj djevojko, Boga ti jedinog,     265
kakva ti je muka i nevolja?«     266
A cura mu tiho progovara:     267
»Id' otolen, voda te odnila!     268
Da je Bog d'o i sreća donila,     269
što goć vas je u Budimu bilo,     270
da vas muška ni jednoga nejma,     271
vet da ste se cure izrodile!     272
Majke bi vam ruho sakupile,     273
pa vas dale za kakve junake     274
koji senta čuva i ćenara.     275
Crn vam obraz Bogu na divanu,     276
k'o što vam je danas na mejdanu,     277
što dajete vjeru za nevjeru     278
—što nam zakon podnijet ne more—     279
na zle muke u kaurske ruke.     280
Hala u nas sve uče ezani,     281
u džamiju prolaze imami,     282
a đeca nam idu u mejtefe!     283
Ja ću vama biti davudžija     284
na mahšeru Bogu gospodaru     285
—krvave vam moje ruke stale     286
onog sv'jeta o vašemu vratu!«     287
A mali joj Mehmedaga viče:     288
»Ne ruži me, lijepa divojko!     289
Ja odovlen izBudima nisam,     290
vet sam momak jabandžija teška!«     291
»Kad si momak jabandžija teška,     292
Ja ću tebi jade izjadati.     293
Ja sam cura od eski Budima,     294
moj je babo Zaim Alibeže!«     295
»Kakva ti je, đevojko, nevolja?«     296
»Muka mi je i nevolja teška!     297
Kad nam vezir od devleta dođe,     298
pa ga naše age dočekaše     299
i velik mu ićram učiniše,     300
pred vezira poklaše kurbane     301
Dočekaše hodže i hadžije     302
i malehna djeca iz mejtefa,     303
uvezoše sa dovom vezira,     304
na vezirsko mjesto namjestiše.     305
Tu će prvi konak učiniti,     306
a u jutru divan načiniti;     307
svak vezira stade na divanu.     308
Pa se vezir murtat dogodio,     309
stotinu nam posiječe aga;     310
sve od našeg bijela Budima     311
a pet stotin' surgun učinio     312
a pred njima moga stara babu     313
—moga babu Zaim Alibega—     314
ja ostadoh, sirota djevojka,     315
i starica moja mila majka.     316
A moj babo vrlo zenđil bješe     317
—ima mala da nejma karara.     318
Stadoše me prositi svatovi,     319
navališe mušterije na me     320
—kroz godina bijelijeh dana     321
došlo mi je pet stotin' prstena,     322
sve nam be nam od naših glavara,     323
sve od aga i od bajraktara.     324
Tri su mene prosila vezira     325
—ja ne pošla, a mati ne dala.     326
Jedno jutro bjehmo uranili     327
niže naše prebijele kule,     328
pa kukahmo kano kukavice     329
dok s' avlijska otvoriše vrata,     330
a upadne pašin delibaša     331
—delibaša našega vezira—     332
i donese bošću zavezanu,     333
u bošćetu hiljadu dukata     334
i četiri od zlata jabuke,     335
i od zlata sedam prstenova.     336
Zaiska me u matere moje,     337
da me dade njihovu veziru;     338
ja ne šćedoh, a ne dade majka.     339
Pa se srdit delibaša vrati,     340
veziru će haber donijeti.     341
A vezir se murtat dogodio,     342
ne može me zgledat u Budimu,     343
vet me evo na pešćeš opremi     344
niz Otoke do Karabogdana,     345
do stolice Petra denerala.     346
Za me uze kočije talira,     347
što mi zakon podnijet ne more     348
a ni naša vjera donijeti,     349
da Turkinje idu u kaure.     350
Vet momčiću što to na dorčiću,     351
ako ikad misliš umrijeti,     352
dragom Bogu đevab učiniti,     353
daj ne pušći mene u kaure     354
—poraz dina i onoga svita,     355
ne daj, aga, ako znaš za Boga!«     356
Kad to čuo pa razumi Meho,     357
sve Osmanu krajem sebe kaže:     358
»Moj Osmane, brate bajraktare,     359
vid' ovoga jada iznenada!     360
Je l' ti, Osmo, žao umrijeti?     361
Ako ti je žao umrijeti,     362
hajd', Osmane, u našu Kanižu.     363
Ja ne žalim ovdje umrijeti.     364
Kad bi' kako mog'o umrijeti     365
jednog dana sedamnaest puta,     366
........      
kod svog rza i kod svog obraza.«     367
A Osman mu veli bajraktare:     368
Brate Meho, lude ti si glave!     369
Kad sam svoje dobro ostavio,     370
pa kad sam ti babu pridvorio,     371
tvoj me babo jedva dočekao     372
i velik mi pešćeš učinio     373
—i jelovo temre načinio,     374
a na temre bajrak naturio,     375
onda mi je bajrak poklonio.     376
Onda sam se s majkom halalio,     377
kad sam svoje dobro ostavio     378
i stara me halalila majka     379
mrkom vuku i gorskom hajduku     380
—ja ne žalim poginut, Mehmede!«     381
Onda mali Meho govoraše:     382
»Oj đevojko—očinjeg mi vida!—     383
dovu meni i doratu mome,     384
i Osmanu mladu bajraktaru!     385
Beli danas u kaure nećeš     386
dok se moja ne povalja glava     387
ispod noga plemića dorata.«     388
Pa Osmanu veli bajraktarui:     389
»Moj Osmane, slatki bajraktare,     390
ti na livo okreni đogata     391
a ja hoću na desno dorata.     392
Na pašinu egbu udariti,     393
ovdje jedan dženak zametnuti,     394
pa što kome Bog i sreća, dade!«     395
To rekoše pa se zastadoše.     396
Osman đogu na lijevu stranu,     397
a s desne će Meho udariti,     398
pa će s dvije strane udariti     399
—dok namijer nanese Mehmeda,     400
na pašina delibašu Ibru,     401
Pa mu mali veli Mehmedaga:     402
»Kopiljane, pašin delibaša,     403
danas tebe u Mohaču pitam     404
čije će se spremati sirote     405
na zle muke u kaurske ruke?«     406
Pa će onda naćerat dorata     407
dok nestade glave s delibaše;     408
s druge strane Osman na đogatu.     409
Pašina ih egba dočekala     410
—tu će jedan dženak zametnuti.     411
Dženak bio četiri sahata     412
—dženak bi, pa se razmetnuo—     413
Bog pomog'o Mehi jabandžiji,     414
a odmog'o pašinoj deliji.     415
Onda Meho naćera dorata     416
na kočije Fate plemenite,     417
a to Fata stoji na nogama,     418
a u Boga ište gospodaru:     419
»Mili Bože— na svemu Ti fala!—     420
Ti pomozi Mehi jabandžiji,     421
a odmozi pašinoj deliji!«     422
Pa će Mehmed sa dorata viknut:     423
»Fato zlato, šćeri materina,     424
pruži meni iz kočije ruke!«     425
Pa joj Meho desnu ruku pruža,     426
njemu Fata obadvije dala,     427
poteže je na konja dorata,     428
pa joj Meho reče sa dorina:     429
»Fato zlato, među vlahe ne ćeš     430
dok je moja na ramenu glava!«     431
A đevojka suze polijeva,     432
a Meho je serhatlija pita:     433
»Fato zlato, šćeri materina,     434
šta obaraš suze od očiju?     435
Kakva ti je od Boga nevolja?«     436
»Žalim što ćeš s mene poginuti,     437
jer je u nas murtat učtuglija,     438
pa će tebe s mene pogubiti,     439
a mene će u vodu hititi.«     440
A veli joj i govori Meho:     441
»Fato zlato, šćderi materina,     442
da je carev muhur sahibija,     443
i njemu bi dževab učinio,     444
kamo l' ne bi tom vašem veziru!«     445
Pa naćera konja na kapiju,     446
pa odonlen niz bila Budima.     447
Pod Mehom se dorat pomamio,     448
pa nikako da miruje neće.     449
Džem oteo na bijele zube,     450
pa na stražnje posjeduje šljuke,     451
a bijelim zubim ppškripljuje,     452
a krvavim pjenam prevaljuje.     453
Stoji jeka placa i sokaka,     454
lete cure na demir pendžere,     455
udovice na oborna vrata,     456
pa gledaju Mehu i dorata,     457
a bacaju na kite cvijeće,     458
i još, brate, zelene jabuke.     459
Sve ih gazi dorat od mejdana,     460
na to Meho ni da gleda neće,     461
vet za sobom govori đevojci:     462
»Fato zlato, šćeri materina     463
—živa bila!—đe je vaša kula?     464
Ja sam nevješt po eski Budimu.«     465
A Fata mu veli plemenita:     466
»Još naprijed, draži od očiju!     467
Placa će te dočekat iz liva,     468
pa okreni placom u lijevo,     469
pa ćeš našu opaziti kulu.     470
Još isprije na godinu dana     471
neg' je u nas doš'o učtuglija     472
babo [je] je tamir učinio,     473
pokrio je tenećetom žutim.     474
Na kuli je od srme filandra,     475
na filandri od zlata jabuka,     476
u jabuci devet kamenova     477
—iz njih devet bije plamenova—     478
podkićeni param carevicam.     479
Vazda bura uz Dunavo puha,     480
okreće se od srme filandra,     481
osijeva dževahir kamenje,     482
pozvekuju pare carevice,     483
ševak daju na četiri strane,     484
pa ne daju pogledati na se     485
—tvoje će se oči zasjeniti.     486
Kad nam dođeš pred avlinska vrata,     487
naša vrata nisu od drveta     488
—dva kanata pleći od junaka,     489
a mandali djevojačke ruke     490
zvketala od zlata skovata—     491
pa ćeš mandal zlatan podignuti,     492
a kanat će u kraj pobjegnuti,     493
a tvoj dorat tebe unijeti.     494
Pa će tebe dorat donijeti     495
do studene vode šadrvana     496
—iz nje lule na četiri strane,     497
a korita od srebra skovata,     498
i okolo sofa ozidata     499
ograđena šimšir trabozanim,     500
sve direci od suhoga zlata,     501
iz Vidina dobavljena diba,     502
a jastuci iz Arabistana,     503
a na sridi šilta sigurana.     504
