Parry-ev Tekst 7 (autograf)

Primljen u Stocu utorkom, 22-og Avgusta, 1933-e godine
sam pisao Velija Šetka
musliman, star 30 godina
— selo Crnići, opština Aladinići, srez Stolac —

Marko Kraljević i Musa Keserdžija

Sva gospodo naokolo redom,     1
poslušajte gus(l)e javorove     2
—gusl(e) moje, one za guslati,     3
grlo moje, ono za pjevati     4
stare pjesme od vakta staroga,     5
što su stari radili junaci...     6
Služi cara Musa Keserdžija     7
u Stambolu gradu bijelome     8
od dnev do dnev za dvan’es’ godina,     9
pa se jednom Musa odvrgnuo,     10
odvr’nu se u p’janu mehanu,     11
pa se Musa ponapijo vina,     12
pa p’jan Musa tiho besjedijo:     13
„Bože mili—na svemu Ti fala!—     14
služim cara dvan’es’ godin’ dana,     15
ne isluži’ pare ni dinara     16
ni dolame nove ni polovne.     17
A tako me ne rodila majka     18
već kobi(l)a koja mog dorata,     19
ma’nuću se u primorje ravno     20
i na cara pušku okrenuti,     21
zastaviti skele oko mora     22
kud nalazi gotovina blago,     23
kud nalaze carevi harači,     24
sve ću silu unđe ustaviti,     25
u primorju kulu načiniti,     26
oko kule bedem i avliju,     27
ok’ avlije g’ozdene čengele,     28
pa ću vješat kog dobra junaka,     29
vješaću mu hodže i hadžije.‟     30
Iz mehane Musa iskočijo     31
i pošeta kroz grada bijela,     32
dođe Musa do Nova kovača     33
pa besjedi grlom bijelijem:     34
„Kuj mi sablju, Novače kovače,     35
kakvu nikom pa kovao nisi!‟     36
Poče kovat Novače kovače,     37
ode Musa ispijati pivo.     38
Opet Musa na noge udrijo     39
i pošet’o do Nova kovača.     40
„Je l’ gotova sablja brijatkinja?‟     41
Gotova je, sakovana bila.     42
Jami sablju pa udari s njome;     43
kad udari s njom po nakovanu,     44
ni trupina zdrava ne ostade.     45
Izvadi mu trideset dukata     46
pa mu plati sablju načinjenu.     47
Ode Musa, opremi dorata,     48
ode Musa do primorja ravna.     49
Kada dođe do primorja ravna,     50
odma’ Musa zorbu učinijo,     51
oko mora skele zastavijo     52
kud nalaze carevi harači     53
—sve dan po dan, za nedelju dana     54
sve ustavi careve harače.     55
U primorju kulu podignuo,     56
oko kul(e) bedem i avliju,     57
ok’ avlije g’ozdene čengele     58
—i već caru tužbe dolazile,     59
sve na Musu—prokleta mu duša!—     60
da zlo čini po primorju ravnu.     61
Mloge care oprema junake     62
ne bi li ga kako pogubili,     63
al’ zaludu—fajde ne imade;     64
kogod ode do primorja ravna,     65
viš’ ga nema do Stambola grada.     66
Mnoga caru tužba dolazila.     67
Jednom care grlom besedijo:     68
„Niko neće njega pogubiti     69
što ja neću Hodžu opremiti     70
i sa njime pe’ stotina vojske.‟     71
Car besedi, Hodža tuka bijo:     72
„Patišahu, da opremam vojsku!‟     73
„Hajde, Hodža—moj milosan sine!‟     74
Hodža skoči i u vojsku dođe,     75
i komandu na vojnike baci     76
i odbroji pe’ stotina vojnika, [sic]     77
i spremi se Hodža Ćupriliću,     78
i odvede ubojitu vojsku     79
—ode Hodža do primorja ravna.     80
Kada dođe u primorje ravno,     81
sve se skita i za Musu pita.     82
Tražijo ga tri bijela dana.     83
Trećim danom podranijo Musa     84
us klisuru tvrda Kačani(č)kog;     85
na doratu noge prekrstijo,     86
i jamijo tešku topuzinu     87
pa je baca nebu pod oblake.     88
Kad ga viđe Hodža na doratu,     89
komandira ubojitoj vojsci,     90
zakloni ji’ za klade jelove.     91
Hodža stade nasred druma puta     92
i podviknu grlom bijelijem,     93
„Đe si Muso—izgubijo glavu     94
kā što hoćeš je sada izgubiti!‟ [sic]     95
Govori mu Keserdžija Musa,     96
„Hajde, Hodža—nosili te vrazi!—     97
ne zameći kavge ni galame!‟     98
Kada Hodža komandira vojsci     99
