Ženidba Vlahinjić Alije [pjevana]

stihovi 2,000 - 2,999

ja nijesam im'o marijaša.     vp2000
Kade nemam, ne treba se falit.     vp2001
Ja sam onā sirotan Alija     vp2002
što sam vazda dobijo mejdane,     vp2003
a sa božom velikom pomoćom     vp2004
hudut carski muč'jo i raširijo,     vp2005
a tako glave kitijo bedeme.     vp2006
Nisam pljačk'o, ni kup'o Turčine,     vp2007
da ja luke kupim i čitluke     vp2008
-- ni želijo, niti što imao.     vp2009
Nemam para, burme ne skovao     vp2010
ni za nišan ni obiležje,     vp2011
bez sal tā crni nokat mi je.     vp2012
Tā je prstić od međeda šapa     vp2013
na mojega povrh 'dela dora.     vp2014
Ako hoće, nek' me ne učini,     vp2015
nek' me Zlata rečom ne nagrdi,     vp2016
neg' se molim kićenoj Zlatiji,     vp2017
nek' se cura na me ne naljuti!     vp2018
Ako hoće, to joj je Alija;     vp2019
ako neće, sretito joj bilo     vp2020
-- čestita joj udadbina bila!     vp2021
Palo Zlatu, more probirati;     vp2022
nek' probere kojega joj drago,     vp2023
mene ništa kriv' ostati neće.‟     vp2024
To je rek'o, pa krenuše mlade,     vp2025
poniješe cure demirlije     vp2026
uz skaline begove Zlatije.     vp2027
Kad su Zlati došli na kafaze,     vp2028
devojka sedi pred pendžere,     vp2029
zlatan đerđef preko krila tanja,     vp2030
prodinjaše venedničko zlato     vp2031
kroz bijelo sarajevsko platno.     vp2032
Kad devojke burme uniješe,     vp2033
Zlata alem đerđef poturila,     vp2034
pa prinese dvije demirlije,     vp2035
a preučavat burme i prstenje.     vp2036
Svake gleda imena čijeg je,     vp2037
pa sve tura na prste palma --, ne;     vp2038
na --, alemli prsten na rukama,     vp2039
pa i' opet vrće na tevsije.     vp2040
Kad joj prstić od međeda dođe,     vp2041
srdno Zlata oči pretvorila     vp2042
pa ovako šćaše besediti     vp2043
i nekakvu riječ govoriti,     vp2044
pa ovaku riječ besedila:     vp2045
„Ko 'vo sa mnom šprdačinu gradi?     vp2046
Da zategne, da mu psuje majku!‟     vp2047
A devojke srca prekodobra,     vp2048
obadvije reči pofataše,     vp2049
pa joj redom vakisuna kaza     vp2050
šta je rek'o sirotan Alija:     vp2051
„Da ga, hanko, rečom ne nagrdiš!‟     vp2052
To je tak'i i tak'i delija.     vp2053
„Para nem'o prstenje čineti     vp2054
ni burme zlatne okovati,     vp2055
a kamoli zlaćene jabuke.     vp2056
To j' Alija, to ti je delija;     vp2057
to njegovo obilježje, Zlato.     vp2058
Mahsus ti je selam opravijo:     vp2059
ako hoćeš, da ga uzmeš, mlada;     vp2060
ako nećeš, srećito ti bilo     vp2061
-- prober', curo, kojega ti drago!     vp2062
Moli ti se, krivo ostat neće;     vp2063
Alijagi krivo ostat neće.‟     vp2064
Kad je Zlata sabrala riječi,     vp2065
od sebe je gurnula tevsije;     vp2066
desni kujruk u zube turila,     vp2067
a s rukom je čelo dofatila,     vp2068
pa se čejrek misli od sahata.     vp2069
Pa ispravu đevojkama glavu,     vp2070
pa ovako reče sluškinjama:     vp2071
„Nos'te ove dvije demirlije     vp2072
i et' ove burme među age,     vp2073
pa ličkome Mustajbegu kaž'te     vp2074
da ću ja odmah kod nja --, njima doći.     vp2075
Neka burme uzme svaki svoje;     vp2076
ete Zlate među age carske     vp2077
da im dvije reknem lakrdije.‟     vp2078
Kad je tak'u emer učinela,     vp2079
mlađe sluške natrag otidoše;     vp2080
među age turiše tevsije     vp2081
i Zlatine reči pokazaše.     vp2082
Kad to begler čuo i aglari,     vp2083
stid hi dođe; pocrnješe glave     vp2084
kā i da su posječene lani.     vp2085
Poče se krit bolji za gorega,     vp2086
a buju se ženske lakrdije,     vp2087
čim će Zlata nagrdit begove     vp2088
-- i neka je, i nevolja joj je!     vp2089
Malo bilo -- dugo ne trajalo --     vp2090
dokle age burme pokupiše,     vp2091
trka stade preko divanhane     vp2092
-- pa velika škripa pođinica,     vp2093
a na burme zlatni' bilenzuka,     vp2094
na grlu na zveku đerdana --     vp2095
stade šmika sjajnog perišana.     vp2096
Kad s' odajska otvoriše vrata,     vp2097
kad pogleda begler i družina,     vp2098
kad evo ti lijepe Zlatije.     vp2099
Na noj beše svilena feredža,     vp2100
oko glave bijela havlija,     vp2101
a na obraz stambolska čatkija;     vp2102
na ruke joj svil'ne rukavice     vp2103
-- morskim mišom behu postavljene.     vp2104
Pa devojka selam naturila     vp2105
među age baš k'o muška glava,     vp2106
pa s' u' demir pendžer prislonila     vp2107
-- uz parmake pleći naslonila --     vp2108
pa je cura dvorbu učinela     vp2109
prema begu i trides' begova.     vp2110
Cura seđe čejrek od sahata,     vp2111
pa sve sluša. Begovi ništa.     vp2112
Hoće li je koji zapitati     vp2113
-- jä li Mustajbeg od Ličke krvave --,     vp2114
jä l' Mustajbeg sa Like krvave,     vp2115
jä li Hrnjski od Kladuše Mujo,     vp2116
jä l' s Orašca Tale, ili Ramo?     vp2117
Niko Zlatu pitat ne smijaše,     vp2118
no svaki sejri šare po haliji     vp2119
-- gleda ko je tkao kā haliju,     vp2120
ko je tkao, ko je našarao.     vp2121
Zlata 'vako riječ besedila:     vp2122
„Ogledalo slike, Mustajbeže,     vp2123
ti hairli doveo Unđurce!     vp2124
Što, Mustajbeg, pušći momke mlade     vp2125
da s' u 'dbinu oko mene svade?     vp2126
Ti si stari' s nekoliko ljudi,     vp2127
a na tebe ferman Sulejmana,     vp2128
no ti pušći age na kavgama.     vp2129
A znate li, đe je to sramota?     vp2130
Da vas čuje do u dnu Ćesarsku     vp2131
svi glavari i kraljevi redom,     vp2132
to će bruka za vas biti svije';     vp2133
vama će se glavari šprdnuti     vp2134
-- podprdati njemački glavari,     vp2135
pa će reči, ‚Vid'te Unđuraca,     vp2136
đe je pošlo trides' i četiri     vp2137
sal za jednu u Klisu devojku!‛ --     vp2138
pa je za vas zazor i sramota.     vp2139
Ali što hi ne ustavi amo?‟     vp2140
No beglera, besedijo Zlati:     vp2141
„O Zlatija Kliskog alajbega,     vp2142
jä tako mi, sćeri, dina moga,     vp2143
s ovo nekol'ko aga carevije'     vp2144
mi nijesmo došli na ogledu,     vp2145
vet smo došli da ne bide kavge     vp2146
među mlade da ne bide bruka;     vp2147