Tu je moje crno mjesto bilo,     505
tude sam ti hitar vezak vezla,     506
tu su meni bezi dolazili     507
u gospodsko mehko žuberkanje.«     508
Sve to čuo pa razumi Meho     509
dok ga sreta placa na lijevo,     510
pa u livo okrenu sokakom     511
dok begovu opazio kulu     512
i na kuli od srme filandru,     513
u filandru od zlata jabuku,     514
u jabuci devet kamenova     515
—iz njih bije devet plamenova—     516
podkićeni param carevicam.     517
Kako bura uz Dunavo puha     518
okreće se od srme filandra,     519
osijeva, dževahir kamenje,     520
pozvekuju pare carevice,     521
sevak daju na četiri strane,     522
pa ne daju pogledati na se.     523
Mehmed dođe pred avlinska vrata,     524
mandal diže, kanat poletio,     525
a uskoči dorat od mejdana     526
—za njim đogo Osme bajraktara—     527
do studene vode šadrvana.     528
Na veliko čudo pogodiše     529
na bijelu od kamena kulu:     530
u halvatu kuka kukavica.     531
Onda veli mali Mehmedaga:     532
»Fato zlato, šćderi materina,     533
đe je ona kukavica crna?     534
Kako kuka kad je vakta nema?«     535
A veli mu Fata đevojčica:     536
»Moj Mehmede, draži od očiju,     537
ono nije crna kukavica,     538
vet je ono moja stara majka.     539
Dobr' imala pa ga izgubila:     540
moj otiš'o u surgune babo,     541
mene prod'o murtat učtuglija,     542
za me uzeo kočije talira,     543
što mi zakon podnijet ne more.     544
Ono kuka, pa se razgovara.«     545
Mehmed dođe halvatu pred vrata,     546
Mehmed viknu, a dorat mu vrisnu:     547
»O gospojo Alibegovice,     548
da mi hoćeš na avliju sići,     549
da ti rečem nekolike riči.«     550
A kaduna na noge skočila     551
pa eto je iz halvata bila.     552
Gospoja se malo pozavila,     553
a veli joj mali Mehmedaga:     554
»O gospojo Alibegovice,     555
kakva ti je od Boga nevolja     556
pa ti kukaš kad nije zemana?«     557
A veli mu Alibegovice:     558
»Serhatlijo na konju doratu,     559
ako kukam i nevolja mi je     560
—ako plačem i za muku mi je.     561
Dobro imala, pa ga izgubila:     562
imala sam bega Alibega,     563
i Fatimu, jedinicu šćercu.     564
Pa ga vezir u surgune spremi     565
preko mora četr'est konaka,     566
a Fatu mi dade kaurinu,     567
a ja ostah sirota kaduna     568
—stoga kukam za nevolju ljutu.«     569
A veli joj mali Mehmedaga:     570
»O gospojo Alibegovice,     571
što bi meni muštuluka bilo     572
—bi li meni poklonila Fatu—     573
da ja tebi lijep haber kažem?«     574
»Bih ti, momče, i muštuluk dala,     575
kamo l' ne bi' Fatu plemenitu?«     576
Kad to čuo pa razumje Meho,     577
On otpasa od sebe kajasu;     578
jami Fatu za bijelu ruku,     579
na desnu je ukinuo stranu     580
niz dorata konja širokoga.     581
»O gospojo Alibegovice,     582
eto tvoje Fate plemenite!     583
Ako ćeš je meni pokloniti,     584
eto tebi prsten i jabuku«     585
»Ja bih ti je, sinko, poklonila,     586
al' ako nam čuje učtuglija,     587
i tebe će rezil učiniti     588
a nas dvije u vodu hititi,     589
naše blago u begluk otiti.«     590
A mali joj veli Mehmedaga:     591
»O punice,majko nerođena     592
—nerođena kolik i rođena—     593
da je i car iz Stambola glavom,     594
i njemu bih dževab učinio,     595
kamo l' ne bi' vašoj učtugliji.     596
Vet punice Alibegovice,     597
ja ću Fatu nićah učiniti,     598
u tvome je dvoru ostaviti     599
—neka mi je Fata pod nićahom     600
dok dovedem kićene svatove.«     601
Pak okrenu plemića dorata,     602
za njim Osmo na đogatu svome,     603
do mešćeme đe kadija sudi.     604
Pa kad Mehmed prid mešćemu dođe,     605
pa razjaha debela dorata,     606
a i Osmo svojega đogata.     607
Ostadoše oba kod Osmana,     608
a sam Mehmed u mešćemu pođe.     609
Tu kadiju nađe Budimskoga     610
—a pod njime ibrišim serdžada,     611
zapalio bojali čibuka—     612
a Meho mu turski selam viknu.     613
On uz Mehu pogleduje često     614
—neobično v'oma ti pogleda:     615
crna brka a oka krvava,     616
na bedrim mu posjeklica čorda     617
a sva crnom krvi obojena,     618
pa s' oko njeg' omotala čorda     619
baš k'o ljuta guja oko trna,     620
sve iz kora polijeće sama—     621
kadija ga pogleduje često     622
dok s' ispred njeg' stade pomicati     623
a od sebe rahle odmicati     624
—sve odmiče rahle i ćitabe     625
Kadija mu misto načinio     626
—namisti ga na poli serdžade,     627
a na poli kadija ostade—     628
pa na mlade zohor učinio:     629
»Kahvu nos'te, čibuk zapalite,     630
jer je ovo 'nakav jabandžija!«     631
Kahvu nose, čibuk zapališe,     632
i Mehmedu ićram učiniše     633
—dok po jednu kahvu oboriše,     634
odmah, brate, i drugu dadoše.     635
Onda mali Meho govoraše:     636
»Efendija, za ihmala nismo.«     637
»Da ja zašta, momče' jabandžija?«     638
»Ne bi l' neki nićah opravili?«     639
A veli mu Budimski kadija:     640
»Kaži, momče, oklen te imamo?«     641
Mehmed mu se po istini kaže:     642
»Ja sam Meho od Kaniže bile,     643
ja sam Hadži-Smailovo dite.«     644
»Oklen ti je lijepa djevojka?«     645
»Cura mi je od vašeg Budima.«     646
»Čija li je i od koga li je?«     647
»Babo joj je beg Alibeg gazi,     648
majci joj je ime Melećhana,     649
a đevojci plemenita Fata.«     650
Kad to čuo Budimski kadija,     651
od sebe je čibuk odbacio,     652
a fildžanom o tle udario:     653
»O Mehmede, Hadži Smailage,     654
Ta je Fata na pešćeš poslata,     655
čak daleko do Karabogdana     656
za vlašćeta Peru đenerala,     657
naš mu je je posl'o učtuglija.     658
Kod mene ti ne ima nićaha,     659
jera će me vezir dobaviti,     660
desnu će mi ruku odrezati,     661
onda će me surgun učiniti     662
na magarcu— konju najgoremu—     663
doVranduka, grada bijeloga.     664
Vet ti gledaj drugoga kadiju     665
koji bi je nićah učinio.«     666
Kad to vide serhatlija Meho,     667
čibučinu niz odaju baci     668
a fildžanom o tle udario,     669
na desnu se ponaleže stranu     670
—na balčak mu nalećela ruka,     671
do pole mu sablja izlećela:     672
»Jä ćeš mi je nićah učiniti,     673
jä ću t' bradu krvi napojiti     674
iz tvojega lica bijeloga.«     675
Kad to viđe Budimski kadija     676
—posjeć' hoće, a prevarit' neće—     677
iznad sebe sidžir dobavio,     678
a na momčad zohor učinio,     679
a u ruku kalem prifatio.     680
Nit' mu traži haka ni šahita     681
—sve šahiti momci i robovi—     682
nekoliko zametnuo harfa     683
dok mu curu nićah učinio.     684
Onda Meho na noge skočio,     685
pa zavuče u džepove ruke,     686
vas mu harač na čekmedžu baci,     687
Pa kadiji veli Budimskome:     688
»Nemoj reći malo ti je bilo!«     689
Pa iziđe iz mešćeme Meho,     690
kad li Osman dobre konje voda,     691
pa pod Mehu podmače dorata,     692
Pa i Osmo na svoga đogata.     693
Pa ga Osman bajraktare pita:     694
»Sad kud ćemo, brate Mehmedaga?«     695
»Bogme, Osmo, pravo u vezira;     696
valja otić' na dževab veziru.«     697
Pa ih eto oba u sokake,     698
ood begluke Budimskog vezira.     699
Tu će dobre konje razjahati,     700
kod Osmana oba ostaviti,     701
a sam Mehmed ode u vezira,     702
kroz mabein u ćošak veziru.     703
Tu vezira Budimskoga nađe     704
—pod vezirom od srme šćemlija,     705
pod šćemlijom od zlata halija—     706
ondje sjedi vezir učtuglija.     707
Otvorio džozu na pendžeru     708
pa na demir naslonio glavu,     709
vezir gleda do vode Dunava.     710
Tu se dosta nakupilo cura     711
kod Dunava, kod vode studene     712
—doćerana četiri kaika,     713
pa se cure po Dunavu vlače     714
od Budima grada bijeloga     715
do bijele Pešte kamenite,     716
i od Pešte do bila Budima—     717
pa seiri murtat sa pendžera.     718
A mali mu Mehmedaga dođe     719
pod pusatom i pod saltanetom.     720
U čizmama i pod jaracima     721
svu veziru pogazi kadifu     722
dok mu ruci i koljenu dođe.     723
Poljubi mu ruku i koljeno,     724
ostavi mu mahzar iz Kaniže     725
—baš veziru na bijelu krilu—     726
pa s' izmače, podvi stade ruke.     727
Vezir mahzar jami od Kaniže,     728
stade gledat šta mu mahzar piše.     729
Pa vezire veli učtuglija:     730
»Ti si, momče, od Kaniže bile,     731
ti si Hadži Smailagić Meho     732
—ti si dite pobratima moga,     733
moga pobre Hadži Smailage.     734
Ovo su te age opremile     735
i tvoj babo Hadži Smailaga,     736
da im budeš četi bulju'baša.     737
Kad su, nek' su, i meni je drago.     738
Evo ću ga, sine, ponoviti,     739
i izun ti i testijer dati     740
—miraz vam je i starina, Meho,     741
vavijck ste bulju'baše bile.«     742
Na ćatiba zohor učinio,     743
pa mu sitan mahzar potpunio.     744
»Evo tebi sićahna mahzara,     745
a harča ti nejma ni dinara     746