da na Musi nikšan sastaviti     100
i na puškam vatru naložiti,     101
tada vojska puške prifatila     102
i na Musi nikšan sastavila,     103
i na puškam vatru naložili     104
—zapucaše bistri džeferdari.     105
Tada Musa zastavi hajvana.     106
Dok su puške ispucale male     107
—Jah, da vidiš Muse na doratu!—     108
iza kuka saleće mu ruka,     109
na sablju mu napanula ljuta,     110
pa poćera širokog dorata,     111
poćera ga tamo i ovamo,     112
salomi mu i posječe vojsku,     113
Ćuprilića ufatijo živa,     114
naopako savez’o mu ruke,     115
opremi ga do Stambola bila:     116
„Hajde tamo, Hodža, do Stambola,     117
kaži tamo što je bilo ’vamo!‟     118
Ode Hodža do grada bijela.     119
Kada dođe caru devletliji,     120
kad ga viđe care od Stambola, [dovle]     121
udari se rukom po koljenu:     122
„Što si, Hodža, ako Boga znadeš?     123
Ja sam vazda bijo i mislijo     124
da ja nemam boljega junaka     125
k’o što tebe i tvoji’ soldata!‟     126
Kad mu Hodža stade besediti     127
što je Musa od njih uradijo     128
—posjek’o mu pe’ stotin’ soldata,     129
oklopnika k’ono vatre žive—     130
kada care riječ razumijo     131
što govori Hodža na divanu,     132
tad podjeknu sasred srca svoga     133
i govori grlom bijelijem,     134
„Hej, zavali Kraljeviću Marko!     135
Da je Marko danas u životu,     136
on bi njemu st(a)o na mejdana.‟     137
Tad mu veli Hodža Ćupriliću,     138
„Sultan care, svečevo koljeno,     139
što bi dav’o onome čovjeku     140
koji bi ti živa dov’o Marka?‟     141
„Dao bi’ mu na Bosnu vezirstvo     142
bes promjene za dvan’es’ godina.‟     143
Tad mu veli Hodža na divanu,     144
„Sultan care, svečevo koljeno,     145
oprosti mi obedvije ruke     146
i dajte mi ključe od tavnice.‟     147
Car mu odma’ oprostijo ruke     148
i dade mu ključe od tavnice.     149
Ode Hodža do tavnice vrata     150
i otvori kapak od zindana;     151
pade Hodža na dno od tavnice     152
i podvik’o Kraljevića Marka:     153
„Je li Marko ovđe u tavnici,     154
ili je Marko svijet promjenijo?‟ [sic]     155
Tad procmili Kraljeviću Marko,     156
„Evo Marka i sad u tavnici!‟     157
Do njeg’ dođe Hodža Ćupriliću     158
i zavik’o grlom bijelijem,     159
„Hajde, Marko, caru na divana!‟     160
Tada viknu Kraljeviću Marko,     161
„Oj, Boga ti Hodža Ćupriliću,     162
šta će care sa mnom učiniti?     163
Ili će me care objesiti,     164
ili će me care surgun učiniti?‟     165
„Neće tebe care objesiti     166
niti će te surgun učiniti,     167
već te zove care na divana.‟     168
Podiže se Kraljeviću Marko,     169
povede ga Hodža is tamnice     170
pod g’ožđetom i pod halkom teškim,     171
dovede ga caru na divana.     172
Kada stade Marko na divana,     173
tad mu veli care od Stambola:     174
„Ču li bolan Marko Kraljeviću!     175
Odmetn’o se Keserdžija Musa     176
—odmetn’o se u primorje ravno—     177
i na mene pušku okrenuo.     178
Mlogo sam ji’, Marko, okrenuo [sic]     179
—i sve, Marko, dobrije’ junaka—     180
ne bi li ga kako pogubili;     181
i ko ode do primorja ravna,     182
viš’ ga nema do Stambola grada.     183
I ču li me, Marko is tavnice!     184
Bi l’ se mog’o u se pouzdati     185
da mu staneš na duga mejdana?‟     186
Tad govori Kraljeviću Marko,     187
„Ču li mene što ću govoriti!     188
Nije šala ni dvanaes’ dana,     189
namoli šala dvan’es’ godin’ dana     190
kako sam ja zapanuo zindana. [sic]     191
Ubila me nemla od kamena.     192
U tavnici voda do koljena,     193
a kroz vodu prorasla šašina;     194
u šaši se guje zakotile,     195
guje kolju a akrepi palju. [sic]     196
Sultan care od Stambola grada,     197
svucite me pa me preobuci,     198
metnite me u p’janu mehanu     199