samo dizdar stari od Udbine,     vp2148
on se želi s tobom oženiti,     vp2149
i nekol'ko momaka nežen'e'.‟     vp2150
Ali 'vako besedi Zlatija:     vp2151
„Begler Lički, carsko ogleda',     vp2152
ja sam ota samo jedna Zlata.     vp2153
Zar kod vas nema devojaka?     vp2154
Morete se tamo oženiti.     vp2155
Znaš đe ćeš svako preumiti:     vp2156
nisu pošli Unđurovci Turci     vp2157
đe je dobro oglašena Zlata,     vp2158
no đe dobru ima imovinu,     vp2159
-- imovinu, alajbegovinu.     vp2160
Ja, Mustajbeg, lijepog mi dina,     vp2161
ja sam mala, nisam ni prestala     vp2162
-- nisam stigla ni, beže, prestigla.     vp2163
Imala sam premlogo prosaca     vp2164
-- prosaca iz kapije carske,     vp2165
pa vezira, pa paša carskije',     vp2166
bosanskije' aga i begova     vp2167
meni iz danu i danom u danu --     vp2168
nit' je dana ni pr'o noći bilo,     vp2169
no za mene prosci dolazili.     vp2170
Ja nijesam bolja ni od koga,     vp2171
no đevojka kā 'stale đevojke.     vp2172
Već sam 'vak'i jemin učinela,     vp2173
da se šale ni udati neću     vp2174
dokle nađem muža prema sebe     vp2175
koji bi mi nešto učinijo,     vp2176
pa nijesam mogla osjetiti     vp2177
da tak'oga prema mene dođe.     vp2178
Ama kad ste kavgu izvadili,     vp2179
došli 'vamo -- nemade ni čare --     vp2180
došli mene, bezi, na ogledu     vp2181
-- Unđurska je carska dičanica.     vp2182
Ko se želi oženiti Zlatom     vp2183
i Zlatinu poljubiti glavu,     vp2184
zlatno lice begove Zlatije...     vp2185
Ja sam bila luda devojčica     vp2186
-- mene bilo četiri godine --     vp2187
imala sam dva brata blizn'aka;     vp2188
obad'a su od osam godina.     vp2189
Majka mi je merakčica bila,     vp2190
držala je hiljadu ovaca     vp2191
šta š njom četr'es' planinaka bilo.     vp2192
Na Zlatarje preko ljeti majka     vp2193
držala je na Zlatar' katune     vp2194
te kupila sira i skorupa     vp2195
i seđela na teferič stara;     vp2196
ostala joj oba sina luda     vp2197
u Klis' na dvor' bez niđe nikoga.     vp2198
Pa dečica u odela zlatna,     vp2199
-- zlatne kape i odela zlatna --     vp2200
pa se svoje uželela majke;     vp2201
pa su poljem đeca zaskitala.     vp2202
Preko polja hteli do Zlatara,     vp2203
da bidu đe je njihna majka.     vp2204
Tak'a huda sreća braći bila,     vp2205
ne pog'dili đe je moja majka,     vp2206
no pr'o granja preledrog homara     vp2207
pobrkali, džade zgriješili.     vp2208
Obijali i gladni i ledni,     vp2209
beg Mustajbeg, tri-četiri dana,     vp2210
dok hi grdna namer nanijela     vp2211
na hudutu carskom i ćesarskom,     vp2212
na Kozaru, goru plemenitu,     vp2213
đe su jele do pod oblakove,     vp2214
đe ta gora nikad nije sama     vp2215
-- zimi vuci, a ljeti hajduci.     vp2216
Tu moje oba brata mila,     vp2217
tu 'ji' ružna namer nanijela;     vp2218
tu se jadan đido dodesijo,     vp2219
od Aršama Višnjić Iivana,     vp2220
š njim četovnika trides' ljudi bilo.     vp2221
Moja do dva luda brata mila     vp2222
-- sreća njihna huda i nesretnja --     vp2223
Višnjić Ivan braću ufatijo.     vp2224
Pa nije se junak dogodijo,     vp2225
ludu đecu vodit u Aršamu     vp2226
-- nek' robuju, ali nek' su živi! --     vp2227
no vidijo kape njihne zlatne,     vp2228
zlatna 'dela, lice odličeno     vp2229
kā i đeca Kliskog alajbega     vp2230
-- kā i da su carska iz divana --     vp2231
ludi đeci pogubijo glave.     vp2232
Njihne glave i zlaćene kape     vp2233
i zlaćene sa prsi nišane,     vp2234
i z đečice zlaćene hal'ine,     vp2235
snijo hi je banu Aršanskome.     vp2236
Ban ga dobro darom učinijo,     vp2237
dao mu je obor-kapetan'tvo     vp2238
-- dao mu je obor--kapetan'tvo     vp2239
da na trides' kapetana sudi.     vp2240
Pokupijo graničarske ljude     vp2241
od zlog oca i od gore majke     vp2242
te na Kozar 'rtak načinijo.     vp2243
Na Kozaru s ove strane gore     vp2244
-- s ove strane gore vode hladne --     vp2245
tu mu sveo pedeset majstora     vp2246
te 'e lučev čardak načinijo     vp2247
na trist' i šes'et i šes' direkova     vp2248
-- trista čelik, a šes'et od luča --     vp2249
po dvadeset metri u visinu,     vp2250
gore temelj od lučevog špica.     vp2251
Čardak težak, od trista delija;     vp2252
sala jedna đe biti mogahu     vp2253
svije' trista na jednoj trpezi.     vp2254
Pa na čekrk stupe načinijo,     vp2255
a na čekrk kandak obrnuo.     vp2256
Kadgoj Višnjić kapetana nema     vp2257
-- jä l' ga nema, jä li i je tuna --     vp2258
preko noći stupe podižaju.     vp2259
Da, da vile dođu is planina,     vp2260
nit' bi mog'o stići ni uteći,     vp2261
niti kak'a učineti kvara.     vp2262
Eve danas toliko vremena     vp2263
moja braća sedu nesvećena,     vp2264
a dušmanin sedi na Kozari.     vp2265
Ako kogoj želi da s' oženi,     vp2266
da on vidi što je ženidbina,     vp2267
nek' opremi konja vilenika     vp2268
pa nek' ide s konjom na Kozaru,     vp2269
do Kozara i pr'o vode hladna     vp2270
koja voda nikad nema broda     vp2271
-- kad je jesen il' proleće kleto,     vp2272
ondar valja bore i javore     vp2273
i pronosi bodimice jele --     vp2274
da pr'o Kore vode prođe 'ladne,     vp2275
da udari čardaku Višnjiću,     vp2276
da poseče Višnjić kapetana,     vp2277
da donese k mene u Klis glavu     vp2278
-- da l' donese glavu, jä li živa --     vp2279
da daruje mojeg starog baba.     vp2280
Onome ću biti vijernica     vp2281
i služit ga baš k'o gospodara.     vp2282
Ali ako me pi'te, age i begovi,     vp2283
da je mojeg baba imovina,     vp2284
beg --, 'movina alajbegovina,     vp2285
badihave naš' imanje nije,     vp2286
ni Zlatije, što je takve nema.‟     vp2287
Kad je čulo trides' agalara,     vp2288
sve begove zabolela glava     vp2289
-- padoše him po prsima glave,     vp2290
bi rekao, baš k'i posječene,     vp2291
al' e ke-' ne--, toke porušene.     vp2292
Neki puha u silah oružje,     vp2293
neki kovča kovče niz tozluke;     vp2294
neko viri u halinske šare.     vp2295
Niko Zlati dževab ne davaše,     vp2296
no Zlatija reče Alajbega...     vp2297