raz' hatora tvoga starog babe.     747
Vet kad siđeš do Kaniže, Meho,     748
pa u četu povedeš družinu,     749
pazi hator drugu najgoremu     750
—najgoremu k'o i najboljemu.     751
Kad, Mehmede, što ušićarite     752
pa stanete šićar dijeliti,     753
nemoj nikom učiniti krivo,     754
svakom pravo k'o i bratu svome     755
—nek od tebe ne bježi družina.     756
I babi ćeš selam ponijeti,     757
i amidži Cifri Hasanagi,     758
i starome Hasanpaši Tiri.«     759
A Mehmed ga u ruku poljubi,     760
a mahzar mu od Kaniže primi,     761
pa se Meho od vezira vrati     762
—nešće reći ni beesjede grke—     763
do Osmana bajraktara siđe.     764
Pa ga pita bajraktar Osmane:     765
»Jesi l', Meho, bio kod vezira?     766
Da te nije rezil učinio?«     767
»Nije, brate, ni pogled'o na me     768
—vet, tako mi Boga velikoga,     769
da je krivo pogledao na me,     770
njegova bi polećela glava!«     771
A Osman mu veli bajraktare:     772
»Sad kud ćemo, moj brate Mehmede?«     773
»Bogme, Osmo, u punice moje     774
—u punice i zaručnice«.     775
Pa eto ih do begciva dvora,     776
do kanata i avlijskih vrata.     777
Otvori mu kanat od avlije,     778
a uskoči dorat od mejdana,     779
i unese svoga gospodara     780
do studene vode šadrvana.     781
Meho viknu, a dorat mu vrisnu:     782
»O punice Alibegovice,     783
iziđi mi na mermer avliju!«     784
A kaduna preda nj ašićare.     785
Zet punici pripade i ruci,     786
ona njega u čelo junačko:     787
»Odjaš' konja, moj zete Mehmede     788
—odjaš' konja, da konakujemo!«     789
»O punice, majko nerođeda     790
—nerođeda, koliko i rođena—     791
nijesam ti, kado, za konaka,     792
vet sam ti se uvratio kuli     793
da se meni i svatovim nadaš,     794
stara moja, do petnaest dana.     795
Imaću ti podosta svatova,     796
a dosta će biti poglavica.     797
Paša će mi biti u svatovim,     798
od Kaniže Hasanpaša Tiro;     799
Lički će mi beg Mustajbeg doći     800
i dovesti Liku svukoliku.     801
Biće meni mladi Kladušani,     802
biće meni kladuški Hrnjica.«     803
Pa se hvati u džepove Meho,     804
pa joj dade pet stotin' dukata:     805
»Na to tebi u pomoć, kaduna.     806
Lijepo mi dočekaj svatove!«     807
Kaduna se u halvat povrati,     808
stade malo na doratu Meho.     809
Stade jeka iz halvata 'nakva     810
dok evo ti Kumrije robinje     811
—robinjice stare begovice—     812
na glavi joj od zlata tepsija,     813
a na, njojzi šes'et boščaluka,     814
u svakome po stotinu rušpa.     815
Još mu veli Kumrija robinja:     816
»O naš zetc, mali Mehmedaga,     817
Ima mala u moje gospoje     818
—ima mala, nejma mu karara.     819
Samih ima hiljadu čifčija;     820
ima selo niže Varadina,     821
u tom selu devedeset kmeta;     822
ima tanku u Vazatu kulu,     823
ispod kule podvornica mala     824
što je ore devedeset kmeta.     825
Ima stupe niže tanke kule     826
što valjaju čohu i kadifu,     827
što bacaju za godinu dana     828
po pet stotin' gotovijeh ćesa.     829
Ima sada u gospoje moje     830
u Budimu pet stotin' ćilita,     831
—sve ćilita, sve nova dućana     832
što u njima ima bazrdžana;     833
bazrdžana nijednoga nema     834
što ne ćari njezinijem blagom.     835
I na moru tri broda imade     836
što tri zenđil kapetana ćare     837
—od slanoga mora do Dunava     838
niđe grada ni palanke nema     839
đe ne ima blaga kadunina.     840
Da joj dođe muhur-sahibija     841
od Stambola, mjesta čestitoga,     842
i dovede egbu svukoliku,     843
sviju bi ih mogla dočekati     844
da se ne bi zastiđela stara«.     845
Pa prifati mehke boščaluke,     846
pa napuni 'egbe doratove,     847
pa se Kumra u halvat povrati.     848
Serhatlija otište dorata,     849
a za njima na đogatu Osmo.     850
Od begova ćoška velikoga     851
pa izašla na pendžer kaduna,     852
pa izvela divojčicu Fatu,     853
sve mu stara hair dovu dava:     854
»Hajde, zete, u sto dobrih časa!     855
Zdravo bio, svate pokupio     856
i odveo moju jedinicu,     857
punica ti u pohode došla     858
na babine po prije godine!«     859
U to gradu i kapiji Meho     860
—na kapiju išćera dorata,     861
i za njime Osman bajraktare.     862
Kudgod išli, u Kanižu sišli,     863
u Kanižu pod bijelu kulu.     864
Ugleda ga ostario babo     865
sa pendžera sa bijele kule,     866
—pokraj njega Cifra Hasanaga,     867
oba brata bijelijeh brada.     868
Onda reče Hadži Smailaga:     869
»Hasanaga, eto Mehe moga     870
i Osmana, mlada bajraktara.     871
Sada će nam haber donijeti     872
od valije Budimskog vezira.«     873
Pa će dica na avliju doći,     874
Pa će oba na kulu izići.     875
Prvi Mehmed selam turski viknu,     876
pa će babu poljubit u bradu,     877
a amidžu u bijelu ruku.     878
Babo će mu misto načiniti,     879
pa Mehmedu sinu govoriti:     880
»Jesi l', Meho, iš'o u vezira     881
—viđe l', Meho, našega vezira?     882
Dade li mu mahzar iz Kaniže?     883
Je li ti ga vezir ponovio?     884
Je li nami selam učinio?     885
Imamo li glavnog prijatelja?«     886
»Iš'o sam ti, babo, u vezira,     887
i vidio Budimskog vezira,     888
i selam je vami učinio.«     889
»Imamo li, Meho, prijatelja?«     890
A veli mu mali Mehmedaga,     891
»Ni malo mi ne fali vezira!     892
Turčin nije, nit' ga ima onđe,     893
vet murtatin vezir u Budimu.«     894
»Suti, Meho, ne govori ružno!     895
Jer beśeda mirovati neće,     896
vet će otić od usta do usta,     897
pa će paša čuti u Budimu,     898
našemu ću paši omrznuti,     899
a ni tebi zbogom biti ne će.     900
Šta ti viđe u našeg vezira?«     901
»Vidio sam hinlu u vezira.     902
Kad odovud bismo uz Mohača,     903
mi sretosmo pašine delije     904
i za njima varakli kočije,     905
a dvije ih voze bedevije     906
—obje bile k'o iz gore vile—     907
pokrivene dibom do zemalja.     908
U kočiji neko cvijeljaše,     909
a sve našu vjeru spominjaše     910
—a sve, babo, pašu kunijaše,     911
pa ovako neko govoraše:     912
—Hej Bog dao, Budim izgorio,     913
učtugliju devlet obisio,     914
koji mene dade kaurinu,     915
prodade me za dukate žute.—     916
Lipo ode do Karabogdana     917
za nekakva Petra đenerala.     918
Ja im, babo, turski selam vihnuh,     919
pa naćerah konja do kočija,     920
pa upitah sa dorata moga:     921
—Ko to cvili u kočiji zlatnoj?—     922
A đevojka skoči iz kočija:     923
—Ja sam cura od eski Budima,     924
vet ako si Turčin ikoliko,     925
ne pušti me u kaurske ruke!—     926
Prepadoh se Boga i dževaba,     927
pa ne smedoh zametnuti kavgu.     928
Pa, moj babo, pogledati strašno     929
đe Turkinje idu u kaure.«     930
A babo mu veli ostario:     931
»Pa, Mehmede—ja te poželio!—     932
zar nijesi zametnluo kavge?«     933
»Ne smjedoh je zametnuti, babo     934
—to bi mene rezil učinio.«.     935
A na nj babo pogleduje krivo.     936
Birdem dedo na noge skočio,     937
a dohvati š čiviluka ćordu     938
da svom sinu osiječe glavu:     939
»Stan', Mehmede—pasije kopile!—     940
sad ću tvoju posijeći glavu,     941
jer đevojku pušća u kaure!«     942
Meho skoči na noge od tala     943
pa se sakri za Osmana svoga     944
—za Osmana, mlada bajraktara—     945
a Osmanu veli bajraktaru:     946
»Ne daj, brate— posiće me babo!«     947
Osman skoči na noge lagahne,     948
zgrabi agu po svilenu pasu,     949
sve ga ljubi u bijelu bradu:     950
»Aman aga— ako znaš za Boga!—     951
nije bilo k'o ti Mehmed kaže.     952
Ja ću tebi istinu kazati.     953
Jesmo, aga, zametnuli kavgu     954
i isjekli egbu vezirovu,     955
i slomili varakli kočije,     956
i odveli u Budim đevojku,     957
i vjenčali za Mehmeda tvoga.     958
Jesmo, ago—je li tebi drago?«     959
»Jest mi draže od očinjeg vida!     960
Pa doklen ste roka ostavili     961
—ostavili roka od svatova?«     962
» Nema, aga, vet petnaest dana,     963
sada valja kupiti svatove.     964
Čini mi se, kako Meho kaže,     965
tu će dosta svata lazum biti.«     966
»Tu će valjat krvavit kamenje.«     967
To mu reče Hadži Smailaga,     968
pa zavika slugu Huseina:     969
»Huseine, moja vjerna slugo,     970
hajde, sebe i gavrana spremaj     971
—reda ti je, slugo putovati     972
niz Undžurus devar učiniti;     973
valja, slugo, kupiti svatove,     974
dok popišem knjige šarovite…     975
Pa prisjede dedo ostario     976
a otvori dolaf u duvaru,     977
a poteže divit i kalema,     978
stade. pisat knjige šarovite.     979
Dok mu sluga Husein iziđe,     980
pa mu stade govoriti dedo:     981
»Dite moje, deli Huseine,     982
evo tebi ova knjiga prva.     983
Pa ćeš konja uzjahati vrana,     984
šćeraj vrana niže Komorana     985
do našega Kalauz Rizvana     986
—nek' nam na pir u svatove, dođe,     987