od dnev do dnev za nedelju dana,     200
da se malo oporavi Marko.‟     201
Car dobavi tri berbera mlada;     202
jedan mije, drugi Marka brije,     203
a treći mu nokte odkiduje.     204
Ka(d) su Marka sigurali mlada,     205
odvede ga u p’janu mehanu,     206
postavi mu vina crvenoga     207
i baškota, hljeba bijeloga,     208
i debela mesa ovnovljega.     209
Sve dan po dan, i nedelja dođe     210
—tad pošeta care do mehane     211
i upita Kraljevića Marka,     212
„Je li vrijeme, Marko, od mejdana?‟     213
Tad mu veli Marko sa mehane,     214
„Sultan care od Stambola grada,     215
donesi mi suhu drenovinu     216
sa tavana od devet godina!‟ [dovle]     217
Dobavi mu suhu drenovinu,     218
dade drvo Kraljeviću Marku.     219
Stisnu drvo u desnicu ruku     220
—prsnu drvo na dvoje na troje,     221
al’ ne moze voda udariti.     222
Tada veli Kraljeviću Marko,     223
„Sultan care od Stambola grada,     224
još me metni za nedelju dana,     225
primakni mi pivo i jestivo.‟     226
Produlji mu za nedelju dana.     227
Sve dan po dan, kad nedelja dođe,     228
car mu dođe u p’janu mehanu,     229
donese mu suhu drenovinu     230
i zavika Kraljevića Marka:     231
„Je li vrijeme, Marko, od mejdana?‟     232
Progovara Kraljeviću Marko,     233
„Daj mi, care, suhu drenovinu!‟     234
Dade njemu suhu drenovinu.     235
Stisnu drvo u desnicu ruku     236
—prsnu drvo na dvoje na troje,     237
i tri vode kapi iskočiše.     238
Tad zavika Kraljeviću Marko,     239
„Prilika je, care, od mejdana.     240
Al’ ja nemam sablje brijatkinje.‟     241
Car mu nasu žutije’ dukata:     242
„Haj(de), sakuj sablju brijatkinju!‟     243
Ode Marko kroz grada bijela     244
i došeta do Nova kovača:     245
„Kuj mi sablju, Novače kovače,     246
kakvu nikom pokovavo n’jesi!‟     247
Stade kovat Novače kovače,     248
ode šetat Marko po Stambolu.     249
Navrati se Marko do kovača     250
—gotova mu sablja sakovana.     251
Marko veli Novaku kovaču,     252
„Je li kakva sablja brijatkinja?‟     253
Veli njemu Novače kovače,     254
„Eto sablje, eto nakovana,     255
pa oprovaj, Kraljeviću Marko!‟     256
Mahnu sablju...     257
i udari s njom po nakovanu     258
—do pola ga bješe presjekao;     259
dopada se Kraljeviću Marku.     260
Tada veli Kraljeviću Marko,     261
„Oj, Boga ti, Novače kovače!     262
Jesi l’ bolju ikom pokovavo?‟     263
Tada veli Novače kovače,     264
„Oj, Boga mi, Kraljeviću Marko,     265
još sam jednu bolju sakovao     266
—bolju sablju, a boljem junaku.     267
Kad se Musa tamo odmetnuo,     268
onda sam mu sablju sakovao.     269
Kad udari š njom po nakovanu     270
ni trupina zdrava ne ostade.‟     271
To je Marku vrlo mučno bilo,     272
pa zavika, „Da ti sablju platim!‟     273
Prevari se, ujede ga guja,     274
pa mu pruži iz ramena ruku     275
—mahnu sabljom Kraljeviću Marko,     276
osječe mu iz ramena ruku,     277
pa mu baci trideset dukata:     278
„Eto tebi, Novače kovače;     279
nemaš kovat ni bolje ni gore.‟     280
Ode Marko do topla podruma,     281
stade Marko konja siguravat.     282
Kad je konja timar učinijo,     283
preže ćebe, turi tatariju,     284
i navali sedlo osmanliju;     285
založi ga đemom njemačkijem,     286
priteže mu četiri kolana     287
i peticu, ibrišim kanicu,     288
što mu konja od kolana čuva     289
—ako puknu četiri kolana,     290
ostaće mu ibrišim kanica,     291
na šarinu tanak binjedžija.     292
Jami Marko tešku topuzinu     293
—i još jami koplje džidovinu,     294
i još jami perna buzdovana—     295
i sve šarcu na terćije veže.     296
Ka(d) se Marko taman siguravo,     297
izun ište da polazi Marko     298
—izun dade care od Stambola     299
i isprati Kraljevića Marka,     300