Čeka mlada čejrek od sahata,     vp2298
pa neće li joj kogoj odgovorit.     vp2299
Niko nema odgovorit Zlati,     vp2300
no Zlatija reče alajbega:     vp2301

„Sramota je, lički Mustajbeže,     vp2302
ženska strana stajat među vama.     vp2303
Dževab daj'te, jä l' me odustajte,     vp2304
'ajte sretnjo svaki svome dvoru!‟     vp2305
Tamam da tu reče lakrdiju,     vp2306
opet niko dževab ne dodaje;     vp2307
no sokola sirotna Alije!     vp2308
dečak 'vako skoči na nogama,     vp2309
alajbega Zlati besedijo:     vp2310
„E, Zlatija milog tvoga baba!     vp2311
Ja sam mi --, mljeo da si pomudrija,     vp2312
a ti međer dobra adžamija.     vp2313
Znā', Zlatija, luda adžamija,     vp2314
za blago se ne daje junaštvo,     vp2315
neti glava kad otide, mlada;     vp2316
ondar njemu ne postoja blago     vp2317
-- mrtva glava ne poljubi lice,     vp2318
mrtve ruke ne prebroju blago.     vp2319
Ovā, age što su, i begovi,     vp2320
svaki ima svašta na svijetu     vp2321
-- dvore svoje, ljube mlade svoje;     vp2322
neki ljubu, neki da se oženi,     vp2323
neki se je pod spr'ten turijo;     vp2324
neki ljubu ima i đečicu,     vp2325
neki, Zlato, brata i sestricu,     vp2326
neki luke, a neki lafove.     vp2327
Kad je mrijet, nije se zavrijet,     vp2328
a smrt je grka od sevapa.     vp2329
Zlato ovog nesretnika tvoga,     vp2330
ja, Zlatka, ništa žalit nemam     vp2331
-- nemam kule, a nemam čitluka,     vp2332
nemam zlata ni riznice, mlada;     vp2333
brata nemam, bratučeta nemam     vp2334
nemam seke, nemam starog baba,     vp2335
a nikak'og po krvi rođaka.     vp2336
Ljube nemam, da požalim ljubu.     vp2337
Ja, Zlatija, mojega mi dina,     vp2338
ne bih dao glave moje, Zlato,     vp2339
da je s tobom viša carevina;     vp2340
za tvoj namu i za tvoje lice     vp2341
ja ne žalim, Zlatka, poginuti.     vp2342
Ja ću, Zlatka, poći do Kozara,     vp2343
ako Bog dā i pomoć od Boga     vp2344
jä l' donijet od Višnjića glavu     vp2345
-- jä li glavu, jä li bana živa --     vp2346
jä li moja ostat u Kozaru.     vp2347
Ta će treće biti, Zlato, neće,     vp2348
ako Bog da, kićena Zlatijo.     vp2349
Mo' Zlatijo Kliskog alajbega,     vp2350
ja te molim kā i srce moje,     vp2351
ja osab'rit, ti si danas moja.     vp2352
Rođena si od tvojega baba.     vp2353
Ako voliš da si ljuba moja     vp2354
-- ja za tebe živim i umreću! --     vp2355
z glave skini bijelu havliju     vp2356
a sa pleći svilenu feredžu,     vp2357
sa obraza stambolsku čatkiju;     vp2358
nek' te age vidu, i begovi!     vp2359
Ja te pomalo i znam i nee znam;     vp2360
na ti, nek' ti vidu belo lice.     vp2361
Ja ti, moje srce, oprošćajem.‟     vp2362
Jä kad čula begova Zlatija,     vp2363
Zlata mače sa pleći feredžu     vp2364
A sa glave bijelu havliju,     vp2365
pa s obraza stambolsku čatkiju.     vp2366
Kade age viđoše Zlatiju     vp2367
-- na kosu joj perišani zlatni,     vp2368
a na uši perišan menjđuše;     vp2369
na veliku glavu navedenu     vp2370
rušpu zlatnu zlatom nakićenu;     vp2371
a đerdane na grlu bijelu;     vp2372
a niz prsi šarene behare;     vp2373
a uz ruke krzni čiftijane;     vp2374
morske miše uz bele dimije,     vp2375
na njih zverke od svakoje ruke --     vp2376
na se stare uzdariše muke;     vp2377
počeše se u Zlatiju bečit     vp2378
baš k'o telad u šarena vrata.     vp2379
Ne znavahu šta će govoriti.     vp2380
A Alije sirotnoga sina,     vp2381
dečak skoči od zemlje na noge,     vp2382
pa dofati dvije mljetke male;     vp2383
kuke diže na tetike gore,     vp2384
pa sa š njima gađa u havaje     vp2385
-- kad pukoše dvije mljetke klete,     vp2386
bi rekao, kulu oboriše.     vp2387
Zlata s plećom odaji na vrata,     vp2388
za njome se age pomeriše     vp2389
-- bi rekao, ponese him dušu.     vp2390
A Alija reče Hrnjičiću,     vp2391
„Sade, Hrnjaa od Kladuše Mujo,     vp2392