neka vodi kićene svatove.     988
A odonlen otisni gavrana,     989
goni konja na Liku Ribniku,     990
u begluke u nove konake,     991
u našega Ličkog Mustajbega     992
—nek' uzdigne Liku svukoliku,     993
butum Liku i Grbavu bilu,     994
i svojijeh sedam bajraktara     995
—i Vrcića mlada barjaktara—     996
neka u nas iđe u svatove,     997
biće nami, svatski starješina.     998
Pa odonlen u Grbavu siđi     999
Grdanovoj od kamena kuli,     1000
nek' nam Grdan od Grbave dođe     1001
i hiljadu povede pješaka     1002
—sve pješaka, nijednog konjika.     1003
pa odonlen u Stijenu siđi     1004
biloj kuli Brnić Mehmedage     1005
i komšiji Veselić Aliji.     1006
Pa odonlen do Mutnika priđi,     1007
podaj knjigu Mutničkom Ljevaku.     1008
Pa odonlen bilu Bišću priđi,     1009
podaj knjigu Poprženoviću,     1010
udno Bišća begu Velagiću.     1011
Pa odonlen na Požegu siđi,     1012
podaj knjigu Šestokriloviću     1013
—niže kuli na rosoj livadi     1014
zelen čador od zelene svile,     1015
pod njim sjedi Šestokriloviću     1016
i Mujaga Duruzbegoviću;     1017
među njima mlada seka Bega     1018
—vino služi mlada seka Beg,     1019
ista sestra Šestokrilovića,     1020
posestrima Duruzbegovića.     1021
malo dalje na rosnoj livadi     1022
dobar vranac Šestokrilovića;     1023
često aga do vrančića, dođe,     1024
zagrče mu hašu uza sapi:     1025
-»Moj vrančiću, moja srećo stara,     1026
đe li ću ti sreću okušati?     1027
Po sapim te rosa popanula     1028
od gaćica Anđe Dasovića.«     1029
Pa odonlen, slugo Husejine,     1030
ti okreni sentom po ćenaru     1031
đe su šes'et i četiri kule,     1032
đeno sjede bulju'baše stare     1033
štono cara jedu čestitoga     1034
—vavijek im ati osedlati,     1035
jer se vazda sagrdumu nada.     1036
Pa odonlen u Stijenu priđi     1037
do bijele kule Beširove,     1038
nek' nam na pir u svatove dođe     1039
i povedi kitu i svatove.     1040
Pa odonlen na Kladušu priđi     1041
do bijele Hrnjičine kule;     1042
neka vodi trista bezkućnika     1043
—beskućnika i bezobraznika     1044
crna brka a oka zadrta,     1045
niska stasa a široka vrata—     1046
koji nejma oca ni matere     1047
a za vjernu i ne haje ljubu     1048
—duga šara i otac i majka,     1049
dvije puške bratac i sestrica,     1050
oštra ćorda vjerenica ljuba,     1051
kabanica kuća do vijeka—     1052
što ne žale tila od olova     1053
ni studenog g'ožđa kaurskoga,     1054
koji more stići i uteći     1055
i na strašnu mjestu postajati,     1056
i ranjena iznijeti druga.     1057
Nek' povede svog brata Halila     1058
i staroga Ćejvanagu dedu,     1059
i sestrića Nukić lbrahima;     1060
nek' povede Kovačević Ramu.     1061
Pa odonlen u Orašac Tali     1062
—pa mu nemoj knjige ni davati,     1063
jer će ti je nogam pogaziti     1064
a tebe će rezil učiniti,     1065
vet mu selam naustice kaži—     1066
nek' nam na pir u svatove dođe     1067
i četr'est povede bešlija,     1068
i kulaša konja od mejdana,     1069
i nek' jami daulbaza Tale.     1070
Odovud će biti čaušbaša,     1071
a odonud goniti sejsane     1072
—njegovo se serbez mjesto znade.     1073
Pa odonlen poteži se amo,     1074
valja ovdi penjati čadore,     1075
valja naše dočekat svatove.     1076
Hajde slugo, nemoj dangubiti!     1077
Ja ću zelen čador razapeti     1078
i pod čador pašu namjestiti     1079
—od Kaniže Hasanpašu Tiru.     1080
Ovdje će se kupit poglavice,     1081
A svatovi niz rosne livade.«     1082
Skoči Huso na noge lagane,     1083
pa će sluga knjige pokupiti.     1084
Lud bijaše, ama dobro znaše     1085
—pametna je lasno svjetovati.     1086
Sluga dođe do vrančica svoga,     1087
pa vrančića konja poklopio,     1088
ode sluga niz zemlju Undžursku.     1089
Polu ga je devar učinio     1090
dok je sitne knjige rasturio     1091
i svakome dao poglavaru.     1092
Kad se sluga odonudan vrati,     1093
u Tale se na Orašac svrati.     1094
U najljepša doba pogodio     1095
—kadno sabah zora bijeljaše     1096
a danak se s noći dijeljaše,     1097
pod Talinu dolazio kulu—     1098
kad mu bila kula pritvorena,     1099
a pod kulom 'nakav stoji žamor     1100
—s nekijem se Tale zavadio,     1101
pa mu psuje i oca i majku.     1102
A u brigu Huso udario:     1103
»Jadan ti sam— vid' ovoga vraga,     1104
u Tale se zametnula kavga.     1105
Kako ću mu sada haber dati,     1106
kiko li ga u svatove zvati?     1107
Da ga zovem tri bijela dana,     1108
ne bi htio ni pogledat na me;     1109
da bi iš'o u avliju Tali,     1110
baš će mene rezil učiniti.     1111
Ama sad ću na avlinska vrata     1112
—jedan ću mu kanat otvoriti,     1113
za drugi ću vranca zakloniti,     1114
pa ću Tali haber učiniti.     1115
Ako vidim da će polećeti,     1116
i oni ću kanat zatvoriti     1117
pa vrančiću dati bakračliju,     1118
pobjeću mu od bijele kule.«     1119
Pa nećera konja na kanata     1120
Tu kanata nijednoga nejma,     1121
vet onako tahte prislonjene.     1122
Pa će nagnat na avlinska vrata,     1123
ona će se tahta odvaliti,     1124
vranac mu je nogamn pogaziti,     1125
dok zamjeri od Orašca Talu     1126
đe j' pritisk'o palu na tocilu,     1127
pa se Tale zavadio š njome:     1128
»Moj tarihu na palošu mome,     1129
Evo ima neđeljica dana,     1130
sve mi kažeš da krvavi Tale,     1131
a ni oklen ferjaščije nejma!     1132
Danas ću te dobro naoštriti,     1133
a sjutra te na telala dati,     1134
za te uzet četiri dinara,     1135
pa popiti u crvenu vinu.«     1136
Ono taman Tale govoraše,     1137
a sluga mu turski selam zvaše.     1138
Ne šćede mu Tale ni selama,     1139
vet mu Tale veli lakrdiju:     1140
»Nije meni do vašeg selama,     1141
vet do moje muke i belaja.     1142
Evo ima neđeljica dana,     1143
dužnici mi napunili kulu     1144
i davnašnje teftere donili,     1145
pa ne mogu polovinu platit     1146
što sam tuk'o veresiju crnu,     1147
a ne dao nikom ni dinara.     1148
Sad mi valja prodati kulaša,     1149
š čiviluka oba venedika.     1150
Ništa toga ne bih požalio     1151
—žalim paloš— žalostan mu Tale!—     1152
što će mi ga dužnik odnijeti,     1153
pa ga veće neću nabaviti.«     1154
A veli mu sluga Huseine:     1155
»Selam tebi od mog gospodara     1156
da siguraš sebe i kulaša,     1157
pa da u nas na veselje dođeš!«     1158
»Slugo bolan, kakvo je veselje?     1159
AI' ženite, ali udajete?     1160
Ako koga, slugo, udajete,     1161
tude nejma nikakvaveselja.«     1162
»Mi ženimo, a ne udajemo.«     1163
»Ko se ženi, ko li se udaje?«     1164
»Ženi nam se Smailagić Meho.«     1165
»Đe je curu isprosijo, slugo?     1166
Nije l' Bog d'o, sreća donijela,     1167
nije l' kakva bega prevario     1168
pa zenđilu curu isprosio,     1169
đe se more jesti bez kantara,     1170
rujno vino piti bez dinara,     1171
a goljahno zaoditi tilo?«     1172
Kaže mu je po istini Huso:     1173
»Iz Budima grada bijeloga,     1174
od velikog bega budimskoga.«     1175
Kad to čuo od Orašca Tale,     1176
palošinom o tle udario,     1177
a priskoči skoka nekolika     1178
pa mu vranca nogom udario,     1179
Huseinu silu uz vilicu:     1180
»Huseine— pasije kopile!—     1181
moli Boga za đavola svoga     1182
što si sluga pobratima moga,     1183
a sad bih ti osijek'o glavu!     1184
Koji su vas tu nosili vrazi     1185
da varate tuđe zaručnice?     1186
Ta ono je moja zaručnica     1187
—i ja sam joj bio mušterija.     1188
Puno sam joj dolazi puta     1189
—jednog ljeta sedamnaest puta—     1190
a nisam je ni očim vidio,     1191
ama mi je sevdah ostanuo.     1192
Do sad sam joj sedam slao knjiga,     1193
još mi od nje odgovora nejma.     1194
Al' joj knjige ne dolaze puste,     1195
al' đevojka baš ne haje za me.«     1196
Pobježe mu na vrančiću Huso,     1197
a za njima hovoriljke Tale:     1198
»Selam ćeš nam agi odnijeti!     1199
Ne mogu mu hator ištetiti     1200
—doć' ću njemu na pjane svatove.«     1201
Ode Huso od Orašca bila,     1202
ode pravo na Kanižu bilu.     1203
A kad Huso u Kanižu dođe,     1204
na veliko čudo udario     1205
—popeli se od beza čadori,     1206
aščibaše vatre naložili     1207
a naa vatre natakli kazane,     1208
kasabaše naoštrili nože,     1209
prigrnuli mrke kabanice,     1210
obaraju krave jalovice     1211
i bijele ovce prehodnice     1212
—sve se gone krave i volovi,     1213
a na krda ovce i ovnovi,     1214
a na konj'ma rakija i vino,     1215
na kolima zobca i sijeno.     1216
Huso sluga u avliju dođe     1217
pa odjaha vranca od mejdana,     1218
pa ga eto agi na vrh kule.     1219
Agi svome turski selam viknu,     1220
a aga mu hošđeldiju viče:     1221
»Je si li mi hizmet ičinio?«     1222
»Jesam, agi— obadva mi svita.«     1223
»Hej aferim, slugo Huseine!     1224