i na gradu drmnuše topovi;     301
ode Marko Musi na mejdana,     302
ode Marko brdom i planinom.     303
Kudgod ide, u primorje siđe.     304
Marko luta za nedelju dana.     305
Kad osvanu cvijeće nedelje,     306
podranijo Keserdžija Musa     307
us klisuru tvrda Kačanika;     308
na doratu noge prekrstijo     309
i jamijo sablju sakovanu,     310
pa je baca nebu pod oblake,     311
dočekuje u bijele ruke.     312
Marko skoči na svoga šarina,     313
stade Marko nasred druma puta,     314
pa govori grlom bijelijem:     315
„Deli Musa, svrni mi sa puta     316
—jä mi svrni, jä mi se pokloni,     317
jä osjedi da pijemo pivo!‟     318
Progovara Keserdžija Musa,     319
„Jadan bijo, Kraljeviću Marko!     320
Nisam d’jete da ti svrćem s puta,     321
nisam ljuba da ti se poklanjam,     322
već sam junak od duga mejdana.‟     323
Opet isto Marko besedijo:     324
„Svrni s puta, jä mi se pokloni,     325
jä osjedi da pijemo pivo!‟     326
Tad mu Musa tiho besedijo:     327
„Oj, Boga mi, Kraljeviću Marko!     328
Ako te je rodila kraljica     329
na čardaku na mehku dušeku     330
—u čistu te povijala svilu,     331
odgojila medom i šećerom—     332
i mene je ljuta Arnautka     333
u planini na studenoj st’jeni     334
—u crnu me struku zavijala,     335
u kupinu lozu povijala,     336
odgojila s hranom sjerčanijem—     337
i često me puta zaklinjala     338
da se nikom ne uklonim s puta;     339
neću ti se ukloniti, Marko,     340
ve(t) ću s tobom mejdan podjeliti.‟     341
O(d) dobrije’ konja oskočili     342
pa pobiše pike i biljege,     343
opet svoje konje posjedoše,     344
konje gone piku i biljegu,     345
i jamiše koplja džidovine,     346
jedan drugog stade udarati     347
—stade Marko udarati Musu,     348
udara ga kopljem ubojitim,     349
na topuz ga dočekuje Musa—     350
jedan drugog tako udarali.     351
Izlomiše koplja ubojita,     352
baciše ji’ u zelenu travu,     353
a jamiše sablje sakovane,     354
i sabljama kavzi izlomiše.     355
Naćeraše konje od mejdana,     356
naćeraše jedan na drugoga     357
—ništa jedan drugom učinili.     358
O(d) dobrije’ konja oskočili,     359
prifatiše po prsa junačka,     360
goniše se od jutra do podne,     361
a od podne s dnevi k ićindiji     362
—obojicu bale popanule,     363
Musu bijele bale popanule,     364
Kraljevića bijele i krvave.     365
Tad procmili Kraljeviću Marko,     366
„Đe si, vilo—niđe te ne bilo!—     367
jesi li mi rekla, posestrimo,     368
ako bi mi do nevolje bilo     369
da ćeš meni biti u pomoći?‟     370
Tada viknu vila iz oblaka,     371
„Jadan bijo, Kraljeviću Marko,     372
ne mogu ti biti u pomoći;     373
u tebe sam sama posestrima,     374
u Muse je devet posestrima     375
—gotov’ su mi kose očupati.     376
Vet ću li me, pobratime Marko     377
—ja ne mogu biti u pomoći—     378
vidiš li—š njimam ne vidijo!—     379
u tebe su čizme i kalčine,     380
u Muse su horvatske opanci.     381
Prevari ga—stani na kaiše     382
pa ga glizni po rudici travi,     383
pa ga savi zemlji na ledinu,     384
a potegni guje is potaje     385
pa raspori Keserdžiju Musu.‟     386
Prevari se Keserdžija Musa,     387
pa pogleda nebu pod oblake     388
odkud vila govorila Marku     389
—tada Marko Musu prevarijo,     390
pa mu stade čizmom na kaiše,     391
pa ga gliznu po rudici travi.     392
Pade Musa na zelenu travu,     393
priklopi ga Kraljeviću Marko     394
i poteže guje is potaje,     395
pa raspori Musu na ledini,     396
i jamijo handžar od čelika     397
pa odkide sa dva rama glavu.     398
Mrtav Musa po ledini skače,     399
a kad pade na ledinu Musa,     400
Musa pade i Marko dopade,     401
pa rasječe Musu na ledini.     402