i ti, Tale, i otac i majko     vp2393
-- i vi, beže i age ostale --     vp2394
mene izun, a vama dola --, dovale;     vp2395
ja sam sada nijetlija zadnja     vp2396
do Kozara na dorata poći.     vp2397
Čekajte me do današnjeg dana!     vp2398
Ako bide derman od edžela,     vp2399
ja ću otud sa Kozara doći.‟     vp2400

Oj, đe l' bismo, đe li ostavismo?     vp2401
Posedesmo, pa zaboravismo.     vp2402
Zlata ode odaji na vrata.     vp2403
Alijaga skoči na nogama     vp2404
pa hovako Talu besedaše:     vp2405
„Adžo Tale -- da ti Bog dā zdravlje! --     vp2406
daa sam joldž'ja ka Kozaru kretat.     vp2407
Da me, Tale, s Mujo' pričekate     vp2408
danas danak, do današnjeg dana.     vp2409
Ako derman bide od edžela,     vp2410
a ja ću doj' i donijet glavu     vp2411
-- jä l' donijet glavu kapetana,     vp2412
jä li dovest živa savezana.     vp2413
Ako ne ti doš'o do današnjeg dana,     vp2414
ni čekajte, niti se nadajte,     vp2415
no Zlatiji nišan preturajte     vp2416
i dajte je za kog vi je drago!‟     vp2417
„Alah!‟ reče alajbega Zlata,     vp2418
a z desne stran' kosu očupala,     vp2419
a zakuka baš k'o kukavica.     vp2420

„Kuku mene, božoj nesretnici!     vp2421
Što učineh za majčina sina     vp2422
te ga spremi' na trista Višnjića     vp2423
-- na Višnjića, azgin kapetana --     vp2424
da izgubi mlad delija glavu?     vp2425
A ja šta ću, i njegova majka,     vp2426
da mu crnja kuka do vijeka?     vp2427

Oj, tako mi dina lijepoga,     vp2428
jako momku suđen danak dođe     vp2429
te pogine na Višnjića Aljo,     vp2430
uzeću mu malu staru majku     vp2431
pa je doveš na moje dvorove     vp2432
kod moje alajbegovice,     vp2433
držaću je dok je živa stara,     vp2434
od moje je bolje držat majke.     vp2435
Valah bilah, i tako mi dina,     vp2436
ja se više nikad udat neću,     vp2437
no večita ostat za Aliju.‟     vp2438
Sve Zlatija ode plačijući.     vp2439
Dok je došla na kafaz devojka,     vp2440
momak silan niz begovu kulu,     vp2441
na u podrum do dorina dođe.     vp2442
Doru steže četiri kolana     vp2443
a založi đemom studenijem,     vp2444
pa z doratom na begov' avliju;     vp2445
privede ga binjekteš-kamenu,     vp2446
pa s kamena doru na ramena.     vp2447
Alajbega doziva Zlatiju:     vp2448
„Ej, Zlatija Kliskog alajbega,     vp2449
pomol' jednom zavijeka lice     vp2450
i tvoje rumen' jagodice,     vp2451
da te jednom vidim dovijeka.     vp2452
Ja, Zlatija, idem na daleko;     vp2453
more biti, pa se ne videti.     vp2454
Da ne osta'm željan lica tvoga,     vp2455
goce moje, i gospodstva tvoga!‟     vp2456
Kad je Zlata čula Alijagu,     vp2457
nema kade pendžer otvoriti,     vp2458
no je pendžer rukom salomila,     vp2459
alem čelo na pendžer turila,     vp2460
a kademli ruke na jabuke,     vp2461
a bijele dojke na promoljke,     vp2462
a niz duvar kose ibrišimske,     vp2463
pa hAlija vidijo Zlatiju.     vp2464
Zlati 'vako reče lakrdiju:     vp2465
„O Zlatija -- srce iz njedara! --     vp2466
ja sad pođoh putem dalekijem.     vp2467
Ako otud suđen danak dođe     vp2468
te poginem, srce, na Višnjića,     vp2469
amanet ti moja stara majka.     vp2470
Nemoj moju upuštati majku,     vp2471
a da prosi na dušmanska vrata!‟     vp2472
A Zlatija besedi Aliji:     vp2473
„Alijaga, moje srce zlatno,     vp2474
ja sam sebe jemin učinila     vp2475
-- Bože, čuvaj, da ne doć' do toga! --     vp2476
ako li bi suđen danak doš'o,     vp2477
uzeću ti staru tvoju majku     vp2478
na moj dvorac kod moje matere,     vp2479
držati je kā i svoju majku.     vp2480
A Alija, srce iz nedara,     vp2481
nemoj brinut da se uda Zlata!     vp2482
Valah bilah, srce iz dušice,     vp2483
ja se drugom dozvoljavat neću.     vp2484
Ako dođeš, ja sam tvoja ljuba;     vp2485
ak' ne dođeš -- da Bog lepi čuva! --     vp2486
ja neću tražit drugog muža,     vp2487
-- muža drugog, no sam stalna tvoja.     vp2488
Udavat se s moga dvora neću;     vp2489
za te, srećo, živim i umreću.‟     vp2490
Aljo kad je čuo lakrdije,     vp2491
tumbaklijom priteže krilana,     vp2492
a diže mu čatal u visinu.     vp2493
Kad je dorat čatal opazijo,     vp2494
pa sve četiri čavle pokupijo,     vp2495
skoči -- ne šće gledati kapiju,     vp2496
no preskoči bedem i avliju;     vp2497
pa kad pade na sokak čaliju,     vp2498
bi rekao i bi se zakleo     vp2499
da se sruši kamena avlija     vp2500
-- pa š čalije poljem zelenijem.     vp2501
Zlata za njim oči vrane gleda;     vp2502
na oči joj suze navirahu     vp2503
kā sa strehe kad kiša udarja,     vp2504
ondar doklen moga viđet Zlata     vp2505
-- E, deliju poljem igrajući.     vp2506
Doro Alju skače u kolače;     vp2507
po tri metra u visinu krače,     vp2508
a četiri poljem zadiraše     vp2509
dok se dečak uz planinu primi.     vp2510
Zlata kade ne viđe Aliju,     vp2511
u đevojku bajaldisa duša;     vp2512
pade baš kā da je uumrla.     vp2513
Dečak ' polja planinama krenu,     vp2514
gor'anke se gore nadfatijo.     vp2515
I strm i brd, ne skida se doru     vp2516
za tri dana i tri noći tavne,     vp2517
dok pregazi brda i planine.     vp2518
Kad je Aljo tre --, 'tvrti dan ravan --,     vp2519
četvrti-treći danak u kara akšamu     vp2520
-- kara akšam, Aljo na Kozara,     vp2521
na Kozara golemu planinu --     vp2522
tak'a sreća susrela Aliju,     vp2523
vedro nije, no je oblačina.     vp2524
Po nebu je teška grmljevina     vp2525
-- sveće svitka, a grme gromovi,     vp2526
a udara dažda iz oblaka --     vp2527
pomrčina te se ne vidaše.     vp2528
Aljo vika debelom doratu,     vp2529
„E, dorate -- moja srećo draga! --     vp2530
kud je, doro, tri stotine đida     vp2531
-- na Kozaru, kod vode Korave     vp2532
Višnjić Ivan, tri stotine druga,     vp2533
na lučevu na visu čardaku --     vp2534
tud je Bog d'o daždu od oblaka,     vp2535
koja Kora nikad voda nema --,     vp2536
broda nema ni čuprije, doro,     vp2537
a sastigla od gore planine     vp2538
-- snegovi se stablju u brežine,     vp2539
pa se dvije vode sastavile,     vp2540
jedno od dažde, jedno 'd vrelog snega --     vp2541
pa Korava došla na ćemalu.     vp2542
Ona drvlje i kamenje valja,     vp2543
moj dorate, dubimice jele,     vp2544
pronosi bore i javore.     vp2545
Maj darate, velikoga zora,     vp2546
na'viša je Kora voda jaka.     vp2547
Bolje bi nam preko mora bilo     vp2548
-- preko mora, doro -- preplivati,     vp2549
no na brzu vodu na Kozaru.     vp2550
Ama, doro, sreća nam je jaka.     vp2551
Natrag nama povraćanja nema,     vp2552
a naprijed -- da nam Bog dā jaki     vp2553
sreću dobru, i Bože pomozi! --     vp2554
napred gore --, a napred more, a natrag nam gore.     vp2555
'aj, na more ne može nagore.‟     vp2556
Pa mu poče čatal izdizati,     vp2557
do tumbak' uzenđije stezat.     vp2558