Kad mi ovo sad veselje prođe     1225
i tebe će aga oženiti,     1226
kraj sebe ti kulu načiniti     1227
—pokraj sebe, ljepšu vet u sebe—     1228
svoju ću ti poklonit robinju.«     1229
Tada aga harač učinio,     1230
niz livade popeo čadore,     1231
zelen čador od zelene svile:     1232
taj je čador niže kule bile,     1233
pod čadorom prostrta halija,     1234
Na haliji careva gazija,     1235
od Kaniže Hasanpaša Tiro     1236
—to će biti svatski starješina.     1237
Stoji jeka sa četiri strane     1238
—sve pucaju puške venedici—     1239
stoji vika pijani' junaka,     1240
stoji vriska velikih atova,     1241
od sile se crna zemlja trese.     1242
Dok stadoše dohodit svatovi,     1243
dočekuju mladi hizmećari     1244
što će hizmet činit svatovima.     1245
Dobre ate penju niz livade,     1246
a junake za gotove tole     1247
—namješćaju serhat i krajina,     1248
kad ispade jedan serhatlija     1249
na vrančiću konju od mejdana.     1250
To je glavom iz Stine Bešire,     1251
i za njime jedan bajraktare     1252
na doratu konju od mejdana,     1253
pa on nosi zelena bajraka     1254
i za njime dvanaest bešlija,     1255
i za njima kita i svatovi.     1256
I taj prođe, a drugi naiđe     1257
na golubu konju od mejdana.     1258
Pred njim jaše sedam bajraktara,     1259
ponajprvi Vrcić bajraktare.     1260
Nad Vrcića nejma bajraktara     1261
—u Vrcića vazda p'jana glava,     1262
i vavijek sjedi na zekanu.     1263
U njeg' nejma nikada emana     1264
—on će ppsjeć' od malo zemana     1265
stara popa odmah kod o'tara,     1266
mujezina što daje ezana,     1267
zaklat majci u naramku sina     1268
kome nejma ni puna godina.     1269
I taj prođe, a drugi naiđe     1270
na dogatu konju od mejdana.     1271
Dobre mrke odgojio brke,     1272
prekrile mu puškam tepeluke     1273
—sjaje mu se toke kroz brkove     1274
baš k'o mjesec kroz tanke oblake.     1275
Za njim jedan jaše bajraktare     1276
na zckanu konju od mejdana,     1277
i on nosi zelena bajraka     1278
—to bijaše Tanković Osmane,     1279
mlad bajraktar bulju'baše Muje.     1280
Za njim jedan na jednom mrkalju     1281
prinosa mu kitu od bajraka     1282
—štogoć ga se iz sedla pomalja,     1283
vas u srmi i u čistu zlatu,     1284
istom momka gari nausnica—     1285
to bijaše Mujagin Halile;     1286
i za njime trista beskućnika.     1287
A za njima drugi ispanuo     1288
—pješe gazi ni paripa nejma;     1289
dobre plave odgojio brke,     1290
zavitlj'o ih na oba ramena,     1291
preko rama tokmakli šešana—     1292
a za njime hiljadu pješaka     1293
—pješadija tokmakli šešana,     1294
sve tokmake digli pod oblake.     1295
Sve dolaze mlade poglavice,     1296
sve se paši kupe Kanižkome     1297
—kupiše za nedelju dana.     1298
Sve se sila u Kaniži zbila     1299
ispod kule Hadži Smailage.     1300
Svi zajedno sjeli poglavari     1301
pod čadorom Hasanpaše Tire,     1302
ponajbliže Hasanpaše Tire     1303
beg Mustajbeg od široke Like.     1304
Ište paša dževab od prednjaka,     1305
ponajviše ličkog Mustajbega:     1306
»Jesu li vam svi došli glavari?«     1307
A dževabi kladuški Hrnjica:     1308
»Svi su nama došli poglavari,     1309
još nam nejma od Orašca Tale.«     1310
Paša veli: »Da ga ne čekamo,     1311
jer nijesmo od vele čekanja.     1312
Kršni danci, a dugi konaci.«     1313
Veli Mujo: »Čekati se mora.     1314
Nema hoda bez mog pobratima     1315
—bez mog pobre od Orašca Tale—     1316
ko će nama upravit svatovim,     1317
ko li će nam tertib učiniti.     1318
Nije l' Tale, ne ima ni šale.«     1319
U riječi đe ovi bijahu,     1320
dok uz polje udarila tama.     1321
Tuda tama nikad nije sama,     1322
a iz tame sam ispade Tale     1323
na njegovu klepavu kulašu.     1324
Dobro ti je konja zaodio:     1325
na konju mu gola kaltačina,     1326
po kaltaku kožna kolanina     1327
—lipa koža na lipi narasla!—     1328
zauzd'o ga šarenom uzicom.     1329
A na njemu Tale binjedžija     1330
koliko se takum učinio,     1331
i kako je tilo zaodio?     1332
Na nogam' mu čizmetine crne,     1333
a kroza nje prstečine vire     1334
—đegod staje, od čizam' ostaje.     1335
Na njemu su šajčave čakšire,     1336
a na plećim šajčena dolama,     1337
obadva mu ispanula lakta;     1338
na glavi mu kapa vučevina,     1339
i kroza nju plava perčinina.     1340
Za pasom mu jedna puška mala:     1341
hazur mu je—ni kremena nije,     1342
ni čeljusti ni gornje ni donje,     1343
i još veli prevariti neće!     1344
Po nizoko obisio paloš     1345
—do pola mu kore oblomio,     1346
a od pole jezik pomolio.     1347
I ne jaše k'o ostali ljudi,     1348
i ne gleda kud ostali ljudi,     1349
vet čifutski noge premetnuo     1350
pa bugarsku pismu zapivao.     1351
Dočeka ga na selamu Mujo,     1352
a Tale mu turski selam dava,     1353
a on njemu u krboču pivo.     1354
Popi Tale, brka ne pokvasi,     1355
prazan krboč pred Hrnjicu baci,     1356
pa Hrnjici Tale progovara:     1357
»Jesu l' vam se svati okupili?     1358
Jeste l' veće viću učinili?     1359
Koji će vam biti starješina,     1360
ko li će vam biti đeverbasa     1361
—koje li će biti đeverovi,     1362
ko li će vam biti selamaga?     1363
Ako niste vićovali viće,     1364
Tale će vam viću učiniti,     1365
razrediće vaše poglavare.     1366
Neka vami bude starješina     1367
od Kaniže Hasanpaša Tiro,     1368
a neka vam bude djeverbaša     1369
beg Mustajbeg od široke Like.     1370
Ti ćeš, Mujo, biti selamaga,     1371
a ja ću vam biti čaušbaša.     1372
Dva đevera što će uz divojku,     1373
nek' je jedno dijete Halile,     1374
nek' je drugo Nukić Ibrahime     1375
—u svakog su đeverovi bili.     1376
I kogod me poslušati neće,     1377
beli s nami ni putovat neće;     1378
nek' na jandal iđ iz svatova,     1379
S njima će Tale zametnuti kavgu.«     1380
Sve im tako iskazuje Mujo.     1381
Neko veli: »Da ga poslušamo!«     1382
neko veli: »Da ga ne slušamo!«     1383
paša veli: »Valja slušat Talu,     1384
jer što reče, prevariti neće,     1385
na miru će zametnuti kavgu     1386
—prođ' se vraga, ne goni mu traga!«     1387
Tako taman Talu poslušaše.     1388
Tale viknu i daulbaz tiknu:     1389
»Hazurola, kita i svatovi!     1390
Ko je konjik, priteži kolane     1391
—ko je pješak, na noge opanke!     1392
Niste došli kršla kovat ovdje     1393
—zar ovoga agu iskopati     1394
i njegove kmete raseliti?—     1395
vet hajdemo do Budima bila,     1396
do kadune, begovice stare,     1397
đe se more jesti bez kantara.«     1398
Stadoše im jahati prednjaci,     1399
stadoše se dizati bajraci     1400
—u času se hazur učiniše.     1401
Onda paša reče od Kaniže:     1402
»Svak na saju, ko je od svatova!     1403
Valja brojit kićene svatove,     1404
da vidimo s kijem putujemo.«     1405
Svi izašli na saju svatovi,     1406
pa stadoše brojiti svatove.     1407
Tale broji, a Ramo tefteri,     1408
pa na Tali tefter zaklopiše,     1409
dadoše ga paši Kanižkome.     1410
Stade gledat koliko je svata:     1411
konjanika petnaest hiljada.     1412
a pješaka dvanaest hiljada.     1413
Onda serhat i krajina pođe.     1414
Udarile zile i borije     1415
—bubnji biju a svirale cvile,     1416
polajuju sitne daulhane—     1417
i eto ih taktom velikijem.     1418
I daleko taj dan ufatiše     1419
—u Jasiku, selo plemenito,     1420
po Jasici pali po konacim.     1421
A otolen dobro uraniše,     1422
u golemo selo Veselicu     1423
—i tu,drugi konak učiniše,     1424
a otolen rano uraniše,     1425
pa na Glinu vodu napanuše.     1426
Tuka ima na čekmek ćuprija,     1427
tu će Turci Glinu vodu prići     1428
Tu će Tale zastavit svatove,     1429
pa zaziva Hasanpašu starog:     1430
»Hasanpaša— svatovima glava!—     1431
daj mi kakva druga pouzdana     1432
da nam mosta čuva kamenoga,     1433
jer je senat Petra đenerala.«     1434
Svi rekoše turski ki/cenici     1435
da ostave Grdan Omeragu     1436
sa njegovih hiljadu pješaka:     1437
»Ovdje ćemo njega ostaviti,     1438
nek' nam čuva senta i ćenara     1439
od vlašćeta Petra đenerala.«     1440
Onda paša veli od Kaniže:     1441
»Dite moje Grdan Omeraga,     1442
pričuvaj mi senta i ćenara     1443
od vlašćeta Petra đenerala;     1444
more nam se zastaviti džada.     1445
I evo ti tain i fišeci.«     1446
A veli mu Grdan Omeraga:     1447
»Hajde, pašo, bijelu Budimu!     1448
Dok j' u mene na ramenim glava,     1449
neće ti se prestaviti džada.«     1450
Pa pođoše kićeni svatovi     1451
i Grdana ostaviše tuka,     1452
bojne vojske hiljadu pješaka.     1453
Svata sila pođe uz Mohača.     1454
Kada biše blizu ka Budimu,     1455
dok evo ti iz grada građana     1456
—iznesoše jafte pred svatove:     1457
Hasanpaši jafta u vezira,     1458