Na golemo čudo udarijo     403
—kad u Muse troje rebra bila,     404
troje rebra jedna sa drugijem,     405
i u njemu do tri srca bila:     406
jedno mu se srce umorila,     407
drugo mu se jakom razigralo,     408
na trećemu ljuta guja spava.     409
Pa govori guja sa srca mu,     410
„Moli Boga, Kraljeviću Marko,     411
đe se nisam bila probudila,     412
od tebe bi trista jada bilo!‟     413
Tada Marko grlom govorijo,     414
„Jadan ti sam do Boga miloga     415
gđe pogubi’ boljega od sebe!‟     416
Uze Marko osječenu (glavu)     417
pa je baci šarcu u zobnicu     418
i pobježe u Kosovo ravno.     419
Pade Marko u Kosovo do vode bunara,     420
tuka nađe lijepu đevojku.     421
Cura vodu zafaćaše hladnu     422
—vodu vodi, suze utiraše.     423
Marko curi tiho govoraše:     424
„Oj, Boga ti, lijepa (đ)evojko,     425
kakvo ti je golema nevolja?     426
Što si suzom lice izgrdila?     427
Kakva ti je golema nevolja?‟ [sic]     428
Cura Marku tiho govorila,     429
„A što ću ti jade jadovati     430
kad mi od tebe fajde ne imade?‟ [sic]     431
Zaklinje je Kraljeviću Marko,     432
„Kaži meni, lijepa đevojko!‟     433
Tada cura stade govoriti:     434
„Slušaj mene što ću govoriti!     435
U nas doš’o troglav Arapino,     436
dov’o vojske dvanaes’ hiljada     437
i nametn’o namet na vilajet     438
—ko se ženi, trideset dukata,     439
ko udaje, trides’ i četiri.     440
A ja mlada te bi’ se udala,     441
a nemadem platit svadbarine.‟     442
Tad joj veli Kraljeviću Marko,     443
„Daj mi napoj m’a konja šarina, [sic]     444
ja ću za te platit svadbarinu.‟     445
Cura mu je konja napojila.     446
Marko svoga konja poklopijo,     447
oćera ga niz polje zeleno     448
đe je čador troglav Arapina.     449
Marko konja svoga razigravo,     450
opazi ga troglav is čadora,     451
pa govori svojim službenicim:     452
„Vidite li onoga junaka?     453
Beli junak curu isprosijo     454
pa je poš’o platit svadbarinu.     455
Pustite ga meni do čadora!‟     456
Pustiše ga do čadora bila,     457
pade Marko pred čador Arapu     458
i reče mu, „Dobro jutro!‟ viknu. [sic]     459
Arap Marku zdravlje prifatijo     460
pa mu stade tiho govoriti,     461
„Jesi l’ junak curu isprosijo,     462
poš’o-doš’o platit svadbarinu?‟     463
„E, ču li me, troglav Arapina,     464
jesam doš’o platit svadbarinu.‟     465
Progovara troglav Arapina,     466
„Neću tebi uzet svadbarine,     467
ve(t) ću s tobom mejdan podjeliti.‟     468
Govori mu Kraljeviću Marko,     469
„Kako ćemo dijelit mejdana?‟     470
Govori mu troglav Arapino,     471
„Topuzima mejdan podjeliti!‟     472
Marko svoga razjah’o šarina,     473
stade Marko pred čadora bila,     474
stade Arap malo dolje Marka.     475
Tad govori Marku Kraljeviću,     476
„Al’ ćeš stati, al’ ćeš udarati?‟     477
„Ti udaraj, a ja ću ti stati.     478
Tvoje zvanje, tvoje udaranje.‟     479
Jami Arap tešku topuzinu     480
pa udari Kraljevića Marka     481
—kad mu Marko lakrdiju viknu,     482
„Stani meni k’o sam i ja tebi!‟     483
Stade njemu troglav Arapina,     484
udari ga s topuzinom Marko.     485
Kako ga je lahko udarijo,     486
ni živ Arap na tli ne panuvo.     487
Tada Marko pojah’o šarina     488
i prifati sablju brijatkinju,     489
pa poćera dvanajes’ hiljada.     490
Sve rašćera po polju Kosovu     491
i okrenu u Kosovo ravno,     492
i sve trče a iz grla viče,     493
„Ko imade momka na ženidbu     494
i ko ima curu na udaji,     495
nek’ udaje—nema svadbarine!     496
Za sve Marko svadbarinu plati.‟     497
Što je bilo u Kosovu živo,     498
sve zavika malo i veliko:     499
„Bog da živi Kraljevića Marka!‟     500

  • English translation
  • next page
  • Return to Appendix
  • Return to main menu