Dorat znaše -- sal što ne zboraše --     vp2559
šta sah'bija na doratu šćaše,     vp2560
Kad se poče dorat izvijati,     vp2561
a podizat čavle na oblake,     vp2562
pa kad stiže do Korave klete,     vp2563
sa obale čavle pokupijo     vp2564
-- pa kad vodi skoči u Koravi,     vp2565
mutni vali konja dofatiše.     vp2566
Preko konja i pr'o sedla zlatna,     vp2567
pa pr'o age do bijelog vrata,     vp2568
koravski ga uzeše talasi.     vp2569
Tek je dorat donja od džinova     vp2570
-- džinska krila, a sa š njime vila --     vp2571
pa se bori vodom valovitom.     vp2572
Valnoj vodi Aljo besedaše,     vp2573
„Dragi Bože, Ti nama pomozi!     vp2574
Nije volja, no nevolja ljuta.‟     vp2575
Pa kad pero viđe navrh čela,     vp2576
kad se jednom pero okrenulo     vp2577
-- koje se vazda okretaše     vp2578
u sahatu po četiri puta --     vp2579
čejrek kad je proš'o od sahata     vp2580
te se jednom pero okrenulo,     vp2581
jednom noždre od dorata kleta,     vp2582
noždre dvije navrh vode nikle     vp2583
pa iz sebe vodu izfrkuje     vp2584
-- vodu kletu, pa plamen za njome;     vp2585
kolik beše plamen isturijo,     vp2586
bi rekao, metaše svečica --     vp2587
pa zasuka za u vodu Koru,     vp2588
pa ga opet talas zaturijo,     vp2589
traga voda uze talasove.     vp2590
Borijo se drugi čejrek ravan.     vp2591
Kad se jopet pero okrenulo,     vp2592
dorat opet glavu na od vode,     vp2593
pa izfrka vodu sa plamenom.     vp2594
Pa ga jopet voda zanijela,     vp2595
-- voda, talas, i golemi busi --     vp2596
mutna teče i nosi borove.     vp2597
Tak'a sreća, čejrek treći dođe.     vp2598
Kad se treći čejrek naravnijo,     vp2599
zagreboše čavle doratove     vp2600
s one strane ledene Korave,     vp2601
i iznese sahibiju svoga     vp2602
-- ni kolan mu nije prekinuo.     vp2603
Kad je iz'jo Aljo na dorina,     vp2604