selamagi Muji u dizdara,     1459
đeverbaši Mustajbegu ličkom     1460
u kadune Alibegovice,     1461
čaušbaši Tali u mehani     1462
—nezna Tale kad je dosta šale,     1463
pa ga niko u kuću ne prima.     1464
I ostale svate razvedoše     1465
po ćošcima i po konacima     1466
—dočekaše kićene svatove.     1467
Dok u Budim svati uljegoše,     1468
za njima se zatvori kapija     1469
a na gradu tri topa pukoše     1470
—zapali ih vezir iz Budima,     1471
a ode mu knjiga od Budima,     1472
a na ruke Petru đeneralu:     1473
»Pobratime Petre đenerale,     1474
evo turski dođoše svatovi!     1475
Vojske kupi štogoć više moreš,     1476
vojsku vodi na čekmek ćupriju,     1477
prestavi im na čekmeku džadu.     1478
Kad se svati od Budima vrate,     1479
opet ću ti haber učiniti.«     1480
Tom se niko domislit ne može,     1481
sam' se Tale tome domislio,     1482
pa im Tale za hinlu kaziva:     1483
»Boga mi je hinla u vezira     1484
—ono nije šemluk pred svatove,     1485
vet je ono hinla vezirova.     1486
Haber daje Petru đeneralu,     1487
da mu Petar u Mohače dođe     1488
da prestavi na čekmeku džadu,     1489
pa će naši nabrčat svatovi.«     1490
Njega Mujo od Kladuše kara:     1491
»Vrag t' odnio i ko te rodio,     1492
nemoj vazda zametati kavge     1493
—zlogovor si, da te Bog ubije!     1494
Ono hinla nije u vezira,     1495
vet šenluci paša pred svatove.«     1496
Pa o tome više zbora nejma,     1497
vet svatovi pali po konacim'.     1498
Svakoga će dočekati lipo,     1499
svakom lijep hizmet učiniti.     1500
U jutro će Tale podraniti,     1501
po ćošcima i po konacima     1502
Tale viče, u daulbaz tiče:     1503
»Hazurala, kićeni svatovi!«     1504
Hotijahu svati putovati,     1505
dok evo ti pašina kavaza,     1506
haber dade po butum Budimu:     1507
»Ko j' u koga pao na konaku,     1508
nek' ne miče niko iz Budima,     1509
jer je vezir tembih učinio     1510
—ovaki je adet u Budimu,     1511
da predane za tri bila dana,     1512
nek s' odmore konji i junaci.«     1513
Tu će paša razbundat svatove.     1514
Pa će mrklu noćcui prenoćiti     1515
i bijeli danak predaniti     1516
dok im druga crna noćca dođe.     1517
I tu drugu noćcu omrkoše,     1518
i to jutro podranio Tale,     1519
pa sve Tale po konacima hoda     1520
a sve viče, u daulbaz tiče:     1521
»Hazurola, konji i junaci!     1522
Šta slušate murtatina carskog?     1523
Ta vidite— njima ne vidili!—     1524
đe se murtat vezir dogodio.     1525
Đe ostade Grdan Omeraga,     1526
sve će svoje izgubiti društvo.«     1527
Stadoše se svati 'azurati,     1528
pod begove ćoške oklupljati,     1529
a iznutra dari izlaziti     1530
—svakoga će svata darivati,     1531
Stadoše se svati hazurati     1532
—đeverbaši čohu i kadifu,     1533
i đevojku među đeverove,     1534
čaušbaši u bošči haljine     1535
i pedeset žutijeh dukata.     1536
Neće Tale ni da gleda na nje,     1537
već boščaluk nogom pogazio,     1538
a dukate u džepe sasuo.     1539
Pa stadoše svati polaziti,     1540
stade Tale ruho tovariti     1541
—natovari šes'et seisana,     1542
bila ruha i crvena suda—     1543
pa naćera od odžaka bila,     1544
a zapiva tanko kiridžijski:     1545
»Di komore— poklali vas vuci!—     1546
ovo ruho poharčili Turci!     1547
Kako sam se od majke rodio,     1548
vavijek sam ruho tovario     1549
—težeg vraga tovario nisam,     1550
niti sam se 'vako umorio.     1551
Ama 'ko će lijepa devojka…     1552
Čekaj, hanko, nekolika dana,     1553
dok dođemo na Kanidžu bilu.     1554
Onde ću se Mehi zamoliti,     1555
pa će tvoje kosti izlomiti,     1556
a ti meni zahmediju platit.     1557
Rđavo si mene darovala.«     1558
Pa pođoše gradu na kapiju,     1559
a zavika telal po Budimu:     1560
»Ko otvori za nedilju dana,     1561
na njem ruse glave ne imade!«     1562
Dok iz grada izišli svatovi     1563
na gradu se zatvori kapija.     1564
Pratilo nas trista pratidžija,     1565
u ravno nas polje ispratiše,     1566
vratiše se natrag pratidžije.     1567
Dok priđosmo u polje Mohača,     1568
dok u drugu polu zaljegosmo,     1569
tu golemo čudo opazismo:     1570
oko Gline s obadvije strane     1571
sve se 'nakva pomotala tama,     1572
a u tami grču gavranovi.     1573
Onda paša reče od Kaniže:     1574
»Mili Bože, čuda velikoga!     1575
Što se ona pomotala tama     1576
oko Gline, oko vode hladne?     1577
Al' je ona tama od oblaka,     1578
al' će biti tama iz pušaka?«     1579
Svi rekoše da je od oblaka,     1580
a sām Tale da je iz pušaka:     1581
»Dobra nije Grdan Omeragi.«     1582
U tom zboru đe to bijasmo,     1583
dok evo ti jednoga junaka     1584
od Čekmeka, mosta kamenika.     1585
Pješe momče ide uz Mohače,     1586
u ruci mu temre od bajraka,     1587
na bajraku krpe ne imade;     1588
na junaku ništa od odila,     1589
već niz pleći tura od perčina     1590
—pocrnio kao 'tica čavka,     1591
sve od crnog praha i olova—     1592
na temre se podupire prazno.     1593
To će momak biti od Grbave,     1594
mlad bajraktar Grdan Omerage,     1595
a na ime Hajduk Ibrahima;     1596
tu će pašu sresti i svatove.     1597
Odma' paša zastavi svatove.     1598
Hasanpaša mlado momče pita,     1599
»Bajraktare Grdan Omerage,     1600
što si, sine, tako pocrnio     1601
i od žive vatre izgorio?     1602
Kako ti se kod čekmeka radi,     1603
kako ti je Grdan Omeraga?«     1604
»Mučno nam se kod čekmeka radi.     1605
Šta učini, pašo od Kaniže,     1606
jer pogubi on'likoTuraka?     1607
Čudno nas je sila krdisala.     1608
Znaš li, pašo, kad ode Budimu,     1609
mi ostasmo kod čekmek ćuprije;     1610
kad su topi pukli na Budimu,     1611
vi ste mlili šenluk kod vezira     1612
—ono šenluk nije u vezira,     1613
vet murtatluk vami učinio.     1614
Otišla je knjiga od vezira,     1615
haber dao Petru đeneralu     1616
da su došli u budim svatovi.     1617
Pa j' ustala vojska silovita     1618
—vojska Petar dig'o đenerale—     1619
mrkle noći u sedam sahata     1620
izišli su na čekmek ćupriju.     1621
A mi bjesmo dobro dočekali,     1622
u crnu se zemlju zaronili     1623
—svaki svoju pušku napunio,     1624
jer je Grdan mahom domislio     1625
da je Petar poš'o đenerale.     1626
Popadasmo za studeno stinje     1627
dok katane naprid udariše     1628
—sve katane dvanaest hiljada.     1629
Na živu ih vatru dočekasmo     1630
—u nas duge puške ispucaše,     1631
nekoliko s konja ukidoše,     1632
pa katane tude razjahaše—     1633
dok eto ti Petra đenerala,     1634
a za njime četr'est tabora     1635
i od boja dvanaest topova,     1636
salkum topa dva'est i četiri.     1637
Do sabaha, pašo gospodare,     1638
sve s' u crnu zemlju zaroniše,     1639
namjestiše od boja topove     1640
i salkuma dvades' i četiri     1641
—salkum puca, crnu zemlju buca,     1642
a sve lomi drvlje i kamenje.     1643
Tada više boja nije bilo,     1644
vet kad nam druga noćca dođe,     1645
noći prošla četiri sahata,     1646
jeka stade pokraj vode Gline.     1647
Udariše jasni tambrdini     1648
a stadoše pucat mušketiri;     1649
stade škripa pod topovim kola,     1650
a oko njih vika upisnika     1651
—upisnika, vlaškijeh soldata—     1652
dok evo ti Šeremetovića     1653
i za njime dvanaest hiljada,     1654
tu na juriš nami udariše.     1655
Dotle ne bi druga poginula,     1656
pa se više biti ne šćedoše,     1657
vet s' ustavi oko Gline vojska;     1658
tada više boja ne bijaše.     1659
Kad nam noćas crna noćca dođe,     1660
akšam prođe a jacija dođe,     1661
opet jeka stade druma puta     1662
pokraj Gline, pokraj vode hladne,     1663
dok kaurska ordija navali     1664
—pred tom vojskom Mato kapetane,     1665
i za njime četiri hiljade.     1666
Sve tri su se sile sastanule.     1667
Jutros, pašo, kad ogranu sunce,     1668
nadasmo se vami od Budima     1669
—od vas glasa ni habera nejma.     1670
Mi smo mlili, vi ste izginuli,     1671
a vi međer izginuli niste,     1672
već sidite pa teferičite.     1673
Jutros nami vlasi udariše     1674
—sa tri nami udariše strane.     1675
Dosta vlaha, a malo Turaka     1676
—bili smo se do sedam sahata,     1677
i branili iza meteriza     1678
dok nam nesta praha i olova.     1679
Kad nam praha nesta i olova,     1680
Grdan nami reče Omeraga:     1681
—Đeco moja— pogodna krajino!—     1682
vakat nami od umora dođe,     1683
redak nam je sada pomrijeti.     1684
Đeco moja, da se iskupimo     1685
i na jedno misto sastanemo,     1686
izgrlimo pa se halalimo,     1687
da na juriš na nje udarimo     1688
—ko pogine, nek' mu kuća znade,     1689
ko ostane, nek' i onog znade.     1690
Zajejedno se porodili nismo,     1691
evo vakta da zajedno mremo.—     1692
Na jedno se misto iskupismo,     1693