' dora se skide svog hajvana     vp2605
pa istrese vodu iz kubura,     vp2606
pa na čanak gleda kuburlije     vp2607
-- kad mu nije s vodu upuštale.     vp2608
Ondar Aljo zagrli dorina,     vp2609
pa ovako doru besedijo:     vp2610
„Moj viteže, dobro li isteže!‟     vp2611
Pa istrese vodu iz čizama.     vp2612
Malo hoda i dora provoda,     vp2613
pa ga uze pr'o lijevog lakta.     vp2614
Lako, lako vodi sa obale,     vp2615
dokle ide lako ka čardaku.     vp2616
Sad doratu tiho besedaše,     vp2617
„Moj dorate, i druže i brate!     vp2618
Na nas sreća kak'a će nas sresti?     vp2619
Dobro si mi vodu prebrodijo,     vp2620
no, dorate, muka na čardake     vp2621
ako Višnjić ne bide na čardak'.     vp2622
Višnjić ako sa njegovim društvom     vp2623
jä li bide stube podigao,     vp2624
pa na čardak sanak borijaje,     vp2625
jä l' kud o'š'o, pa hi podigao,     vp2626
ne pomaže tvoje krilovanje,     vp2627
moja ćorda, ni moje junaštvo;     vp2628
da smo vile, da nosimo krila,     vp2629
ne bi drama mesa unijela.‟     vp2630
Pa polako z dorom do čardaka.     vp2631
Kade sreća pri Aliji bila     vp2632
-- na čardak' su stube nedižene,     vp2633
no na čardak' mume gorijahu.     vp2634
Veliki se džugor čujijaše:     vp2635
tu se Višnjić Ivan pridesijo     vp2636
sa njegovo tri stotine druga.     vp2637
Tak'a hi je sreća donijela,     vp2638
u Aršamu, u njihova bana,     vp2639
tu se skoro muško čedo našlo.     vp2640
Ban je velik šenluk učinijo,     vp2641
čedu slavu dao na svu stranu.     vp2642
Đe je bilo njihne stražarice     vp2643
-- đe je njihne pandurice bilo     vp2644
i na straži po trideset druga --     vp2645
tri tovara vina opravijo;     vp2646
a Višnjiću dvanaes' tovara     vp2647
i rakije i rumenog vina     vp2648
pa je stigla po čas' od Aršama,     vp2649
da s' napije tri stotin' stražara.     vp2650
Među sobom primili hardove,     vp2651
a azgino društvo Višnjičevo     vp2652
na veliku salu na čardaku     vp2653
vino piju, harče lakrdiju.     vp2654
Vino pili, ali se prepili,     vp2655

pa šapke kape pobacali,     vp2656
Ostre ćorde ii žežene luntre     vp2657
pobacali u čardak u ćoše,     vp2658
a pijahu, a neki ležahu,     vp2659
neki ruke turijo pre drugoga     vp2660
-- neki s vrata, neki preko vrata.     vp2661
Ne beše se kapetan opijo.     vp2662
Višnjić njima sjedi u koledo     vp2663
-- u to čelo među pendžerima --     vp2664
do Višnjića do dva bajrektara,     vp2665
oni svesni i trijezni v'oma.     vp2666
Aljo kad je doš'o do kapije     vp2667
i 'kalinaa Višnjić kapetana,     vp2668
dora sveza za 'kaline svoga,     vp2669
pa doratu bratu besedaše:     vp2670
„Moj dorate, i druže i brate,     vp2671
ja nikoga osem Boga nemam     vp2672
-- osem Boga i tebe jednoga.     vp2673
Sam Alija, kalabaluk đida.     vp2674
Odoh, dore, gore kod divana,     vp2675

da provirim na vrata dušmana,     vp2676
šta no činu, i šta se veselu     vp2677
-- šta je njima, odkud li rakija,     vp2678
ko je pivo na dar opravijo.     vp2679
Al', dorate, moj i brat i druže,     vp2680
ako tutanj stane po čardaku,     vp2681
gledaj, doro, ko šćene bežati.     vp2682
Kad te stane krvca pokapati     vp2683
niz direke po grivi, dorate,     vp2684
ko pobjegne, posveti Aliju,     vp2685
d' 'el me drugi osvetiti nema.‟     vp2686
Dorat ništa zborit ne umije,     vp2687
bez znavaše što aga zboraše.     vp2688
Pa otale uza stube Aljo.     vp2689
Kad je doš'o na čardak na salu,     vp2690
kad na sali oškrinuta vrata,     vp2691
a tu trista piješe soldata     vp2692
azginoga, od oca gorega,     vp2693
a Višnjić im riječ besedaše:     vp2694
„O moja braćo i družino redom,     vp2695
pi'te, braćo -- tek se ne opi'te!     vp2696
Nije fajda rujno piti pivo,     vp2697
što nam ga je opravijo bane     vp2698
da mu sretnjo bide banu čedo     vp2699
-- i u mlogo dana i godina     vp2700
dočekamo da mu ga ženimo!     vp2701
Je li bolje razdvojiti pivo     vp2702
-- nešto noćas, nešto sutra veče,     vp2703
nešto more ostati za dalje.     vp2704
Bolje nam je za tri noći piti     vp2705
no se noćas rakijom prepiti.     vp2706
A naša je stražarica blizu     vp2707
do granice od Turske krajine.     vp2708
A znate li bosanačke age!     vp2709
E, ljuti su Kraješnici Turci.     vp2710
Mogu negđe vojsku pokrenuti,     vp2711
na našu stražu udariti,     vp2712
od nas grdna đela počineti.     vp2713
Znate l', braćo -- nije bilo davno --     vp2714
kad poseko' dvoje đece ludo     vp2715
najboljega bega carevoga,     vp2716
alajbega od Klisa bijela,     vp2717
đe na mene prijeti Krajina.     vp2718
Najzad ostat bez vračanja neće.     vp2719
Jeste l' čuli šta je rekla Zlata?     vp2720
Da nikoga nema od Turaka     vp2721
bez ta sestra d'a brata mila,     vp2722
ona se je jemin učinela     vp2723
da nikome ljuba biti neće     vp2724
što joj braću osvetiti neće.     vp2725
Pa se bojim od udaje njene,     vp2726
pa se kogoj za njom ne nakani.     vp2727
Čujo jesam, ne znam je l' istina,     vp2728
đe su Turci pošli kod Zlatije     vp2729

na ogledu alajbega Zlati,     vp2730
i sa š njima sirotan Alija,     vp2731
a ta naša ljuta krvopija.     vp2732
Pa se bojim da ne dođe đido,     vp2733
da ne dođe na Kozaru ravnu     vp2734
i udari nama na čardaku.     vp2735
A znate l' ga -- da ga jadi znadu! --     vp2736
đe te guje u sultana nema     vp2737
-- u ćesara nema pominjanja.‟     vp2738
A počeše se smijati Madžari,     vp2739
a svojemu potprdivat mum'ru,     vp2740
kapetanu Višnjiću Ivanu.     vp2741
Pa mu 'vako pjani besedahu:     vp2742
„Vaj! naše čelo, kapetane!     vp2743
Što se strašiš tako od Turaka?     vp2744
Da tako nam Boga milosnoga,     vp2745
ev' 'e danas dvan'es' godin' dana     vp2746
-- a gotovo već 'e dvanaesta --     vp2747
kako stražu čuvamo na Kozaru.     vp2748
Ni 'tica nam nije preletela,     vp2749
a kamoli Turčin od Turaka.     vp2750
A ti zboriš da ti noćas dođu!     vp2751
Vidi što je kiša navalila,     vp2752
a snege z brda obalila,     vp2753
pa Korava došla na bregove.     vp2754
Ni vile je ne bi prebrodile,     vp2755
aj, kamoli momci i hajvani!‟     vp2756
Ovako him Ivan besedaše:     vp2757