halalismo, pa se ižljubismo.     1694
Ja prifatih zelena bajraka     1695
—u livu ga prifatio ruku,     1696
a u desnu brijatkinju ćordu—     1697
Boga mi sam prvi udario,     1698
za mnom, pašo, Grdan Omeraga     1699
i ostalo što bješe Turaka.     1700
Ja napadoh na čekmek ćupriju;     1701
dočeka me vojska silovita     1702
—bojna vojska Petra đenerala—     1703
i od boja bajlemez topovi.     1704
Dok prijeđoh na čekmek cupriju     1705
ne osta mi ništa od odila,     1706
za mnom ne bi druga nijednoga     1707
—više ne znam šta je od njih bilo,     1708
al' pobiše, al' ih isjekoše.«     1709
Sve to paša gleda od Kaniže,     1710
a sve truni suze od očiju.     1711
Onda paša reče od Kanže:     1712
»Jä što ćemo od života svoga?     1713
Al' ćeno se ovdi zastanuti,     1714
ali ćemo paši mahzariti     1715
i u paše indat zaiskati,     1716
al' na juriš njima udarati?«     1717
Tu ss Kozlić desi Huremaga,     1718
pa mu Kozlić veli Huremaga:     1719
»Daj da našem paši mahzarimo     1720
i u paše indat zaišćemo.«     1721
A stari mu veli Ćejvanaga:     1722
»Daj da naše vratimo svatove     1723
do Budima grada bijeloga!«     1724
A sve Tale naokolo hoda,     1725
a za sobom svoga konja voda,     1726
Huramagi u staricu dirnu:     1727
»Huramaga, pas ti der'o majku,     1728
Ćejvanagi i oca i majku!     1729
Ni jedan vas nije za tertiba!     1730
Mahzarit vam fajde ne imade     1731
dok se vezir murtat dogodio.     1732
Rašta li' će vraćati svatove     1733
—zar ostavljat pokor do vijeka?     1734
Ako ćete mene poslušati,     1735
niti ćete paši mahzariti     1736
ni u Budim vraćati svatova,     1737
vete ovdje konje razjahati,     1738
pašin zelen čador razapeti,     1739
pa gledati drugoga tetiba     1740
—ako ćete mene poslušati,     1741
sada ćete dalkrluke pisat     1742
koji svoga tila žalit neće     1743
od vlaškoga g'ožđa studenoga     1744
ni od duge puške lazarije.     1745
Nemoj, pašo, žaliti dukata,     1746
koji će se prvi djetić naći     1747
pa iskočit jandal iz svatova,     1748
pa sa sebe skinuti haljine     1749
do košulje i tankijeh gaća,     1750
dalkrlučki bajrak prifatiti,     1751
koji će nam naprid udariti     1752
—pa će se još naći kahrimana.«     1753
Onda paša reče od Kaniže:     1754
»Ko iskoči prvi iz svatova     1755
a prifati zelena bajraka,     1756
daću njemu pet stotin' dukata!     1757
Nije lasno naprid udarati,     1758
jer s' u času more poginuti.«     1759
A sve paša suze prolijeva     1760
—suze roni, a godine broji:     1761
»Hej godine, moje negodine,     1762
kako mi se rano izbrojiste,     1763
pa mi tilo nije za udarca,     1764
a paša bi davno udario.«     1765
Tako paša istom govoraše,     1766
kad li momče na muštuluk dođe:     1767
»Daj muštuluk, Hasanpašo Tiro     1768
—eno ti se jedan djetić nađe,     1769
pa iskoči jandal iz svatova!     1770
U jednoj mu ruci posjeklica,     1771
a u drugoj temre od bajraka     1772
—a drže ga taman četvorica,     1773
i još mu se izgrušala brada.«     1774
Birdem paša na noge od tale,     1775
a to djetić od Kanže bile     1776
—to je glavom Cifra Hasanaga.     1777
Pa ga paša među oči ljubi:     1778
»Hasanaga, moj obraze svitli,     1779
tvoja se izgrušala brada,     1780
sad ti nisi za duga mejdana!«     1781
»Hoću, pašo, očinjeg mi vida.     1782
Ja ne žalim gvožđa kaurskoga!«     1783
Paša daje pet stotin' dukata,     1784
Hasanaga neće nijednoga:     1785
»Ja ti neću pare ni dinara.«     1786
Dok za njime drugi iskočio,     1787
jedan momak od dvades' godina,     1788
i na njemu gaće i košulja.     1789
Prelomio na maču korice,     1790
u desnoj mu ruci ćemerlija     1791
a u drugoj puška granajlija,     1792
a drže ga taman petorica.     1793
To im mali bješe Mehmedaga.     1794
Još mu babo veli Smailaga:     1795
»Moj Mehmede, nemoj udarati,     1796
jer mahnito moreš poginuti,     1797
ostaće ti cura udovica.«     1798
»Hoću, babo, očinjeg mi vida!     1799
Neka majka ne pričeka sina.«     1800
A za njime gojeni Halile     1801
—njega drže tamam sedmica—     1802
a za njime ptistajaše Mujo:     1803
»He,j aferim, moj obrazi svitli!     1804
Svađe si mi obraz osvitlao     1805
—hej, Bog dao i današnji danče,     1806
ak' ne doš'o na ćupriju prvi,     1807
nikad tebe ne vidio Mujo!«     1808
Sve ispada junak za junakom     1809
—svaki sablji kore prelomio,     1810
u desnoj mu posjeklica ćorda,     1811
u lijevoj puška granalija.     1812
Sve ih paša broji od Kaniže     1813
—sto i trides' i četiri druga     1814
što s' odabra jandal iz svatova—     1815
a dovu im uči Omerhodža,     1816
a sve Tale naokolo hoda,     1817
Hasanagu Cifru svjetovaše:     1818
»Bogom brate Cifra Hasanaga,     1819
kad mi sada niz Mohače pođeš     1820
i poneseš zelena bajraka,     1821
lako, adže, hajde niz Mohače.     1822
Vlaške će vas potpaziti straže,     1823
u ordiju haber učiniti,     1824
od boja će tope zapaliti.     1825
Krij' se, adže, jedan za drugoga     1826
dok premetne vatra od topova,     1827
jer se polje ravno dogodilo     1828
—tu drveta ni kamena nejma     1829
niti za što zakloniti tilo,     1830
vet to junak jedan za drugoga.«     1831
A sve Tale Omerhodži kaže:     1832
»Brže dovu, Omerhodža, daji,     1833
jera Turci pričekati neće     1834
i bez dove hoće udariti     1835
—sablja siče, a dova ne siče.«     1836
I još veli Hasanpaša Tiro:     1837
»Hasanaga, brate od matere,     1838
kad premetne vatra od topova,     1839
poletite kako sokolovi     1840
—trides' će im puknuti salkuma,     1841
žestoka je vatra od salkuma—     1842
onda, brate, na noge skočiti,     1843
halaknite, Boga spomenite,     1844
pa po malu pušku zapalite,     1845
čarkufeleć rukam izlomite     1846
a za golo gvožđe prifatite,     1847
naskočite preko meteriza,     1848
nećete li do topova doći,     1849
nećete li oteti topove     1850
i konjicim sokak načiniti.     1851
Ja ću toga časa pred konjicim,     1852
a za mnom će svi butum svatovi,     1853
pa na juriš da im udarimo,     1854
pa što nami Bog i sreća dade.«     1855
To rekoše, pa se halališe,     1856
oštre sablje rukam prifatiše,     1857
pa se Cifra dobavi bajraka,     1858
a za njime sila svakolika.     1859
Kad poleće adže niz Mohače,     1860
osjevaju posjeklice ćorde     1861
—bijele se kako labudovi,     1862
jurišaju kako sokolovi.     1863
Kaurske ih straže opaziše,     1864
na tobdžije haber učiniše     1865
tobdžije im tope napuniše     1866
—u put puče pedeset topova,     1867
sve rek'o bi jednijem fitiljom.     1868
Sve se krije junak za junake     1869
dok prevrže vatra od topova;     1870
Bog im dade a sreća donese,     1871
tu ne bješe nijednog šehita.     1872
Dok stadoše pucat salkumovi     1873
—salkum puca, crnu zemlju buca,     1874
drvlje lomi a tare kamenje—     1875
dok prevžre vatra od salkuma,     1876
tu četiri izgubismo druga     1877
od salkuma, topa žestokoga.     1878
Pa po malu pušku zapalismo,     1879
pa ih prazne za silah zadismo     1880
a za golo g'ožđe prifatismo,     1881
ćarkufeleć izlomismo,     1882
i konjicim sokak načinismo.     1883
Bog pomože Cifri Hasanagi,     1884
pa najprvi na topove dođe     1885
i donese zelena bajraka,     1886
i četiri pogubi junaka.     1887
Stade tvrdit koplje od bajraka     1888
u ledinu pokraj bajlemeza,     1889
a ezane pod bajrakom daje,     1890
a sve gleda na četiri strane.     1891
S ovestrane pokraj vode hladne     1892
jedan dundar opazi junaka,     1893
među njima jedan serhatlija     1894
đe sve s golom oblijeće ćordom.     1895
Poznade ga Cifra Hasanaga     1896
—to će biti Grdan Omeraga—     1897
pa poleće junak do junaka;     1898
sretoše se na pola čekmeka,     1899
pa ga pita Cifra Hasanaga:     1900
»Omeraga— ako znaš za Boga—     1901
imaš, brate, ijednoga druga?«     1902
»Bogme, brate, jedva pet stotina,     1903
a pet stotina mi izginulo.«     1904
A sve gleda od Orašca Tale     1905
šta gazije pokraj vode rade,     1906
pa zavika što ga grlo daje:     1907
»Svi svatovi, crn vam obraz bio     1908
—crn vam obraz Bogu na divanu     1909
k'o no vam je danas na mejdanu!—     1910
vidite li šta gazije rade,     1911
kako nami širok sokak grade?     1912
Ko ne stio danas udariti,     1913
k… njemu i otac i majka,     1914
pušćenica — vjerenica ljuba!     1915
Sve sam do sad zadnji udarao,     1916
a danas ću uljest naprijeda     1917
—udrit hoću, da ću poginuti!«     1918
To im reče, poklopi kulaša,     1919
pa kulašu dade bakračliju.     1920
Sve pogleda junak na junaka,     1921
zapali se obraz od obraza;     1922
svi konjici konje poklopiše,     1923
a pješaci puške položiše     1924
—oh, da ti je stati pa gledati!     1925
Stade jeka polja Mohačkoga     1926