„Šta ludosti zborite, junaci!     vp2758
Vi ne znate Vlahinjića Alja.     vp2759
A on jaše konja krilovita;     vp2760
on bi sinje more pregazijo.‟     vp2761
A to zbori, slušaše Alija,     vp2762
a smije se redom sva družina.     vp2763
Aljo misli na odajska vrata,     vp2764
„Što ću sade od života svoga?     vp2765
Sām Alija, kalabaluk đida.     vp2766
Ništa moći učineti neću.‟     vp2767
Pa se junak domislijo mudro.     vp2768
Pa podiže kapak --, iz silaha     vp2769
dvije mljetke, obadvije klete,     vp2770
pa him kuke diže na tetike;     vp2771
š jednom ponišani Višnjić kapetana,     vp2772
z drugom gađa njegov' bajraktara.     vp2773
Kad pukoše dvije ledenice     vp2774
kā dva groma od oblaka crna,     vp2775
jedna ubi onog bajraktara;     vp2776
ona druga ne ubi Ivana,     vp2777
no ućeši 'na dvan'es' kandilja,     vp2778
u odaji osta pomrčina     vp2779
ate puške mrkoglasovite.     vp2780
Ah, Alija kā i soko vika,     vp2781
„A na noge! Udariše Turci!‟     vp2782

A privuče rezu od čelika,     vp2783
natače je na petlju čeličnu.     vp2784
A Nijemci ustadoše kleti     vp2785
-- p'jani đidi vino prefatili,     vp2786
pa odajska ne pogode vrata;     vp2787
da pogode, fajde ne imade,     vp2788
delija je rezu načelijo.     vp2789
Zaoštre se handžar-kame klete;     vp2790
izvade se kame iz silaha     vp2791
-- neki ćorde, a neki handžare;     vp2792
klepet stade sablji žeženije',     vp2793
škripa stade kosti junačkije',     vp2794
krv se prosu, a trupline velje;     vp2795
čardak kletan tresu iz temelja.     vp2796
Poče jeka stajat po čardaku:     vp2797
neko viče, „Lele mene, majko!‟     vp2798
neko kuka, „I otac i majko!‟     vp2799
Dok je trupanj cijel sahat bila,     vp2800
pa s' utaja bez niđe nikoga.     vp2801
Dzoro sazgin, pa se prepanuo     vp2802
-- crna krvca pade preko praga,     vp2803
pa poleče po lučevu štriku,     vp2804
a niz direke pade na dorata;     vp2805
bi rekao, češmeri bijahu.     vp2806
Šale nije na aglarbeg čardaka:     vp2807
tu se zakla tri stotin' momaka     vp2808
-- E, tu šala nije krvca mala.     vp2809
A kad nesta zveke u čardake,     vp2810
ondar Aljo reče na odaju     vp2811

-- pred odaju Višnjić kapetana --     vp2812
„Čini mi se, živa ne ostade.     vp2813

Valja uzet s divanhane sveću     vp2814
voštanicu, i viđeti te ću     vp2815
šta se od njih tamo učinelo.‟     vp2816
Pa hrlosne pleći u Alije,     vp2817
pa kad skide rezu saa tabnije',     vp2818
pa pod vrata pleći poturijo,     vp2819
iza vrata leše oturijo,     vp2820
malo sobna vrata oškrinuo     vp2821
kol'ko bi jedan proš'o nasatice.     vp2822
Još ih gura, poviše rastura;     vp2823
pa se dečko vrnu divanhani,     vp2824
knjigu primi i kandilja-sveću,     vp2825
pa ga eto pravo u odaju     vp2826
gledat ima l' kogoj u životu.     vp2827
U životu niko ne imaše,     vp2828

no se leši kleti potrpali.     vp2829
Kako su se momčad pregonila     vp2830
sa sabljama i sa handžarima,     vp2831
be --, popaii taman do tavana.     vp2832
A Alija, nesretnjoga sina,     vp2833
on uzeo prevrtat leševe,     vp2834
a tražiti Višnjić kapetana,     vp2835
jel bez njega nema putovanja     vp2836
-- neće tamo verovati Zlata     vp2837
ni trideset aga udbinskije';     vp2838
no neće, no se nasmijati.     vp2839
Zadrt momak ne ostavlja glave.     vp2840
Kad pogleda kod mermer-hastala,     vp2841
pod hastalom viđe kapetana.     vp2842
Jandžik sedi, haber ne imaše,     vp2843
no dubrovku drži dvogrlicu     vp2844
-- dvogrlicu, četvorozrnicu.     vp2845
Uz rame je pušku prislonijo,     vp2846
pa je glavu od njih zaklonijo,     vp2847
pa Aliji viče Vlahinjiću:     vp2848
„Sta to, kurvin kopilane, tražiš?     vp2849
Zar je malo jade učinijo?     vp2850
Trista si mi druga potrošijo     vp2851
-- da se priča dokle je svijeta! --     vp2852
no još tražiš koga živa naći!‟     vp2853
A kad Aljo viđe kapetana,     vp2854
jančiću je rek'o Višnjić kapetanu:     vp2855
„O Višnjiću, naša krvopijo!     vp2856

Mene ovo trista tako i tako druga,     vp2857
a tvoja mi oko sablja glava,     vp2858
jer sam doš'o na ogledu Zlati,     vp2859
a danas mi tvoja glava vredi     vp2860
kā i što su dvije glave tebe     vp2861
dvije glave od dva sure moje.     vp2862
Prvo su ti kapetanstvo dali;     vp2863
a sad tvoja, da s' oženim Zlatom.     vp2864
To hiljadu kapetanstva vredi.     vp2865
A bez tebe povraćanja nema,     vp2866
ni na Klis mi ima putovanja.‟     vp2867
No kad Višnjić čuo Alijagu,     vp2868
pa mu 'vako Višnjić besedijo:     vp2869
„Ej, Alija -- kukala ti majka! --     vp2870
ne na mene ostao bez sebe,     vp2871
kā i što ćeš ostanuti brzo!     vp2872
Nije moja glava badihava,     vp2873
jer ja pušku imam dvogrlicu     vp2874
-- dvogrlicu, četvorozrnicu.     vp2875
Valah bilah, izgoreh te živa!     vp2876
E, ti nemaš nikoga od roda,     vp2877
žao mi je staru majku tvoju.     vp2878
No se vucaj, nek' te nosu vrazi!     vp2879
Dosta si mi jada učinijo,     vp2880
što to niko nije, ni od koga.‟     vp2881
Kad Alija začu kapetana,     vp2882
pa delija reče kapetanu:     vp2883
„Nemoj tako, Višnjiću Ivane!     vp2884
Kad je mrijet, nije se zavrijet.     vp2885
Ja sam doš'o na goru planinu,     vp2886
na Kozaru na čardaku tvome,     vp2887
da ponesem tvoju sa glav' ramu --,     vp2888
sa ramena tvoju rusu glavu,     vp2889
jä l' povedem u Klisu živa,     vp2890
da te begler vidi i Zlatija.     vp2891
Bez tebe mi povraćanja nema.‟     vp2892
Pa na njega hamlet učinijo.     vp2893
Višnjić pušku diže na tetike,     vp2894
pa ga s oba grla, oba gađe     vp2895
-- a tak'a se sreća pridesila,     vp2896
jer ne šćeše puške prifatiti,     vp2897
no na čanak krvca usirena.     vp2898

Jedna svari, druga ne upali.     vp2899
Kad ga puške prevariše bojne,     vp2900
Višnjić pušku dubrovačku baci,     vp2901

a Alija za prsi đidiju,     vp2902
pa mljavaše da će lahko biti.     vp2903
A ta sila Višnjić kapetana     vp2904
skoći namah momak na nogama,     vp2905
pa pri sebe privuče Aliju;     vp2906
počeše se dvije sile vući     vp2907
pr'o čardaka i preko leševa.     vp2908
Aman sile od oba delije!     vp2909
Vredan Aljo što nema karara,     vp2910
ali Višnjić vredni' od Alije;     vp2911
pa cijeli sahat preorvaše     vp2912
-- taman sahat i za čejrek ravan --     vp2913
dok Aliju pene popadoše     vp2914
-- popadoše mutne i krvave --     vp2915
a Ivana jako rosa mala.     vp2916
Aljo pada na oba kolena,     vp2917
na desnu se dočekuje ruku;     vp2918
Jovan jako pada na koleno.     vp2919
Nijedno se ne odupiraše.     vp2920
Bog da znaše, nadvladat ga šćaše.     vp2921
Dolje trupanj stoji od dorata     vp2922
-- dorat trupa, bije merdivene,     vp2923
bi rekao, udariše Turci.     vp2924
A Alija kad se mukom nađe     vp2925
-- kad vidijo đe će poginuti --     vp2926
ovako je momak govorijo:     vp2927
„Đe si Tale, a đe si serdare?     vp2928
Hrnjijiću, crn ti obraz bijo!     vp2929
Ibrijiću, i tebe ako Bog da     vp2930
-- a ti đe si, Vrcić Ibrahime?     vp2931
Gledate Alja na mukama     vp2932
-- vidite li što sam učinijo? --     vp2933
Age moje -- crn vi obraz bijo! --     vp2934
ja posek'o i izgore društvo,     vp2935
pa se 'orvem sahat sa dušmanom.     vp2936
Vi gledate mene, ne čekajte!     vp2937
Šta nejdete te ga ne sečete?‟     vp2938
Kad je tak'u rek'o lakrdiju,     vp2939
kad to Višnjić čuo vihotinju,     vp2940
on mljavaše to istina beše     vp2941
pa na stranu okrenuo glavu,     vp2942
a Alija pade balarija     vp2943
pa ga desnom nogom poturijo     vp2944
-- za prag mu je glavu zakučijo,     vp2945
preko praga obali đidiju     vp2946
nasatice, tek na lopatice.     vp2947
A pal --, pade sila povrh sile.     vp2948
Da j' odmoran Višnjić kapetane     vp2949
kad on pane na pleći junačke     vp2950
-- a nije se lasno podizati,     vp2951
a kamoli umoran delija --     vp2952
a Alija povrtaše dušu     vp2953
na prsima Višnjić kapetana;     vp2954
dobro sijo dok se odmorijo     vp2955
i povrnu od orvanja dušu.     vp2956
Pa mu đavo ne da seđet s mirom,     vp2957
no da vidiš nesretnjoga sina:     vp2958
On odpasa svilenoga pasa,     vp2959
pa polako ispod s otraga     vp2960
te Ivanu dvije sveza ruke     vp2961
vrh lakata do nadno nokata.     vp2962
Velik mu je zulum učinijo     vp2963
-- iz lakata žuta voda pišti,     vp2964
iz nokata crna krvca vrišti --     vp2965
no Višnjića gurnu ' divanhane     vp2966
niza stube dolje pre dorata.     vp2967
A dorat se uplašijo kletan,     vp2968
pa kad viđe đe se gomiljaje,     vp2969
on čivteta na Ivana baci.     vp2970
Na lošega mjesto pogodijo:     vp2971
dva mu zdrava rebra salomijo.     vp2972
Ivan jeknu, te zveknu Kozara,     vp2973
a Alija sina materina,     vp2974
on poskida 'dela sa Madžara.     vp2975
Dofati voštanicu leću     vp2976
pa zapali naobleću k leću     vp2977
đe je krvca njihna pokapala     vp2978
i na lučev' švica odarala     vp2979
-- ta je krvca v'oma zapalena,     vp2980
lučeva tahta prifatila     vp2981
dok Alija niz skaline side --     vp2982
paj donese četiri kajase     vp2983
-- sa Madžara ka'se i pojase --     vp2984
te uteže Višnjić kapetana     vp2985
-- s kajasama, a za rep od dorata;     vp2986
s pojasima na terćije doru     vp2987
izbabari glavu Ivanovu     vp2988
prem' arkaša i dora sedlo --,    vp2989
-- E, prem' arkaša i sedla dorova --     vp2990
pa se doru spremi na srijedu,     vp2991
pa s Ivanom na govaru valja --,     vp2992
na Koravu vodu na obalu,     vp2993
a na čardak izbiše plameni,     vp2994
maven plamen do pod oblakove.     vp2995
Alija je doru besedijo,     vp2996
„Doro moje, moje dobro drago,     vp2997
omodu si prenijo Aliju,     vp2998
a sade mene, brate, i đidiju.     vp2999

*

Next Page

Previous Page

Return to UE Index

Return to MPC Documents