—od sile se crna zemlja trese;     1927
dok dođoše, nejma uspiranja,     1928
vet na vlašku vatru udariše.     1929
Sad da vidiš što vidijo nisi,     1930
kakav de se dženak zametnuti,     1931
kako l' gole sijevaju ćorde,     1932
kako l' mrtve zijevaju glave!     1933
Stade vriska ata i paripa,     1934
stade jeka ranjenih junaka,     1935
stade zveka g'ožda studenoga,     1936
stade hrska tila junačkoga!     1937
Konji gnječe, ranjenici ječe;     1938
neko viče, »Jallah meni, majko!«     1939
neko viče, »Ne spominji majke,     1940
vet spominji Boga velikoga,     1941
i kod sebe kakvagoda druga     1942
kojino te ostaviti neće,     1943
jä l' bez rane, jä l' bez mrtve glave!«     1944
Neko, druže, preko polja struže,     1945
bjegovana ne kukala majka.     1946
Velika nas pritisnula tama,     1947
ne vidimo neba ni zemalja,     1948
ni dobrijeh konja ni junaka.     1949
Za tri dana i tri noći crne,     1950
sve nam kavga u Mohaču stala     1951
da se nikad ne zadjenu ćordu,     1952
ni da vlaška ne udunu lunta.     1953
Nit' sjahaše, nit' opočinuše,     1954
nit' im konji zobi pozobaše,     1955
ni junaci hljeba ne jedoše     1956
dok im jutro osvanu četvrto     1957
—hala, hala, čuda golemoga!—     1958
do Gline se vode doćerasmo     1959
i u Glinu vodu naćerasmo.     1960
Kolika je valovita Glina,     1961
na sedam je premostismo mista     1962
mavim ćurcim i vlaškim škriljacim,     1963
i lešinom konjskom i junačkom,     1964
dok se voda zamutila Glina     1965
—do podne nam bistra tecijaše,     1966
a od podne mutna i krvava.     1967
U tome se dženka nestajaše     1968
—dolijeću ati osedlati     1969
i kobile bedevije brze,     1970
sv na stranu sedla naljegali     1971
a kolane krvi obojili,     1972
pa dizgine nogam pokidali     1973
a mahaju bakračlije prazne.     1974
Jesu bili, pa se izginuli,     1975
jer na njima binjedžija nema;     1976
ko pogibe, nek' mu kuća znade,     1977
a ko osta, vesela mu majka!     1978
Pa nam više kavge nestajaše,     1979
a staše se sastajat junaci     1980
i ranjene donosit junake,     1981
i kupiti šićar gotovinu.     1982
Nijednoga besposlena nejma:     1983
neko nosi posječenu glavu,     1984
neko vodi savezana živa,     1985
neko nosi brata ranjenika,     1986
neko, brate, i mrtva šehita,     1987
dok s' okupi serhat i krajina.     1988
Kad se veće sila okupila,     1989
kad nam nejma druga najboljega     1990
—ne ima nam ličkog Mustajbega,     1991
ne ima nam Muje kladuškoga,     1992
i nejma nam od Orašca Tale,     1993
i nejma nam Smailagić Mehe,     1994
i nejma nam petstotin djetića.     1995
Svak se čudom čudi velikijem     1996
—đe bi bio beg Mustajbeg lički?     1997
Još kadno smo dženak zametnuli     1998
Beg otiš'o bijelu Budimu,     1999
i za njime trides' bulju'baša,     2000
poraz paše od eski Budima.     2001
Pa će brže do Budima doći,     2002
pa će udrit na kapiju Turci,     2003
a odonlen na nove saraje     2004
—na saraje caske učtuglije—     2005
pašina ih egba dočekati     2006
i egbu mu helać učiniti,     2007
u konaku učtugliju naći.     2008
Tu će paši odrezati glavu;     2009
tuka će ti bega zapašiti     2010
—zapašiti bega Mustajbega,     2011
novijem ga pašom učiniti—     2012
na nj obući vezirske haljine,     2013
i uz bega egbu namjestiti     2014
—siliftar mu kladuški Hrnjica,     2015
a haznadar od Orašca Tale,     2016
učtuglija beg Mustajbeg lički—     2017
pa će otlen vrnut oBudima.     2018
Muštedžija na muštuluk dođe,     2019
na muštuluk Hasanpaši Tiri:     2020
»Daj muštuluk, Hasanpašo Tiro!     2021
Evo tebi novoga vezira,     2022
Mustajbega od široke Like.     2023
Sada smo ga pašom načinili     2024
i egbu mu dodali vezirsku     2025
—i dali mu Talu haznadara,     2026
siliftara Muju kladuškoga,     2027
a ostalo egba vezirova.«     2028
Pa će paša dati muštuluka.     2029
Na selamu i na hošđeldiji     2030
Tiro će ga poljubit u ruku:     2031
»Mubareć ti, nova učtuglijo!     2032
Pisaću te našemu devletu,     2033
pa će tebe devlet namjestiti     2034
—daće tebi zemlju pašaluka,     2035
Mustajbeže, đegod tebi drago.«     2036
Sad šta ćemo od života svoga?     2037
Da šehite svoje pokopamo,     2038
Ranjenicim rane zavijemo.     2039
Što imasmo izginula društva,     2040
sve na jedno mjesto iskupismo     2041
a u jedno greblje pokopasmo.     2042
Kako smo ji dobro pokopali,     2043
vide im se noge do koljena     2044
i bijele ruke do ramena,     2045
i bijelo do očiju lice     2046
—onako se kopaju šehiti.     2047
Da vidimo mladog Mehmedagu     2048
—jer ga nejma, ni od njega glasa.     2049
Mehmedov se babo uzmučio,     2050
pa sve suze od očiju truni     2051
a leševe mrtve prevaljiva,     2052
a ranjene žiive zaviriva     2053
—nejma Mehe ni od njega glasa!     2054
Za babom mu pristanuo Tale;     2055
Tale ide te ga razgovara:     2056
»O hadžijo, jedan jabandžijo,     2057
sto prolivaš suze od očiju?     2058
Zar Mehmeda žališ i g…?     2059
Te ako ti bude poginuo,     2060
junak bio, pa i poginuo.     2061
Ne će ostat hanka neudana,     2062
doklen god je neoženjen Tale.     2063
I prija sam bio mušterija     2064
—barem će se udat za junaka.«     2065
U tom zboru đeno i bijasmo,     2066
dok s' uz polje tama zatamila     2067
a iz tame konjik izletio,     2068
na doratu širokoga. vrata     2069
–O, kakva je serhatlija mlada?     2070
Na njem' nejma ništa od odila     2071
—u dorata grive ni perčina     2072
što mu nije vatra opržila.     2073
Nekog vodi pokraj sebe živa.     2074
Opazi ga Tale haznadare,     2075
od hadžije muštuluka pita:     2076
»Daj muštuluk, Hadži Smailaga,     2077
evo Mehe i pasjih g…!     2078
Eno pašće nije poginulo,     2079
eno dobra dila ufatilo     2080
—dobra dila Petra đenerala—     2081
pa ga paši vodi od Kaniže.«     2082
Pa će Mehu dočekati Turci.     2083
Stid junaka od braće Turaka,     2084
jer na njemu nejma odorine,     2085
vas od vatre izgorio žive.     2086
Sve se Mehmed niz dorata zgibe,     2087
pa sve čupa na busove travu,     2088
pa junačko zatiskuje tilo.     2089
Dočeka ga paša od Kaniže,     2090
u zelen ga ćurak zaogrnu,     2091
pa Mehmeda u čelo poljubi:     2092
»Hej aferim, moj obraze svitli,     2093
kad si meni obraz osvitlio     2094
—obraza ti pjeve spominjali     2095
i drugi se u te ugledali!«     2096
A on njemu vlašće poklonio,     2097
paša će ga u Stambol opremit     2098
svom sultanu, zemlji gospodaru.     2099
A zavika od Orašca Tale,     2100
»Daj mi, Meho, Petra đenerala!«     2101
Dade Meho, nešće ni riječi,     2102
pa mu Tale na pleći skočio     2103
a jamio iz čizme kandžiju,     2104
poče biti Petra đenerala     2105
—pod njim vlašće na hovrljke skače,     2106
a Tale se grohotom nasmija:     2107
»Ja ću Petra hranit za mejdana     2108
—bješnji mi je od konja kulaša.«     2109
Kad smo 'vako dobro zadobili,     2110
jedan ćemo šenluk učiniti.     2111
Kad za šenluk razumio Tale     2112
trkom Tale na topove trče     2113
đeno vlaški od boja topovi     2114
Tuka nađe dvanaest topova     2115
i džebhanu Petra đenerala.     2116
Stade punit od boja topove     2117
—nit' im traži ćile ni kantara,     2118
vet onako siplje iz harara.     2119
Sve napuni dvanaest topova,     2120
pa im Tale živu vatru daje,     2121
pa ih baca nebu u havaje     2122
—sve dvanaest raskide topova,     2123
ni od jednog fajde ne imade—     2124
u imal' Tale ne pogibe s' šale.     2125
Svi s' na jedno mjesto iskupiše,     2126
a vas butum šićar sastaviše,     2127
pa staadoše dilit na pajeve     2128
najboljeme k'o i najgoreme,     2129
a najgorem k'o i bratu svome.     2130
I koji je junak poginuo,     2131
ako mu je ostanulo čedo,     2132
ako mu se muško dogodilo,     2133
pa i njemu hisu učiniše     2134
—ko pogibe, nek' mu kuća znade;     2135
ko ostade, nek' i ono znade;     2136
srećnoga će mati pričekati,     2137
nesrećnika nikada za vika.     2138
Pa će onda konak učiniti     2139
—pa će noćcu jednu prenoćiti,     2140
a u jutro rano uraniti,     2141
poglavice viću vićovati.     2142
Na čauše zohor učiniše:     2143
»Hazurola kićeni svatovi!«     2144
Hazur svati, hazur je devojka,     2145
sva se sila hazur učinila.     2146
Udariše jasni daulbazi,     2147
uđahaše obadva vezira,     2148
i đeveri curu povedoše,     2149
i poćera selisane Tale,     2150
sve pjevajuć' i pušketajući.     2151
Kudgoć išli, u Kanižu došli,     2152
dovedoše za vraga đavola     2153
—i šnjom Meho konak učinio,     2154
i veliki vijek poharčio,     2155
i lijepi evlad izrodio,     2156
dvije šćeri i četiri sina.     2157
Nit' sam bio, niti sam vidio     2158
—davno bilo, i sad se spominje.     2159

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents